Natrag

Pogledi

Pogledi

Akadamik Kaplan Burovi i poema "Bojana"

Pie: Svetlana Kapetanovi

(Povodom ezdesete godinjice disidentstva akademika Burovia)

 

Ovih dana se puni 60-godina od objavljivanja poeme BOJANA po prvi put, u Dubrovniku, septembra 1952. godine, pretampana u listu ISKRA br. 4, Beograd 1953., a posle nekoliko dana i u asopisu POLET br. 4, Zagreb, 1953. Njen mladi autor Kaplan Burovi tek to bjee izaao iz jugoslovenskog zatvora. Umjesto da se pribere i uplaeno povue, kako su uinili skoro svi, on je odmah raspalio po jugoslovenskoj stvarnosti i Titovom specijalnom socijalizmu", ali ne kao njegovi prethodnici, ni sa zapadnih (buruaskih) pozicija, niti sa istonih (informbirovkih i stalinistikih) pozicija. Kaplan Burovi je poseban, sasvim originalan i, do dana dananjeg, nedostiiv disident. On ne pravi razliku izmeu Titovog i Stalinovog socijalizma". Ma da Stalinov socijalizam jo nije okusio, on je po Titovom socijalizmu razumeo o kakvom se to socijalizmu" radi i tamo, u SSSR i njenim gubernijama. Zato, jednakom merom iba i po jednom i po drugom, smjelo i nemilosrdno, kao niko do tada, ni u Jugoslaviji, ni ma gdje drugo na svijetu.

Poemom BOJANA Kaplan Burovi je zasluio zvanje Disidenta Br. 1 Jugoslavije, Balkana i Evrope, pa i svijeta. Izvolite je uporediti sa svim disidentnim djelima ostalih autora, jugoslovenskih i svijetskih.

Iako zabranjena, pa i dan-danas svakako sputana, ova je poema do sada objavljena oko 50 puta. Prevedena je na vie stranih jezika, posebno na balkanske, pa je njome (i ne samo njome!) njen autor vrio i eksport disidencije, to se jasno vidi u makedonskoj i posebno u albanskoj knjievnosti.

Zbog nje je Kaplan Burovi hapen u Jugoslaviji, a posle emigriranja - i u Albaniji. Razorena mu je i porodica u Jugoslaviji i - druga - u Albaniji. ini se sve da mu se razori i ova trea - u vajcarskoj, gdje se isto tako proganja i zlostavlja: njegove kosti melju oba glavna vajcarska mlina - socijalistiko-stalinistiki i buruaski. Progonjena su mu i hapena i djeca, unuci, pa mu se proganjaju i hapse i dan danas. Kerka mu je masakrirana sred Tirane, supruga prostituirana, a unuk od 5 mjeseci - ubijen u utrobi nevjeste sina, dok unuk od kerke - ne moete ni zamisliti zloine koji su uinjeni i ine se nad njim. U Albaniji i u vajcarskoj!

Akademik Burovi je proganjan i aktuelno se proganja nita manje ve od pet drava, pa se opravdano kae i pie da se protiv njega vodi svijetski rat. Zloini koji su uinjeni i ine se dan-danas nad glavom ovog knjievnika i naunika su nezabeljeeni i nepameni u istoriji ovjeanstva, monstruozni, bez presedana: poto su ga uhapsili u Albaniji i osudili na doivotnu robiju potpuno nevinog (Potranjom iz Beograda!), odrali su ga i na ivo do 10 puta, traei od njega da porekne jugoslovensko (srpsko-crnogrsko) dravljanstvo, srpsko-crnogorsku nacionalnost, svoja drutveno-politika ubjeenja, pa i oinstvo svojoj djeci! A poto im se nije pokorio, inili su i ine sve da ga fiziki likvidiraju. Na njega su vreni i vre se stalno atentati, klasini i sofisticirani, preteno otrovom: izazvan mu je infark miokardis i nastavljaju sa provokacijama da mu izazovu i drugi. Sa druge strane vlasti Crne Gore provociraju ga da se lino obrauna sa huliganima (Da bi ga zatim uhapsili!), koji ga, instruirani koliko od njih, toliko i od albanskih vlasti, svakako napadaju preko svih medija, svakakvim klevetama, laima i falsifikatima, javno ga uznemirvaju, najprljavije psuju i izazivaju, hukajui protiv njega i njegovu roenu brau. Albanska mafija ga stavila i u permamentnu psihiku obradu, da bi mu izazvala depresiju i razoaranje, kako bi i on izvrio samoubistvo, to su postigli sa nekim drugima, kolege i drugovi akademika, prof. dr Kaplana Burovia.

Akademik Burovi nije samo autor BOJANE. On je autor i mnogih drugih znaajnih djela, isto tako disidentnih, pjesama i poema, pripovijedaka i novela, pa i romana. Disidentan je i njegov famozni roman IZDAJA, koji je od samih Albanaca proglaen za remek djelo albanske proze svih vremena, pa su jedno vrijeme Akademika uveli i u program knjievnosti za kole svih kategorija i universitet u Albaniji.

Na stotine su oni koji su se izrazili za knjievno i nauno stvaranje ovog Akademika, pa i za poemu BOJANA. I samo reanjem njihovih imena napunili bismo nekoliko kolona ovog lista. Ko eli da se upozna sa njima i ta su oni rekli o njemu i o poemi, neka vidi izdanje Akademika Burovia 60 GODINA DISIDENCIJE, Ulcinj 2012. Mi emo ovdje navesti samo nekoliko njih:

IMUNOVI, Ante - dubrovaki knjievnik: Poema BOJANA nas zapanjuje svaim, prvenstveno idejama, a zatim i stihom svojim, metaforama..." (: Predgovor prvog izdanja poeme BOJANA kao zasebna knjiga, Dubrovnik, 1952.)

 

GAZIVODA, Mihailo - crnogorski knjievnik, eks-uitelj Akademika Burovia: Iz vae poeme vidi se jasno da sam imao pravo kad sam vam jo kao ueniku etvrtog razreda osnovne kole rekao da imate ilu pjesnikog talenta. Vaa poema je napisana sa vidljivom umjetnikom vjetinom. Rekao bih i jako-jako lijepo. Neosporivo je da ste pjesniki nadahnut i da ete jednog dana sigurno imati i uspjeha.

U poemi " Bojana " vi ne govorite samo o Albaniji, ve i o Jugoslaviji. Raduje me to ste shvatili aktuelnu situaciju Albanije, koja je stvarno takva, kako je vi metaforino prikazujete : ona je prekrita svakojakim ljutim ranama, pa je pretvorena i u jednu stvarnu Golgotu. Do ovdje vaa poema je ne samo umjetniki, ve i ideoloki sasvim ispravna.

Ali vi, za rijeku Bojanu, koja na jednoj strani pripada Albaniji a na drugoj Jugoslaviji, kaete :

Obale joj s obe strane

Pritisnule ljute rane.

A to znai da nije prekrita ranama samo Albanija, ve i naa Jugoslavija. Preko svega, u produetku, vi nazivate G o l g o t o m (!!!) ne samo Albaniju, ve i nau Jugoslaviju.

Ja ne kaem da i mi, u Jugoslaviji, nemamo rana i problema. Iz rata smo jedva izali, pa se jo uvijek lijeimo. A i buruasko drutvo nam je ostavilo u naslijee dosta rana. I pored toga, Jugoslavija nije prekrita ranama. Sljedstveno - nije ni Golgota. Posebno za vas i vau porodicu: va brat je vii oficir JNA. Jedna od glavnih uljica grada Ulcinja nosi ime vaeg roaka azima" (: "Traite u Jugoslaviji to je pozitivno i pjevajte za njene ljepote", u djelu Antona Burovia BOJANA - ZASTAVA DISIDENCIJE,- Ulcinj 2005, str. 60-61.)

 

ILAS, Milovan - knjievnik, lan Politbiroa CK SKJ: "Ja poznajem lino vaeg brata, majora, i eljio bih da idete njegovim stopama, pa da tako budete njegov dostojan brat. U suprotnom, ujte me Buroviu, ako i dalje budete ovako pjevali, tako emo vam pritisnuti glavu da ete umjesto pjevanja zapoeti lelek!" (edomir Prelevi: Stihovi za Golgotu", list NOVOSTI, God. XLIX, Beograd, 24. septembar 2002, str. 13.)

 

MEKULI, dr Esat - pjesnik, akademik: "Talentirani Ulcinjanin Kaplan Burovi je jedan od najznjaajnijih naih knjievnika." (: list RILINDJA, Pritina, 1955.)

 

KOSTI, Duan - knjievnik, akademik: Dela Kaplana Burovia sa idejno umetnikog gledita ne izostaju od najboljih dela najistaknutijih savremenih knjievnika." (: list BORBA, Beograd, 1955.)

 

KALLULLI, dr Adriatik - knjievni kritiar, prof. Universiteta u Tirani: Stvaranje Kaplana Burovia je bez sumnje znaajno za nau knjievnost, ono je puno idejnih i umjetnikoh zasluga, jedno svjedoanstvo koliko aktuelno toliko i demaskirajue". (: Predgovor romana Akademika Burovia TRADHTIA - IZDAJA, drugo izdanje, Tirana 1967.)

 

MARASHI, dr Ardian - albanski profesor knjievnosti na Sorboni-Paris: "Momak Kaplan Burovi je "buntovnik". Polet njegov meri se sa poletom Bojane, kod istoimene poeme, i jo na njegovom prvom startu mladi pjesnik obeava da kae svijetu golgotske istine:

Kai / to si vid'la / tamo,

Na Golgoti, / oj / B o j a n o!

Poezija Burovia ima intiman karakter, isto toliko koliko i universalan. I jeste upravo ova njena universalna dimenzija, koja je ini da ima uspjeha, ne samo kod albanskog naroda, koji se osjea povezan sa autorom preko patnji pod istom diktaturom, ve i u Evropi. Stihovi iz zbirke pjesama ZRACI NADE sada ve govore ne samo na albanski jezik, ve i srpsko-hrvatski, makedonski, francuski, panski, italijanski..." (: "Dialektika e shpress" - Dijalektika nade,- studija u vezi zbirke pjesama RREZET E SHPRESS, tampana u reviji RREZJA JON, Br. 5, Skadar 1993.)

 

MARKOVI, Mr ivko - srpski istoriar: "Kaplan Burovi je ovek koji iznad svega voli i uiva u pisanoj rei, pisac i poeta koji je u svom ivotu napisao i objavio oko 100 knjiga s razliitom tematikom i na mnogim jezicima, okuavajui se ne samo u prozi i poeziji nego i u publicistici i polemikim diskursima, kao naunik (balkanolog i albanolog), akademiknema sumnje da je poznat kao intelektualac smele i slobodne misli. Poemu BOJANA, kojom se afirmirao kao prvi disident u komunistikim zemljama Balkana, Burovi je napisao u vreme vladavine komunistikih diktatora Tita u Jugoslaviji i Envera Hodne u Albaniji. Pristup u poetiku ovog pesnika nije lako uiniti samo na osnovu jedne pesme, ali je mogue naslutiti da je ona proeta jakim metaforinim prepletima i posebnom socijalnom crtom u kojoj se nazire pesnik koji sasvim stoji u jedva vidljivoj svetlosti ognjita malog sveta, i svom snagom duva u plamen ne bi li kako pojaao svetlost. Personifikujui reku Bojanu, Burovi jakim i jetkim reima snano osuuje ondanje reime u spomenutim dravama. Simbolika rei Golgota uinila se pesniku kao najjae sredstvo kojim je mogao izraziti koliinu patnje jednog naroda u totalitarnom drutvu. Burovi nije samo kao pesnik pevao o patnji i muci, njemu su patnja i muka bili stalni pratioci u ivotu. Nije ih traio, ali one su nale njega. Kako pre pet decenija, tako i danasNa ivotnoj stazi nije imao sree, a stazom ivota nesrea mu se kretala. Na poetku nije imao nita, a danas ima sveU njegovom sluaju, sudbina je od oveka napravila ovekovu sudbinu." (: "Uvodna re i po koja o autorima"- u ZAVETANJA 2008 - zbornik knjievnih radova, Cirih 2008, str. 59, poglavlje Kaplan Burovi.)

 

MILI, Radovan B. - srpski knjievnik i vitez, nosilac zlatne medalje SRPSKA KRUNA: "Kako bih vam sva stradanja ovog oveka uspeo koliko toliko pribliiti i opisati, moram se posluiti njegovim stihovima iz poeme BOJANA, u kojoj se kae:

Obale joj s obe strane/ Pritisnule ljute rane.

ini mi se da nije neosnovano pomisliti da su sve tekoe profesora Burovia poele upravo od ove pesme i ovih stihova. Tom poemom, on je jo u Jugoslaviji, a potom i u Albaniji, i Josipa Broza Tita i Envera Hodu - njihove guberne - nazvao Golgotom. Otvoreno im je poslao poruku da se sa njima ni u emu ne slaeitajui stihove poeme BOJANA, ne mogu a da se ne zapitam: kako to da autor ovih stihova bude upravo profesor Burovi? Otkuda to da ba on progovori o neemu za to moda ni sam u tom momentu nije bio siguran o emu govori, a jo manje ta e ga zbog toga snai? Da li je stihove poeme BOJANA mogao ispisati bilo ko drugi? Otkuda da ba njemu izau iz mislita ovako veliki i vizionarski prikazi, a kroz, rekao bi ovek, obine rei: Ne pla' edo,/ Teci dalje, teci, teci,/ K moru hitaj, jade reci,/ Kai to si vid'la tamo. Da li je i pomiljao da e ljutim ranama, zbog te "Bojane", ili terora, biti pritisnut ne samo sa obe strane, ve i od celog sveta, ili je kroz stihove nesvesno nasluivao svoju Golgotu?

Ponovo se pitam: da li su te rei zaista tako obine? Ako jesu, zato onda Vasiona dozvoljava, ako smo svi mi njena deca, da neko zbog tih rei doivi tu Golgotu koju je doiveo, proao i preiveo akademik Burovi? Da ne bi ostalo da ni ja, koji postavljam ova pitanja, na njih nemam odgovora, rei u glasno, pa neka se uje:

Niti su rei obine, niti je sluajnost da ih je Vasiona upravo njemu dodelila, niti bi ih bilo ko drugi mogao ikada na taj nain iznedriti! Ko je taj, pitam se, koji bi mogao vijugati blatitima, mutnim utim vodama Balkana, stenjui, dok bi ga teror socijal-faistike klike ibao svojim vetrovima, a on teio svoja eda da ne plau, dok sopstvenom duom neujno grca? Ko bi to jo imao snagu da tri ka morskom prostranstvu, da saopti moru ono to je vid'o, i da pri tom uzvikne:

Oj Bojano, obale ti s obe strane pritisnule ljute rane!

Naravno, samo onaj ko je jak i nepokolebljiv. A ko je taj?

Opet dajem odgovor: Niko, osim Kaplana Burovia! I zato je upravo njemu sudbina dodelila mo i prosvetljenje da pesmom ispria svetu traginu istinu obeju strana reke Bojane. O istini Jugoslavije, istini Albanije i stradanju tih naroda! Burovi je svojom poemom BOJANA progovorio javno o onome to mnogi nisu smeli ni da pomisle, strahujui da im i misli neko moe prozreti. O monstruoznom teroru Josipa Broza Tita sa jedne strane, i super monstruoznom teroru Envera Hode sa druge strane, do danas jo niko nije progovorio ovako. Svesno, zbog pravde i istinoljubivosti, preuzeo je na sebe ulogu paenika, koji svetu, preko sopstvenog stradanja, otvara oi, a pri tom ne izdavi i ne obrukavi ni svoje ime, ni ideje i borbu svojih istomiljenika, koji su, kao i on, stradali po socijal-faistikim kazamatima

Autor poeme Kaplan Burovi, kao politiki zatvorenik, na sopstvenoj koi i koi svojih sapatnika je osetio neoveanska, ivotinjska i niim izazvana postupanja prema herojima jugoslovenske istine Drugog svetskog rata, i istoriji koju su ispisali njeni najbolji sinovi, a kojima je i sam pripadao. Kroz iste te kazamate proao je i njegov otac, proao je i njegov kum (katoliki Albanac Nikoll Vata), pa roak Idriz - legendarni heroj koji je dvanaest puta bio ranjavan od strane faistikih nemakih i italijanskih okupatora, isto kao i od strane domaih izdajnika, koji su bili u njihovoj slubi.

Iz ovoga proizilazi da je autor poeme BOJANA, knjievnik Burovi, inspiraciju za pisanje bolom proete istine dobio na osnovu proivljenog, kao i pretrpljenih nepravdi prema njegovoj porodici od strane tadanje Brozovsko-jugoslovenske vlasti, dok je nad njom besneo teror. A ta vlast je zabranjivala da u javnost procuri bilo kakva istina o teroru, koji su sprovodili nad neistomiljenicima, pa ak i partijskim drugovima, prikrivajui svoju krvavu socijal-faistiku stvarnost, pod maskom takozvane humanosti. Nakon upoznavanja jugoslovenske javnosti sa svojim ostvarenjem - poemom BOJANA, javno je prezentujui u Dubrovniku i Cavtatu, a potom i u samostalnoj knjizi, Burovi doivljava, reklo bi se, potpun uspeh. I da ne bi bilo sve tako jednostavno, drutvo knjievnika Crne Gore ga upozorava da "skine antititovsku otricu" poeme, kako bi mu je objavili u asopisu STVARANJE. Ali, tu je upravo ono o emu sam ve pisao i zbog ega je na kugli zemaljskoj jedino Buroviu data mogunost da izgovori rei:

Obale joj s obe strane pritisnule ljute rane.

Ne skidajui ni zapetu, a kamoli da bi ta u poemi izmenio, autor je alje asopisu POLET u Zagreb, koji je i objavljuje, za razliku od lista ISKRA u Beogradu, koji mu objavljuje samo fragment poeme.

Tih dana, upravo preko poeme BOJANA, on se upoznao sa generalom Vladom Dapeviem, koji mu estita i snano, bratski, stee ruku. Tako se upoznaje i sa knjievnikom Brankom opiem, koji ga poziva i doekuje u svojoj kui, a i s jugoslovenskim nobelovcem Ivom Andiem.

Oduevljenje zbog postignutog uspeha i dobijenog priznanja od strane renomiranih knjievnika Buroviu uliva neku novu snagu za stvaranje. Ali radost ne traje dugo. lan Politbiroa CK Saveza komunista Jugoslavije, Milovan ilas, prvi ovek posle Tita, otro mu je pripretio u telefonskom razgovoru: "ujte me Buroviu, ako i dale budete ovako pjevali, tako emo vam pritisnuti glavu, da ete umjesto pjevanja zapoeti lelek!"

Suad Sulejmanagi napisa u vezi sudbine Kaplana Burovia, a zbog poeme BOJANA: "Tek kad mu je ilas preko telefona recitovao iz poeme stihove: Obale joj s obe strane,/ Pritisnule ljute rane! i posebno one: Kai to si vid'la tamo,/ Na Golgoti, oj Bojano! - izgleda da je njihov autor, tek tada, shvatio svu sutinu i znaenje tih stihova, njihovu tako snanu i jasnu metaforu". Mladom pesniku odmah splasne sva radost, proe, obseni se i pomuti. Srce kao da mu se sledi.

Iz dana u dan oekivao je da ga uhapse. Nekoliko puta je pomislio da potrai Vlada Dapevia i da ga pita ta mu je initi.

Mladi pesnik Burovi, pravi sledbenik svojih predaka, brzo dolazi k sebi. Oslobaa se straha, odbacuje ga potpuno, uz - rekao bi - onu Njegoevu: "svak je roen za po jednom mrijeti".

1954. godine, poemu alje na konkurs poezije u Beogradu, gde dobija prvu nagradu. Tek tada je potpuno zaboravio na ilasa, koji je u meu-vremenu doiveo svoj politiki sunovrat, ne znajui da se isto to sprema i njemu. Burovi biva uhapen, porodica mu je unitena, a vie puta pokuavaju i da ga fiziki likvidiraju. I pored toga, svog dela i - rekao bih - eda, mladi knjievnik se ne odrie. U zatvoru Idrizovo, preveo je BOJANU na makedonski jezik i nastavio borbu protiv reima. Nastojao je na sve mogue naine da zatvorenike mobilie protiv izdaje Josipa Broza Tita.

Tadanji najvei makedonski pesnik Venko Markovski, godine 1954., proitavi poemu BOJANA, inspirisan sadrajem, godine 1955. je napisao svoju poemu SAVREMENI PARADOKS, zbog koje je odmah uhapen. Poto je izaao iz zatvora, pretenduje za svoju poemu:

"Toa e poema to go razobliuva jugoslovenskoto predavstvo, jugoslovenskata realnost pod krvavoto tiranstvo na Tito i edinstveniot protest vo svetot vo toa vreme koj e napisan, peaten i rasprostranet".

Da nije proitao poemu BOJANA, bilo bi mu oproteno za ovu neistinu. Akademik Burovi kae da se njegova poema nije svidela makedonskomm pesniku i stalinisti zato to se u njoj istom merom stigmatizira kako titoizam, tako i stalinizam. Zato se pravi kao da za nju ni 1980. godine ne zna.

I titoizan i stalinizam! Ovo je ono to akademika Burovia razlikuje od svih drugih disidenata, to ga ini posebnim disidentom, neuporedivim. On nije traio i niti trai da se jedno drutveno zlo smeni drugim. On je traio i trai da se tiranstvu stane nogom za vrat, kako bi rekao Njego.

Izdravi kaznu do poslednjeg dana i izaavi iz zatvora, akademik Burovi bei u Albaniju, stupajui i koraajui stopama generala Dapevia. U Albaniji prevodi poemu na albanski jezik i lino rukopis deli na sve strane zemlje, zatim i zbirku pesama BUNA. Ne znajui da je i albanska vlast protiv njega, a mislei da je uz njega, jer je i albanska vlast, isto tako kao on, svakodnevno osuivala Tita i njegov reim, psujui ga na sva usta.

Posle nekoliko godina, a poto je i u Albaniji objavio svima dobro poznati disidentni roman IZDAJA (Tirana 1965), albanska vlast hapsi Burovia i osuuje ga na 43 godine monstruoznog zatvora, a pod optubom da pretstavlja politiku i ideoloku diverziju, to znai disidenciju." (: SVETSKI RAT PROTIV JEDNOG OVEKA - Akademik Burovi disident Br. 1,- Slovenske Konjice-Slovenija, 2011.)

 

MORAVA, Zyhdi - knjievnik, presjednik Saveza knjievnika i umjetnika Albanije: "Disidencija Kaplana Burovia posebna je ast za njega i za sve nasnjegova poema BOJANA je disidentno umjetniko djelo, svojevremeno bez konkurencije". (: Disidenca e Akademikut Resuli sht nder i veant pr t dhe pr t gjith ne" - Disidencija Kaplana Burovia posebna je ast za njega i za sve nas",- uvodna rije prilikom otvaranja sveanosti povodom jubilarne 50-te godinjice poeme BOJANA, u Nacionalnoj biblioteci Tirane, 25. avgust 2002.)

 

PALOKA, Tom - albanski knjievnik: Ne poznajem veeg heroja za slobodu i demokratiju od autora ovih pjesama, dva puta prikovan na krst smrti". (: Nuk njoh hero ma t madh....", revija YLBERI, God. II, Br. 2-3, eneva, Prolee 1994, str. 20.)

 

PRELEVI, edomir: Prejaka re, izreena u poemi BOJANA, kotala je knjievnika Kaplana Burovia viegodinje robije...On je napisao, na temu plahovite reke Bojane, ijom maticom prelazi ljuta" granica izmeu Jugoslavije i Albanije:

Obale joj s obe strane pritisnule ljute rane".

I to bi bilo dovoljno da naljuti tadanje vlastodrce. Ali, meru je, izgleda, prevrio stih:

Kai to si vid'la tamo, na Golgoti, oj Bojano!"

Poema BOJANA je jedno od naih najdostojnijih disidentnih dela. Odavno je zasluila panju nae i albanske knjievne kritike, jer je odigrala posebnu ulogu u mobiliziranju narodnih masa protiv terora i zloina". (: " Stihovi za Golgotu",- list VEERNJE NOVOSTI, God. XLIX, Beograd, utorak 24. septembar 2002, str. 13.)

 

VELJKOVI, dr Boidar - docent na Fakultetu politikih nauka NUBL, Banja Luka: "akademik Kaplan Burovi pokuava da pokuca na zadremalu svest srpskih intelektualaca, ne bi li postali svesni svoje posveenostitreba podrati borbu akademika Kaplana Burovia u otkrivanju istine..." (: Jedno recenzentsko prosuivanje,- u djelu Radovana B. Milia SVETSKI RAT PROTIV JEDNOG OVEKA - akademik Burovi disident Br. 1, Slovenske Konjice, 2011, str. 11-12.)

 

LEKA, prof. Pertefe - profesorica knjievnosti u Tirani: Zbirka pjesama RREZET E SHPRESS (Zraci nade) ima kolorit ivota. Svaka pjesma i svaki stih nikli su iz doivljenih dogaaja ili od samog autora, ili od drugih, koje je on poznavao...Od posebnog znaaja je njegova poema BOJANA...Poezija Burovia proeta je od jednog dubokog lirizma, to nam dokazuje da imamo posla sa jednim formiranim pjesnikom i utananih osjeanja". (: Poezi e shkruajtur me gjak - lidhur me vllimin e poezive RREZET E SHPRE-SS" - Krvlju napisana poezija - u vezi zbirke pjesama ZRACI NADE,- revija YLBERI God. IV, Br. 5, eneva 1996, str. 7-8.)

 

BALETA, dr Abdi - eks-ambasador Albanije pri OUN: Jugosloven Kaplan Burovi uao je kao internacionalista u albansku knjievnost, kulturu, nauku i istoriju, da uini ono to je Ismail Kadare eljeo, ali to nikada nije uspjeo da ostvari. Sve to nam je rekao Kaplan, kao publicista, knjievnik i naunik, vremenom nam izlazi i pokazuje se sasvim istinito." (: Kadare dhe fryma e ligsis - Kadare i duh zlobe,- list RIMKMBJA, Tirana, 11.VI.2001.)

 

CANAJ, Dfrim - albanski knjievni kritiar: Poema BOJANA, na neosporan nain svjedoi disidenciju Kaplana Burovia, u jedno vrijeme kad kod nas niti je saaptavana ova rije...Idejno-umjetnike i drutveno-politike vrijednosti ove poeme su neosporne". (: Poema BOJANA dhe 50-vjetori i botimit t saj" - Poema BOJANA i 50-ta godinjica njenog tamanja,- raport odran u Nacionalnoj biblioteci u Tirani 25. avgusta 2002, povodom jubileja poeme. tampanje ovog raporta sabotirano je od Enverovaca.

 

BANI, Nikica - knjievni kritiar: "Socijalne se pesme ulivaju u rodoljubljeTakvim pesmama ne treba naziv, dosta je njena nutrina, ona sve govori. Ona sadri sve ono to oku moe da zasmeta, srcu da naudi. Zato moemo ponoviti da je predmet socijalnih pesama - ovek, jedinka i njegov teak ivot, beda i nematina i svi aspekti socijalne nepravde. Pokretaki impuls ovih pesama je nemanje svake vrste, kao u pesmi Maslina: alostan sam, ljudi, alostan,/ Pa pesmu pevam, jer suza nemam.// Ote mi suze majka moja,/ Kad se isto tako, bremenita, sruila.

Ili u pesmi Oko trpeze od istog autora Kaplana Burovia: -Po loncu veslamo, al' od nas nijedan/ Ne moe da nae ni zrno pasulja.Jednom su pametna oveka upitali ta bi savetovao oveku kojem eli dobro, rekao je: -Da ne govori uvek ono to misli.- A ja vas pitam: kakav bi to bio pesnik da ne kae ono to nosi, svu tu muku koju nosi, da ne izbljuje sav taj jezini tovar od boga dat na ono to zasluuje - od pojedinca zakljuno sa drutvom u celini: Kaplan Burovi, Svedoanstva: -Ima zuba koji padaju zbog starosti,/ Ali nema starosti koja razbija zube/ Kaite mi: Ko mi je razbio zube?! Naziv satirinih pesama potie od odgovarajue rei sa grkog jezika, koja u prevodu na na jezik oznaava sekiru. Ta sekira svojim uicama visoko je podignuta, a pod njom je svaka: glupost, samoivost, kukaviluk, izdaja i sl.: -Kau da sam kose isupao sm, /Jer elav hou da budem, / Poto je ela sada u modi! Saglasno tome ovek udara u svoje jezino klepalo i umori se. Doe pesnik poput pesnika Kaplana Burovia i odmeni ga. Zvonom nadomesti klepalo. Od svih zvona najjae je zvono koje zazvoni u nama: -Njih i njihovo ustrojstvo!/ Njih i njihov "humanizam"!/ Njih i njihov cinizam! (Svaije nebo, sem neba naeg Stvoritelja je ogranieno.) (: Pesnici jeziku mira ne daju,- studija, objavljena u almanaku ZAVETANJA 2009, Cirih 2009, str. 439-487.)

 

ALIA, Ramiz - poslije smrti Envera Hode ef Partije rada Albanije i presjednik Republike: "Kapllan RESULI nuk sht arrestuar pr motive letrare, pr shkak se sht marr me letrsi...ai sht deklaruar serb. Madje u nnshkrua si Kaplan Buroviq" - "Kaplan Resuli nije se uhapsio za knjievne motive, zato to se bavio knjievnou...on je izjavio sebe za Serbina. tavie i potpisivao se sa BUROVI..." (: UN, RAMIZ ALIA DSHMOJ PR HISTORIN - JA, RAMIZ ALIA SVJEDOIM ZA ISTORIJU, Pritina, 1992, str. 69.)

 

SINANI, Shaban - lektor CK Partije rada Albanije: Kaplan Resuli nije disident: Njegova djela su persekutirali zato to je uhapen, a ne zato to su mu djela disidentna. Kaplan Resuli nije uhapen iz knjievnih motiva". (: NJ DOSIE PR KADAREN,- Tirana 2005, str. 47-8.)

I dok ovaj novi Sinan-paa Akademiku Buroviu negira i najobiniju disidenciju (A kako mu nee negirati disidenciju kad je njegovu Albaniju jo 1952. godine nazvao nita manje ve G O L G O T O M ?!), za njegovog Kadarea (koji je pjevao ode i psetu Envera Hode!) pretendira nam da se, bez njega, ne moe govoriti za albansku disidenciju!!!

Mi ne moemo da shvatimo kako se moe negirati disidencija autoru savrene disidentne poeme BOJANA (objavljena u Dubrovnik 1952!), gdje se Jugoslavija Josipa Broza Tita i Albanija Envera Hode stigmatiziraju kao GOLGOTA?! Kako se moe negirati disidencija autoru famoznog romana IZDAJA, gdje je u linosti Mula Hoda Mamer, sa peorativnim notama prikazan Enver Hoda (koga e od objavljivanja tog romana svi prezreno nazivati Mula!)?! Imamo posla sa jednom smjelou bez presedana i u istoriji ovjeanstva, kamoli Albanije! Ili imamo jo jetan takav primjer u istoriji svijeta?! I upravo kad je Enver Hoda brijao brade hodama, popovima, derviima i kaluerima, kad ih je prisiljavao da po koperativama lopatom zarade koru svakodnevnog hljeba, ili ih je tresnuo po zatvorima kao narodne neprijatelje, upravo kad je Enver Hoda ruio i crkve i damije, i teea i manastire, ovaj Burovi "nedisidenta" nam pretstavlja u njegovom djelu popa kao borca za stvar slobode, pa i kao narodnog martira, kao palog borca, koji se prikljuio borbi protiv okupatora zemlje! Moete li nam rei, sem Kaplana Burovia, ko je drugi uzeo tu smjelost dok je Enver Hoda bio iv?! Kadare?! Ili Visar iti, koji je u to vrijeme udarao maku sa kaikom?!

Kako se moe negirati disidencija Kaplanu Buroviu, autoru savrenog disidentnog soneta DOI U!, koji je razbio zidove od armiranog betona najmonstruoznijeg zatvora u svijetu Burelji i dospio na stranicama glavnog zvaninog asopisa Saveza knjievnika Albanije - NNTORI - koji mu dodjeljuje i prvu godinju nagradu?! Kako se moe negirati disidencija Kaplanu Buroviu, autoru pripovijetke bez presedana PLEH ("ubre" = Partija Lenjinistika Enver Hoda!), koju su osuenici u Burelju nauili napamet kao kakvu pjesmu, pa je i saaptavali jedan drugom kao anti-enverovsku anegdotu?!

Ova pitanja ne postavljam samo "drugu" Sinani, ve i gospodinu Lek Previzi i svima redom, onima koji svakako nastojavaju da negiraju djelo i poliedrinu linost knjievnika i naunika, akademika, prof. dr Kaplana Burovia, koji, ne samo za nau, jugoslovensku, ve i za albansku knjievnost i kulturu, pa i za jugoslovensku i albansku nauku, za savremenu istoriju svih balkanskih naroda, ima posebno znaajne zasluge, vanredne i jako istaknute, kao niko drugi.

U vezi disidencije Kaplana Burovia citiram vam gospou Dushi Burovi, koju su ve citirali i strani autori: "Resuli (pseudonim Akademika Burovia!- SK) je i jedan od prvih i rijetkih, famoznih disidenata. On je prethodio i Jeftuenku, Solenjicinu i Saharovu, i mnogim drugim knjievnicima, koji se danas dre kao ampioni disidencije, meu njima i Jugoslovenu Milovanu ilasu i ehu Vaclav Havelu. Sami su ga Titoisti proglasili za agens spiritus jugoslovenske omladine".

Akademik Burovi je sfidirao titoistiku i enveristiku vlast kao nijedan drugi knjievnik u Jugoslaviji i Albaniji, pa i na svijetu. Zato i u Rjeenju Sreskog suda u Tirani od 1971. godine, kojim se Burovi kanjava sa 43 godina monstruoznog zatvora, kae se da on pretstavlja u Albaniji politiku i ideoloku diversiju (to znai - disidenciju). Ili ne, gospodine Ramiz Alija?! Ove rijei niste ponovili vie ni u jednom drugom rjeenju, ni u ona kojima ste proglaavali za neprijatelje naroda lanove CK Partije rada Albanije, pa ni u ona kojima ste proglaavali za narodne neprijatelje i lanove Politbiroa vae partije.

Kako ste videli iz njegovog citata, ovaj Ramiz Alija i njegov zvunik Sinan balija, prave se kao da ne znaju to su to napisali Akademiku Buroviu u Optunici, kojom su ga osudili na doivotnu robiju.

Videi ovaj nezaslueni tretman koji se ini od strane Albanaca Akademiku Buroviu, Association franaise d'etudes sur les Balkans, izjavljuje preko svog portala: " Etant donn que les Albanais du CDB rendent beaucoup hommage des personnalits, je voudrais que l'on rendent hommage ce grand homme Kaplan Resuli - Burovich, qui a sacrifi sa vie pour la rechercheKaplan Burovich est Mandela d'Albanie." Ovako su se izrazili i mnogi drugi strani poznavaoci stvaranja Akademika Burovia, ali ne i nai. Naprotiv, nai su se ujedinili sa njegovim albanskim persekutorima pa ga proganjaju krvnikije i od samih Albanaca.

Ili ovo nije istina?!

Naravno, imamo i izuzetaka. Koliko za primjer spominjemo Vesnu Jugovi i njenu sjajnu tele-reportau "MANDELA ALBANIJE", kao i one koje smo ve citirali.

 

 

Pjesme Akademika BUROVIA

 

BOJANA

- Fragmenat poeme -

 

S najveim uenjem,

posveujem je sebi.1)

 

Vijuga se,

tee,

juri,

Kraj blatita

k moru

uri.

 

 

Mutna joj je

voda

sva,

Blatna,

uta

i bez dna.

 

 

Obale joj

s obe

strane

Pritisnule

ljute

rane.

 

 

Kuka,

stenje,

umi - bruji,

Dotle vetar

nad njom

struji.

 

 

Miluje joj

lice

bledo

I apue:

-Ne pla',

edo!

 

 

-Teci dalje!

Teci!

Teci!

-K moru hitaj!

Jade

reci!

 

 

-Kai

to si vid'la

tamo,

-Na Golgotoi,

oj,

Bojano!

 

Dubrovnik,

Jesenj 1952.

________________

1) U izdanju iz 1952. godine poema je posveena Makedoncu Koi Dzodzeu, jednom od osnivaa Komunistike partije Albanije (kasnije nazvana Partija rada), lan Politbiroa CK KPA, koji je likvidiran po nalogu Envera Hode 1948. godine. Pouzdano se zna da je K.Dzodze bio za prijateljske odnose izmeu Albanije i Jugoslavije. Poslije emigriranja u Albaniju 1960. godine, autor porie tu posvetu i zamjenjuje je novom, koja je iz vremena njegovog tamnovanja u stranom zatvoru Burelji - Albanija.

 

 

 

CAJKAN

 

Mrk

Brk

Gordo svija,

Oi

Boi

Ba k'o zmija.

 

 

Svi

Mi

Nita nismo,

Pravi

Mravi

I to - bismo.

 

 

Muk

Stuk

im se uje,

Svako

Jako

Nekud pljuje.

 

 

Drugo

Jugo

to ti moe?!

Sad

Hlad

Kosti gloe.

 

 

Mrk

Brk

Dok se svija,

Nema

Drema

T u t u n i j a.1)

 

Bitolj,

Januar 1958.

_______________

1) Tutunija - Jugoslavija. Ovo ime je stvoreno skraivanjem poznate ika Jovine kovanice Jututunija, a ima smisao tu - onde gde smo.

 

DOBAR DRUG

 

Dobar drug vredi vie od brata,

Ne mo' ga platit' tovarom zlata.

 

Gde brat ne moe ruku podati,

Glavom e svojom dobar drug stati.

 

Sudska sala,

Tetovo, 18. juni 1959.

 

 

DOI U!

 

Deci

Svih uhapenika na svetu.

 

Koliba je hladna. Niega nema.

U oima dejim - ledene suze.

Razumeli niste to sudba sprema

I koja to neman oca vam uze.

 

Bezbroj vas pitanja u korak prate,

Glou vaa srcai majkejadnoj,

"Hoe l' doi, Duko, de kai, brate?"

"Na je tata, anou eliji tamnoj!"

 

Od studeni drhte na mokroj slami.

Da me u snu vide udno prizivaju

Doi u, aneli, tu - u toj tami,

 

Poljupcima toplim, ma da ne daju,

Pokriu vas neno, jer vi ste sami

Doi u! Doi ui jana kraju!

 

Zatvor u Burelju,

Albanija, 3. novembar 1973.

 

 

 

DRITE SE!

 

Pitate za oca - laima vas kljuju,

Krv preistu vau dan za danom truju.

 

Vi traite oca - pesnice vam daju

Drite se, deco, patnje su pri kraju!

 

Zatvor u Burelju,

Albanija, 27. maj 1975.

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane