Razaranje

Dokle se došlo sa projektovanjem pančevačkog Bambilenda

Kulturtregeri šene pred prodavcima magle?

Na šta je potrošeno 1.750.000 dinara nenamenski dodeljenih prošle godine. Kako je pod izgovorom projekta muzeja isprojektovana majmunara. Kakve međusobne veze imaju starčevački Bambilend i nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja. Ko su pravi inspiratori ovog udruženog zločinačkog poduhvata. Kome je godinama bilo jaaaako stalo da pod svoju šapu stavi istraživanje eponimnog lokaliteta Starčevo. Zbog čega se pančevačka filijala Žutog preduzeća pretvorila u servis za opsluživanje bivšeg člana Srpske narodne obnove

Stanislav Živkov

Lokalitet Grad-Starčevo proglašen je za spomenik kulture - arheološko nalazište 1957. godine rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika AP Vojvodine 1957. godine, a za arheološko nalazište od izuzetnog značaja proglašen je 1990. godine. Sam eponimni lokalitet (lokalitet na kom je prvi put konstatovana neka kultura) Grad-Starčevo, otkriven je radom poljske ciglane 1912. godine. Neolitska kultura, nazvana po mestu nalaza starčevačka, predstavlja pojam u našoj, kao i u svetskoj arheologiji. Ona predstavlja najstariju srednje neolitsku kulturu na prostoru Centralnog Balkana i iz tog centra širi se u Crnu Goru, Bosnu, Slavoniju, Srem i Bačku, kao i na deo Transilvanije, u centralnu Srbiju i Kosovo i Metohiju. Godine 1928. obavljena su prva stručna istraživanja pod rukovodstvom doktora M. Grbića iz Narodnog muzeja u Beogradu.

U periodu od 1931. do 1932. godine usledila su obimna sistematska istraživanja Narodnog muzeja iz Beograda i Američke arheološke ekspedicije. Na samom kraju šezdesetih godina prošlog veka reviziona iskopavanja obavili su Draga Garašanin iz Narodnog muzeja iz Beograda i Siti Univerzitet iz Njujorka. Od 2003. godine do pre par godina, sa manjim prekidima vršena su vrlo ograničena sondažna arheološka iskopavanja rubnih delova nalazišta Grad-Starčevo kako bi se utvrdila njegova površina. O tome koliko su radovi skromno finansirani, najbolje govori činjenica da je Pokrajinski sekretarijat za kulturu za proteklih 10 godina dodelio jedva nešto oko 500.000 dinara.

Neolitsko Starčevo

Na žalost, poslednjih godina dalje istraživanje je sprečeno namernim nedodeljivanjem sredstava očito po direktivi pančevačke Demokratske stranke i gradske uprave kojima je očiti prioritet realizacija udruženog zločinačkog poduhvata u režiji svog istaknutog člana, izvesnog Petra Andrejića, inače novinara sa srednjom stručnom spremom i pokrajinskog poslanika žutog preduzeća! Na žalost prioritet gradske uprave, (čitaj Žutog preduzeća) postalo je realizacija Potemkinovog sela oličenog u skaradnom projektu pod imenom Neolitsko Starčevo, odnosno izgradnja i uređenje navodnog arheološko turističkog parka Neolitsko Starčevo a sve pod izgovorom održivog razvoja Starčeva! Nedavno se iz štampe pojavila svojevrsna paškvila štampana na najfinijem kunsdruku, obima 24 strane, bez ikakve naznake o autorima, čak bez zakonom obaveznih podataka o štampariji, uredniku i CIP zapisu kojom je učinjen pokušaj da se zamažu oči kako stručnoj tako i široj javnosti i izbeglo polaganje računa za sva nepočinstva raznoraznih hohštaplera i lufthandlera (prodavaca magle) okupljenih oko ovog udruženog zločinačkog poduhvata!

Na neverovatnoj količini objavljenih stupidarija, nedokazanih, nedokazivih i izmišljenih činjenica, opštih fraza i laprdanja, ukratko rečeno budalaština, autorima bi čak pozavideo i Josef Gebels. Tako se već na 3. strani paškvile pojavljuje prva od bezbrojnih gluposti: projekat arheološko turističkog parka Neolitsko Starčevo je zasnovan na sadejstvu kulturoloških potencijala spomeničkog nasleđa i razvojnih afiniteta lokalne zajednice,  što je samo po sebi kontradiktorno iz prostog razloga jer se ovde radi o lokalitetu koji praktično uopšte nije istražen a na osnovu kojeg se zasnivaju sve dalje planirane radnje u sklopu ovog udruženog zločinačkog poduhvata! Kako bi sve ovo zvučalo što bombastičnije kao marketinška strategija se navodi kako je starčevačka kultura brend Starčeva a Beograd sa 2.000.000 stanovnika tržište za referentnu ponudu Starčeva što je totalna besmilica jer tih dva miliona stanovnika imaju u samom Beogradu daleko značajniju kulturnu ponudu nego što je nekakav nadriarheološki bambilend u pančevačkoj selendri! Naravno u nastavku autori paškvile se pozivaju na potpisivanje Dunavske strategije kojim je navodno otvoren put za realizaciju ovog Bambilenda i to kao projekta od regionalnog značaja!

Dalje se navode detalji o studiji o izvodljivosti koja je navodno izrađena volonterskim radom aktivista udruženja Neolitsko Starčevo a na osnovu koje je pokrajinski sekretarijat za kulturu u 2011. godini dodelio skandaloznih 1.750.000 dinara pančevačkoj gradskoj upravi radi navodne izrade projekata arheološkog Bambilenda a iz fonda isključivo namenjenog zaštiti pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara. Sa pravom se postavlja pitanje o kakvoj se ovde zaštiti kulturnog dobra zapravo uopšte radi ako se lokalitet ne iskopava, već se na sasvim desetom mestu projektuje zabavni park sa muzejem koji izgleda kao ekološka majmunara u ZOO vrtu, i kakve veze sa zaštitom nepokretnih i pokretnih kulturnih dobara imaju bizarna udruženja građana Neolitsko Starčevo, odnosno Du-art (u javnosti popularniji kao Glup-Art). Kako je reč o ovako eminentnim korisnicima sredstava, bilo bi jako zanimljivo videti neke detalje vezane za tokove i utrošak novca dodeljenog za projektovanje ovog skaradnog Bambilenda.

Bezakonje

Ko je uopšte iz pančevačke gradske uprave svesno prekršio zakon i potpisao konkursnu dokumentaciju kojom je tražen novac iz Fonda za zaštitu kulturnih dobara za projektovanje nečega što sa zaštitom ima veze kao dupe i milihbrot, a nakon toga ko je ispred gradske uprave potpisao nezakonit ugovor sa Pokrajinskim sekretarijatom o prebacivanju novca. Bilo bi zanimljivo znati ko se sve pojavio sa obaveznim ponudama za izradu projekata za Bambilend jer Pokrajinski sekretarijat za sva dodeljena sredstva zahteva postojanje najmanje 3 ponude, čak i za svotu od svega 32.000 dinara kojom se nabavlja malo složeniji skener, a kamoli za izradu projektne dokumentacije, a za ovaj iznos bilo je obavezno i raspisivanje tendera za koji nema podataka da je ikada uopšte bio raspisan.

Treba ustanoviti koliko je od dodeljenih 1.750.000 dinara zapravo prebačeno daljim korisnicima, a sa koliko se ovog novca pančevačka Gradska uprava ugradila u čitav poslić. Naravno bilo bi jako zanimljivo videti koliko je ovog novca zapravo prebačeno na račun nevladine organizacije Neolitsko Starčevo čiji je predsednik izvesni Miodrag Mladenović, po zanimanju arhitekta bez licence i bez prava projektovanja kako visokogradnje tako i niskogradnje i urbanizma, a istovremeno i osnivač i vlasnik opskurne svaštarske firma  DU-ART, u agenciji za privredne registre registrovane pod brojem 61450726  kao AGENCIJA ZA MARKETING I DIZAJN koja je postala neformalni crkveni Zavod za urnisanje spomenika kulture, odnosno dežurni servis za realizaciju svih najluđih Mladenovićevih snova. Prema tome ako se zna da je autor projekta za izgradnju i uređenje Bambilenda Neolitsko Starčevo Miodrag Mladenović, bilo bi jako zanimljivo saznati da li je udruženje Neolitsko Starčevo, gde je Mladenović predsednik, projekat naručilo kod firme Du-art kojoj je Mladenović vlasnik i osnivač, kao i koliko je i kome to uopšte plaćeno, te da li je tu možda bilo ikakvog sukoba interesa, a ako je zaista tako zašto onda Mladenović, ako je već želeo da pomogne realizaciju ovog udruženog zločinačkog poduhvata, nije projekat uradio volonterski, odnosno gratis?

Međutim ni sam Mladenović, a ni Andrejić nisu neki intelektualni kapaciteti koji bi samostalno mogli da smisle ovakvu nebulozu ali ipak postoji dovoljno tragova koji upućuju na pravog idejnog autora čitave ove ujdurme. Naime, na istoj trećoj strani štampane paškvile navodi se kako je udruženje Neolitsko Starčevo navodno, pored pančevačkih nadležnih ustanova kulture uspostavilo saradnju i sa Odeljenjem za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, i to sa ciljem postavljanja kvalitetnog projektnog zadatka za realizaciju arhitektonskog dela projekta . Ovo bi bilo smešno da nije tužno i krajnje providno jer do sada nije poznato da se Odeljenje za arheologiju bavi savetodavnim poslovima vezanim za arhitektonsko projektovanje, a prema pouzdanim izvorima iz samog Odeljenja za arheologiju, niti na jednoj jedinoj sednici Odeljenja niko ni jednom rečju nije spomenuo davanje bilo kakvog mišljenja ili preporuke u ime Odeljenja te je u ovom slučaju još jednom namerno obmanuta javnost proglašavanjem nečijeg privatnog mišljenja zvaničnim dokumentom!

Arčenje novca na čeprkanju po praistoriji

Prema  navodima iz Neolitsko Starčeva uspostavljena je i saradnja sa MZ Vinča, udruženjem građana Vinčanski Neolit i Udruženjem građana MZ Boljetin čime je navodno omogućeno proširenje marketinške strategije projekta na tri najvažnija arheološka lokaliteta donjeg Podunavlja! Međutim u jednoj ranijoj izjavi sveznajući Mladenović pored uspešnog prodavanja magle široj javnosti, izjavio je kako  na ovom poslu svakodnevno radi tim referentnih stručnjaka, a sa ponosom mogu istaći da se realizaciji projekta pridružio i prof. dr Nenad Tasić, naš eminentni arheolog koji već radi na neolitskom lokalitetu Vinča. Ovim je zapravo potvrđena naša ranija pretpostavka da iza ove ujdurme stoji neko drugi a u ovom slučaju očito da je spiritus movens (duh koji pokreće) ovog udruženog zločinačkog poduhvata zapravo ni manje ni više nego "eminentni" arheolog, profesor univerziteta, tatin sin i direktor drugog udruženog zločinačkog poduhvata na arčenju novca na čeprkanju ostataka arheološkog lokaliteta Vinča o kome smo u nekoliko navrata pisali.

Sve u svemu na najbolji način se dokazala proverena narodna poslovica čega se pametan stidi, time se lud ponosi! Iz vrlo pouzdanih izvora dobili smo informaciju da je Tasić već poodavno jaaaako želeo da preuzme istraživanje lokaliteta Starčevo ali je do pre nekoliko godina pred sobom imao vrlo složene prepreke oličene u samom postojanju arheologa u Pančevu, pre svega pokojnog dr Ljubomira Bukvića, stručnjaka za praistorijske kulture, te mr Marina Brmbolića arheologa u teritorijalno nadležnom pančevačkom Zavodu za zaštitu spomenika koji sigurno ne bi tek tako dopustio nekakvom beogradskom umišljenom fićfiriću da prčka po lokalitetu od izuzetnog značaja. U međuvremenu Brmbolić je prešao u Beograd ali je u Zavodu zaposlen novi arheolog takođe ekspert za praistoriju koji je započeo vrlo ograničene radove u Starčevu koji opet nisu bili po volji Tasiću koji je po svaku cenu želeo da baš on tu radi pošto mu očito nije dovoljno višegodišnje čeprkanje i prčkanje po lokalitetu Vinča gde se zahvaljujući Tasićevom "stručnom" rukovođenju naučno istraživačkim projektom kao i megalomaniji  već godinama praktično ništa bitno ni ne radi, iako je taj projekat jedan od najvažnijih i najfinansiranijih arheoloških projekata u Srbiji

Kada se pogleda sinopsis Muzeja neolita srednjeg Podunavlja koji bi trebao da jednog lepog dana po sistemu "sutra lane kad svane" da nikne na lokalitetu Vinča, gde se pored ostalog navodi da muzej treba da očuva odabrani deo samog nalazišta ("nalazište kao trajni eksponat"), da obezbedi muzejsku postavku predmeta nađenih u Vinči, da omogući izlaganje odabranih predmeta sa ostalih neolitskih lokaliteta u srednjem Podunavlju i da obezbedi prostor za tematske izložbe... u kome će se omogućiti uvid u život koji se odvijao na ovom mestu u dalekoj praistorijskoj prošlosti. Ostali deo ima karakter klasičnog arheološkog muzeja u kome su izloženi odabrani eksponati. Međunarodni centar za proučavanje neolita srednjeg Podunavlja treba da postane mesto za razmenu iskustava, saradnju i usaglašavanja naučnih dometa arheologa o neolitu jugoistočne Evrope. Tu bi se održavali odgovarajući međunarodni kongresi, simpozijumi, savetovanja, seminari i slični skupovi. Konzervatorsko-radionički blok obezbeđuje prihvatanje nalaza sa terena, njihovu klasifikaciju i rekonstrukciju, kao i crtanje i fotografisanje. Tu su i laboratorije za utvrđivanje apsolutne hronologije primenom fizičko-hemijskih metoda i laboratorije za paleozoološke i paleobotaničke analize. Takođe su predviđene i ostale radionice i laboratorije (konzervatorska radionica, fotolaboratorija itd.). Tu je i centralni arhiv: kartoteka, fototeka, filmoteka i ostali arhivski i dokumentacioni materijali. Slobodne površine - park zauzimaće najveći deo arheološkog nalazišta. Taj zeleni prostor, ispresecan pešačkim stazama, imaće odgovarajuću estetsku i dendrološku ulogu u okviru šireg pejzažnog uređenja priobalnih površina i zaštićene prirodne okoline grada. Ozelenjavanjem će se pratiti nedevalviran karakter pejzaža. Pri izboru zelenih kultura pokušaće se da se održi izvestan botanički kontinuitet, od praistorije do današnjih dana, u ovom delu Podunavlja.  Sve ovo samo malo prežvakano predviđeno je i da bude izgrađeno u starčevačkom Bambilendu a u objavljenoj paškvili dato je isto to samo malo sažvakano kako bi se sličnost manje uočila!

Postavlja se pitanje šta bi turisti mogli da vide u starčevačkom Bambilendu, ako se zna da lokalitet uopšte nije istražen, dakle očito je da bi svaka izložba bila ravna naučnoj fantastici jer se arheološki park projektuje napamet, a čak kada bi on ikada bio uzorno iskopan i uređen postavlja se pitanje: Kako prezentirati šuplje u praznom? I sam idejni projekat tzv. muzeja i naučnoistraživačkog centra u sklopu Bambilenda u najmanju ruku podseća na simbiozu nekakvog džinovskog parazitskog organizma koji preko niza sisaljki crpi naftu iz zemlje iznad koga se nalazi prava majmunara iz ZOO vrta, samo sa ljudima, umesto majmunima kao posetiocima. Očito je da su svi ovde pustili mašti na volju što se najbolje vidi iz toga kako mali Mićica, mali Perica i mali Nešica zamišljaju da bi trebalo da izgleda život u praistoriji. Naime dovoljno je videti fotografije sa skaradnih manifestacija svojedobno održanih u Starčevu kada su gomile učenika po direktivi izvedene iz škole, obučene u nekakve kožne dronje koje su po ovim genijalcima trebale da predstavljaju odeću ljudi iz praistorije a sve to je podvedeno kao uspešna saradnja sa osnovnom školom Vuk Karadžić iz Starčeva!

Pošto se zna ko sve stoji iza svega ovoga, jasno je da su svi učesnici iz Starčeva morali da igraju kako njihov gubernator po imenu Andrejić Petar svira muziku te su u ovaj cirkus kao punopravni učesnici po direktivi i sa jasno određenim ciljevima uključeni "eminentni" kulturološki faktori poput Udruženja ovčara Crno jagnje koje je trebalo da obnovi čobanske običaje iz doba praistorije, zatim Savez izviđača i to verovatno kako bi njihove izvidničke patrole uočile nekog vaskrslog prastarog Starčevca,  a ulogu starčevačke radio Mileve uspešno je realizovao bizaran lokalni list Starčevačke Novine u svom poznatom plačipičljivom stilu.

Ko je Petar Andrejić

Ovde se sa pravom postavlja i pitanje ko je uopšte Petar Andrejić i zbog kojih je to zasluga čitava pančevački komitet Demokratske stranke zapeo da mu na svakom koraku doslovce šeni. Da li je u pitanju činjenica da je gospodin Andrejić po ko zna koji put izabran za poslanika skupštine Vojvodine pa se sve ovo radi po stranačkoj hijerarhiji ili se radi o nečemu sasvim drugom? Postavlja se i pitanje, kako je moguće da je toliko univerzitetski obrazovanih ljudi u toj stranci sebi dopustilo da ih za nos povlači u krajnjoj liniji bizaran lik poput Andrejića! Druga je mogućnost da se Andrejić ovako ponaša zato jer nečime drži u šaci sve relevantne faktore, kako u stranci tako i van nje, što zapravo uopšte ne čudi jer se zna da je stranku SNO svojedobno osnovala DB!

Naime, u široj javnosti se malo zna da je Andrejić zapravo najobičniji konvertit pošto je on bio jedan od osnivača lokalnog ogranka Srpske narodne odbrane Mirka Jovića, ali je već 1991. godine pokazao svoje pravo lice, odnosno lice salonskog nacionaliste o čemu najbolje govori činjenica da se Andrejić nije udostojio da se pojavi na smotri paravojske SNO koja je organizovana na stadionu u drugoj pančevačkoj selendri Kačarevu, a kamoli da se uputio na front. Na žalost malo ko se seća skandaloznih dešavanja u Starčevu tokom poslednjeg rata kada su organizovani upadi u Katoličku crkvu pošto se u njenom podrumu navodno nalazio arsenal oružja , koji je po inspiratorima ovog šikaniranja trebao da bude dostavljen Hrvatskoj. Bilo bi jako zanimljivo videti gde je u to vreme bio sadašnji osvedočeni demokrata Petar Andrejić te da li se možda kao pripadnik SNO angažovao da zaštiti svoje sumeštane?

Inače takođe je poznato da je Andrejić jedan od predvodnika pančevačkog ozloglašenog seljačkog lobija koji svojim ponašanjem često ucenjuje gradsku upravu pančeva samo kako bi se progurale štetne odluke poput nedavnog početka gradnje regionalnog vodovoda pod izgovorom da sva pančevačka sela dobiju zdravu vodu za piće ali je zato malo poznato da će na ovaj način u najskorijem roku čitav grad osetiti veliku nestašicu vode iz prostog razloga jer je kapacitet postojećeg izvorišta projektovan za daleko manji broj stanovništva tako da će izvorište preteranom eksploatacijom biti raubovano.

 Andrejića je svojevremeno jako pogodila činjenica da se uopšte spominje pančevački seljački lobi jer mu nikako nije bilo jasno zašto se taj lobi zove baš seljački, zaboravljajući pri tome da u selima žive seljaci ili seljani! Sledeće nerazjašnjeno pitanje je po čijoj direktivi je nenamenski dodeljen novac od strane Pokrajinskig sekretrijata za kulturu. Da li po direktivi pokrajinskog komiteta DS ili je u pitanju opet autoritet Andrejića kao pokrajinskog poslanika?

Doduše u protekle četiri godine pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić na svaki način je gledao da se oduži svom rodnom Vršcu i svom tazbinskom Pančevu pa su sredstva Pokrajinskog sekretarijata za kulturu protivzakonito davana vršačkom muzeju koji po zakonu uopšte nema prava da se bavi graditeljskom obnovom spomenika kulture odnosno nenamenski za udruženi zločinački poduhvat Neolitsko Starčevo. Po svemu sudeći, kako je krenulo, uskoro će morati da se izradi nova periodizacija praistorije koja će glasiti ovako: paleolit, neolit, eneolit, kretenolit!

Tajno-javna veza

O tome da postoji neka tajno-javna veza na relaciji Vršac-Novi Sad najbolje govori sledeći primer : Pokrajinski sekretarijat je svojedobno doznačio pozamašna sredstva za štampanje luksuzne knjižurine od četiri kilograma pod imenom Kulturno bogatstvo Vojvodine Zavodu za kulturu Vojvodine, a prelom knjige je uradio Javor Rašajski, inače Milorada Đurića prijatelj i gradski sekretar za kulturu Vršca, a knjiga se štampala takođe u Vršcu. Inače u vršačkoj štampariji Tuli, koja i pored toga što kao vlasnik na sajtu Agencije za privredne registre figurira sasvim druga osoba, u javnosti važi kao Javorova štamparija, štampaju se i monografije vršačkog muzeja gde dizajn takođe radi Rašajski , kao i časopis Građa za proučavanje spomenika kulture Vojvodine u izdanju Pokrajinskog zavoda iz Novog Sada koji je slučajno projektant i izvođač radova na proizvoljnom obnavljanju Vršačkog grada!