Natrag

Stav

Stav

KULTURA

 

Branko Draga

 

Primoran sam da ponovo piem o najveem srpskom piscu Borislavu Pekiu. Naime, Srpsko knjievno drutvo je organizovalo tribinu, povodom dve decenije smrti naega velikana, Peki na savremenik, izazovna tema za sve srpske intelektualce,uredno su poslali pozive dva meseca unapred piscima da govore na ovu temu,obavestili su sva udruenja i sve novinske redakcije, ali je na tribinu dolo svega sedam zainteresovanih graana, ne raunam suprugu i kerku pisca,ni dva predstavnika organizatora,dva govornika su se odazvala pozivu da nastupe i bila su jo dva novinara. I to je sve. ta da kaem?

To je dokaz nae kulturne propasti i ozbiljna opomena da moemo zaista nestati kao narod. Ako na obeleavanje godinjice smrti naeg najveeg pisca doe svega sedmoro ljudi,onda je to dokaz da smo mi moralno bolesni i da moramo hitno da se leimo

Ovaj tekst je otvoreno sueljavanje sa svim naim laima i prevarama. Odnosno, tanije, sueljavanje sa odnaroenom, palanakom, sebinom, pohlepnom i poltronskom srpskom inteligencijom, koja je prodala svoj narod za aku privilegija, novca, zvanja i nagrada i koja je glavni krivac za nau dravnu i nacionalnu tragediju.

Moram tako da piem,jer poznajem lino veinu naih kulturnih delatnika, znam kako su se dodvoravali vlastima,znam kako su puzali pred partijskim sekretarima i ministrima, znam kako su prodavali svoje ime za sluenje totalitarnom reimu.

Neshvatljivo je da na godinjicu Pekieve smrti doe samo sedmoro ljudi iz Beograda. Gde su 218 lanova Srpskog knjievnog drutva? ta su radili toga dana? Kakava su to vanija posla imali? Zato su odbili da govore i da prisustvuju tom skupu? Zato nisu prisustvovali knjievnici iz njegovog matinog Udruenja knjievnika Srbije? Kakve su obaveze imali toga dana? Zato nisu imali svoje predstavnike da govore o svom najznaajnijem lanu udruenja? Gde su bili 12 redovnih lanova SANU odsek za jezik i knjievnost? Gde je bilo sedam dopisnih lanova SANU za jezik i knjievnost? Gde su bili profesori i studenti sa univerziteta i fakulteta? Gde su dobitnici Pekieve nagrade stipendisti Fonda Borislava Peki? Ne elim da ih sada nabrajam, sram ih bilo! Gde je toga dana bila graanska i kulturna Srbija? Nema odgovora na sva ova pitanja.Podmukli muk i nezainteresovanost. Zato je to tako? Zato naa inteligencija ne voli Pekia? Zato ga stalno zaboravljaju i namerno preutkuju?

Odgovor je vrlo jednostavan - Borislava Pekia nisu voleli ni jedni ni drugi! Smetao je i jednima i drugima.Nervirao ih je i nikada ga nisu hteli da prihvate.

Jedni su profesionalni srpski nacionalisti ili srbisti,drugi su skorojevii i malograani.

Prvi ga nisu voleli jer je previe bio obrazovan,pisao je latinicom, asketski je radio na svom delu, bio je posveen, skroman, predan i odan svojim idejama. Zagovarao je parlamentarizam, demokratiju i srpski kosmopolitizam. Bio je previe utiv, fin, odmeren, paljiv i uviajan. Nije saraivao sa reimom, nije pravio trule kompromise, bio je u zatvoru zbog svojih ubeenja, nikoga nije okrivio za svoju golgotu, stojiki je podnosi udarce i pisao je teke knjiurine.

Za srbiste, Peki je suvie bio graanski orijentisan, suvie pismen, ponosan i dosledan u svojim principima. Njih je nervirala njegova vrcavost i paradoks. To nikako nisu mogli da razumeju. Zato su odluili da ga zaborave. To je, ipak,bilo najbolje. Kada su se profesionalni Srbi svojom nacionalnom reitou i vatrenim govorima dodvoravali Voi nacije, Peki je bio kritian,sarkastian i borio se protiv slepila suludog Voe.

Srbisti su mu to mnogo zamerili. U presudnom asu, kako su tvrdili, kada se srpska nacija borila za svoj nacionalni opstanak, Peki je demokratsko pitanje stavio ispred nacionalnog pitanja. Zadrti srbisti to nisu mogli da podnesu. U trenucima kada su oni palili nacionalne vatre i podizali ratne zastave, kada su se pozivali na krv asnu i kosovski zavet, kada su pevali o nebeskoj Srbiji, dok su se kriom useljavali u poklonjene i renovirane stanove po centru Beograda, dok su delili sedmojulske i druge nagrade, dok su nastupali na svim nacionalnim medijima kao glasnogovornici nacionalsocijalizma, dok su bili vikend ratnici, dok su svoje porodice na vreme prebacivali iz vekovnih srpskih zemalja, za koje moramo da ginemo, u prestoni Beograd, ostavljajui podignuti i napaljeni narod da izgine i da bude proteran, u to vreme nacionalnog pijanstva i ludila, Peki je mirnim i staloenim glasom govorio o demokratiji, vladavini prava, graanskim slobodama i dravnim institucijama koji treba da odbrane nae nacionalne interese.

Takav Peki,koji se usudio da izae u radnikoj Rakovici na politiki megdan raspojasanom vojvodi eelju, nije bio prihvatljiv za srbiste i morali su da ga otpiu,mada su se u javnosti pokazivali kao njegovi prijatelji i knjievni saborci, vatrene pristalice, koji nisu mogli da ga itaju jer je teak, nerazumljiv i pie neke fantasmagorije na hiljadama stranica o genosu, trgovini,zlatnom runu i kentaurima, umesto da udara u talambase sa ostalim nacionalnim prvacima u hvaljenju i uzdizanju najveeg dravnika posle Svetoga Save. Borislav Peki je bio antipod tim primitivnim i jednoumnim nacioonalnim perjanicama i potpuno je prirodno da mu oni nisu mogli oprostiti sve to po emu se on sutinski razlikovao od njih. Zaborav i ignorisanje je najbolja osveta.

Nije se oglasio ni lani patriota,lani nacionalista i ideolog verbalnog legalizma Kotunica dr Vojislav, iji je lan stranke DSS do svoje smrti Peki bio, jer taj umiljeni intelektualac, skrueni vernik i nacionalni borac, zatvoren u svom svetu promaenih ideja, ne moe da prihvati irinu i snagu Borislava Pekia. Znam da najblii Pekievi politiki saborci nikada nisu itali Pekia i to su mi oni lino priznali.

Nisu se ni postideli kada su mi to govorili,jer su Pekia iskljuivo gledali kao lana stranke koji mora da potuje statut politike stranke, kao i svi ostali lanovi stranke. Kada su se dokopali vlasti nastavili su da kradu kao svi njihovi politiki protivnici, zaboravljajui da su iveli u dobu kada je iveo Borislav Peki.

Opet, s druge strane, Pekia nisu voleli ni skorojevii, malograani i modernisti.

Nisu ga voleli jer je previe bio nacionalno usmeren,previe je isticao svoju nacionalnu pripadnost i o tome je toliko pisao. Nerviralo ih je to je bio kritian prema graanskoj klasi koju je uhvatila plesan, to je imao razumevanja za godine koje su mu pojeli skakavci,to nije bio ostraen i osvetoljubiv.

Nisu mogli da podnesu njegovu erudiciju, posveenost radu na svom delu, bekstvo u London iz malograanske praznine, srpski kosmopolitizam, ruenje mita o sentimentalnoj povesti britanskog carstva, kritiku pogrenog smera kretanja civilizacije, kritiku evropskih prilika, insistiranje na tome da je Balkan postojdbina evropske civilizacije i da je balkanska civilizacija stvorila Evropu, to je malograanima danas jeres preko koje ne mogu da preu.

Nisu mogli da prihvate besnilo robotske civilizacije,vampirizam komercijalne civilizacije i totalitarizam politikih partija u parlamentarnoj demokratiji.Osniva Demokratske stranke nije zasluio da mu njegova stranka posveti jednu jedinu re, da mu odaju priznanje za sve to je uinio za Demokratsku stranku, jer to vie nije bila izvorna Demokratska stranka, koja je okupila sve vienije srpske intelektualce, nego se ta stranka pretvorila u kriminalnu organizaciju koja je zakonski pljakala dravu i graane, pa je tako potpuno uniten i obesmiljen pekievski duh u toj nakaznoj stranci na vlasti.

Nakon pada sa vlasti, narcisoidni Boris Tadi ustaje u odbranu svojih plaenih kulturnih delatnika, koji su se direktno ukljuili u izbornu kampanju, podravajui njegov kriminalni i mafijaki reim koji je opljakao i zaduio dravu i graane Srbiije.

Ti malograani koji su podrali diletanta i infatilnog klovna Tadia, kojima su finansirani filmovi, uloge, predstave, nastupi, putovanja, izlobe, izdavane knjige i bezvredni radovi parama opljakanih poreskih obveznika, koje su pljuvali, ismejavali i prezirali, ti skorojevii i paraziti su zbog line koristi zatvarali oi pred nacionalnom pljakom drave.

To njih nije zanimalo jer su oni bili plaeni na meunarodnom projektu da Srbija nestane i da postanemo potroaka jedinica Novog svetskog poretka. Ti netalentovani gmazovi, koji se nisu skidali sa medija, koji su nam drali predavanja o naem primitivizmu i prostakluku, veliajui krstaku povest EU, ti nikogovii koji su pljuvali po svom narodu i koji su nas proglasili genocidnim narodom, varvarima i divljacima, ti plaenici soroevih pekulantskih fondova, koji ire propagandu o naoj rasnoj indiferentnosti, svi oni su prezirali Pekia jer je srpski pisac, jer je stvorio svetska dela, jer je Peki dokaz da nismo uroenici, da nismo kanibali, da imamo i mi pravo na ivot, na svoj pogled na svet, da imamo pravo na svoja nacionalna i verska oseanja, da imamo pravo da se pobunimo i da se borimo za svoj nacionalni i kulturni identitet.

Jedini nain da s odbranimo od nestanka je da negujemo svoju nacionalnu kulturu i da ustanemo u odbranu i poslednje dane Borislava Pekia.

Ekonomski su Srbiju uveli u bankrot, a graane doveli do siromatva i ludila. To je pakleni plan neoliberalnih fundamentalista.Ekonomski su uspeli da nas unite. Sada se radi na kulturnom zatiranju nas Srba. Zato se Peki gura u stranu. Jedini nain da se odbranimo je da itamo Pekia. Brao i sestre, dame i gospodo, graani Srbije, ponite da itate Pekia.

Razgovarajte o pekievskim idejama. irite njegovo uenje i njegove rei ponavljajte. Tako se borimo za sebe.Tako se borimo za budunost naih pokolenja. Peki je dokaz da srpski narod mora kulturno da opstane i da zadri svoju nacionalnu osobenost, inteligenciju i vrcavost.Tako emo pomoi opstanku oveanstva.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane