Natrag

Deurna

Deurna

 

Ambasador Srbije u Vaingtonu i njegova topla podrka u domovini

 

Neka sve ostane za ovim stolom

 

Srpskim dravnim interesima do sada je najvie tete nanelo ludilo Borisa Tadia, koji je umislio da je znaajan faktor i u meunarodnoj politikoj areni, pa se upustio i u do sada nezabeleenu aferu pokuaja uticaja na amerike predsednike izbore. Tadia vie nema na srpskoj politikoj sceni, ali se postavlja pitanje da li e novi predsednik Tomislav Nikoli imati snage i volje da iz Vaingtona opozove ambasadora Vladimira Petrovia, zeta Olivera Antia, svog savetnika, i da na taj nain omogui amerikim istranim organima da rade svoj posao, ili e pustiti da Srbija nastavi da tone u meunarodnoj politici

 

Dragia Cvetkovi

 

Sadanji ambasador Srbije u SAD, Vladimir Petrovi (34 godine), sin je nekadanjeg gradonaelnika Kragujevca Borivoja Petrovia, zvanog Bora Konj. Posle politike karijere Bora Konj postaje privredni predstavnik ondanje Jugoslavije, i sa te pozicije krade dovoljno para da svog sina Vladimira moe na studije da poalje na najskuplje amerike univerzitete. Taj "porodini projekat" je ubrzo i ostvario...Njegov naslednik danas nastavlja njegovo "delo"...

Posle studija, Vladimir Petrovi poinje diplomatsku karijeru, ali dvokolosenu. Istovremeno dok je bio sekretar u srpskom konzulatu u ikagu, bio je i sekretar guvernera drave Ilinois, Milorada Roda Blagojevia, i jedan od "metara" afere oko njegovog korumpiranja.

Teinu ovom skandalu dala je i injenica da je Petrovi istovremeno i ameriki dravljanin! Mada neverovatno zvui, ovaj slubenik u diplomatsko-konzularnom predstavnitvu Srbije ima dravljanstvo zemlje u kojoj slubuje, a istovremeno zaposlen i u administraciji SAD! Kako je ovo uopte bilo mogue?

Sve je poelo kad su Vuk Jeremi i Boris Tadi uoili Petrovieve "kvalitete" kojima je sebe preporuio za napredovanje u srpskoj diplomatiji. Isto kao i pomenuta dvojica i Vladimir je vreme i krevet najradije delio sa pripadnicima jaeg pola! Osim toga, njegova sklonost da zaobilazi zakone uinila ga je idealnim saradnikom u najveoj aferi u istoriji srpske diplomatije, aferi koja preti da do kraja satre ionako malu politiku teinu koju ova zemlja ima u prestonici najvee svetske sile.

U Americi su izborne kampanje, a posebno ona predsednika, veoma skupi poduhvati, pogotovo jer drava ne participira u trokovima. Na svakom pojedinanom kandidatu je da obezbedi dovoljno para za kampanju ili da se povue. Tu, kao uostalom uopte u amerikoj privredi, nema nikakve milosti prema slabima i siromanima.

Da bi obezbedili dovoljno sredstava za kampanju, ili "trku" kako je Amerikanci rado nazivaju, kandidati su primorani da se oslone na privatne donacije. Kako bi se izbeglo da neki bogati pojedinac ili, kao u ovom sluaju, neka strana zemlja davanjem visokih donacija ne samo odlui trku za Belu Kuu, ve stekne i poseban uticaj na predsednika, ameriki zakoni predviaju maksimum koliko pravno ili fiziko lice mogu da doniraju predsednikom kandidatu.

Bahati u svom svevlau u Srbiji, Boris Tadi i njegovi deaci su pomislili kako mogu da postanu veliki svetski igrai i to upravo novcem otetim od ovog siromanog naroda. U stilu nekakvog centralno-afrikog diktatora, Tadi je odluio da donacijom u visini od 50 miliona amerikih dolara, ne samo pomogne pretkampanju Baraka Obame u njegovom odmeravanju snage sa protivkandidatom u sopstvenoj stranci, Hilari Klinton, ve i da doprinese konanoj pobedi tadanjeg senatora iz Ilinoisa na samim predsednikim izborima!

Organizator na terenu je bio Vladimir Petrovi lino, iji je zadatak bio da pomenutu svotu novca usitni kako bi neprimeeno prola kod amerikih vlasti. Tako su na kraju desetine hiljada Amerikanaca srpskog porekla dobili male svote dolara koje su trebali da uplate u korist fonda za podrku Baraku Obami.

Problem o kome ni Vladimir, a ni njegovi beogradski nalogodavci nisu razmiljali, jeste da se u Americi skoro sve plaa kreditnom karticom ili ekom. Gotovinsko plaanje, posebno za politike donacije, je nezamislivo, budui da se ova davanja kasnije odbijaju od poreza.

Zbog toga je amerikim vlastima postalo vrlo sumnjivo kada se na raun jednog od predsednikih kandidata, i to u vreme pretkampanje, slila velika koliina dolara iz gotovinskih uplata. U poetku se sumnjalo na mafiju, koja je i u prolosti pokuavala na ovaj nain da stekne politiki uticaj, ali se ubrzo utvrdilo kako donacije potiu od nacionalne grupe koja u Americi nije poznata po klasinom kriminalu.

Iako su pojedinane uplate bile ispod limita na kome po sili zakona mora da se prijavi donator, amerikim istraiteljima iz FBI nije bilo posebno teko da utvrde kako sav novac sumnjivog porekla dolazi od amerikih Srba. Daljom istragom se utvrdilo i da je novac prethodno stigao iz Beograda diplomatskom potom, koja se ne pregleda na ulazu u zemlju, i da je podeljen posredstvom slubenika srpskog konzulata u ikagu, na prvom mestu Vladimira Petrovia.

U meuvremenu, dok je trajala istraga, Barak Obama je stupio na dunost amerikog predsednika i za svog ministra spoljnih poslova uzeo Hilari Klinton. Do sada je u amerikoj istoriji nezabeleen sluaj da je jedna strana drava tako bezobzirno pokuala da utie na rezultate predsednikih izbora u SAD. To nije radio ni veliki Sovjetski Savez u vremenima najstranijeg Hladnog rata, a najmanje se tako neto oekivalo od jednog patuljka kao to je Srbija.

Da bi spasli svog izvoaa radova od amerikog pravosua, Tadi i Jeremi su odluili da Vladimiru Petroviu podare diplomatski imunitet i to postavljajui ga za ambasadora Srbije u Vaingtonu. Sigurno bi manje politike tete ovoj zemlji donelo da su njih dvojica zajedniki pljunuli Obamu u lice, nego to su od ovoga traili da Petrovia prizna za stranog ambasadora na slubi u Vaingtonu. Da je ovo tano pokazuje i injenica da je Petrovi na agreman ekao nediplomatskih pola godine, a to je otprilike rok koji se u diplomatskim krugovima smatra za preutno odbijanje.

Negde na polovini svog drugog predsednikog mandata Boris Tadi je, ubeen u svoju veliku istorijsku misiju, zatraio prijem od Bele Kue, odakle mu je na veoma nediplomatski nain odgovoreno da pre bilo kakvog susreta sa predsednikom ili potpredsednikom Amerike on mora da se susretne sa ministrom spoljnih poslova - Hilari Klinton. Zaista postoji tradicija u amerikoj spoljnoj politici da se poglavari malih zemalja preusmeravaju na ministra spoljnih poslova, ali se uvek nae i protokolarna mogunost susreta i sa jednim od dvojice prvih ljudi Amerike, makar na nekoliko minuta i to samo za potrebe fotografisanja. Kod Borisa Tadia ni ta mogunost nije postojala...

Kada se nekoliko meseci kasnije kabinet srpskog predsednika snishodljivo obratio ministarki spoljnih poslova Amerike sa predlogom da je Boris Tadi zvanino poseti, stigao je odgovor kako gospoa ministarka nema vremena i da susret treba da se ugovori sa nekim od njenih zamenika. Srpska diplomatija je time dosegla apsolutno dno, a Borisu Tadiu je na ovaj nain porueno kako nije poeljan u Vaingtonu. Isto kao ni njegov ambasador Vladimir Petrovi

Odlaskom Tadia i njegovih utih sa politike scene Srbije ne znai i da se, konano, povoljno po Srbiju reilo i pitanje ambasadora Petrovia. Kako bi prikrio svoju homoseksualnu orijentaciju Petrovi je prole godine odluio da sebi nae slubenu suprugu, koju je pronaao u Adeli Anti, eni zastraujueg gabarita i neprivlane spoljanosti. Iz tog razloga su fotoreporteri na svadbi bili zamoljeni da ni po koju cenu ne slikaju mladu i da ne objavljuju njene fotografije!

Adela je, meutim, imala jednu izuzetnu prednost - ona je erka profesora Olivera Antia, savetnika predsednika Srbije Tomislava Nikolia, sa veoma irokim ovlatenjima, i oveka koji je poznat po ljubavi prema svojim mukim studentima. Samim tim je i Vladimir Petrovi, bar za sada, ubeen da je zatien na svom ambasadorskom mestu, bez obzira na sve vee pritiske iz Vaingtona da se on preda amerikim istranim organima kako bi odgovarao za svoju ulogu u vreme prethodnih predsednikih izbora u toj zemlji. Ostaje da se vidi da li e Tomislav Nikoli odrati svoje obeanje da e da titi zakon, ili e zatiti zeta svog savetnika za pravna pitanja.

Da ovaj potonji, po Srbiju katastrofalni scenario nije nemogu, pokazuje i to da je upravo Vladimir Petrovi organizovao skoranju posetu Aleksandra Vuia Sjedinjenim Dravama. U pokuaju ne samo da spase svoju karijeru, ve i da izbegne zatvor, Petrovi je amerikim vlastima otvoreno ponudio bezuslovnu saradanju "pod uslovom da sve ostane za ovim stolom", kako je svojevremeno istim tim vlastima obeao i ef kabineta srpskog predsednika Miki Raki, koga je u Stejt Dipartment ugurao upravo Petrovi.

Da li je mogue da e grupica buzeranata zarad svojih linih interesa da proda najvanije interese svoje zemlje, raunajui i Kosmet?

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane