EKSKLUZIVNO

 

Vojvodina

Konačan bilans demokratske pljačke Vojvodine - opljačkani ne veruju više

 

Razvojna strava i užas

 

Posle dvanaest godina vlasti na pokrajinskom, i osam godina na republičkom nivou, Demokratska stranka je sa svojim koalicionim partnerima temeljito upropastila Autonomnu pokrajinu Vojvodinu. O razmerama ove neviđene devastacije, specijalno za Tabloid pišu Đorđe Višekruna, predsednik odbora za medije Gradskog odbora SNS, bivši koordinator u Fondu za kapitalna ulaganja i bivši funkcioner DS-a, i Pavle Počuč, odbornik novog saziva u Skupštini AP Vojvodine. Njihovo istraživanje obuhvatilo je finansijski, privredni i demografski sunovrat, nekada najbogatije regije bivše Jugoslavije, ali je i precizno oslikalo dugoročne posledice banditske privatizacije na ovom prostoru

 

Đorđe Višekruna

Pavle Počuč

 

Za sve ove godina vladavine Demokratske stranke  i Lige socijaldemokrata Vojvodine,  pokrajina je ekonomski i privredno opustošena i osiromašena, nije završena ni jedna kapitalna investicija, korupcija i malverzacije potresaju pokrajinske ustanove, a broj nezaposlenih i socijalno ugroženih je sve veći. Užasavajuće posledice neodgovorne politike stranaka na vlasti u AP Vojvodini su, pre svega, drastičan pad proizvodnje za 13 indeksnih poena i bruto društvenog proizvoda za 4,2 odsto.

Od 2008 do 2012. godine, u APV je ugašeno 10.000 firmi, a stečajni postupak  očekuje još 1.470 preduzeća do kraja godine. U pokrajini je povećan i broj nelikvidnih preduzeća sa 30 odsto (u 2008. godini) na 50 odsto (u 2012. godini). Tajkunskom, dogovornom privatizacijom preko 50.000 hektara najkvalitetnije obradive zemlje je sumnjivo privatizovano a 15 najvećih poljoprivrednih kombinata i zadruga likvidirano ili oterano u stečaj. Bez prihoda je na taj način ostalo 5.000 porodica.

Nezaposlenost u AP Vojvodini je u poslednje četiri godine porasla skoro za duplo, sa 14 odsto na 24 odsto, i trenutno je u pokrajini preko  210.000 nezaposlenih lica. Samo u prethodne tri godine bez posla je ostalo 30.000 ljudi a 30 odsto nezaposlenih su mlađi od 29 godina. Više od polovine nezaposlenih čine žene.

Posebno je uočljiva nebriga o mladima pa je tako na evidenciji pokrajinske Nacionalne službe za zapošljavanje preko 55.000 mladih, među kojima je čak 14.000 visokoobrazovanih. Primera radi, 2008. godine broj visokoobrazovanih nezaposlenih lica je iznosio 7.400, dakle skoro upola manje nego danas. Čak 200 magistara u Vojvodini čeka posao, kao i više desetina doktora nauka, dok sa druge strane imamo  200.000 stanovnika Autonomne pokrajine bez završene obavezne osnovne škole.

Povećanje zaposlenosti zabeležile su jedino brojne opštinske i gradske uprave, javna preduzeća, svih 14 vladinih agencija, zavoda, fondova. Porasla je i pokrajinska administracija. U gradskoj upravi Novi Sad u poslednje dve godine je uposleno novih 200 ljudi, u svim javnim i komunalnim preduzećima još nekoliko hiljada, iako su dugovi navedenih preduzeća sve veći i danas iznose preko 11 miliona evra.

 

Stoke ima, ali u institucijama

 

Da pogledamo kakav je odnos pokrajinska vlast imala prema najznačajnijem resursu - poljoprivredi. Preko 100.000 hektara zemlje je neobrađeno, a samo 2 odsto obradivog zemljišta se navodnjava, jer su sistemi i mreže za navodnjavanje devastirani i zapušteni (prosek u regionu je 15 odsto).

Stočni fond je uništen i za 40 odsto manji nego 1990. godine. Ove godine je zasejano najmanje pšenice u poslednjih 50 godina. U Srbiju danas stiže iz uvoza na hiljade tona holandskog luka i kazahstanskog pasulja, pa smo čak počeli i pšenicu da uvozimo, kao i krompir, paradajz, svinjetinu... Za to vreme 49 odsto poljoprivrednih gazdinstava je izloženo siromaštvu, a penzije su na nivou socijalne pomoći i u proseku iznose 6.800 dinara.

Vojvođanska sela izumiru, mladi napuštaju manja mesta, a preko 50.000 seoskih kuća je prazno, dok je 12.000 sela u nestajanju. Infrastruktura AP Vojvodine je, takođe, u veoma lošem stanju i u toj oblasti u prethodnom periodu nisu napravljeni značajniji pomaci. Hvalospevi o koridoru 10 - Severni krak ili o mostu kod Beške samo prikrivaju probijanje rokova i astronomske iznose naknadnih radova. Samo će most kod Beške, najverovatnije, koštati građane dodatnih 55 miliona evra za naknadne radove, a ugovorena ukupna cena je bila, da podsetimo, 37 miliona evra!

U APV je 60 odsto puteva u tehnički lošem stanju, u železnički saobraćaj i pruge nije bilo značajnijeg ulaganja u poslednjih 30 godina, a od 800 kilometara pruge čak 400 je u veoma lošem stanju.

U pokrajini manje od 10 odsto naselja ima urađenu kompletnu atmosfersku kanalizaciju (od 463 tek njih 45), a samo 45 odsto opština i gradova ima izgrađen sistem za odvod otpadnih voda. Dugovanja pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja, preko koga idu sve investicije u Vojvodini, dostizala su i do četiri milijarde dinara i to samo prema građevinskoj operativi, što je dovelo do blokade više desetina građevinskih firmi.

Nije se pokrajinska vlast proslavila ni ulaganjem u energerski sektor i izvrstan potencijal naše pokrajine poput gasa, nafte, geotermalnih izvorišta, obnovljivih izvora energije, hidroenergetskog potencijala. Iskorišćenost preko 200 izvorišta nafte i gasa je u opadanju, a od 66 geotermalnih izvorišta iskorišćeno je svega 5 odsto. Hidroenergetski potencijal koridora 7 (reka Dunav)na minimumu je eksploatacije.

Situacija u zdravstvu i socijalnoj zaštiti je posebno alarmantna i više nego zabrinjavajuća. U AP Vojvodini je najmanja stopa prirodnog priraštaja, a najveća stopa mortaliteta, tako da imamo negativnu stopu priraštaja od minus pet promila. Enormno je povećan broj korisnika narkotika i maloletnih delikvenata. Ulaganja u infrastrukturu medicinskih centara i ustanova je simboličan, a broj specijalističkih službi sve manji.

 

Bajke za odrasle

 

Od 45 gradova i Opština u čak 38 je voda bakteriološki ili hemijski neispravna. Iz budžeta APV izdvaja se minimalnih 0,7 odsto za unapređenje zdravstvene zaštite. Narastajući socijalni problemi sve većeg broja građana očigledno nisu zabrinuli pokrajinsku vlast, iako u APV danas više od 300.000 stanovnika živi ispod granice siromaštva. Čak 160.000 radnika nije prijavljeno niti osigurano, a broj korisnika socijalnih pomoći se drastično povećao poslednjih godina.

Frapantan podatak je da u pokrajini čak 30.000 dece nema tri obroka dnevno, a da u redovima narodnih kuhinja na jedan obrok čeka preko 2.000 dece.

Uprkos svemu tome iz budžeta AP Vojvodine za unapređenje socijalne zaštite izdvaja se mizernih 0,3 odsto. U Vojvodini je za 11 godina broj stanovnika opao za 200.000, a sve su veće migracije ka Novom Sadu u kojem su skoncentrisane sve pokrajinske poluge moći. Sve to samo govori o lažnoj priči o decentralizaciji i ravnomernom razvoju.

 Brojne propuste, bilo u pogrešnom delovanju ili  nedelovanju, osetili su zaposleni i u ostalim oblastima poput kulture, medija, ekologije, turizma za koje bivša i trenutna pokrajinska vlast nije imala dovoljno sluha. Pokušaji traženja alibija i opravdanja za kolaps svih pokrajinskih resursa u svetskoj ekonomskoj krizi (DS) ili u republičkom centralizmu (LSV) nemaju uporište u činjenicama.

Samo se od prodaje dela NIS-a u pokrajinski budžet slilo preko 180 miliona evra, kao i višemilionska sredstva od drugih privatizacija, a od kojih se moglo otvoriti minimum 20.000 novih radnih mesta, sanirati  kanal Dunav-Tisa-Dunav, gasifikovati veći deo pokrajine, uraditi stotinak kilometara auto puta, povećati sredstva za subvencije poljoprivrednicima i malim i srednjim preduzećima, pomoći socijalno ugroženim kategorijama...

I dok su jedni otvarali iste deonice puteva više puta i usavršavali političko manipulacioni marketing, drugi su se zabavljali štancanjem vojvođanskih pasoša  veličajući sami sebe i zaboravljajući da su 12 godina pokrajinska vlast, a poslednjih osam godina i republička.Zaboravila su gospoda iz LSV-a da su uvek glasali za budžet Republike Srbije kojim se opredeljuju sredstva za kapitalne investicije, ali kojih, nažalost, u pokrajini već dugo nema.

Zapamtićemo i bajkovite priče i obećanja, obično u jeku svake izborne kampanje poput izgradnje tunela i obilaznice oko Fruške Gore, izgradnje Žeželjevog novog mosta, izgradnje Banatske magistrale, saniranje sistema za navodnjavanje.

Na kraju nakon ovih činjenica koje objektivno govore o efikasnosti i uspešnosti decenijske vladavine DS i LSV pitamo mi sada vas: Di su novci poreskih obveznika, građana Republike Srbije? Di ste ih potrošili?

Zemlja žedna, a vlasti pijane

 

Umesto što je pokrajinska vlast novac iz budžeta i dobijen od privatizacije potrošila na kupovinu glasova na izborima i punjenje džepova političarima, trebala je da investira u irigacione sisteme kako bi bar malo ublažila posledice elementarnih nepogoda.

Visoke temperature i nedostatak padavina dovešće ove godine do pada poljoprivredne proizvodnje od oko 50 odsto. Prinosi kukuruza, procenjuje se, ove godine bi mogli da budu niži i do 70 odsto! Da je dosegnut nivo navodnjavanja iz okruženja, da ne govorimo o standardima koji vladaju u razvijenijim zemljama Evropske unije, šteta od suše bi mogla da bude smanjena i do 90 odsto.

Pošto će republička vlada, najverovatnije, da proglasi elementarnu nepogodu i ratarima da nadoknadi gubitak, to znači da će svi stanovnici Srbije koji plaćanjem poreza popunjavaju državni budžet solidarno da plaćaju zbog toga što je pokrajinska vlast, umesto u irigacine sisteme, spiskala stotine miliona evra na nepotrebne projekte čiji je jedini cilj bio da se novac prebaci u džepove pojedinaca. Pijani od moći, novca i bahanalija nisu ni primetili da sve okolo zamire..

 

Mešetarska matematika

 

U spasavanje Razvojne banke Vojvodine (nekadašnje Metals banke) Pokrajina je uložila čak 90 miliona evra. Koliko je to para pokazuje podatak da je od dela prodaje NIS-a Vojvodina dobila tek duplo više para.

Ovde je, međutim, po sredi jedna veoma interesantna matematika kojom pokrajinska vlast od građana ostatka Republike Srbije pokušava da otme pare. U istu tu Razvojnu banku Vojvodine republička Agencija za zaštitu depozita uložila je 10 milijardi dinara na kupovinu loših plasmana, odnosno nenaplativih potraživanja banke prema dužnicima.

Istovremeno dok pokrajinskih 90 miliona evra vredi 62,50 odsto u vlasničkom udelu, dotle republičkih deset milijardi dinara (tada po kursu takođe 90 miliona evra), vredi samo 23,52 odsto! Očigledno je da su u Novom Sadu otkrili neke nove matematičke formule, jer se takođe najavljuje da će na kraju Pokrajina i Republika zajedno imati 99 odsto akcija Razvojne banke Vojvodine. Kako mali akcionari trenutno drže 300.000 akcija, dokapitalizacijom banke bi ukupan broj akcija morao da bude dignut na 30.000.000, što znači da bi država pri nominalnoj vrednosti od 4.910 dinara po akciji (trenutno stanje) morala da uloži ukupno 145.827.000.000 dinara, odnosno skoro 146 milijarde !?

 

 

 

Dušebrižnici bez duše

 

Najvažnije merilo vrednovanja učinka rada je svakako rezultat koji bi realno odslikavao uspeh ili neuspeh  onih koji su za njega i najodgovorniji, pa bi to svakako trebalo  da se odnosi i na učinak pokrajinske vlasti u prethodnih 12 godina. Naravno, rezultate učinka izvršnog veća u Autonomnoj pokrajini Vojvodini (APV) potrebno je posmatrati sa aspekta objektivnosti, proverljivosti podataka i činjenica, a posebno izbeći pristrasnost, bez obzira na političku pripadnost što ćemo ovom prilikom  maksimalno poštovati...

A da li je kroz ekspoze bivšeg, pa ponovo izabranog predsednika vlade APV prikazano realno stanje u pokrajini i da li je prethodnih godina javnost imala uvid u stvarno stanje privrednih, ekonomskih, energertskih, infrastrukturnih resursa i stvarne situacije u ostalim oblastima?

To je ključno pitanje i pitanje na koje nismo dobili odgovor, jer odgovori  u mnogim segmentima ne bi bili prijatni za pokrajinsku vlast i zato je trebalo ponavljati dobro znane i svake četvrte godine ponavljane bledunjave vizije praćene neviđenim narcisoidnom hvalospevima na svoj račun. Naravno, bez priznavanja grešaka!

Na žalost, oni koji su nam 12 godina predstavljali APV kao najrazvijeniji i najatraktivniji region za investicije, region u kome se lepo živi, pokrajinu kao lidera privrednog prosperiteta u prikazu ovakve virtualne pokrajine zaboravili su dve stvari: prvo, građani su ti koji po svom standardu najbolje osećaju učinak vlasti, i drugo, ovako lepo upakovane i dobro osmišljene populističko-marketinške priče u najvećoj meri nemaju utemeljenje u već spomenutim rezultatima.

Istina, metode vrhunskog medijskog ulepšavanja stvarnosti imale su uticaj na deo biračkog tela i, uz još poneka nedozvoljena sredstva u izbornoj kampanji, dovela do toliko ciljane matematičke većine. Ipak, o toj temi ako bude prilike neki drugi put!

I najzad da pogledamo šta su nama i generacijama iza nas ostavile najodgovornije političke opcije u APV, a to su svakako najbrojnija DS i "najbrižnija" LSV...