Natrag

Zabrane

Zabrane

 

Politiki procesi: progon rei i misli u doba diktature (4)

 

Sudska, partijska i samoupravna krivica

 

Obimnim istraivanjem srpskog knjievnika i publiciste Marinka Arsia Ivkova, objavljenim pod nazivom "Krivina estetika", detaljno je opisan mehanizam guenja stvaralakih sloboda u nekadanjoj Jugoslaviji, a posebno u Srbiji, od kraja Drugog svetskog rata pa sve do dananjih dana. Uloga partijskih sudova i tuilatava u slubi politikog progona umetnika i umetnikih dela, slobode govora i slobode miljenja, zabrane knjiga i kontrole tampe, temelj su ove, od javnosti prerano sakrivene knjige. Jer, nita tako slikovito ne svedoi o kontinuitetu ovdanjih diktatura, kao to svedoi rad poslunog pravosua, kako onog jednopartijskog, o kome je ovde, na samom poetku re, tako i dananjeg, viestranakog, zapravo, takoe jednoumnog, u slubi vlastodraca, o emu "Krivina estetika" upravo i govori...

 

Marinko Arsi Ivkov

 

 

Da bismo razbili sumnju onih koji ne veruju da u ovom predgovoru ima tako malo mate a tako mnogo stvarnosti, pozvaemo u pomo suvoparne injenice... Poreaemo, vremenski, progone o kojima smo govorili, ali i one koje nismo pominjali, kao svojevrstan kalendar ivota druge polovine XX veka. Nije nam namera da damo sveobuhvatan popis rtava represije, mada je takav spisak vie nego neophodan, naroito ako se ima u vidu da jednog dana mora da otpone rehabilitacija rtava i osuda delata. Ta rehabilitacija ne moe da se postigne pukom, uoptenom amnestijom ili priznanjem "greaka".

Do sada nije nainjen konaan spisak rtava represije. To je veoma teak, ali, ini se, neodloan posao.

Izuzmemo li sudske zabrane (1945-1991), taan broj zabranjenih i cenzurisanih dela teko je utvrditi, najee zbog nepostojanja pisanih tragova i dokumentacije. Cenzura je, prema jednom istraivanju, sasekla 1.300 dela, meu kojima je otricu zabrane osetilo 570 knjiga, 380 novina i asopisa, 76 filmova, 70 pozorinih predstava, pedesetak narodnih i novokomponovanih pesama i lagera, 5 izlobi slika, nekoliko radio i tv-emisija, dosta karikatura, aforizama.

Sudovi i tuilatva su izrekli 340 trajnih i privremenih zabrana pojavljivanja dela u javnosti, dok su politiki forumi prekratili embargom ivot 330 naslova. Jedino je samoupravna cenzura bila skromna, sa oko 150 osuenih umotvorina naeg duha. Ali ne zato to je ona tako htela, ve zato to je njene cenzorske poteze teko dokuiti. Uspevala je svoje tragove dobro da sakrije. Za etrdeset i pet godina, na granici Jugoslavije je "uhapeno" 500 dela nastalih u emigraciji i inostranstvu. U ,,naim duhovnim tamnicama" ami velik broj zatoenih dela: ,Samo u tzv. specijalnim fondovima Narodne biblioteke Srbije i SANU ima 2.500 "uhapenih" naslova! A da o sudskim i policijskim arhivima i ne govorimo. Sledei broj je jo provokativniji, mada je oigledno da je prilino proizvoljan: meu beogradskim kulturnim radnicima pominjana je ak i cifra od petnaestak hiljada cenzurisanih dela za pola veka postojanja socijalistike Jugoslavije.

Ta cifra se, sigurno, ne moe smatrati konanom, ak i ako se tretira aproksimativno...Podaci koje elimir Keetovi navodi u svojoj studiji Cenzura u Srbiji , verodostojni su, ali je oigledno da se odnose samo na sluajeve koji su proverljivi i o kojima postoji nekakva dokumentacija (mada ovaj autor ne navodi izvor podataka).

Izvesno je, meutim, da je Keetoviev broj mnogo manji od stvarnog broja sluajeva koje prouava. Prema tabeli "Zabranjene publikacije u Srbiji u periodu od 1945-1990. godine", ukupno je zabranjeno 148 publikacija (sudski 69, samoupravno 14, politiki 65). Od toga broja knjievnih dela je 47, istoriografskih, politikih i slinih publikacija 56, nauno-teorijskih dela 18, ostalo 27.

Razlozi zabrane su: linost autora ili prevodioca (32), neistine, lane vesti, uznemirenje graana i slino (32), nacionalizam ili ovinizam (16), drugi politiko-ideoloki razlozi (48), pornografija i moral (4), ostalo (16).

Dok je etrdesetih i ranih pedesetih godina razlog za zabranu ili progon umetnikih dela mogao da bude i, uslovno reeno, isto estetiki ("formalizam", "hermetina metaforika", "melanholina i bolesna oseanja..."), u narednom periodu, kako primeuje filozof Predrag Matvejevi, u pitanju su iskljuivo ideoloki razlozi i, ponekad, meunacionalni sukobi.

To, manje-vie, potvruju i navedeni podaci iz Keetovieve tabele. Na skraeni letopis, ija je svrha podupiranje i oivotvorenje naih teorijskih razmiljanja, obuhvata sve znaajnije i za ovu knjigu relevantnije sluajeve progona i zabrana. Ako je neki takav sluaj izostavljen, a sigurni smo da jeste, re je o propustu, a ne o nameri.

 

Hronoligija i nain kanjavanja

 

1944.

 

Streljani zbog umetnikog i naunog rada u okupiranom Beogradu knjievnici Grigorije Boovi i Svetislav Stefanovi; profesori Milo Trivunac i Ilija Prai; glumci Aleksandar Aca Cvetkovi, Jovan Tani, Ljuba Vasiljevi, slikar Branko Popovi. U Niu su streljana sedmorica glumaca Narodnog pozorita. U Novom Sadu streljan knjievnik i novinar Velislav Spasi.

 

1945.

 

Knjievnik Sima Pandurovi osuen na pet godina gubitka nacionalne asti, zbog objavljivanja tekstova i uestvovanja u knjievnom ivotu za vreme okupacije. Glumica anka Stoki zatvorena, otputena s posla i osuena na osam godina gubitka nacionalne asti zato to je glumila za vreme okupacije, zatvoren profesor filozofije i prevodilac Kanta Nikola Popovi (umro nakon putanja iz zatvora, 1950). Sudski zabranjena edicija stripova Tri ugursuza za vreme okupacije. Vojni sud Komande grada Beograda osudio pozorinog reditelja i pisca Josipa Kulundia (zato to je za vreme okupacije radio svoj posao u ,,Umetnikom pozoriu") na tri godine prisilnog rada, tri godine gubitka graanske asti nakon izdrane kazne i konfiskaciju imovine.

Rukovodioci Radio-Beograda na indeks pesama zabranjenih za emitovanje stavili su narodnu pesmu ,"Vino piju dva mila jarana", lager ,"Ti plavi, zoro bajna" i druge...

Za politiki nepodobne i nepoeljne za objavljivanje proglaene su pesme Jovana Jovanovia Zmaja ,,Nema Srba" i , "Novi izbori u Srbiji".

1946.

 

Radovan Zogovi napao asopis Knjievnost posveen Svetozaru Markoviu zbog bibliografskih jedinica Slobodana Jovanovia. Obustavljena distribucija asopisa. Muzika drama Knez od Zete Petra Konjovia skinuta s repertoara beogradskog Narodnog pozorita zbog ,"lanog i mistinog tretiranja narodne prolosti". Pozorina predstava Pigmalion Bernarda oa skinuta s repertoara beogradskog Narodnog pozorita zato to proletere prikazuje kao pijanice!

U istom pozoritu skinuta je s repertoara, zbog formalizma i dekadencije, i Krleina drama U agoniji

Vojno vee Vrhovnog suda FNRJ osudilo, u odsustvu, Slobodana Jovanovia na kaznu lienja slobode s prinudnim radom u trajanju od dvadeset godina, konfiskaciju celokupne imovine i gubitak dravljanstva. Njegova Sabrana dela (objavljena 1940) zabranjena za dalju prodaju odlukom politikih organa...

1947.

 

Slobodan Jovanovi brisan iz lanstva Srpske akademije nauka. Film Vladimira Pogaia Pria o fabrici pre prikazivanja cenzurisali su Aleksandar Rankovi i Svetislav Stefanovi-ea. Javno tuilatvo FNRJ zabranilo list Je (broj od 20. septembra) zbog nekih karikatura koje imaju ,"uvredljiv karakter".

1948.

 

Na zahtev Sjedinjenih Amerikih Drava, bunkerisan dokumentarni film Radivoja Lole ukia Grka deca.

 

1949.

 

Zbog satirinog teksta Moe Pijade ,,Krilov ili Ezop" (potpisanog pseudonimom Psi Zubati) 6. septembra sudski zabranjene Knjievne novine. Odlukom politikih organa zabranjena za prodaju i izdavanje u bibliotekama dela Grigorija Boovia, Nike Bartulovia, Sime Pandurovia, Tina Ujevia, Todora Manojlovia, Vlastimira Petkovia,

Stojana ivadinovia i drugih ,,neprijateljskih" pisaca. Ministar Nikola Popovi zabranio igrani film Radivoja Lole ukia Jezero.

1950.

 

estoki napadi na satirinu Jeretiku priu Branka opia, objavljenu u Knjievnim novinama. Najotriju osudu izrekli Josip Broz Tito, Milovan ilas i drugi visoki funkcioneri. Krajnji ishod ove kampanje je dalekosean: nadzor nad umetnikim tekstovima je pojaan, jer je umetnost i definitivno svrstana u oruje za borbu protiv komunistike vlasti.

Agitprop zabranjuje dokumentarni film Olge i ora Skrigina Kragujevac ili Velike rtve. Zabranu je potpisao knjievnik edomir Minderovi.

1951.

 

Sudski zabranjena broura-esej ivorada Stojkovia 0 jednom utanju u knjievnosti (autorovo izdanje).

1952.

 

Odlukom partijskih foruma, ugaene Knjievne novine i asopisi Svedoanstva i Zapisi.

Pod pritiskom partijskih funkcionera Mitre Mitrovi-ilas i Moe Pijade, u Jugoslovenskom dramskom pozoritu skinut s repertoara Anujev Bal vampira u reiji Soje Jovanovi, zato to sa simpatijama prikazuje sitne lopove! Na zahtev Leona Davia u Beogradu zabranjen koncert "Ulicama velegrada", zato to iri dekadentnu dez-muziku. Zbog ,,antikomunizma" s Medicinskog fakulteta u Beogradu udaljen profesor Aleksandar . Kosti, autor Medicinskog renika i drugih znaajnih strunih knjiga. U progonu uestvovale mnoge njegove kolege, kao i partijski funkcioneri Milka Mini i Mitra Mitrovi.

1953.

 

Ukinute dotacije asopisima Revija, Crveno jeste i Nova misao, posle ega su prestali da izlaze. Dokumentarni film Jovana Jovanovia Titova tafeta u zavodu za rehabilitaciju bunkerisala je Komisija za pregled filmova zbog vreanja ugleda predsednika Republike.

1954.

Po nareenju naelnika policije, jer izvre ruglu narodne funkcionere. U kragujevakom Pozoritu, skinuta s repertoara komedija Miodraga urevia Nasledstvo, u reiji Dimitrijaurkovia.

1955.

 

Posle pretpremijere u Ateljeu 212, Mira Trailovi kao politiki nepodobnu skinula je s repertoara dramu Radovana Ivia Kralj Gordogan. Milovan ilas osuen je na osamnaest meseci zatvora (uslovno na tri godine). Vladimir Dedijer osuen na est meseci zatvora (uslovno na dve godine).

1956.

Drama Semjuela Beketa ekajui Godoa, u reiji Vasilija Popovia, skinuta sa repertoara Beogradskog dramskog pozorita. Milovan ilas osuen na tri godine zatvora.

1957.

Sudski zabranjena knjiga Milovana ilasa Nova klasa. Film Nikole Radoevia Atomska bajka, prema scenariju Miroslava Antia, bunkerisala savezna Komisija za pregled filmova (u komisiji bili Ivo Andri, Milka Mini, Zdenko engi, Duan Timotijevi, Milisav Luki), zato to "prua aluziju da je narod marioneta politike".

 

1966.

 

Sudski zabranjen Renik savremenog srpskohrvatskog jezika Miloa Moskovljevia, zbog toga to definicije nekih odrednica mogu da izazovu "uznemirenje graana". Pokreta zabrane bio je visoki partijski funkcioner Mirko Tepavac.

Dokumentarni film studenta Jovana Jovanovia Studentski grad uniten odlukom ,,unutranje cenzure" Akademije za pozorite, film, radio i televiziju, odnosno profesora, s Vjekoslavom Afriem na elu.

Producent ,,Avala-film" odustao od snimanja filma ivojina Pavlovia Gluvi barut, prema romanu Branka opia, zbog politiki neprihvatljivih ideja u scenariju. Partijski ,,ideolog" Milojko Drulovi spreio objavljivanje Knjige o Peneziu Dragoljuba Golubovia-Piona i ivote Milievia, jer iznosi neistine o revolucionaru.

1967.

 

Sudski zabranjena knjiga Aleksandra Cvetkovia Poruka oveku i oveanstvu, zbog "iznoenja lanih i izopaenih tvrdnji te neprijateljske propagande, kojom se velia prokineska politika"!

Odlukom Optinskog komiteta SK Kraljeva povuena iz prodaje i unitena knjiga Rastka Zakia Na Ijutu ranu Ijutu travu.

Roman Mladena Markova Veni san mrani svee u rukopisu je cenzurisao Oskar Davio i nakon izbacivanja ,,opasnih mesta" objavio pod naslovom Metrovka.

1968.

 

Sudski zabranjeni sledei listovi i asopisi: Pravoslavlje (br. 21, 1968), Student (brojevi od 4, 8. i 25 juna 1968), Nai dani (15. april 1968), Studentske novine (br. 1,1968), Vidici (br. 121-122,1968), Delo (br. 8-9,1968), Duga feljton (br. 62, 63, 64. i 65,1968).

List Crvene novine (5. jun 1968), koji su izdali studenti Pravnog fakulteta u Beogradu, zaplenili su i unitili partijski aktivisti. Radnici tamparija ,,Politika" i ,,Slobodan Jovi" odbili da tampaju omladinski list Susret, posveen studentskim nemirima. Televizija Beograd bunkerisala dokumentarni film o legendarnom ,,ezdesetosmau" Vladi Revoluciji (Vladimiru Mijanoviu), koji su za nju uradili elimir ilnik, Duan Makavejev, Karpo Aimovi Godina i Branko Vuievi. Cenzurisan film Ljubie Jocia o studentskim nemirima Film o Studentskom gradu.

Bunkerisan film Vuka Babia Breme. Uniten film Tomislava Radia iva istina.

Cenzurisan film Miroslava Antia Sveti pesak...

Nakon intervencije iz Gradskog komiteta SK Beograda, skinut sa repertoara Ateljea 212 pozorini komad Aleksandra Popovia Kape dole.

Izdava "Nolit" zabranio svoje izdanje - roman ede Vukovia Razvoe.

Na zahtev Prvog optinskog javnog tuilatva u Beogradu, sudija za prekraje kaznio s po petnaest dana zatvora psihologa i novinara Ljubu Stojia i pisca i prevodioca Branka Vuievia zato to su na Bitefu delili letak ,"Vratite se kui", upuen lenjingradskom pozorinom ansamblu (u znak protesta protiv upada vojnih snaga SEV-a u ehoslovaku)...

 

1969.

 

Sudski zabranjene Knjievne novine (broj od 30. avgusta 1969) zbog teksta Zorana Gluevia Pet varijacija na temu vrelo prako prolee 68.

Sudski zabranjen humoristiki list ivija. Univerzitetski odbor Saveza studenata Beogradskog univerziteta, kao izdava, povukao iz tampe knjigu tekstova i dokumenata o

studentskoj pobuni 1968.

Skinut s repertoara film Aleksandra Fetrovia Bie skoro propast sveta. Politiki progon filma elimira ilnika Rani radovi. Okruni javni tuilac Spasoje Miloev privremeno zabranio prikazivanje filma, ali sudija Okrunog suda u Beogradu Ljubomir Radovi zabranu ukida.

Producent CFRZ bunkerisao film ivojina Pavlovia Zaseda. Bunkerisan film elimira ilnika Lipanjska gibanja. Programski savet Osnovne organizacije Saveza komunista Ateljea 212, skinuo s repertoara pozorini komad Aleksandra Popovia Druga vrata levo, u reiji Ljubomira Drakia.

Komunisti Jugoslovenskog dramskog pozorita, nakon napada reimske kritike i Josipa Broza Tita, skinuli s repertoara dramatizaciju romana Dragoslava Mihailovia Kad su cvetale tikve u reiji Bore Drakovia.

Okruno javno tuilatvo u Beogradu privremeno zabranilo prodaju asopisa Adam i Eva zbog pornografskih fotografija i dva crtea Pabla Pikasa. Okruni sud ukinuo zabranu.

 

1970.

 

Redakcija Srpske knjievne zadruge odbija, iz politikih razloga, da objavi zbirku pripovedaka ivojina Pavlovia Cigansko groblje. Na intervenciju Gradskog komiteta SK Beograda, skinut s repertoara film Krsta Papia Lisice. Sudski zabranjene knjige Jovana Zubovia Krajina i Krajinici i Srbi u prolosti.

Sudski zabranjen list Zaviajnog kluba studenata iz aka Bumerang. Sudski zabranjena knjiga Dimitrovgradska hronika (na bugarskom jeziku). Redakcija ,,Prosvete" odloila objavljivanje knjige Antonija Isakovia Tren 2. Obustavljeno tampanje romana Slobodana Selenia Pismo - glava.

Sudski zabranjen asopis Vidici (br. 142-143,1970), zbog tekstova o studentskim nemirima.

Sudski zabranjen list Saveza studenata Vojvodine Index, zbog teksta o izgradnji Njegoevog mauzoleja.

Izdava ICS, na intervenciju partijskog funkcionera Bore Pavlovia, odustao od objavljivanja knjige satirinih tekstova Milivoja Majstorovia Bie bolje.

Posle pritiska Univerzitetskog komiteta SK, povuen iz tampe list studenata Filozofskog fakulteta u Beogradu Frontisterion, posveen studentskim nemirima 1968.

Skinuta s repertoara Jugoslovenskog dramskog pozorita predstava Aleksandra Popovia Pala Karta. Komunisti Narodnog univerziteta ,"Braa Stamenkovi" Beogradu obustavili tampanje knjige Nikole Miloevia Ideologija, psihologija i stvaralatvo...

 

1971.

 

Sudski zabranjen ilustrovani magazin Fle (br. 1, 1971) zbog "teke povrede politikog morala" objavljivanjem fotografija iz filma Duana Makavejeva WR ili Misterije organizma.

Sudski zabranjeni listovi i asopisi: Student (brojevi od 30. aprila i 24. avgusta 1971), ik (br. 41, 1971), ik-ekstra (br. 1, 1971), Anali Pravnog fakulteta u Beogradu (br. 3,1971), Stradija (br. 2,1971), Vidici (br. 152,1971), Uj symposion (brojevi 76. i 77,1971), Knjievne novine.

Zabranjen asopis Kultura zbog teksta Nikolaja Berajeva (prevodilac Neboja Popov).

Sudski zabranjena knjiga Dokumentacija I-II (..Neoplanta", Novi Sad, l971). Izdava ,,Turistika tampa" povukao iz prodaje asopis Umetnost (jul-avgust 1971), posveen gradnji Metrovievog mauzoleja na Lovenu.

Bunkerisani filmovi Duana Makavejeva WR ili Misterije organizma, Miroslava Antia Doruak sa avolom i Ratka Ilia Ambasador je ubijen u Stokholmu.

Televizija Beograd nije emitovala najavljeni dokurnentarni film Boidara Vuurovia Frukogorski manastiri.

Po nalogu CK SK Srbije i GK SK Beograda, izdava Narodni univerzitet ,"Braa Stamenkovi" u Beogradu povukao iz prodaje knjigu Dobrice osia Mo i strepnje, a otpustio direktora Jovana Markovia i urednika Ivana olovia. Skinut s repertoara uikog Narodnog pozorita komad Jovana D. Bulajia Balada, na zahtev Komisije za ideoloki rad OK SK Titovo Uice.

Nakon intervencije iz GK SK Beograda, s repertoara Beogradskog dramskog pozorita skinuta drama Aleksandra Popovia Mrak i uma gusta.

Spreeno objavljivanje ,,nacionalistikog" stripa o Marku Kraljeviu u Politikinom zabavniku.

Kao politiki nepodoban, skinut s repertoara Ateljea 212 mjuzikl Isus Hristos superstar.

Oduzet paso Borislavu Pekiu, dobitniku NIN-ove nagrade za roman Hodoae Arsenija Njegovana. Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Mihailo uri osuen na dve godine zatvora zbog onoga to je izrekao u diskusiji o ustavnim amandmanima (Vrhovni sud Srbije kaznu je smanjio na devet meseci)...

 

 

Iz biografije autora

 

Marinko Arsi Ivkov je roen 1950. godine u Staparu, na severu Bake, diplomirao je optu knjievnost na Filolokom fakultetu u Beogradu i kao nezavisni intelektualac i knjievnik bio opozicija Titovom, Miloevievom i svim reimima do danas, to je dovelo do njihove saglasnosti da njegovo delo marginalizuju ili preute uz dobru pomo kritiarskih klanova i nadlenih dravnih slubi. Autor je nekoliko romana i pripovedaka, a u javnosti je, uprkos svemu, najbolje bila prihvaena njegova "Antologija srpske udvorike poezije", koja je uvredila biveg, i opomenula sadanje i budue diktatore.

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane