Niš: Pravosuđe u gradu na Nišavi svedeno je na brigu o tajkunima i poslovnu saradnju sa advokatima

 

U ime naloga!

  

Niške sudije misle da su srpski zakoni nesprovodljivi, pa zato strankama preporučuju da uzmu njihove advokate kojima ne smo da daju za pravo već im, izuzetno, priznaju i troškove. Ko ne sluša, ili gubi sporove ili nikako da dođe na red da dobije bilo kakvu presudu. Predmeti nestaju isto kao i advokati koji uzmu pare i više se ne pojavljuju.

 

Igor Milanović

 

Niško pravosuđe dobro vodi računa da ni slučajno ne donese presudu na štetu nekog lokalnog "golemaša" ili kako bi to danas rekli - tajkuna. Sve se to odigravalo pod budnim okom bivšeg predsednika skupštinskog Odbora za pravosuđe i člana Visokog saveta sudstva, niškog advokata Boška Ristića, glavnim mentorom svih lokalnih kriminalaca.

Negativnom selekcijom u niško pravosuđe su mahom dovedeni oni najnesposobniji, čast malobrojnim izuzecima. Predsednik Osnovnog suda u Nišu Saša Bošković nesposobnost i kriminal svojih kolega najčešće pravda rečima kako su doneti odlični zakoni po meri EU, ali da su isti - nesprovodljivi. Ništa bolji nisu ni predsednik Višeg suda Ivan Bulatović, kao ni predsednik Apelacionog suda Novica Stefanović.

Sudija Osnovnog suda Ivan Sokolović ima veoma čudan pristup rešavanju sporova koji stignu do njega. On je, inače, sudija koji je imao najviše predmeta u slučajevima kada su nezakonito otpušteni radnici tužili privatizovano niško preduzeće Nissal a.d.

Recimo, bilo je situacija da taj sudija radnicima "savetuje" da uzmu advokata koga im on preporuči. Radnik Ljubiša Mitrović, koji vodi spor za zaostale zarade još iz perioda 2004. do 2007. godine, nije ga poslušao, tako da postupak još uvek traje. Čak mu ni žalbe protivničke strane, uložene na dve presude, nisu uručivane ni posle pola godine, čime se postupak odugovlačio godinama. Mitroviću sudija nije priznao ni advokatske troškove, iako je postupke dobio. A da je uzeo sudijinog advokata...?

Sudija Jelena Jovanović je postupak Zorana Đorđevića protiv Nissala razvlačila 11 meseci, iako zakon predviđa da pravnosnažno bude okončan posle pola godine. Tek ju je štrajk glađu nesrećnog bivšeg predsednika sindikata tog preduzeća naterao da donese presudu.

   Najgore od svih je prošao sedamdesetpetogodišnji Sava Mitić, kome su glave došli sudija Milena Jovanović i njen muž Milivoje Jovanović, koji su na kod nas nezabeležen način od privatnih lica kupili nacionalizovani plac tik uz kuću sada pokojnog Mitića. Kada se ovaj usprotivio da Jovanovići materijal za izgradnju kuće dovlače preko njegovog dvorišta, iako imaju direktan pristup ulici, krenula je lavina tužbi i pritužbi. Jovanovići Mitića tuže za ometanje poseda i sudija Biljana Miladinović im daje za pravo. Pomenutoj Miladinovićki se obrazi nisu zacrveneli od stida niti je ona tražila sopstveno izuzeće uprkos činjenici ne samo da je koleginica Milene Jovanović, već i da je njen muž Tomislav Miladinović bio advokat Jovanovića.

   Milivoje Jovanović je protiv Mitića podneo i krivičnu prijavu da je ovaj stari gospodin navodno nasrnuo na njega i njegove zdrave, mlade i snažne prijatelje, njih ukupno petoricu na broju i da se zbog toga oseća ugroženim. U tom postupku je Jovanović pred sudom izjavio kako je sporni plac kupio nekoliko godina pre početka gradnje nove kuće, odnosno negde oko 2000. godine, dok je u postupku za ometanje svojine tvrdio kako je plac kupila njegova majka još 1957, odnosno pre nacionalizacije?! Ni ove protivrečnosti nisu omele sud da Jovanovićima da za pravo.

   I gradska uprava ćuti, iako je Jovanovićima izdata privremena dozvola za izgradnju prizemne kuće, a na spornoj parceli u Proleterskoj ulici je nikla vila od tri sprata. Nesrećni Mitić je od nerviranja naprasno umro, a njegova žena se šlogirala posle jedne svađe sa Jovanovićima!

   Ništa nisu bolji ni neki niški advokati. Na primer, Srba Rakić je zastupao veliki broj radnika Nissala, uzeo od njih pare, podneo tužbe i zaboravio šta treba dalje da se radi. Pošto se nije pojavljivao na ročištima sudovi su donosili rešenja da se tužba smatra povučenom, kao što je bio slučaj u predmetu P1-37/2005, a Rakić je klijente još dugo lagao kako su postupci u toku i da ništa ne brinu.

   Ne treba zaboraviti ni sudske veštake, koji u sprezi sa advokatima odugovlače sa davanjem veštačenja ili presuđuju umesto sudija, kao Grozdana Ristić u veštačenju datoj joj od sudije Zlate Janković koja donosi isključiv zaključak kako tužilac nema pravo na potraživanje. Čemu onda uopšte služe sudije i sudovi kada presude donose sudski veštaci?

   Sve u svemu, u Nišu se presude ne donose u ime naroda, već u ime naloga koji dolaze odozgo.