Dežurna

Teror

 

U ime naroda, mi ništa ne možemo

 

Već godinama jednu nemoćnu i bolesnu ženu, gospođu Milosavu Cvijanović, maltretira kriminalna birokratija iz Republičkog fonda za penzijsko invalidsko osiguranje koje joj osporava zakonsko pravo na penziju. Ni Okružni sud u Beogradu sa nekoliko izvršnih presuda nije uspeo da joj pomogne. Ovo je priča  o teroru nad građanima, posrnulom pravosuđu i otuđenim centrima moći koji raspolažu narodnim parama i upravljaju ljudskim sudbinama

 

Mersiha Hadžić

 

Državni organi Srbije godinama su zatvarali oči pred strašnim prizorima socijalne bede i masovnih oboljenja koje su logičan proizvod takvog stanja. U slučaju teško obolele Milosave Cvijanović, žene koja je pod užasima rata u Hrvatskoj iz Knina došla u Beograd, još jednom se pokazalo da i posle dvadeset godina, birokratski državni aparat, sa teškim nasleđem prošlosti, teško prihvata obaveze prema svojim građanima, bez obzira odakle su došli i kakvog su zanimanja.

Naime, Milosava Cvijanović je danas u teškom zdravstvenom stanju, pokušava da dođe do svoje zaslužene penzije, ali joj to osporavaju svi, od Republičkog fonda za penzijsko invalidsko osiguranje do potonulog pravosuđa koje ništa ne sme nagojenoj državnoj birokratije koja krši elementarnih građanskih prava.

Istina, Milosava Cvijanović je u nekoliko navrata na sudu i dobijala Republički fond za penzijsko invalidsko osiguranje, ali je svaki put, na volšeban način, obarana presuda doneta "u ime naroda".

Tako je, još 2008. godine, "u ime naroda", doneta pravosnažna presuda kojom se uvažava tužba Milosave Cvijanović protiv Republičkog fonda za penzijsko invalidsko osiguranje, a, istovremeno, poništava Rešenje Republičkog fonda, tačnije njegove direkcije u Beogradu, koji je osporavao Milosavi Cvijanović pravo na njenu penziju. Presudu je doneo Okružni sud u Beogradu i to u veću sastavljenom od predsednika Dušice Marinković i Mirjane Riđički.

Samo godinu dana kasnije, 2009, opet je Okružni sud u Beogradu doneo presudu kojom je Milosavi Cvijanović uvažena tužba i kojom je Republičkom fondu za penzijsko invalidsko osiguranje poništeno Rešenje na štetu Milosave Cvijanović.

U obrazloženju jasno piše da je "...tužilja tužbom osporila zakonitost rešenja sa razloga propisanih odredbom člana 10 stav 1 Zakona o sporovima. U tužbi tužilja posebno ističe da tuženi organ ponovo nije postupio u skladu sa nalogom presude Okružnog suda u Beogradu, kao ni po ranijim presudama ovoga suda, s obzirom da tuženi nije cenio izveštaj lekara specijaliste interne medicine KBC Zvezdara, Kliničkog instituta za nuklearnu medicinu a prema kome je tužilja zbog hronične, recidivne bolesti i niza drugih hroničnih oboljenja, a imajući u vidu posao koji obavlja, nesposobna za rad...Tužena je u užbi istakla da tuženi organ nije dao razloge za svoje zaključke, odnosno ne obrazlaže svoje odluke, nego lakonski konstatuje da ne postoji totalni radni gubitak kod tužilje...".

Na žalost, uprkos svemu, ni ove, 2012. godine, Milosava Cvijanović ne može da dođe do onoga što joj po zakonu pripada. Republički fonda za penzijsko invalidsko osiguranje i danas nema nameru da postupi po odluci Okružnog suda u Beogradu. Istovremeno, Milosava Cvijanović je u sve težem zdravstvenom stanju, i pomoć države bi joj dobro došla. Međutim, ispostavilo se da je u Srbiji država onaj koji drži pare, a da je pravosuđe u takvom stanju da ga jedna bahata birokratija iz Republički fonda za penzijsko invalidsko osiguranje uopšte ne uvažava, kao da ne postoji! Da je u pitanju privatna instucija, problem bi bio rešen, ali, ovde je reč o glomaznoj, otuđenoj i kriminalizovanoj instituciji, koja je slika i prilika države u kojoj živimo.