RTV Svetac

 

piše: Rajko Roki Dvizac

 

Važno je biti na estradi

 

 

 Što je kriza veća, to je u Srbiji sve više različitih takmičenja pobedničkog karaktera. Pa tako imamo: slaninijadu, pasuljijadu,tucanje jajima, kupusijadu, pravljenje štrudli, kobasicijadu itd, itd…Ni televizije ne zaostaju za dovitljivim narodom. Sve je počelo sa rijaliti-šou programima od Velikog brata do Akademije debelih. Ali, svi su oni „mala deca" u odnosu na tri ,danas najprestižnija takmičenja:"Nove zvezde Granda" (TV Pink),"Prvi glas Srbije" (Prva TV) i „Ja imam talenat"(RTS).

Kako i ne bi. Biroi za zapošljavanje su prepuni. Takozvani „Sajmovi za zapošljavanje" su izmišljotina onih koji se zaposlili preko veze (partijske ili rodbinske, svejedno) i prikladnije bi bilo da se nazovu  „Sajmovi za zajebavanje nezaposlenih".

Mladi hoće da beže u inostranstvo ali su im vrata na granici odavno već zatvorena. Dakle, jedino im preostaju dva izlaza: učlanjenje u političku stranku ili hvatanje za mikrofon i bežanje na estradu. Većinu njih muka i nemaština tera na to a ne ljubav prema pesmi.

Zato organizatore ne treba da čudi što toliko broj prijavljuje na audicije, a još manje što je među njima gomila autsajdera, antitalenata i antisluhista. Muka briše i strah, i stid i ponos. Nada ih gura na audicije. Važno je biti na estradi. Tu još uvek postoje vrata za izlaz u bolju budućnost.

 „Ja imam talenat"(RTS) je spektakularni šou oproban na Zapadu gde „snovi postaju stvarnost".Cilj je ne samo da se zabavi tv gledalište,već i da se otkrije neki neverovatan talenat  među običnim svetom. Kriterijumi su strogi a kad neko najzad prođe sva sita i rešeta i pobedi - osim velike novčane nagrade njega odmah uzima diskografska industrija pod svoje. Ulaže u njega i pravi pravu novu zvezdu  koja će sigurno trajati bar nekoliko sezona.

Kod nas, pak, sve se radi skromnije a pobednici osim novca,od estradne slave dobili su samo estradnu prašinu. Novac su potrošili kako su znali i umeli ali se niko nije pojavio da stane iza njih, pogura ih na vrh, čuva im leđa da tu i ostanu. Sve je tu slatko, ali slava traje (pre)kratko. Ni imena pobednika nisam upamtio, a vi?

   „Prvi glas Srbije" (Prva TV) uvek glamurozno najavljuje kako svoje audicije, tako i samo takmičenje.Proces do prolaska među prvih 10 je dug, temeljan i strog. No, pokazalo se da ni oni ne čine ništa preko toga kada se reflektori ugase. Pobednik ostaje sam,prepušten sam sebi. Tu i tamo, dotična televizija  progura ga po par sopstvenih emisija i to je sve.

A i to čine, ne zbog samo pobednika,već zbog takmičenja iza kojeg oni stoje.  Ja se u ovom trenutku ne mogu setiti čak ni imena prošlogodišnjeg pobednika „Prvog glasa Srbije" a već je u toku druga sezona takmičenja. Zar je to zvezda estrade? Tvrdim da bi do sada (za godinu dana) jedan iskusni menadžer kao recimo Saša Dragić, napravio veću pevačku zvezdu i mnogo popularniju od jednog potpunog anonimusa, nego što je to slučaj sa zvaničnim pobednikom „Prvog glasa Srbije".  Pobednik je i u ovom slučaju,baš kao i u takmičenju „Ja imam talenat" tek gotov poluproizvod. Šteta i za jedne i za druge.

   No, ono što ne znaju,ne umeju,ne mogu ili neće drugi da urade,hoće Saša Popović.On je od jedne šatorske zajebancije napravio instituciju. Njegove „Nove zvezde Granda"su u svemu ispred konkurencije.Ništa mu se ne može zameriti ni kad su u pitanju pripreme, ni audicije, ni takmičenje, ni ono što sledi posle...Trudi se da bude rame uz rame sa konkurencijom.Njemu je jedino bitno da uspe da izabere potencijalnih 10-20  takmičara sa pevačkim šlifom.

TV kozmetika će pokriti eventualne nedostatke i mane, a neke potpuno eliminisati. Sašu Popovića neko može voleti ili ne, može i da se ljuti što gotovo fabrički proizvodi gomilu novih folk faca ali...

Mora mu se priznati da je profesionalac koji temeljno priprema svoje nove folk zvezde,od početka do samog kraja. Od  šminkanja, ponašanja, do  izbora podobnih pesama. A kada počne samo takmičenje,njemu je sasvim svejedno ko će da pobedi.To odlučuju  gledaoci, simpatizeri ,,navijači, svi oni koji hoće pošto-poto da bace pare u njegov džep. Pobediti na takmičenju „Nove zvezde Granda", ne znači da će automatski postati najveća zvezda.Dokaz je Topalko koji nije pobedio, ali je veća zvezda od onog „kako mu beše ime" pobednika.

Ono što „Nove zvezde Granda" imaju posle takmičenja a konkurencija nema je nadogradnja njihove karijere. Popović je pripremio sve što je potrebno: kompozitori, producenti, sopstvena diskografska kuća studiji za snimanje, top-liste, nekoliko tv emisija nedeljno na Pinku,sopstvena „Grand revija" (surogat nekadašnjeg „Sabora"), prijateljski odnos sa nekoliko trač novina, ugovore ,koncerte i tezge. Još ako kupi TV Avalu, ko je taj koji će ga zaustaviti? Niko! Praktično, odavno „Grand produkcija" ima minornu konkuranciju u svetu narodnjaka.

   Nezainteresovani „City records", mrtvog dinosaurusa PGP RTS i nekoliko diskografskih patuljaka („Gold mjuzik" itd). Zato su Saša Popović i „Grand" iznedrili pravilo - ko nije sa nama, taj praktično i ne postoji na folk sceni. Široko mu estradno polje, odavde do Australije i Kanade. Auuuuu!!!!

  Onda nije ni čudno što su klinci zaključili - važno je biti na estradi, ali samo onoj koju vodi Saša Popović i „Grand". Sve ostalo je čista lutrija.