Natrag

Rusija

Rusija

 

Ruska opozicija deluje kao ratoborno, razigrano i bezopasno dete, a koliko je zaista opasna?

 

Koliko košta protest

 

Nedavni izbori u Rusiji, za Državnu dumu i predsednika, prvi put su bili praćeni mitinzima protesta na kojima je učestvovalo više hiljada ljudi. Oni su se nastavili i nakon što je Putin postao zvanični "car Rusije" (predsednik), a Medvedev njegov "veliki vezir" (premijer). Tandem je počeo da radi, ali mitinzi nisu prestajali. Stvar je stigla do meteža, tuče, povređenih i, kao logične posledice, do hapšenja i istraga. Naš dopisnik Viktor Hlistun opisuje ovu složenu situaciju

 

Viktor Hlistun

 

U zapadnim zemljama i SAD (pominjem ih samo zato što za rusku opoziciju oni predstavljaju model koji treba slediti), odavno su protesti i mitinzi bilo koje vrste regulisani specijalnim zakonima. Primetiću i da su ti zakoni veoma strogi. U SAD, na primer, čovek može da bude osuđen i na deset godina zatvora "za učestvovanje u akciji sa oružjem (ili predmetima koji mogu da se iskoriste kao oružje)". Ako oni koji mitinguju smetaju mirnim američkim građanima da prođu peške ili kolima po ulici, biće kažnjeni sa 3.000 dolara.

U Rusiji, po starom zakonu, najveća kazna je bila 2.500 rubalja (manje od 100 dolara) ili 15 dana zatvora za protivljenje vlastima, to jest policiji. Nove vlasti su rešile to da promene. Državna  duma je vrlo brzo sastavila i usvojila zakon o mitinzima, a i predsednik Putin ga je brže bolje potpisao. Zakon se primenjuje od juna. Po novim pravilima, maksimalna kazna za građane iznosi do 300.000 rubalja (10.000 dolara), za službena lica do 600.000 rubalja, a za pravna lica do milion rubalja. Ako dođe do narušavanja kretanja pešaka ili saobraćaja ili bude potrebno angažovanje dodatnih policijskih snaga, kazne iznose 30-50 hiljada rubalja za građane, za službena lica od 50-100.000 rubalja, a za pravna lica od 250.000 do 500.000 rubalja. Za nedolično ponašanje tokom mitinga predviđena je i kazna društveno-korisnog rada, npr. čišćenje ulica. Zabranjeno je i nošenje maski i sl. na mitinzima. Uzete su u obzir i sitnice tipa: ako akteri na mitingu nose transparent na kome je ispisana druga parola od one koja je unapred najavljena, demonstranti se mogu kazniti. Slogan, razume se, mora da bude prihvaćen. Da li će novi zakon uvesti red na mitinzima, još je rano govoriti, ali oni koji izvode ljude na ulice sada će morati da budu obazriviji.

 

Prazne reči

 

Ko obično predvodi mitinge i šetnje protestanata i drži govore? Te ljude sam već viđao. Pre svega, tu je, u svoj svojoj veličini - Boris Njemcov. Nedavno, u vreme jednog mitinga, on je izjavio da su sadašnje vlasti dovele snajperiste iz Čečenije, postavili ih na krovove višespratnica i da oni samo čekaju naređenje da otvore vatru na poraženu opoziciju. Naravno, niko u ovu provokaciju nije poverovao. I ne samo zato što je Njemcov očigledno lagao kako bi zastrašio demonstrante među kojima je, posebno na prvim mitinzima, bilo i dosta pristojnih građana. Nisu mu poverovali zato što mnogi znaju da je on u vreme Jeljcina zauzimao visoke položaje, bio je potpredsednik vlade, a pre svega zato što se niko od Rusa ne seća da je Njemcov uradio nešto dobro za građane. On je sa svojim saradnicima doveo Rusiju do bede i kolapsa. Ispada da je Njemcov samo onako sedeo u vladi, a kada su ga zamolili da ode, on je otišao i postao pomoćnik i konsultant...Viktora Juščenka. Kako se završila "narandžasta revolucija" u Ukrajini, poznato je: neuspehom. Njemcov je našao sklonište među ruskim opozicionarima, ali svi znaju da on teško da može da uradi nešto korisno za dobrobit Rusa.

Uz Njemcova, tu je još jedan vatreni opozicionar - Mihail Kasjanov. I on je sedeo na visokim vladinim položajima, čak je bio i premijer Ruske Federacije. Teško da se iko seća šta je dobro uradio za Rusiju premijer Kasjanov. Priča se da su u njegovo vreme udobno živeli oni koji su primali mito, možda je zato i bio smenjen sa dužnosti premijera, ali to sad više nije važno. Važnije je to da Kasjanov, kao opozicionar, ne predlaže ništa vredno, već samo vatreno kritikuje vlast.

Od novih opozicionara, najglasniji je Aleksej Navaljni. Neki američki novinari su već uvrstili Navaljnog u spisak najvećih savremenih mislilaca. Ali, njegove misli, čak i na najvatrenijim nastupima na mitinzima, gotovo niko nije čuo. U tim govorima dominiraju slogani, emocije, etikete kao što je "partija prevaranata i lopova" (tako Navaljni naziva vladajuću partiju Jedinstvena Rusija), u njima nema misli i predloga o tome kako obnoviti državu i društvo. Tako da se ne može govoriti o uticaju ovog opozicionara na narod.

Zaključak je nedvosmislen: ruske opozicionare, naročito one koji pretenduju da budu vođe opozicije, odlikuju prekomerna emotivnost, grubost i neuzdržavanje kada se radi o rečima i delima. Što se tiče reči, ponekad se čini da govornik nije pri sebi. Na primer, 12. juna, na Dan nezavisnosti Rusije, kiša i grad nisu dozvolili održavanje najavljenog mitinga opozicije. Opozicionar i poslanik u Državnoj dumi, član partije Pravedna Rusija, Ilja Ponomarjev, izjavio je da je reč o zaveri vlasti. Odnosno, da su vlasti naredile da se "nateraju" oblaci na nebo iznad mesta održavanja mitinga i izazove nepogoda.

 

Sakralna žrtva nije izabrana

 

Ako govorimo o delima, ona nisu tako bezopasna kao reči, kako je rekao jedan ugledan čovek o "od liberalizma bolesnom mozgu". Upravo su vodeći opozicionari, 6. maja isprovocirali nerede koji su se završili velikim sukobom između policajaca i demonstranata. Ne želim da u potpunosti štitim policiju, ali da su najvatreniji opozicionari počeli da bacaju kamenice i komade asfalta na policiju, to je činjenica. Najverovatnije je da su to radili provokatori (uzgred, upravo oni su nosili maske), ali zašto su ih organizatori "Marša miliona" pustili u svoje redove? Možda da bi organizovali provokacije?! A provokacija je omiljeni metod savremenih ruskih opozicionara.  Borbe, sukobi, krv - šta je još potrebno da bi se Zapadu, a posebno Americi, Rusija predstavila kao varvarska i totalitarna država?! Praktično, svaki miting i šetnju opozicije prate provokacije. Ne govorim o tome da za učestvovanje na mitinzima opozicije ljudi dobijaju novac - do 1.000 i više rubalja (30-50 dolara).

Ali, lideri takozvane nesistemske opozicije (opozicije koja nije izborila mesta u Državnoj dumi) idu još dalje: oni organizuju provokacije ne samo protiv policajaca, već i protiv onih demonstranata koji izlaze na ulice i skupljaju se na trgovima da bi podržali Putinovu vlast i kurs ka stabilizaciji ekonomije u zemlji. To se radi na prefinjen način. Na miting pristalica Putina dovode, na primer, gastarbajtere iz Uzbekistana ili studente iz Kambodže. Ovim "demonstrantima-najamnicima" plaćaju se mizerni iznosi, od 100 do 300 rubalja. Zatim se kolona gastarbajtera snima video kamerom, a snimak se postavlja na internet. Komentari su sledeći: evo, vlast kupuje čak i gastarbajtere i strane studente, kako bi stvorila utisak masovne podrške Putinovom režimu. Postoje mnoge forme provokacije opozicije, ali obični, normalni ruski građani brzo shvataju o čemu je tu reč i sve manje se "hvataju na taj mamac". Mnogi Rusi otvoreno govore: Gospodo opozicionari, ne mutite vodu! Počnite nešto da radite. Treba zemlju izvlačiti iz ponora u koji je upala zahvaljujući perestrojci i reformama.

 

Udari na svoje

 

Tv kanal NTV ne može se nazvati provladinim. On je više opozicioni, ali novinari ove tv stanice se trude da objektivno izveštavaju o onome što se događa u državi. Na ovoj televiziji prikazan je film Anatomija protesta, o mitinzima opozicije. U filmu se govori, slikom i rečima, o tome kako opozicija manipuliše ljudima, kako organizuje provokacije, kako dobija novac od nepoznatih sponzora itd. Pominju se imena provokatora. Objavljuju se izjave lidera. Već sam u ovom tekstu pominjao kako je Boris Njemcov zatsrašivao u Moskvi ruske demonstrante čečenskim snajperistima koji su raspoređeni po krovovima. A nastupajući u inostranstvu, Njemcov je izjavio da Vladimir Putin ima ceo puk specijalaca sastavljenih od boraca koji su odani njemu i predsedniku Čečenije Ramzanu Kadirovu. I to sve zato da bi rasterivali opoziciju. Njemcov ovo govori zato da bi izazvao sažaljenje inostranih pristalica (koji se zalažu za rušenje zemlje), a sve da bi tražio od njih novac za borbu protiv Putinovog režima. I tako novac stiže.

Sve ovo je bilo prikazano u filmu Anatomija protesta. I šta se dogodilo? Opozicija je odmah organizovala miting protiv tv stanice NTV. Zapravo, protiv svojih ljudi, jer za NTV, kako sam već napisao, teško da može da se kaže da mnogo ljube vlast.

 

Lutkarsko pozorište

 

Većina građana Rusije dobro zna da lokalna opozicija i ne može da predloži ništa konkretno što bi bilo korisno za državu, upravo zato što i nije sasvim lokalna. I zato što radi po planovima koji nisu sastavljeni u Rusiji, već negde tamo preko okeana, u SAD. Verovatno je zato prvi potez novog ambasadora SAD (počeo je da radi u Moskvi početkom 2012. godine) Majkla Makfola bio susret sa predstavnicima ruske vansistemske opozicije, političarima i javnim ličnostima. Susretu je, takođe, prisustvovao i prvi zamenik državnog sekretara SAD, Vilijam Berns. Nakon susreta, na internetu se pojavio tekst pod naslovom "Dobijene instrukcije u ambasadi SAD".

Novinari koji su imali sreću da prate ovaj događaj, postavili su pozvanim ruskim opozicionarima jedno pitanje: "Zašto ste danas došli u ambasadu SAD?" Mnogi nisu odgovorili, već su ćuteći prolazili pored novinara. Ali, neki su bili raspoloženi za razgovor. Boris Njemcov je izjavio da je došao "u goste kod ambasadora". Na preciznije pitanje: sprema li se da postavi Makfolu neko pitanje, Njemcov je odgovorio potvrdno. Na molbu da kaže koje pitanje će postaviti, Njemcov je odgovorio: "Kako su ga postavili za ambasadora?" Lider pokreta Za prava čoveka, Lav Ponomarev nije želeo da odgovara na pitanja. Predstavnik parlamentarne frakcije Pravedna Rusija, Oksana Dmitrijeva saopštila je da je došla u ambasadu SAD "na poziv". Lider partije Jabloko, Sergej Mitrohin je na pitanje o cilju njegovog dolaska u ambasadu, zatražio od novinara da mu pokaže dokumenta, posle čega je, sa rečima "Mi to ovde imamo neko ispitivanje", ušao u zgradu ambasade.

Posle susreta, opozicionari su uglavnom ćutali. Javnost je reagovala na posetu ruskih opozicionara američkom ambasadoru jednoglasno: oni koji žele dobro Rusiji, ne savetuju se sa američkim ambasadorom. Na tome bi se sve i završilo, da nije bilo ruske policije.

 

Dolari u kovertama

 

Šestog maja nastradalo je nekoliko policajaca. Posle pregleda video snimka protesta opozicije, policija je otkrila ko je bacao kamenice, ko je izvikivao provokativne parole „tući policiju" itd. Policija je došla u stan poznate skandal dame i opozicionarke Ksenije Sobčak. Niko tačno ne zna da li su je tražili u svojstvu osumnjičenog lica ili svedoka. Šta su u njenom stanu policajci zatekli? Tokom pretresa u njenom stanu, pronašli su koverte sa devizama. Sve ukupno, oko 1,5 milion evra. Jedan od učesnika pretresa izjavio je da su na nekim kovertama navodno bili zanimljivi natpisi. Na primer: "Za akciju u Kazanju, 32.000". Ksenija je, međutim, odgovorila islednicima: "Svoj novac čuvam gde hoću." Nisam utvrđivao da li je Ksenija Sobčak blagajnik opozicije, ali složićete se da su koverte sa dolarima i evrima - sumnjive.

 

Umesto zaključka

 

Ne jednom sam u Tabloidu oštro kritikovao i Putina i Medvedeva i ruske vlasti. I nisam jedini u tome. Mnogi Rusi maštaju o tome da konačno na vlast dođu pristojni, mudri ljudi. Ali, ovakva opozicija, koja samo ume glasno da viče i da za to dobije poprilične novce (skoro svi lideri ruske opozicije su daleko od siromašnih ljudi, ali to je druga tema), nimalo mi se ne dopada. I ne samo meni. Rejting opozicije opada. Posle donošenja novog zakona o mitinzima, opozicija je uspela da okupi samo nekoliko desetina ljudi. Dogovoreno je da se svi protesti odlože do jeseni. Hvala Bogu, Rusi će malo da se odmore od opozicione buke. Jer, osim buke, opozicija ništa drugo i ne ume da proizvede.

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane