Natrag

Promena(da)

Promena(da)

 

Rusija i Kina uetale u ekskluzivnost Sjedinjenih Drava na Bliskom istoku

 

Neoekivani obrt za Vaington

 

Klupko politikih odnosa je sve zamrenije na Bliskom istoku, jer saveznici velikih sila, posebno Amerike, poinju da shvataju da njihovi usko regionalni interesi ne moraju da budu usklaeni sa globalnim interesima sile zatitnice. Posle skoro dve decenije ekskluzivnosti Sjedinjene Drave ponovo na ovom prostoru moraju da trpe ruski uticaj, a novitet je i prodor jo jednog svetskog igraa - Kine

 

Marko Vasi

dopisnik iz Vaingtona

 

Bliski Istok je region koji poslednjih pola veka stalno izaziva zebnju da bi tu mogao da izbije svetski rat. Nije samo izraelsko-arapski konflikt razlog za ova strahovanje, ve da je ta oblast bogata naftom i kao takva interesantna velikim silama.

Po povlaenju kolonijalnih sila Velike Britanije i Francuske, posle Drugog svetskog rata, na Bliski istok prodiru Sjedinjene Amerike Drave iji najvaniji i najverniji saveznici u regionu postaju Izrael i Saudijska Arabija. Iako je nekadanji Sovjetski Savez, isto kao i dananja Rusija, imao nafte na pretek, Moskva se na Bliskom istoku angaovala iz stratekih razloga - da bi usporila, ako ve ne moe da sprei ameriko napredovanje.

 

Kreditna bomba

 

U neposrednoj blizini Bliskog istoka, u Sredozemnom moru nalazi se ostrvo Kipar, prirodni nosa aviona ukotvljen na idealnom mestu izmeu Male Azije, Bliskog istoka i Severne Afrike. Zbog ovakvog svog poloaja je Kipar vekovima bio meta svih osvajaa koji su dolazili u ovaj region ili iz njega kretali u dalja osvajanja.

Republika Kipar je lanica Evropske unije i evro-zone, zbog ega je kao bomba odjeknula vest da je od Rusije zatraila hitan kredit od pet milijardi evra. Ruski ministar finansija Anton Siluanov je samo prokomentarisao da je zahtev stigao i da se analizira, dok je predsednik Kipra Dimitris Hristofijas dodao da ne vidi nita sporno u tome to se njegova zemlja za pomo obratila Moskvi, a ne Briselu.

Nita ni ne bi bilo sporno da nema tihog, ali snanog konflikta izmeu SAD i Rusije upravo u regionu Bliskog Istoka. Jo od vremena raspada Sovjetskog Saveza Moskva nije bila jae prisutna u ovom regionu, i to ne samo vojno i politiki, ve i ekonomski. Rusija u sutini sledi istu strategiju koju Sjedinjene Drave sprovode ve decenijama.

U Vaingtonu su jo u vremenu dekolonizacije shvatili da je privredna saradnja isto toliko znaajna kao i vojna, jer male dravice vezuje za SAD. Istom tom logikom danas nastupa Rusija, koja za razliku od SAD ima dovoljne koliine sveeg novca, i nema nikakvog interesa da se domogne arapskih naftnih rezervi.

Zbog toga ruska diplomatija tiho, ali odluno napreduje u regionu, dok su se Amerikanci do gue zaglibili u ivom blatu vojnih intervencija u regionu koje vreaju slobodarska oseanja arapskog stanovnitva. Osim toga, amerika preka potreba za blisko-istonom naftom njihove diplomate tera da se otvoreno ponaaju kao nekadanji kolonijalni guverneri.

Zato Kiparski zahtev da mu Moskva hitno odobri kredit od pet milijardi evra Zapad doivljava kao pljusku po sred lica, jer jo ire otvara vrata ruskom uticaju u regionu. Sa druge strane, Kipar nema mnogo izbora, jer do kraja jula mora da pronae 1,8 milijardi evra potrebnih za spas Cyprus Popular banke.

 

"Demokratizacija" Severne Afrike

 

Da je Rusija izuzetno zainteresovana za snano prisustvo na Bliskom Istoku, pokazuju i deavanja oko Sirije. Ova arapska republika se granii sa dva velika amerika saveznika u regionu: Turskom i Izraelom, ali i sa od amerikanaca okupiranim Irakom, kao i sa haemitskom kraljevinom Jordan koja decenijama vodi proameriku politiku. Sirija je, faktiki opkoljena amerikim saveznicima i satelitima.

Sa druge strane se ova drava koju od 1970. vodi porodica Asad (prvo otac Hafez, zatim sin, dananji predsednik Baar) u politikom, diplomatskom i vojnom smislu vrsto oslanja prvo na Sovjetski Savez, a kasnije na Rusiju. Za razliku od voa u Bagdadu (Sadam Husein) i Tripoliju (Moamer Gadafi), vlastodrci u Damasku se nikada nisu kolebali izmeu Vaingtona i Moskve.

Zbog toga ne udi da je upravo u sluaju unutranjih sukoba u Siriji Rusija nepokolebljivo stala iza principa nemeanja u unutranje probleme, to nije bio sluaj ni sa jednom drugom zemljom tokom "arapskog prolea". Odluno rusko "njet" svim pokuajima Zapada da stvori situaciju u kojoj bi koliko-toliko legitimno mogao da sprovede vojne udare koji bi doveli do smene reima u Damasku, ne samo da je spaslo Asada ve i duboko uzdrmalo ionako poljuljani kredibilitet Sjedinjenih Drava u ovom regionu.

Prva rtva je bila Turska, posle Izraela najverniji i najvaniji ameriki saveznik u istonom Mediteranu. Obaranje turskog vojnog aviona od strane sirijskih snaga ne samo da je pokazalo kakao reim u Damasku raspolae najmodernijim PVO sistemima, ve i da je odluan da ih upotrebi. Jo je vei znaaj ovog dogaaja injenica da je on pameti dozvao turske generale, koji od tada odbijaju da svoje vojnike i pilote rtvuju za amerike interese.

Drugi udar Zapadu je doao od do sada najvernijeg saveznika - Izraela. Posle "arapskog prolea " u svim "demokratizovanim" zemljama Severne Afrike na vlast su doli islamski fundamentalisti, koji predstavljaju direktnu pretnju jevrejskoj dravi. Zbog toga se u Jerusalimu sve glasnije pitaju, da li SAD i zapadne sile i dalje delaju u izraelskom interesu.

Skoro pola veka je Sirija predstavljala stabilnu dravu sa predvidivom politikom, zbog ega Izrael ne vidi razlog da se reim u Damasku menja, pogotovo jer bi, po dosadanjim iskustvima, verovatno na vlast dola neka islamistika struja koja bi snani vojni potencijal zemlje iskoristila upravo u obraunu sa Izraelom. Tako se dospelo do paradoksalne situacije da interese dojueranjeg izraelskog protivnika u Vaingtonu brani jevrejski lobi.

Konano je i najvaniji ameriki saveznik u arapskom svetu, Saudijska Arabija, poela da samostalno vodi svoju politiku. Iz dobro obavetenih vojnih krugova u zapadne medije je procurela vest da pustinjska kraljevina upravo intenzivno pregovara sa Kinom o kupovini raketa srednjeg dometa tipa Dongfeng 21 (NATO oznaka CSS-5) koje po potrebi mogu da nose i nuklearne bojeve glave. Saudijci bi sline i bolje rakete mogli da kupe i na Zapadu, ali im je to bilo onemogueno zbog izraelskog straha da bi one jednog dana mogle da budu okrenute ka jevrejskoj dravi.

Klupko politikih interesa na Bliskom Istoku se sve vie umotava i postaje sve zamrenije. Iskustva iz ovog regiona, meutim, pokazuju koliko je za male drave vano da imaju stabilne veze sa nekom od velikih sila. SAD vrsto stoje iza svog saveznika Izraela, dok Rusija to isto ini sa Sirijom. Da nema ovih saveznitava, Izrael bi odavno nestao sa lica zemlje preplavljen arapskim susedima. Isto bi se desilo i sa reimom u Damasku da Rusija nije jasno stavila do znanja da nee tolerisati nikakvu nelegitimnu vojnu akciju Zapada protiv Sirije.

 

Krv za reizbor

 

Male drave, jednostavno, moraju da imaju mone zatitnike, ali se oni ne stiu tako to se svakodnevno menja politika. Velike sile imaju imperijalni nain razmiljanja, a to znai da dugo pamte i unapred planiraju. Stalno menjanje kursa malih zemalja dovodi ih u situaciju da ih velike sile ne uzimaju za ozbiljno i da ne vide razlog zbog koga bi se za njih zalagale.

Treba se samo setiti primera Severne Koreje, beznadeno siromane zemlje Dalekog Istoka, koja je odani Kineski saveznik ve decenijama. Ni jedna smena reima u Pjong Jangu ne moe da proe, ako se sa tim prethodno ne sloi vlast u Pekingu. Zbog ovakve vernosti severno-korejski reim je nagraen kineskom zatitom koja mu omoguuje i da nekanjeno bombarduje teritoriju June Koreje, amerikog satelita.

Najbolji primer kako prolaze nedosledni vladari malih zemalja je sudbina Moamera Gadafija koji je zarad poboljanja odnosa sa Vaingtonom okrenuo lea Moskvi, tako da na kraju nije postao ameriki prijatelj, ali je prestao to da bude za Ruse.

Baar al Asad nije napravio ovu greku, zbog ega moe da rauna na bezrezervnu podrku Rusije, svog viedecenijskog saveznika. Sigurno je da ovo odlino razumeju i stratezi u Vaingtonu, kojima imperijalno razmiljanje takoe nije strano. Da li e, ipak, doi do vojnog obrauna sa Sirijom zavisi ponajvie od procena Obaminog izbornog taba da li bi mu u finiu izborne kampanje za drugi mandat u Beloj Kui odgovaralo krvoprolie na Bliskom Istoku.

Pre je slogan bio Krv za naftu, a danas je - Krv za reizbor.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane