Natrag

Uvodnik

Uvodnik

 

(Pr)osudite sami

 

 

Koliko vas je osvanulo

 

 

Milovan Brkić

 

 

   Jesen je došla, sunce nas još greje, ali se zima i studen uvukla u naše duše. Poskupelo je grejanje, gradski prevoz, mleko, meso, ulje, šećer, sapun... Spisak poskupljenja životnih namirinica nema kraja.

   Plate su zamrznute, porez na dodatnu vrednost je povećan. Bauk bankrota navio se na Srbijom. Penzionerima je podeljeno po četiri hiljade, samo onima koji primaju mesečnu penziju ispod 130 evra.

   Socijalna pomoć je mislena imenica. Ne isplaćuje se. Lekovi su poskupeli, svi odreda. Odlazak kod lekara je privilegija. Poskupeo je ogrev, drva, ugalj... Pasulj, krompir, paprika, paradajz, ko za oči. Poskupela je garderoba, odeća, obuća.

   Građani Srbije su gladni. Deca gladuju, idu u školu bez doručka, mnogo đaka leže bez večere. U Srbiji samo 50 hiljada građana smatra se srednjom klasom. To tvrde iz Evropske unije. Ej, samo 50 hiljada! I još toliko onih koji imaju para u izobilju. Svi ostali se bore za goli život.

   Ulice glavnog grada su ''komotnije''. Sirotinja ne vozi automobile.

   Plate zaposlenih kod privatnika su minimalne, ali i pored toga zatvaraju radnje. U Beogradu, u Balkanskoj ulici buregžijska radnja posle 16 sati rasprodaje peciva po deset dinara komad. Nema ko da ga kupi. Gladna usta bi jela, ali nema se para. Na pijacama kamare kupusa, paprika, paradajza. Čiko, šta će ti toliko kupusa, pitaju deca, čiji roditelji ne mogu da kupe ni jednu glavicu.

   Šabačka mlekara mesecima ne isplaćuje mačvanskim seljacima novac za otkupljeno mleko, pa ni premije koje je dobila od države. Suša je uništila kukuruz, pašnjake... Spržila je rod i travu. Počeo je pokolj stoke.

   Novine, radio i televizija ne pominju ove surove brojke. Kao da živimo u srećnoj zemlji. Na TV Bastilji se peva, igra. Repriziraju se praistorijske emisije. Dnevnik traje kao i u vreme Slobodana Miloševića. Koliko treba da se opiše delovanje predstavnika vlasti.

   Poskupelo je opelo, sahrane! Sveštenici su sve suroviji i pohlepniji. Mnogi se voze u skupim džipovima i limuzinama, kao njihove vladike.

   Poskupela je hrana za bebe i odojčad. Poskupeo je porođaj u bolnicama! I sve će još, lančano poskupljivati.

   Postoji masa ljudi, postoji količina proizvedene hrane. I količina novca kojom građani raspolažu. Deljenjem se dobija tragičan rezultat. Hrane nema za većinu građana, a druga polovina neće moći da je kupi.

   A vlast?

Gradonačelnik najavljuje još brutalnije postupanje prema onima koji nemaju još skuplju kartu za prevoz u SP, i mnogi đaci, nezaposleni i zaposleni, neće moći da se kreću gradom, da idu na posao. Komunalna policija će juriti i hapsiti građane koji će, da bi se prehranili, prodavati svoje kućne stvari i nameštaj u nekom delu grada.

Vlast najavljuje energičnu akciju privatnih izvršitelja. Pleniće iz hladih stanova nameštaj, posteljinu, pokućstvo. Srbija ima najsuroviji zakon o izvršnom postupku. Možda će ovi privatni uterivači ljudima pleniti decu, dečje pelene i kolica!

Vlast najavljuje da se porez, komunalne takse i nameti moraju plaćati, i sve će biti skuplji. Prete prinudnom naplatom.

Banke kreću u akciju. Oko sto hiljada onih koji su kupili stan na kredit - izgubiće ga ove hladne i gladne zime! Banke su nemilosrdne, privatni sudski izvršitelji i sudije još nemilosrdnije.

Slutim kako će se ubuduće, ujutru, pri svakom susretu, građani pozdravljati  pitanjem: Zdravo, koliko vas je osvanulo živih? Bože, pogledaj Srbiju!

 

www.milovanbrkic.com

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane