Druga strana

Kako je ekonomski kolaps Srbije planiran pre svetske ekonomske krize

 

Đavolovi službenici i njihova unapređenja

 

Ako planirano ubistvo nije zavera, onda je Srbija likvidirana sa predumišljajem, u kancelarijama MMF, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i nekoliko velikih svetskih finansijskih korporacija specijalizivanih za davljenje zemalja bez suvereniteta

 

Nikola Vlahović

 

Srbija je pred bankrotom! Do spasenja je još daleko (bankrot može biti brži od realizacije ruskih kredita i investicija!). Gde će večni ministar Mlađan Dinkić naći tri milijarde evra za vraćanje dugova i još milijardu i po za spašavanje privrede? Ironija je da baš on ima taj zadatak, mada je svom snagom učestvovao u likvidaciji domaćih i dovođenju stranih, uglavnom zelenaških banaka.

Zato je ovo trenutak u kome treba progovoriti o tome ko je Srbiju ukopavao u dužničko ropstvo i nemilice je bacao u čeljusti bankarsko-privrednih korporacija, na čijem čelu stoje vrhunske ekonomske ubice, likvidatori čitavih država i nacija.

Da bi bilo jasnije o čemu je reč, treba se vratiti na jedan događaj iz septembra meseca 2001. godine (21. septembra), kad je, u beogradskom Sava Centru, održana međunarodna konferencija pod nazivom Korupcija u Srbiji u organizaciji nevladine organizacije Centar za liberalno demokratske studije, na kojoj je učestvovao ceo ondašnji državnih vrh SRJ, predstavnici vladinih agencija, udruženja poslodavaca i ''eksperata'' iz raznih oblasti.

Međutim, konferenciju su "pomogli" i novcem i prisustvom, predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Svetske banke, Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj, Ministarstva pravde SAD, britanska organizacije Economist Intelligence Unit i Crown Agents iz Londona, kojima je glavni posao bio da izveste svoju bazu u Forin ofis-u o mogućnostima ekonomskog podjarmljivanja Srbije...

 MMF, Svetska banka i Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj, ubrzo će potpuno dužnički zarobiti Srbiju, do te mere da će odlučivati o sastavu vlade, o "strateški" važnim ministrima, o tome šta će Srbija proizvoditi a šta neće, šta treba da uništi ili rasproda u bescenje, a šta da uveze.

Konferenciju je otvorio Dragoljub Mićunović, koji je govorio o siromašnoj i korupmiranoj Srbiji, predstavljajući je kao evropsku Kolumbiju koja samo čeka da joj Amerikanci i Englezi dođu i zavedu pravdu. Odmah iza njega govorio je Mlađan Dinkić, tadašnji guverner Narodne banke Jugoslavije, koji je javno, pred stranim posmatračima, podneo izveštaj o zameni dotadašnjih kadrova u Narodnoj banci!

Prisutnim stranim obaveštajcima, školovanim ekonomskim ubicama, bilo je jasno sa kim imaju posla, pa će uskoro mnoge od njih angažovati za svoje mračne, globalističke pljačke. Istina, Božidar Đelić i Mlađan Dinkić već su bili "instalirani" da unište srpske banke, pretvore srpsku ekonomiju u rajski vrt za krupnu kapitalističku divljač i njihove nezajažljive apetite, ali, pre svega, da unište dotadašnji privredni potencijal koji je proglašen glomaznim i neproduktivnim. Kao dobri đaci, sa reči su ubrzo prešli na dela pa su se takmičili u rasturanju domaćih privrednih potencijala.

Među "učiteljima" ovog zanata, kao predvodnik DOS-ovih "finansijskih vlasti", našao se i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Miroljub Labus, čovek koji bi danas, 2012. godine, mogao mnogo toga da ispriča nekom poštenom tužilaštvu, ako ga nekad bude i ako ono bude znalo da mu postavi prava pitanja. Recimo, da kaže kakve je sve zadatke i od koga dobio, šta je on lično upropastio i koje ljude je, zajedno sa Mlađanom Dinkićem, rasporedio na poslove ekonomskog ubijanja Srbije.

Ovo je utoliko zanimljivije, što je nova ministarka energetike i ekologije, Zorana Mihajlović bila tih godina najbliskija savetnica Miroljuba Labusa, i što je njen zadatak važan, i očigledno dugotrajan za interese daljeg održavanja dužničkog podaništva Srbije. To pokazuje i činjenica da je ova bankarsko-investicijska korporacija sredinom avgusta ove godine imenovala Zoranu Mihailović, za guvernera Srbije u Evropskoj banci za obnovu i razvoj, a ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića za zamenika guvernera Srbije u toj instituciji!

Istorijski interes da se pozicionira u Srbiji preko mreže plaćenika i nekoliko patoloških uništitelja nacionalnih ekonomija, anglo-američke korporacija na Balkanu pokazale su tog septembra 2001. godine  i svojim prisustvom. I to preko naših ''stručnjka".

Među njima svakako treba pomenuti i Milicu Bisić, bivšu službenicu Poreskog odeljenje (KPMG) u Beogradu, profesorku Ekonomskog fakulteta (magistrirala u Zagrebu, prim. red.) bivšu direktorku Poreske uprave Republike Srpske, i bivšu zamenicu nekadašnjeg ministra finansija Srbije Božidara Đelića. Zašto i kako se Milica Bisić 2012. godine našla u ekipi Mlađana Dinkića, više je nego jasno! Ovaj kadar "više službi", prihvatljiv je, pre svega, Evropskoj banci za rekonstrukciju i razvoj, jer, kao koautorka udžbenika Teorija cena, najbolje zna kako da smesti građane Srbije na mesto koje im pripada, da budu "civilizacija siromaštva", kako je to jednom prorekla odbegla Mirjana Marković.

No, ne treba zaboraviti, Milica Bisić je, harajući Srbijom, zadužila anglo-američki krupni kapital, preko svake mere! Njenim snažnim angažovanjem kao neizbežne logistike Aleksandru Vlahoviću i Božidaru Đeliću, prodata je duvanska industrija Niš i Vranje, mada brojni uslovi iz kupoprodajnih ugovora (na kojima je baš ona radila!) nikada nisu ispunjeni. U znak zahvalnosti, Milica Bisić je dobila prestižno radno mesto "direktora korporativnih poslova" u kompaniji Filip Moris zajedno sa funkcionerom ondašnje vlade Jovanom Guzijanom. Takođe, u znak zahvalnosti, organizacija za zaštitu ljudskih prava, Transparensi internešenel (Transparency International) dodelio joj je svoje najveće priznanje - nagradu za integritet! Postala je i član ogranka Međunarodne fiskalne asocijacije (International Fiscal Association - IFA).

Obaveštajci i ekonomske ubice koje su 2001. godine u Sava Centru pripremali "kadrovsku bazu" za ekonomsku likvidaciju Srbije, imali su u vidu da im trebaju mladi i ambiciozni ljudi, pa tako do današnjeg dana biraju javnosti skoro nepoznate osobe kao predstavnike u najznačajnijim evropskim i svetskim bankarskim insitucijama. Tako je Vuk Đoković, sa jedva tridesetak godina života, sa mesta državnog sekretara u Ministarstvu finansija, postao ni manje ni više nego predstavnik Srbije u MMF!

 Ovaj mladi i javnosti skoro nepoznati čovek, jednom je i sam, ne znajući šta čini, objasnio javnosti "šta mu rade šefovi", rekavši da se čak 91 odsto obveznica Republike Srbije nalazi u rukama velikih investicionih fondova koji će uglavnom držati obveznice do dospeća, što im daje stabilnost na međunarodnom tržištu, što znači da je cena srpskog duga stabilna, dokle god Srbija propada!

Srpska javnost takođe ne zna kako je i po kom kriterijumu za predstavnika Srbije u Svetskoj banci izabrana gospođa Biljana Hroneos-Krasavac (rođena u Novom Sadu 1964. godine), ali odlično zna da ta Svetska banka polaže pravo barem na jednu četvrtinu ukupnog srpskog duga, a time i pravo da odlučuje o sudbini svoga dužnika.

Zbog svega ovoga, neizvesno je da li nova Vlada Srbije može da otvori ova pitanja i pozove na odgovornost sve one koji su državu ekonomski upokojili, kada u njoj sede ekonomske ubice Srbije, kao njeni uticajni ministri.

 

MMF, Svetska banka i Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj, ubrzo će potpuno dužnički zarobiti Srbiju, do te mere da će odlučivati o sastavu vlade, o "strateški" važnim ministrima, o tome šta će Srbija proizvoditi a šta neće, šta treba da uništi ili rasproda u bescenje, a šta da uveze.

 

 

Obaveštajci i ekonomske ubice koje su 2001. godine u Sava Centru pripremali "kadrovsku bazu" za ekonomsku likvidaciju Srbije, imali su u vidu da im trebaju mladi i ambiciozni ljudi, pa tako do današnjeg dana biraju javnosti skoro nepoznate osobe kao predstavnike u najznačajnijim evropskim i svetskim bankarskim insitucijama.