Natrag

Na nišanu

Na nišanu

 

Ko srpskim sudijama donosi presude

 

Sudije mnogo puše

 

Umesto da njega privode u bukagijama, Miodrag Kostić-Kole, na suđenju sa novinarom Tabloida Arpadom Nađom, priveo je sudsku stražu beogradske Palate (ne)pravde. Nije zapamćeno u istoriji evropskog pravosuđa da stranka u postupku komanduje sudskom stražom i privodi je u sudnicu, ali, u zemlji čuda, i to je moguće. Sudnice u Srbiji gadno zaudaraju.Izgleda da neke sudije i dalje puše, mada je reforma, navodno, uspela

 

M. Brkić

 

 

   U zgradu Palatu (ne)pravde ušao  sam i tog 12. septembra, odazivajući se pozivu sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu Katarine Stanković. U sudnici broj 37 zakazano je ročište za mirenje, a sudija Katarina Stanković je odlučila da pomiri nezavađene stranke! Jedan pošten čovek, Miodrag Kostić Kole, koji je krvavim radom stekao stotine miliona evra, podneo je protiv mene privatnu krivičnu tužbu, zbog počinjenog krivičnog dela klevete i uvrede.

   Elem, Tabloidov novinar, Arpad Nađ, takođe tužen, napisao je tekst Predlog za roman godine, s nadnaslovom Književna ispovest Miodraga Kostića: od švercera farmerki do finansijskog nesita. Književni kritičar Kostićevog dela Arpad Nađ naveo je da je "...životna priča Miodraga Kostića opis puta od siromašnog švercera robe široke potrošnje iz Trsta do tajkuna i jednog od najvećih latifundista Balkana. Šećerane je kupovao za tri evra, svoje poslovne interese branio, ako treba, i oružjem, nekada su ga zvali i  mister 50 odsto, a u javnosti se proslavio svojim glupim izjavama i kao privezak skandalozne pevačice Nataše Bekvalac''.

   Arpad piše, a ja pred sudom. I dok čekam da me prozovu, ispred sudnice u kojoj rasprodaje pravdu sudija Katarina Stanković, nekoliko sudskih stražara, naoružanih pištoljima i pendrecima, vrzma se oko mene i zagleda me. Sigurno sam sumnjivo lice, razmišljam, mada me većina njih poznaje, jer sam čest gost u ovoj sumornoj zgradu, u kojoj, u mračnim hodnicima, polovina neonskih sijalica uopšte ne svetli.

   I odjednom žamor. Komešanje. Stražari nervozni, dvojica stadoše ispred mene! Tek tada shvatam da, prema sudnici, žurnim korakom, ide, niko drugi do ON, Miodrag Kostić Kole!

 Pošten čovek. Prati ga policajac u civilu, u ruci drži motorolu. Gospodin Kostić ulazi sa advokatom u sudnicu, a za njim i dva stražara. Mene kasnije prozvaše. Sudija mi pokazuje da sednem na optuženičku klupu, sudski stražari u borbenom stanju... Jedan stoji leđima okrenut prozoru, drugi se leđima okrenut ka vratima. Ispred sudnice je ostalo nekoliko njihovih kolega.

   Pitam sudiju da li sam uhapšen. Ne, kaže ona, čudeći se pitanju. Da li sam građanin drugog reda, kada tužilac ulazi neprozvan u sudnicu, i ko je pozvao stražu? Pomalo nervozno, sudija objašnjava da se tužilac Kostić javio i zamolio da ne čeka u hodniku i da odmah uđe u sudnicu, jer se plaši za svoju bezbednost! Stražare nije zvala, kaže, a na njeno pitanje zašto su u sudnici, i ko im je to naložio, oni izbegavaju odgovor, pravdajući se, navodno, ličnom procenom bezbednosti u zgradi! Umesto da ga dovedu u bukagijama, on ulazi kao imperator u sudnicu!

   Razumem gospodina Kostića. Prošle godine je, na časnu reč, dobio od Fonda za razvoj Srbije, kredit od 130 miliona evra! Tim parama je kupio jahtu dužine 38 metara, a na Kopaoniku kompleks hotela! Do sada nije vratio nijednu ratu kredita. Zato mu se i žuri da me osude, i sudija donosi rešenje da sudi meni, a ne Arpadu Nađu! Pitam je da li baš toliko mora da bude unizna pred Koletom. Mislim da joj je bilo neprijatno, ali kučka bi me ladno obesila, da je vanredno stanje! Takvo nam je sudstvo, koje se, neće reformisati, kako tvrdi novi ministar maloletni Nikola Selaković.

U zgradi Višeg suda u Ustaničkoj ulici prošle nedelje, zamenik specijalnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala, Dragoslav Marković, zatražio je od sudskog veća kojim predsedava sudija Vrhovnog kasacionog suda Maja Kovačević Tomić da na šest godina zatvora osudi sadašnjeg ministra poljoprivrede Gorana Kneževića, kao vođu ''građevinske mafije'', Uglješu Grgura, preduzetnika i vlasnika agencije Gvozden na tri godine zatvora, a i Žiku Živca da na tu istu kaznu osudi... Kakvi su to mafijaši, za koje tužilac traži tako male kazne!

Ministar Knežević je mirno slušao kako ga potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić žrtvuje kao dokaz ''bespoštednoj borbi protiv korupcije''. Gospodin Knežević je, da podsetimo, uhapšen 1. oktobra 2008 godine, kao gradonačelnik Zrenjanina, pod optužbom da je vođa ''građevinske mafije''. Očekivalo se da će biti osuđen na doživotni zatvor, barem kako su ga mediji predstavljali. Iz pritvora je pušten 4. novembra 2009. godine. Optuženi Uglješa Grgur nije političar. Shvatajući da ga Vučićeva dodvoravanja onima koji su i organizovali ovaj proces, a u toj grupi su Bojan Pajtić, Oliver Dulić, Slobodan Himen, Snežana Malović i Boris Tadić mogu odvesti ponovo u zatvor, zatražio je 17. septembra izuzeće postupajućeg zamenika tužioca Dragoslava Marković i tužioca Miljka Radisavljevića.

Kao razlog naveo je da zamenik tužioca više puta menja optužnicu, u nedostatku bilo kakvih dokaza, a da je konačna verzija te optužnice, ustvari, običan klevetnički akt. Uglješa ne razume zašto ''vođa mafijaške grupe'' Goran Knežević ćutke prelazi preko kleveta zamenika tužioca, koji je, ustvari, pudlica Miljka Radisavljevića, zloglasnog tužioca, koga poštuje Aleksandar Vučić.

 Nekome se žuri da se osudi jedn ministar, makar iz aktuelne Vlade, te je istog dana, prvo Zagorka Dolovac odbila zahtev za izuzećem Miljka Radisavljević,  a potom je pomenuti stao iza svoga zamenika, i proces je mogao da se privede kraju. Sredinom oktobra i optuženi će dati svoju završnu reč, i potom će sudija Maja Kovačević Tomić objaviti presudu koju bude dobila.

Dužnost je sudija, rekao je Vladimir Lenjin, da na stručan i logičan način objasne presudu koju donese partija. Naše sudije ne moraju ni d pišu presude. Oni ih dobiju, i treba samo da ih pročitaju. A donose ih, navodno, u ime naroda.

 

  

 

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane