Natrag

Amerika

Amerika

   

Domovina graanskih sloboda donosi zakone koji je uvode u totalitarni mrak

 

Neogranieni zatvor bez suenja

 

Ameriko pravosue je smoglo hrabrosti da se usprotivi administraciji predsednika Baraka Obame i da privremeno zabrani primenu odredbi zakona koje omoguuju vlastima da po slobodnom nahoenju nekog proglase saradnikom terorista i bez sudskog ovlaenja ga smeste u zatvor i to na neogranieno vreme. Po miljenju pravnika ove odredbe bi trebale da se preventivno primene na uesnike i organizatore demonstracija koje se u bliskoj budunosti oekuju u SAD.

 

Marko Vasi

Dopisnik iz Vaingtona

 

 

Dan posle godinjice napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku, 12.septembra 2012. ameriki sudija Katarina Forest (Katherine Forrest ) donela je reenje kojim je ranije ogranienu privremenu meru pretvorila u neogranienu. Prethodno je u maju privremeno zabranila saveznim vlastima Sjedinjenih amerikih drava da primenjuju "odredbe National Defense Authorization Act 2012 (NDAA, Zakon o budetu za odbranu) kojim se odobrava neogranieno dranje u zatvoru".

Po njenom miljenju, zakon koji omoguuje vlastima da bez sudske odluke u zatvoru dre amerike dravljane koji se sumnjie da sarauju sa teroristima, nije u skladu sa ustavom. Zbog toga je Beloj kui zabranila da primenjuje pomenute mere i ta odluka odmah stupa na snagu.

Nekoliko sati po objavljivanju odluke sudije Forest, vlada Baraka Obame najavila je podnoenje albe, to se i desilo prethodnog ponedeljka.

Forest je sudija u Drugom saveznom sudskom okrugu sa seditem u Njujorku, koji obuhvata drave kao to su Konetikat, Njujork i Vermont. Iznad ovog suda postoji albeno odeljenje kome je i upuena alba savezne administracije. U devet sati ujutru 17. septembra Bela kua je zatraila odlaganje izvrenja privremene mere, ime u sutini trai ukidanje reenja sudije Forest. "Skoro momentalno posle objavljivanja odluke sudije Forest administracija Baraka Obame je uloila albu", napisao je Kris Hedes (Chris Hedges), novinar i dobitnik Pulicerove nagrade, koji je bio jedan od glavnih tuilaca u prvobitnoj tubi kojom je i pokrenut ceo sudski spor.

Administracija je odluku sudije Forest oznaila kao "neuobiajenu presudu sa posledicama koje e se osetiti u celom svetu". Pravni eksperti Bele kue su ceo vikend proveli u pronalaenju argumenata kojim su potkrepili svoj zahtev za ukidanje presude.

"Ministarstvo pravde je kasno poslepodne u petak obavestilo sudiju Forest i albeno odeljenje drugog saveznog sudskog okruga da e administracija Baraka Obame sledeeg ponedeljka u 9 sati ujutru da podnese zahtev za hitnom obustavom sprovoenja presude sudije Forest", pie Hedes, "Ovo bi Obaminoj vlasti omoguilo da i dalje primenjuje mere neogranienog dranja u zatvoru, sve do glavne rasprave pred albenim odeljenjem. Odluka vlade je izazvala ustavnu proveru stvarnih odnosa izmeu predsednika i pravosua."

Advokat Karl Majer, koji savetuje Hedesa i ostale tuioce, potvrdio je medijima da je alba predata i dodao: "Ovo je, najverovatnije, najvaniji ustavni sukob jo od vremena postupaka u vezi takozvanih Papira iz Pentagona...".

Brus Afran, jo jedan od pravnih zastupnika tuilaca, smatra kako je vlast spremna da se upusti u dugotrajni sudski spor iz razloga to bi time dobila dovoljno vremena da osporavane odredbe NDAA primeni i na demonstrante koji u SAD uzimaju uea u protestima.

"...U petak je objavljeno saoptenje Ministarstva za zatitu drave u kome se tvrdi kako bi nemiri na Bliskom istoku mogli da se preliju i u Sjedinjene Drave. Zbog toga pomenuto ministarstvo traga za muslimanskim voama oekivanih protesta", objanjava Afran i nastavlja: "...Moje je miljenje da je ovo razlog zbog koga vlast eli da zadri ovlaenja iz NDAA kako bi raspolagala odgovarajuim pravnim okvirom koji joj omoguuje da hapsi islamske demonstrante i pre nego to uzmu uea na protestima. U ovom trenutku ne postoje zakonske mogunosti za hapenje potencijalnih demonstranata.

NDAA vlastima daje upravo takve mogunosti. Poto je zahtev za obustavu primene sudske odluke stigao u danima poetka novih nemira u islamskom svetu, kao i da je tada stigao pomenuti izvetaj ministarstva, sve ovo po mom miljenju pokazuje da postoji veza izmeu ovih dogaaja. Vlast eli pismenu NDAA kako bi preventivno mogla da onemoguuje demonstrante."

Hedes, koji je saraivao sa novinama kao to su Njujork Tajms ili Kristian Sajens Monitor, objanjava kako njegov novinarski poziv sa sobom nosi i potrebu za kontaktima sa osobama koje amerika vlada smatra teroristima.

NDAA predvia da ameriki dravljani koji "delimino ili znaajno podravaju Al-Kaidu, Talibane ili sa njima udruene organizacije koje uestvuju u sukobima protiv SAD ili njenih koalicionih partnera, mogu do zavretka sukoba" da budu smeteni u zatvor. Upravo ova nejasna definicija, koja preputa predsedniku SAD ili od njega ovlaenim licima da procenjuju da li postoji sumnja da neko pomae teroriste, nije u skladu sa amerikim ustavom, smatraju tuioci.

U intervjuu agenciji Raa Tudej Majer je pojasnio: "Poto su formulacije u ovom zakonu tako nejasne, praktino svaki novinar ili aktivista mogu da budu optueni kako izvetavaju o stavovima grupa ili da ire miljenja koja se ne dovode samo u vezu sa Al-Kaidom, ve praktino sa svakim protivnikom Sjedinjenih Amerikih Drava."

Hedes je po podizanju tube napisao: "...Puno godina sam proveo u zemljama u kojima vojska ima ovlaenja da bez sudskog postupka hapsi graane i dri ih u zatvoru. I sam sam bio zatvoren u pojedinim takvim zatvorima. Znam za kolege i prijatelje koji su nestali u ovim logorima. Poznate su mi konsekvence koje prete ako se vojsci bilo koje nacije daju policijska ili neograniena ovlaenja. Moda je moja bitka idealistika, ali ona mora da se vodi kako bismo makar mogli da se nadamo da moemo ovu zemlju da iupamo iz kandi korporativnog faizma...".

Odluka da se sa svom silom obrui na presudu sudije Forest potvruje stremljenje ka daljim ogranienjima ljudskih prava, koja premauju i ona iz vremena Dorda Bua mlaeg. Obama se usprotivio vraanju na snagu prava iz Habeas Korpusa, pravnog akta iz srednjevekovne Engleske koji nalae neumitno privoenje pritvorenika sudiji. On je podrao FISA zakon koji naknadno legalizuje ono to je u civilizovanoj ustavnoj tradiciji nezamislivo: na primer prislukivanje graana bez sudske odluke, kao i praenje i pijuniranje graana. Obama se, pozivajui se na zakone protiv pijunae, obruio na osobe, takozvane "Pitae", koje su objavljivanjem tajnih dokumenata eleli da ukau na kriminalna dela same administracije, kao to su na primer ratni zloini.

Prema miljenju predsednika, Zakon o dozvoli primene vojne sile iz 2001. godine (Authorization for Use of Military Force Against Terrorists) mu dozvoljava da ubija amerike dravljane, kao to se desilo u sluaju islamskog svetenika Anvara al-Avlakija. Sada jo trai pravo da amerike vojne snage iskoristi kako bi amerike dravljane smetao u zatvor na nepredvidivo dugi period i bez sudskih dozvola i provera.

 

 

A:

 

Primena u bliskoj budunosti

 

Istog dana kada je objavljeno da je vlada Baraka Obame uloila albu sa zahtevom da se ukine primena napadnute odluke sudije Forest, Hedes je napisao: "Da li je savezna administracija zato toliko zainteresovana da se ponovo primenjuje upravo ovaj deo NDAA, zato to ga je ve primenila? Ili planira njegovu primenu u bliskoj budunosti?"

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane