(P)likovi

Milutin Mrkonjić, inženjer brzih prevara na putevima beznadežne budućnosti

 

Koridori Slobinog klovna

Već skoro dvadeset godina, Srbijom hara grobar srpske putogradnje, Milutin Mrkonjić, besprizorni komedijaš svih režima, čovek koji je u praksi dokazao da mu je sprdnja osnovno zanimanje, a svi drugi državni poslovi sporedna stvar. Dve decenije Milutin Mrkonjić priča ono u šta niko nikad nije poverovao,  da će "rokovi izgradnje biti strogo poštovani" i da će za dve ili tri godina, a možda još sutra, Srbija dobiti evropsku putnu mrežu. Kao novi ministar saobraćaja, zauzet je daljom proverom svojih "kreativnih" sposobnosti, svesno dovodeći lažnim obećanjima milione ljudi u zabludu. I pre petnaest godina i danas, omiljena mu je rečenica: "...za dve godine, biće izgrađeno...".  Koliko dugo obećava, toliko dugo nemilice pljačka budžet, a njegove bahanalije su dostojne opšteg prezira. Ali, on i dalje jaše

Nikola Vlahović

Kako je počeo da zamajava građanstvo, još devedesetih godina, u vreme svoga voljenog vođe Slobodana Miloševića (čiju sliku i danas drži u svom radnom i životnom prostoru), pa sve do današnjih dana, ovaj inženjer svih srpskih čardaka "ni na nebu ni na zemlji", deluje isključivo sa pozicija estradnog umetnika najnižeg ranga. Njegov putujući cirkus isključivo nastupa na domaćim političkim vašarima, tamo gde prevaranti njegovog ranga otvaraju objekte i "koridore" koji nisu završeni i kroz koje neće još dugo niko proći. U svakoj drugoj zemlji, (ali ne i u Srbiji), njegov blesavi nastup najpre bi posetio javni tužilac, da se na licu mesta uveri u širenje lažnih vesti koje iz njegovih usta gotovo svakodnevno izlaze.

U leto 2012. godine, Milutin Mrkonjić je kao i pre skoro dve decenije. I dalje peva staru pesmu, spreman je u svakom momentu da "na licu mesta" zagrli veće i važnije od sebe, da se pred svedocima zakune: "...predsednik i ja smo se dogovorili, je li tako predsedniče?" pa da ubrzo potom izjavi kako se ne seća da je tako nešto ikada izjavio, ili, kao i jeste, to nije ono na šta je stvarno mislio! Tako je nedavno samouvereno izjavio kako će kabinet Ivice Dačića  za četiri godine  "okončati" izgradnju dva putna pravca, Koridor 10 i Koridor 11.

Malo posle toga, Mihailo Mišić, tek postavljeni direktor preduzeća "Koridori Srbije" (koje je Mrkonjić lično izmislio), ne znajući valjda šta mu gazda priča po selima i gradovima dok je u estradnom delirijumu, sa punom odgovornošću je konstatovao da bi, ukoliko bude prihvaćena najbolja ponuda kineske kompanije za završetak Koridora 11, samo pregovori trajali najmanje dve godine!

Ipak, bez obzira na sve, Mrkonjić je i dalje snažno posvećen sprdnji sa građanima Srbije. Njegove staljinističke metode, "podrška" koju daje bednoj radničkoj klasi koja crkava na njegovim beznadežnim "projektima", više nego rečito govori o kakvom opasnom klovnu je ovde reč. Tako je nedavno, bez imalo srama isticao nadljudske osobine najjeftinijeg srpskog roblja: "...Još jednom se pokazalo da su naši neimari sposobni da rade po najvišim svetskim standardima i to u roku koji zadivljuje najveće stručnjake širom sveta! Radilo se i na plus 42 i na minusu, i po snegu i po kiši, bez ijedne reči nedoumice ili dileme!".

I dok osiromašno građevinsko radništvo, koje živi od pola hleba i jedne paštete dnevno, gine za Mrkonjićeve rokove, kojih se ni on sam nikada nije držao, dotle u njegovom poslovnom i privatnom životu "cveta hiljadu cvetova". Novac ga uopšte ne zanima, ima ga i troši koliko god mu treba. Kad su ga jednom prilikom posetili "neznani gosti" i opljačakali mu iz sefa 150.000 ondašnjih maraka i "određenu količinu zlata", nije se ni pomerio sa mesta. Samo je promenio sef. Nije mu na pamet palo da pozove policiju, niti, ne daj Bože, novinare!

 Koliki je ljubitelj života, najbolje govori i podatak da je jedan od njegovih "životnih projekata" bila rekonstrukcija nekadašnje "makedonske vile" u Užičkoj ulici na Dedinju, od koje je napravio ozbiljan kupleraj, za druženje novinarki RTS, elitnih "gospođica u srednjim godinama", perspektivnih pevaljki i prodavačica ljubavi, sa političarima, ambasadorima, bankarima i viđenijim parajlijama. Zamislio je Mrkonjić da ta vila bude sa bazenom i dva ulaza (jedan za uglednu gospodu a drugi za poslugu!), odvojivši tako klasu služinčadi od klase bogataša, čime je ispunio sve zavete o socijalnoj pravdi, onako kako to i dolikuje potpredsedniku srpskih socijalista! Kad je ovaj elitni kupleraj "zatvorenog tipa" bio otvoren, dobio je Mrkonjić mnogo važnih prijatelja, učvrstio je neka stara prijateljstva i sprečio neka moguća neprijateljstva. Taj diplomatski dar, ni danas mu niko ne može osporiti...

 Dva najbolja cirkuska nastupa kojima je pridobio "nove vlasti" posle 5. oktobra 2000. godine, bila su ona kad je najpre javno priznao da je bio "Miloševićev klovn", i kad je na mostu kod Beške salutirao Borisu Tadiću i obećao mu isto ono što i Slobodanu Miloševiću: "...predsedniče, oborićemo sve rokove!". I zaista, redom ih je obarao! Nijedan projekat koga se ovaj cirkuzant dohvatio, nije urađen na vreme, a većina njih za njegovoga veka i neće doživeti realizaciju...Da je tako, najbolje je pogledati govor činjenica...

Krajem 2000. godine, Koridor 10 je bio završen samo na delu Beograd-Niš i na trasi Beograd-Subotica! Do današnjeg dana, posle dvanaest godina, to je skoro sve što je urađeno. Da bi bio kompletiran Koridor 10, nedostaje  Niš-Pirot u dužini od 60 kilometara i Niš-Preševo u dužini od 85 kilometara, što je ukupno 150 kilometara!

Da je do sada rađeno samo po pet kilometara godišnje, Koridor 10 bi bio već završen, ali su srpsku putogradnju zaposeli "demokratski biznismeni" svih boja i profila, koji su suštinski vodili poslove (od "gospodina Čumeta" i njegove firme "Difens roud" pa sve do Mila Đuraškovića i njegove firme "Nibens grup"), dok je Mrkonjić bio statista u njihovim filmovima. No, čim se u vreme "novih vlasti" ponovo dočepao statusa omiljenog režimskog cirkuzanta, njegova odgovornost je odmah postala i krivična!

Uprkos tome, Milutin Mrkonjić do današnjih dana uspeva da svaku svoju odgovornost javno prevede u neodgovornost, na način koji do sada nije zapamćen u novijoj srpskoj politici. Naime, žestokom estradnom propagandom, uspeo je da ubedi dobar deo javnosti, da je i on "jedan od njih", da mu je život podario teško breme tuđih poslova, te da ih on na svojim ministarskim plećima nosi koliko može i kako zna, jer je čovek u godinama i da mu je već preko glave ovakve zabave...

Istina je, ipak, malo drukčija: dvadeset punih godina Milutin Mrkonjić, direktno ili posredno određuje sudbinu srpskog građevinarstva, putne mreže i drugih komunikacija, bez njega, očito, ništa značajno nije moglo da prođe na sednicama vlada ili na zasedanjima neformalnih centara moći, koji određuju pravce celokupunog života u Srbiji. Reč je o čoveku koji je iste deonice puteva, što lokalnih što regionalnih, otvarao za potrebe političkih i televizijskih nastupa i po tri puta!

Mrkonjićev učinak je takav da za dvanaest godina Srbija ima tek 110 kilometara izgrađenog auto puta u Vojvodini i tridesetak kilometara južnije od Niša, što iznosi 12,5 kilometara godišnje (poređenja radi, reč je o dužini deonice Zemun-Batajnica!).

Mrkonjić je vrlo vešto, posle "amnestije" koju mu je podarila Demokratska stranka, sebe redovno promovisao u predizbornim kampanjama na mostu kod Beške, obilaznicama oko Beograda i Novog Sada, pa je bio i među onima koji su snažno pozdravili beogradski most na Adi, čija bi cena i gabarit mogli da premoste džinovsku reku Amazon.

 

 

 

Knjiga o Milutinu

 

Kad bi sve izjave Milutina Mrkonjića (koje su jedna drugoj suprotstavljene) stale jedna do druge u nekoj knjizi o savremenim sociopatijama i još neistraženim oblicima ludila, bio bi to neprevaziđen bestseler, tako reći klasika ravna našem komediografu Branislavu Nušiću ili legendarnom Fransoa Rableu. Ali, još nije gotovo! Novi prilozi tek stižu. Mrkonjić upravo ovih dana ovako govori: "...U naredne četiri godine, nova vlada ima šansu da završi, ne samo koridore 10 i 11, već i rekonstrukciju drugih saobraćajnica, stavi železnicu na prave noge, odredi novi model rada javnih preduzeća, oporavak JAT i očisti Dunav u smislu osposobljavanja za rečni saobraćaj u punom kapacitetu...". A mučna izgradnja deonice puta (Koridor 10) između Grabovnice i Grdelice oko Vladičnog Hana i Neredovaca, i dalje traje...

 

 

 

U duhu svojih estradnih nastupa, Milutin Mrkonjić već mesecima zabavlja narod svojom "vezom" sa pevačicom Anom Bekutom, tvrdeći da mu se "pod stare dane desilo".