Natrag

Bankrot

Bankrot

 

Bauk krupnog kapitala pojee Srbiju do kraja godine, sa ili bez novih zaduenja

 

Dogovorena propast

 

Razlika u proceni ukupne visine budetskog deficita do kraja godine iznose i celih milijardu ipo evra, u zavisnosti koliko bi neki od politiara jo para da strpa u svoj dep. Kako iz bankrotirane drave novac ne moe da se uzme, vlast ve projektuje nova zaduivanja u rasponu od 1,5 do tri milijarde evra u ovoj godini i etiri do pet milijardi evra u narednoj. Ko e to i odakle da vrati, niko ne zna, a kao da nikoga i ne zanima.

 

Milan Malenovi

 

Srpska zaduenost je zastraujua. Ukupan dug (spoljni i unutranji) ve premauje 35 milijardi evra, odnosno oko 5.000 evra po glavi svakog stanovnika (raunajui i odojad). Kako istovremeno bruto drutveni proizvod po glavi stanovnika iznosi neto malo preko 7.000 evra, to znai da bi celokupna srpska privreda i svakoliko srpsko stanovnitvo morali osam meseci da rade dabe, kako bi pomenuti dugovi bili otplaeni.

Uz sve to do kraja godine nam stie novi budetski deficit koji se meri milijardama evra.

Srpski politiki vrh je nedavno obznanio kako e ukupni budetski deficit do kraja godine iznositi tri milijarde evra. Zapadni analitiari procenjuju da e deficit biti oko 2,2 milijarde evra, dok Fiskalni savet tvrdi da za finansiranje deficita i otplaivanje glavnice javnog duga do kraja godine je potrebno obezbediti oko 1,7 milijardi evra, uz prenos u 2013. dodatnih etiri do pet milijardi evra.

Kako su nastale ovako velike razlike u izraunavanju sredstava potrebnih da se budet izbalansira? Ili se neko ve ugrauje sa oko milijardu evra u neophodni rebalans budeta, ili neko ne ume da rauna. Treeg nema.

 

Uzimamo kredite da bi sirotinja ostala sirotinja

 

Jo je nekadanja opozicija, a danas deo republike vlasti u prvoj polovini godine upozoravala da se sredstva iz budeta nemilice troe za izborne potrebe. Javni dug je sa zakonom propisanih 45 odsto BDP-a u meuvremenu skoio na 56,5 odsto, a da za to niko nije odgovarao, budui da je zakonodavac propustio da predvidi sankcije za krenje zakona. Sada se rauna da e do kraja godine javni dug Srbije dostii i celih 60 odsto bruto drutvenog proizvoda.

Iako je kritikovala vladu Mirka Cvetkovia to poveava budetski deficit, ni nova vlast nije nita tedljivija. Kako pokazuje analiza Fiskalnog saveta krivac za porast deficita je upravo novi rebalans budeta. Konsolidovani deficit drave bi bez novih mera vlade do kraja godine mogao da iznosi oko 216 milijardi dinara ili 6,5 odsto BDP-a. Deficit republikog budeta u 2012. godini bi bez novih mera vlade iznosio 197 milijardi dinara, a sa rebalansom e porasti na 203 milijarde dinara, iako je za ovu godinu prvobitno bio planiran deficit od 140 milijardi dinara, to je dogovoreno sa Meunarodnim monetarnim fondom (MMF).

Poetkom februara je u Srbiji boravila delegacija MMF-a koja je odlazei srpskim vlastima ostavila podsetnik o zakljucima koje je donela, a koji je objavila Narodna banka Srbije, najverovatnije da bi tadanji guverner Dejan oki sa sebe skinuo odgovornost za enormno troenje para u prvoj polovini godine.

U ovom dokumentu od 9. februara 2012. naslovljenom kao Aide Memoire lanovi delegacije MMF-a jasno upozoravaju:

"...Zavretak prve revizije stand-by aranmana (SBA) odloen je zato to budet za 2012. godinu nije u skladu sa dogovorenim fiskalnim programom. Fiskalni program za 2012. oko koga je postignut dogovor izmeu misije MMF-a i vlasti u novembru 2011. predvideo je kao cilj fiskalni deficit od 4,25 odsto BDP-a i izdavanje domaih dravnih garancija ogranieno na oko 1 odsto BDP-a. Meutim, usvojeni budet za 2012. ukljuuje i dodatno emitovanje javnog duga (ukljuujui dravne garancije) i projekte finansirane iz domaih izvora, u iznosu od skoro 2 odsto BDP-a...

Opte uzev, na osnovu rezultata iz 2011. i novog makroekonomskog okvira za 2012. godinu, oekuje se da e fiskalni deficit dostii najmanje 5,25 odsto BDP-a, u poreenju sa 4,25 odsto predvienim fiskalnim programom dogovorenim u novembru 2011. godine, uz dodatni rizik da deficit bude vei zbog izvrenja lokalnih samouprava i JP Puteva Srbije, nediskrecione potronje i neporeskih prihoda...".

Ovaj zakljuak svetskih bankara od kojih bi sada trebalo da hitno zajmimo novac nije interesovao ni prethodnu, ali ni sadanju vlast. I jedni i drugi su morali po svaku cenu da sauvaju socijalni mir u zemlji koja je ve napravila korak preko ivice ambisa.

 

Pregojeni dravni trutovi

 

 

U Srbiji, zvanino, svaki etvrti radno sposobni stanovnik nema posao. Nezvanino, manje od polovine radno sposobnog stanovnitva ima redovne prihode, pri emu prosena plata nije dovoljna ni za golo preivljavanje. Da bi bar malo ublaila patnje penzionera u zemlji u kojoj je penzija na nivou malo bolje napojnice u kafanama razvijenog sveta, nova vlada je odluila da isplati trinaestu penziju onima ija penzija ne prelazi 15.000 dinara meseno.

Ovaj vladin gest, meutim, naiao je na snano protivljenje lanova Fiskalnog saveta. Ovim ne samo to se dodatno poveava budetski deficit, upozorava se, ve se novac nepotrebno troi jer nedostaje jasna vizija ta ovim eli da se postigne. Naime, vladinom uredbom 13. penziju e dobiti i supruga nekog funkcionera koja ima penziju 14.000 dinara, dok joj mu zarauje 100.000 dinara meseno. Istovremeno dodatak nee dobiti neko sa penzijom od 16.000 dinara bez obzira to izdrava branog druga koji nema nikakve prihode. Na ovaj nain se dravni budet optereuje za dodatnih etiri milijarde dinara, a da nema skoro nikakvog efekta kada su u pitanju najugroeniji.

Skoro istovetna svota (izmeu tri i etiri milijarde dinara) bie rebalansom izdvojena i za poveanje volumena plata u pojedinim ministarstvima, to ne samo da pokazuje kako ni nova vlada nema nameru da ozbiljno skree dravne rashode, ve je i otvoreno teranje inata MMF-u koji ve godinama od nas zahteva da se smanje izdaci za plate u javnom sektoru. Oigledno je da sadanja vlast armiju gladnih penzionera u isti ko stavlja sa akom pregojenih trutova iz dravne administracije.

 

 

Glad e biti normalna pojava

 

 

Postoje jo neke udnovatosti kada je u pitanju aktuelni rebalans budeta. Krajem avgusta je ministar poljoprivrede Goran Kneevi najavio da e poljoprivrednicima kao pomo za saniranje tete biti plaeno 150 miliona evra.

ak ni ova, najavljena svota ne bi bila dovoljna da pomogne agraru (rod kukuruza i soje je prepolovljen, a ni voari i povrtari nisu nita bolje proli), a onda se u rebalansu desilo da ona bude podeljena na subvencije privredi i subvencije poljoprivredi?!

Tako e po konanom obraunu, kako je izraunao Fiskalni savet, 10 milijardi dinara otii za subvencije i budetske kredite za privredu, a 9,5 za poljoprivredu.

Da vladina intervencija ni izdaleka nije dovoljna da obeteti poljoprivredne proizvoae vidi svako od nas pri svakodnevnim kupovinama: cene osnovnih ivotnih namirnica su bukvalno eksplodirale, a najvei udar nas tek oekuje. Za 1. oktobar vlada je najavila poveanje PDV-a sa sadanjih 18 na 20 odsto. Istovremeno, zbog pada dinara i rasta cena na svetskom tritu, poskupljuju i energenti. Sve ovo neminovno utie i na rast cena ivotnih namirnica, bez obzira to one ostaju sa PDV-om od osam odsto. Krajem godine srenim e se smatrati onaj stanovnik Srbije ko ima veknu hleba dnevno da pojede.

Za sve vanredne intervencije novim rebalansom budeta je predvien dodatni manjak od 25 milijardi dinara, to je nekih osam odsto ukupnog budetskog deficita za ovu godinu. Zato je krajnje vreme da se neko od nadlenih ozbiljno pozabavi istragom na ta je vlada Mirka Cvetkovia utroila 190 milijardi dinara iz deficita za samo pola godine.

Da bi se pokrio budetski deficit Srbiji hitno trebaju nova sredstva iz inostranstva. Kredit Ruske Federacije, odobren za pomo srpskom budetu, jeste ohrabrujui signal, ali ne i dovoljan za sanaciju ovdanjih finansija. Odobrenih 300 miliona evra su neto vie od onoga to je aktuelna vlada dodatno potroila poslednjim rebalansom budeta. Gde nai jo najmanje 1,4 milijarde evra da se popuni rupa u budetu?

Agencija za procenu kreditnog rejtinga Standard and Poor's letos je smanjila rejting Srbije uz najavu daljih smanjenja, obrazlaui to injenicom da ne postoje mogunosti da pre sledee godine Srbija sklopi aranman sa MMF-om, odnosno ako se to i desi da e uslovi biti veoma nepovoljni po nau zemlju. Ekonomista Mlaen Kovaevi tvrdi kako e MMF od srpske vlade kao protivuslugu traiti hitru privatizaciju Aerodroma Nikola Tesla, Telekoma, Energoprojekta...

Ovo bi takoe za Srbiju bilo veoma nepovoljno, jer zbog globalne loe investicione atmosfere teko da bi bilo ta moglo da se proda po realnoj ceni. A moda upravo to i eli MMF, iza koga u sutini stoji krupni kapital zainteresovan da po Srbiji bagatelno kupuje?

A ta e da se desi ako MMF, nezadovoljan oiglednim verolomstvom prethodne vlade, odlui da uopte ne sklopi novi aranman sa Srbijom? "BDP tada po pravilu realno pada za 5-10 odsto, nezaposlenost izraeno raste i dolazi do snane depresijacije domae valute", istie se u analizi Fiskalnog saveta.

Ni dalje zaduivanje kod suverenih kreditora nije ni lako, niti jeftino, jer i sasvim prijateljski nastrojene drave uvek trae neku protivuslugu. Dodatni problem je to je upravo po ovom pitanju sadanja vlada izuzetno jako podeljena. Jedan deo smatra da treba intenzivirati pregovore sa Ruskom Federacijom o odobravanju dodatnih sredstava, drugi bi kredit da trae od Kine koja veoma rado investira u evropske drave, a trei bi da se preko povoljnog aranmana sa MMF-om domognu sredstava iz Fonda za makroekonomsku stabilizaciju ili pomo Evropske Unije.

Bez jasne vladine strategije po pitanju daljeg zaduivanja, Srbiji jedino preostaje izuzetno nepovoljno zaduivanje na slobodnom tritu kapitala (gde smo ve dosegli kamate koje plaaju najsiromanije afrike drave), dalje stezanje kaia, sve dok na kraju ne budemo davali i ono to nam sada niko ne trai.

A 1.

 

Uzimala-davala

 

 

Da vlada na jednoj strani daje, a na drugoj mnogo vie uzima, vidi se i iz primera intervencije na tritu itarica. Rod ita je ove godini za 50 odsto manji od planiranog, isto se odnosi i na soju. Ovo su dve najvanije komponente u stonoj hrani, zbog ega je ve dolo do poskupljenja mesa, istina najvie zbog pekulacija klanine industrije.

Da bi ublaila nestaicu, vlada je Direkciji republikih robnih rezervi naloila hitnu kupovinu do 200.000 tona ita koje e zatim biti puteno na domae trite kako bi se smanjila njegova cena. Padom cena bie pogoeni proizvoai ita, odnosno poljoprivrednici koji uopte nisu krivi to je ovogodinji rod podbacio zbog sue.

Tako e interventnom prodajom ita iz robnih rezervi biti anulirana obeana, ali ne i isplaena, pomo od 150 miliona evra. Kakva je logika svega ovoga niko ne moe da razume.

 

 

A 2.

 

 

Sedam svetih zapovesti Meunarodnog monetarnog fonda

 

 

Iz podsetnika o zakljucima misije Meunarodnog monetarnog fonda od 9. februara 2012. lako moe da se vidi ta zaista ova organizacija trai od Srbije, a ta izmilja na pljaku spremna vlast.

 

 

O penzijama:

 

 

"...Reforme e biti potrebne da bi se dobio efikasniji, pravedan i fiskalno odriv javni penzioni sistem. S obzirom na to da su stope doprinosa za penziono osiguranje i transferi iz budeta prema penzionom sistemu ve na veoma visokom nivou i s obzirom na nepovoljna demografska kretanja u Srbiji, pred Srbijom se nalaze dve iroke opcije u srednjoronom periodu: drastino smanjenje stope zamene ili podizanje efektivne starosne granice za penzionisanje i unapreenje podsticaja na tritu rada sa ciljem da se povea broj obveznika po jednom penzioneru. U skladu sa reformskim naporima u drugim evropskim zemljama, druga opcija se smatra poeljnijom, poto bi prva opcija moda podrazumevala smanjenje penzija na socijalno neprihvatljive nivoe. Naredna vlada i skuptina e morati da, kao prioritet, preduzmu korake koji podiu efektivnu starosnu granicu za penzionisanje takoe zbog injenice da podizanje starosne granice za penzionisanje i promene pravila o prevremenom penzionisanju treba uvoditi postepeno tokom vie godina."

 

 

O poreskoj politici:

 

 

"...Sledea vlada bi trebalo da razmotri sveobuhvatnu poresku reformu koja obuhvata smanjenja direktnih poreza. Kao to je ve pominjano tokom razgovora u okviru ranijih SBA, vlasti bi trebalo da razmotre sveobuhvatnu poresku reformu koja obuhvata smanjenja socijalnih doprinosa i poveanje indirektnih poreza i poreza na imovinu. Glavni ciljevi takve reforme bi bili da se pomogne u smanjenju fiskalnog deficita, podstakne konkurentnost sektora razmenljivih dobara, stimulie otvaranje novih radnih mesta u formalnom sektoru i da se suzbije poslovanje u neformalnom sektoru. Takva reforma bi morala da bude paljivo osmiljena u cilju izbegavanja regresivnog oporezivanja i posveivanja posebne panje poreskoj upravi."

 

 

Preporuke novoj vladi:

 

 

"...Odmah posle izbora treba usvojiti srednjoroni fiskalni program koji ima za cilj dovoenje duga na odriv nivo. Oekuje se da e javni dug ostati iznad zakonom propisane gornje granice od 2012. godine pa nadalje ak i ukoliko se fiskalna politika bude rukovodila pravilom o fiskalnom deficitu. Misija se stoga zalae za politiku kojom e se dug spustiti na nivo ispod zakonom propisane granice od 45 procenata, kao to je predvieno okvirom o fiskalnoj odgovornosti. Takoe e biti vano da se stvori fiskalni prostor za dodatnu investicionu potronju, koja je u baznom scenariju i dalje na relativno niskom nivou uprkos neodlonim potrebama u oblasti infrastrukture. Koraci u pravcu realizacije ovih ciljeva obuhvataju: (i) smanjenje subvencija i transfera; smanjenje mase zarada povrh onoga to podrazumevaju aktuelna pravila o indeksaciji; proirenje osnovice poreza na dobit preduzea, dohodak graana i poreza na imovinu i (iv) poveanje stope PDV-a (koja je i dalje jedna od najniih u regionu). Pored toga, trajna fiskalna konsolidacija bi trebalo da se pozabavi pitanjima kao to su reforma zaposlenosti u javnom sektoru (ukljuujui i zdravstvo i obrazovanje), racionalizacija dravnih i drutvenih preduzea i penziona reforma."

 

 

O bankama:

 

 

"...Potrebno je hitno reavati pitanje sve veih problematinih kredita u bankarskom sektoru. Srbija ima jedan od najviih nivoa problematinih kredita u regionu. Visok nivo problematinih kredita u knjigama banaka blokira resurse koji bi mogli da se upotrebe za kreditiranje. Potrebno je preduzeti odreene radnje da bi se bankama pomoglo da oiste svoje bilanse, ukljuujui usvajanje zakona o faktoringu da bi se omoguilo nekreditnim institucijama da preuzmu naplatu problematinih sredstava i ubrzanje sudskih steajnih postupaka. Nedavne izmene i dopune zakona o porezu na dobit preduzea mogle bi da olakaju finansijsko optereenje po banke pri otpisu problematinih kredita."

 

O propisima:

 

 

"...Regulatorno optereenje predstavlja veliku prepreku za bri razvoj privatnog sektora u Srbiji. Da bi reila ovaj problem, vlada bi trebalo da: (i) zavri realizaciju projekta "regulatorne giljotine"; unapredi analizu regulatornog uticaja novih predloga zakonskih propisa koji imaju uticaj na poslovno okruenje za privatni sektor; smanji i racionalizuje naknade i takse centralne i lokalne uprave, takoe u kontekstu racionalizacije rauna sopstvenih prihoda i modernizuje poresku upravu i upravu carina radi maksimalnog dobrovoljnog potovanja propisa na nain koji pogoduje poslovnoj zajednici."

 

O tritu rada:

 

 

"...Reforma zakonskog okvira trita rada je od kljune vanosti za podsticanje otvaranja kritino potrebnih novih radnih mesta u privatnom sektoru. Aktuelni propisi koji se odnose na trite rada dovode do niske produktivnosti tako to tite radna mesta starijih radnika u delatnostima koje belee pad aktivnosti, dok su mladi radnici zarobljeni na radnim mestima na odreeno vreme. Prvi korak nove vlade u ovoj oblasti treba da bude implementacija dogovorenih izmena zakona o radu tako da: (i) obraun otpremnina bude zasnovan samo na stau kod poslednjeg poslodavca i trajanje ugovora o radu na odreeno vreme bude produeno sa jedne na tri godine. Kao to je navedeno u jednom od strukturalnih repera koji su uslov za odobrenje najnovijeg SBA, Ministarstvo rada je dostavilo ove izmene i dopune Socioekonomskom savetu. Ove reforme treba da preu u narednu fazu tako to e se proslediti skuptini nakon izbora. Pored toga, treba preduzeti sveobuhvatnu reviziju drugih rigidnosti trita rada, aktivnih politika trita rada i kolektivnog pregovaranja, sa dodatnim reformama koje bi podrali strukturalni reperi u buduim revizijama programa."

 

 

O javnim preduzeima:

 

 

"...Fiskalne i kvazifiskalne operacije sektora javnih preduzea postaju sve vee optereenje po budet. Da bi smanjila fiskalne rizike povezane sa javnim preduzeima i oslobodila njihova produktivna sredstva za privatni sektor, vlada bi trebalo da: ubrza program privatizacije drutvenih preduzea koja se trenutno nalaze u portfoliju Agencije za privatizaciju i unapredi upravljanje i efikasnost velikih dravnih preduzea i na kraju privatizuje veinu njih putem privlaenja stratekih investitora. Dodatni koraci koji treba da se preduzmu ukljuuju izdvajanje i privatizaciju, kad god je to mogue, sporednih delatnosti najveih dravnih preduzea; zavretak korporatizacije najveih dravnih preduzea; poboljanje transparentnosti poslovanja dravnih preduzea putem redovnog objavljivanja njihovih finansijskih rezultata i jaanje profesionalizma rukovodstva i operativne nezavisnosti dravnih preduzea putem, pored ostalog, izbora rukovodioca iskljuivo na osnovu profesionalnih kriterijuma."

Konani zakljuci:

"...Nastavak revizija programa e zahtevati dogovor u vie oblasti. Preliminarno je dogovoreno da e se misija MMF-a vratiti u Beograd sredinom 2012. godine da bi razgovarala sa novom vladom o koracima potrebnim da se nastave revizije programa. To e zahtevati postizanje sporazuma o: (i) rebalansu budeta za 2012. godinu kojim e se eliminisati dodatna potronja i emitovanje duga i, po potrebi, kretanje rashoda prilagoditi niim prihodima; usvajanju srednjoronog fiskalnog programa (u skladu sa odeljkom 10) i ubrzanju strukturalnih reformi (u skladu sa odeljcima 12-15 i 17-20).

 

 

A 3.

 

 

Do sad su oni otimali, sad njima treba oteti

 

 

Kako odluujuu re u EU ima Nemaka, valja podsetiti i na lanak od 29. avgusta 2012. godine u veoma uticajnom nemakom nedeljniku pigl (Der Spiegel) o luksuzu u kome ive srpski politiari.

Prema tom istraivanju, edomir Jovanovi je za jedan godinji odmor na Andima potroio nekoliko desetina hiljada evra! Vuk Jeremi koji tvrdi da ima samo hiljadu evra mesene plate i nikakve druge prihode, kupio je u centru Beograda stan vredan pola miliona evra.

a nita manje skromno se skuio i bivi ministar Dragan utanovac bez da obrazloi odakle mu tolike pare.

Nemaki politiari su ovim tekstom bili zgranuti i otvoreno se pitali zato da drave EU plaaju za srpski deficit, kada sve moe lako da se rei zaplenom imovine od onih koji su zemlju i pokrali.

Posle ovoga je sve manje realno oekivati znaajniju novanu pomo od EU dok se ne rei pitanje para koje su pokrali ovdanji politiari.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane