Natrag

Zrenjanin

Zrenjanin

 

Probni rad idealan za šikaniranje radnika

 

Diplomirani taksista u službi tajkuna

 

 

Z. Horvat

 

 

Ilija Stojanović  (49), taksista, pristao je da pod retko nenormalnim uslovima radi u Udruženju "I Taxi", u vlasništvu firme "Impel" nadaleko čuvenog ovdašnjeg tajkuna Dragana Vidakovića, jednog od članova elitnog udruženja biznismena Zrepok (Zrenjaninski poslovni krug).

I pored toga što je pristao na teško i neizvesno taksiranje potpisavši ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa "I Taksijem", nakon 6 meseci krvavog rada, tačnije 31. oktobra 2011. godine uručen mu je otkaz. Ilija se prethodno, poput svojih kolega, obavezao da će umesto depozita za preuzeti automobil na lizing u iznosu do maksimalnih 2.500 evra, plaćati 2.500 dinara dnevno, plus 600 dinara ekstra depozita sve dok suma ne dostigne 300 hiljada dinara. Ilija je, radeći 18 časova dnevno, svoje obaveze uredno izvršavao, ali je ipak dobio otkaz.

 Na grbaču mu je seo Zoran Micić,  glavni kontrolor u udruženju „I TAXI",  retko viđen poslušnik i čovek od najvećeg poverenja i izvršenja Dragana Vidakovića. Miciću, rodom iz Kikinde, koji za sebe ponosno kaže da je diplomirani taksista (!), zasmetala je vrednoća, upornost i ubitačan tempo rada koji je Ilija sprovodio u polovnom vozilu Hyundai I30.

- Prvo mi je putem foto fleša smešteno da sam navodno lažirao poziciju u Petefijevoj ulici, što se veoma brzo utvrdilo kao netačno, kaže Ilija Stojanović.

 - Nedugo zatim, rečeno mi je da je neka stranka, ne predstavivši se, saopštila Miciću da je automobil koji vozim prljav i spolja i iznutra, i da ja kao vozač smrdim. Kontrolor nije naveo ko je zvao ali mi je rečeno da je automobil zagađen odnosno da ima specifičan miris. Hyundai sam nakon toga svakodnevno prao sopstvenim parama,  a krenuo sam i tri puta dnevno da se tuširam. Usledio je sastanak kontrolora na čelu sa Micićem nakon čega sam dao pismenu izjavu.

   Selektivan tretman vozača kojim je rukovodio "diplomirani taksista" sa svojim prvim saradnicima bračnim parom Mirom i Milošem Vukovićem, nastavio je teror nad Stojanovićem...

 Juna 2011. godine ponovo mi je rečeno da je automobil zagađen, a mesec dana kasnije kažnjen sam disciplinskom merom zabrane rada od 48 časova. Ponovo o sopstvenom trošku, odvezao sam vozilo na dubinsko čišćenje sedišta i unutrašnjosti i tom prilikom nije pronađen ni jedan jedini trag zagađenja vozila. Nakon stupanja na snagu novog Zakona o saobraćaju, Impel kao prvi primalac lizinga preko Micića ponudio nam je da prihvatimo fiktivno zaposlenje i time postanemo vlasnici prvog lizinga. Morao sam da radim i rešavam životne probleme pa sam potpisao ugovor o fiktivnom zaposlenju, ali sam istovremeno označen kao organizator hajke vozača na firmu. Lično sam otišao kod Micića i predočio mu da je prirodno da štitim sebe kao vozača i svoj krvavo zarađeni novac i da ne želim da budem rob i vazal šefovima. Prvog oktobra iste godine potpisao sam ugovor o fiktivnom zaposlenju uz probni rad od 6 meseci.Mesec dana kasnije uručen mi je otkaz zbog navodnih lažnih podataka koje sam predočio prilikom retke vožnje na aerodrom Surčin gde mi je napakovano da sam naplatio više od samo šefovima znane tarife. Doživeo sam i da iz zrenjaninskog pogona Drexlmayera traže moje izuzeće, a naknadno sam saznao da su mi sve spakovali Micić i njegovi ortaci.

   Nakon uručenog otkaza, Iliji je zaprećeno policijom ukoliko za tri dana ne vrati vozilo. Uz dodatne peripetije vratio je vozilo u ispravnom stanju, a na (retko neprijatnom) sastanku sa Micićem rečeno mu je da će se aktivirati njegova menica u vrednosti od 2.500 evra koju svaki vozač mora da ispuni.

- Nakon svega doživljenog, uz nalaz STOP Mobinga Srbije da sam bio zlostavljan na radu, presavio sam tabak, tužio firmu, pitaću i javnog tužioca za zdravlje. Posedujem i dokument u kojem se vidi da sam od strane Micića šikaniran, a slična sudbina zadesila je je mnoge u zrenjaninskim taksi udruženjima.

   Već prva provera navoda Ilije Stojanovića pokazala je grozan tretman zaposlenih. Uprkos svemu, gospodin Vidaković je, prema hvalospevima podobnih lokalnih medija, vrstan privatnik. Ali, danas svako može da kupi sebi malo ugleda. Tarifa i nije velika.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane