Natrag

Tragom vesti

 

Tragom vesti

 

Kako je Agencija za licenciranje steajnih upravnika postala leglo najcrnje korupcije

 

Od Tri Grozda, ni dva zrna ne ostade...

 

Steajni postupak se u Srbiji pokazao kao izuzetno zgodan mehanizam, ne samo za uklanjanje konkurencije onima koji bi da postanu monopolisti, ve i da se za sitne pare otkupi preduzee koje se zatim rastura i rasprodaje uz enormnu dobit. Ceo sistem je odlino razraen sa namerom da se jo vie obogate oni koji su ionako nezaslueno bogati i jo uvek na slobodi. Okosnicu svega ine steajni upravnici i steajne sudije.

 

Igor Milanovi

 

Da bi neko postao steajni upravnik mora pored odgovarajuih kvalifikacija da poseduje i dozvolu za rad koju mu izdaje Agencija za licenciranje steajnih upravnika (ALSU) koja je veto napravljeno leglo korupcije preko koje se zatim lako manipulie steajnim upravnicima i samim steajnim postupkom.

Agencija broji 30 zaposlenih, od kojih vie od polovine ima visoku strunu spremu i rasporeeni su na sledea radna mesta: direktor, zamenik direktora, 3 pomonika direktora, 7 savetnika (svaki etvrti zaposleni je savetnik?!), 2 vozaa, 8 supervizora sa pomonicima...

U 2011. godine je ALSU za bruto plate svojih zaposlenih potroio 49.650.300 dinara, dok je za 2012. godine planirano da tridesetak zaposlenih zaradi i celih 61.472.980 dinara, odnosno svaki zaposleni u proseku meseno zarauje skoro 200.000 dinara.

Meutim, kako navodi steajni upravnik Dobrivoje Petrovi u svojoj studiji "Razvoj pravosudne profesije, steajni upravnik u Srbiji i ekonomsko-pravno-moralna opravdanost ukidanja ALSU", raspon plata je 2011. bio 1:5,25 (najnia plata je bila 53.700, a najvia 281.946 dinara), dok se on u 2012 poveao na 1:5,32 (najnia plata 55.445, najvia 294.695 dinara).

Dakle, direktor ALSU Sinia Kuki prihoduje meseno vie od 2.500 evra bruto, a da pri tome uopte ne poseduje licencu za vrenje posla steajnog upravnika. To je isto kao kada bi direktor kole bio nepismen.

Ni predsednik disciplinskog vea Agencije, Duan Vukovi, koga je delegiralo Ministarstvo finansija i privrede nije licencirani steajni upravnik, a odluuje o eventualnim strunim grekama licenciranih upravnika.

   Zbog ovakve kadrovske politike nije ni udo to je 2011. godine disciplinsko vee naplatilo ukupno 5.930.000 dinara kazni od svojih lanova, dok je u ovoj godini, po pomenutoj studiji Dobrivoja Petrovia, ve naplaeno 4.830.000 dinara i oekuje se da e prologodinji rekord biti nadmaen, jer nestruni predsednik i isti takav poneki lan vea razrezuju kazne za sve i svata, esto i potpuno neopravdano.

   Da vlada Srbije nije ograniila broj zaposlenih u dravnoj administraciji, ko zna koliko bi do danas bilo uhlebljenih u ALSU, jer je i ovako direktor Kuki doveo petoro novih za samo godinu dana, izmeu ostalih i sina svoje nekadanje efice iz Republikog odbora za zakonodavstvo, gde e se najverovatnije vratiti kada bude smenjen zbog nezakonitog rada.

   Predsednik Upravnog odbora ALSU Nenad Ili u Agenciji je zaposlio svoju suprugu Sunicu Radin-Ili, koja je ak jedno vreme bila i lan disciplinskog vea, a na raznim povremenim i privremenim poslovima za stalno je angaovao i svoju roenu sestru, dok kancelariju deli sa kumom Zorom Ili.

   Jelena Todi koja, iako je ekonomista, treba da nadzire sprovoenje Zakona o upravnom postupku i vri neposrednu kontrolu rada steajnih upravnika je supruga Jovice Todia, lana disciplinskog vea, to je klasini sukob interesa. U ALSU rade i Dragana Smiljevi i Violeta Smiljevi, a primera nepotizma u ovoj maloj, ali bogatoj Agenciji moglo bi jo da se nae.

   Ovako zgodno rodbinski povezani i sa istim finansijskim interesima zaposleni u ALSU su u samo 9 sluajeva steajne upravnike kaznili sa ukupno vie od deset miliona dinara. Kazne prate, ali iskljuivo po leima onih koji se ne smatraju "sistemskim upravnicima", kako se nazivaju oni koji steaj sprovode u korist tajkuna i politiara na vlasti.

   Upravo organizacija ALSU ovako neto i omoguuje, budui da je to oktroisano-esnafsko udruenje koje ne biraju i ne kontroliu lanovi, kao to bi to bio sluaj da postoji Komora steajnih upravnika (slino Advokatskoj komori) koja bi nadzirala i sankcionisala rad svojih lanova. Ovako, preko nestrunih kadrova vlast direktno disciplinuje steajne upravnike i tera ih da rade onako kako njoj i njenim sponzorima odgovara.

   Steajnog upravnika u nekom konkretnom sluaju treba da bira kompjuter i to nasumice, pomou ERS programa koji je skupo plaen, ali je i pored toga ostao u privatnim rukama i to strane kompanije. Kako taj program tano funkcionie i da li je njime mogue manipulisati zvanino niko ne zna, ali su poznati sluajevi kada je steajnim upravnicima unapred najavljivano da e dobiti odreeno preduzee. Kontrolisano nasumino biranje?!

   Kada se neki od domaih tajkuna sa jakom politikom zaleinom namerai na neko preduzee on njega i dobije, pa neka kota ta kota. Nije problem ni da se sve to odradi preko steaja, makar tako stotine radnikih porodica ostalo bez jedinih prihoda.

   Jedan od takvih sluajeva je upravo ono to se ovih dana deava sa preduzeem Tri Grozda, koje je prvobitno privatizovalo preduzee Milomir Joksimovi, poznatiji kao Mia Omega, Mosaic Catering

Poto je Mia Omega rasprodao sve to je mogao od ovog preduzea sa preko trideset lokala na najelitnijim i najskupljim mestima u Beogradu, Narodna banka Srbije 2. februara 2012. obavetava Privredni sud u Beogradu da su Tri Grozda u blokadi due od godinu dana. Predmet je dodeljen steajnom sudiji Milevi Misailjevi i pljaka je mogla da se nastavi.

   Steajni sudija umesto da u zakonom predvienom roku od 30 dana od pokretanja prethodnog steajnog postupka zakae roite ona to ini tek po isteku 50 dana, kako bi dala dovoljno vremena predlagau steajnog postupka da pripremi sve materijale i obezbedi predujam. Kao predlaga se pojavljuje Hipo-Alpe-Adrija banka koja to nikako ne bi mogla da bude po bar dva osnova.

Prvo, jer se poziva na ugovor o solidarnom jemstvu C-1 204/09 zakljuen 16. decembra 2009. koji je jo uvek na sudskoj proveri. Drugo: ak i kada bi ugovor bio validan banka je obezbeeni poverilac, budui da je shodno pomenutom ugovoru stavila hipoteke prvog reda na jedan broj lokala u vlasnitvu Tri Grozda.

   Hipo-Alpe-Adrija banka, odnosno mafijai koji iza nje stoje, meutim ne eli samo jedan broj lokala, ve sve to Tri Grozda poseduju, a to se procenjuje na vie desetina miliona evra. Zbog toga steajni sudija Misailjevika ignorie zakon i tera po svome, odnosno igra kako joj Hipo-Alpe svira. Za steajnog upravnika navodni kompjuterski program postavlja Dragana Perkovia, dobro znanog likvidatora svih onih firmi na koje su se tajkuni nameraili. Perkovieva uloga je da na terenu odradi ono to mu banda iz Hipo-Alpe-Adrija banke porui preko steajnog sudije.

   Na prvom poverilakom roitu, odranom opet uz probijanje zakonom propisanih rokova, steajni upravnik je steajnim poveriocima trebalo da preda izvetaj o ekonomsko-finansijskom poloaju steajnog dunika. Iako Perkovi ne donosi nikakav izvetaj, sudija Misailjevika umesto da odloi roite isto odrava 31. avgusta 2012. uprkos injenici da je deset dana ranije izvan roita i u punoj konspiraciji prihvatila predlog Hipo-Alpe-Adrije i proglasila bankrot nad Tri Grozda. Tako je poverilako roite odrano samo formalno da bi se dao privid zakonitosti.

   lanom 36. stav 4. Zakona o steaju odreeno je da se na roitu steajni poverioci za ija potraivanja se uini verovatnim da iznose vie od 70 odsto ukupnih potraivanja odlue da se steajni postupak odmah nastavi bankrotstvom  steajnog dunika, steajni sudija donosi reenje o bankrotstvu. U ovom sluaju su svi lanovi poverilakog odbora bili protiv bankrotstva, sa izuzetkom Hipo-Alpe-Adrija banke, ija potraivanja ak i da su relevantna za steajni postupak, ni izbliza ne doseu 70 odsto svih potraivanja.

   Sudiju i steajnog upravnika nita od ovoga ne interesuje. Posle toga dolazi do jo veeg skandala koji pokazuje da je steaj samo prilika da se nekom odabranom namesti imovina izuzetne vrednosti.

   Odbor poverilaca odmah, u zakonskom roku ulae albu na nezakonito reenje o bankrotstvu, koja bukvalno nestaje u Privrednom sudu. Iako poverioci poseduju kopiju albe sa prijemnim peatom suda, prijem albe nigde nije registrovan, ak ni u pisarnici?! Po onome to je Tabloid saznao ovakvi sluajevi se prvo predaju postupajuem sudiji, pa se tek onda evidentira prijem pravnog leka i to ako i kada sudija to odobri.

   Jasno je da ovakvim postupcima steajni sudija, a i steajni upravnik pokuavaju da do kraja finansijski iznure Tri Grozda, koje trenutno ima dobru ansu da se izvue iz steaja i reorganizuje.

   O nezakonitom delovanju Dragana Perkovia obavetena je Agencija za licenciranje steajnih upravnika, ali ona po tom pitanju do danas nita nije preduzela. Ona to ne ini kada su na tapetu "sistemski upravnici", oni koji slepo sprovode volju vlastodraca i njima bliskih tajkuna, a Hipo-Alpe-Adrija banka je u regionu poznati zatitnik mafijaa bliskih vlastima, zbog ega je ve imala bliske susrete sa pravosuem Austrije, Hrvatske i Slovenije gde je nekim njenim filijalama ak zabranjen rad.

   Steajni upravnici se namiruju iz steajne mase preduzea koje vode. Zbog toga postoji snana sprega izmeu njih i steajnih sudija da se "sistemskim upravnicima" dodeljuju preduzea koja imaju znaajnu imovinu i iji steaj traje do u beskonano kako bi i sudija i upravnik mogli godinama da uivaju nita ne radei.

   Ovako postavljen sistem uvoenja u steajni postupak i njegovog sprovoenja je idealno zamiljen da bi jedni zaradili, a drugi umrli od gladi. Zbog toga se veina steajnih upravnika i zalae za uvoenje Komore koja bi bila nezavisna od vlasti i koja bi kvalitetnije vrila nadzor nad svojim lanovima od sadanjeg ALSU koje konstruie i kontrolie vlast. Upravo zato vlast ne slua zahteve strune javnosti istrajavajui na podrci korumpiranom ALSU.

  

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane