Natrag

\ilas

ilas

 

Kako je Beograd bankrotirao pod teretom megalomanske pljake Dragana ilasa

 

Zaradi jo neku paricu, dok ne ode u maricu!

 

Graanima Beograda je konano dozlogrdilo da trpe ikaniranja koja je naredio gradonaelnik Beograda Dragan ilas u sklopu akcije nametanja Bus-Plus sistema naplate karata u javnom prevozu. Konano su stanovnici srpske prestonice odluili da svoju sudbinu uzmu u svoje ruke.

 

Milan Glamoanin

 

   Posle niza incidenata u kojima su putnici bez vozne karte fiziki bili zlostavljani od strane komunalnih policajaca, veina pripadnika ove parapolicijske jedinice (formirane inae da bude ilasova pretorijanska garda) pokazala je da i tamo ima potenih ljudi, pa je odbila da i dalje po gradonaelnikovom nareenju prebija one koji GSP koriste bez plaanja karte. Zbog toga je pomahnitali vladar iz Starog dvora naredio da iste metode ponu da primenjuju regularno zaposleni u javnom gradskom prevozniku, to su oni sa gaenjem odbili i protestujui izali na ulice. Uz njih su rame uz rame demonstrirali i pripadnici regularne policije.

   Koji su motivi koji su Dragana ilasa naveli da se tako otvoreno stavi na stranu protiv sopstvenih graana? Oigledno je - finansijski.

   Kako se vidi iz priloenog zahteva sindikata iz samog GSP-a, nikome u ovoj zemlji nije do kraja poznato ko se zapravo krije iza konzorcijuma koji je uveo Bus-Plus. Poznato je, meutim, da su preduzea koja direktno kontrolie, ali i poseduje Dragan ilas jedini korisnici reklamnog prostora u sredstvima javnog prevoza i na stajalitima. Drugi, koji bi tu da se oglase, prostor po paprenim cenama moraju da zakupe od ilasa.

   Finansijska sprega izmeu vlasti Beograda i konzorcijuma Bus-Plus je vidljiva i iz naina finansiranja ovog sistema naplate karata. Kao menader preduzea koje stoji na elu konzorcijuma navodi se izvesni mlaani Veljko Vlahovi, dok je stvarna vlasnika struktura celog konzorcijuma pod velom tajne. Teko bi bilo objasniti injenicu da je Vlahovi, kao golobradi klinac na elu preduzea koje je u tom trenutku imalo kapital od samo 500 evra, istome obezbedio kredit Erste banke u visini od 2,5 miliona evra, za koji je jedina garancija bilo "Mame mi, vratiu pare", da nije bilo snane podrke gradskih vlasti.

   Takoe, Erste banka je masivno finansijski podrala medijsku kampanju uvoenja Bus-Plus kartica parama prikupljenim od graana Beograda, istih onih koji su posle tokom akcije disciplinovanja prebijani od strane ilasovih jurinika. Znaju li komintenti ove banke gde idu njihovi depoziti?

   Jo neto je postalo belodano iz pomenutog proglasa sindikata: Beograd je bankrotirao!

   Poslednjim rebalansom budeta od 12. jula 2012. predvieno je dalje zaduivanje prestonice kod stranih banaka u iznosu od 79,6 miliona evra. Najvei deo tih para (50 miliona evra) otiao je, navodno, za izgradnju pristupnih puteva mostu na Adi. Daljih 20,2 miliona evra (i to upravo onih dobijenih od opskurne Evropske banke za obnovu i razvoj) bilo je namenjeno poboljanju javnog saobraaja i infrastrukture, dok je ostatak planiran za paualnu odrednicu "obnova Beograda". Jo oko est miliona evra u dinarima (tanije 677,8 miliona dinara) grad je planirao da pozajmi od domaih banaka i to za potrebe poboljanja pretkolskih ustanova.

   Oigledno da neto nije odraeno kako je zamiljeno, jer bez obzira na navodnu investiciju u GSP tamo je stanje iz dana u dan sve gore, o emu svedoi i apel sindikata. Da bi smanjili trokove za plate zaposlenih u javnom prevozu, gradski oci na elu sa ilasom doli su na ideju da veinu radnika prebace u privatne firme koje obavljaju poslove za GSP (tu je, izmeu ostalih, i Bus-Plus konzorcijum), a koje sa svoje strane ne oseaju potrebu da radnicima redovno isplauju plate.

   Gde je, onda, otila razlika para? U ilasove depove, zna se.

   Vie je nego oigledno da grad uprkos prebacivanju velikog dela zaposlenih iz javno-komunalnih preduzea u privatne firme u kasi vie nema para. Trik koji je primenjen je krajnje jednostavan i vien je i ranije: privatne kompanije koje su preuzele zaposlene iz javnih preduzea angauju se na istim onim poslovima na kojima su prethodno radili zaposleni koji su iz javnog preli u privatni sektor, privatnicima grad plaa ak i vie nego to je pre plaao za zaposlene, koji od privatnika, ako uopte, od plate dobijaju samo mrvice. Ovako prikupljena sredstva privatnik zatim deli sa onima iz gradske vlasti koji su mu omoguili da tako posluje.

   Nekada je JKP Parking servis bio jedan od glavnih finansijskih donatora stranke na vlasti. Danas je kasa ovog preduzea do te mere opljakana da je ono nedavno moralo da podigne kredit kod komercijalnih banaka da bi isplatilo plate svojim zaposlenima.

   Identina je situacija u svim javnim preduzeima Beograda - plate kasne ili ih uopte nema, a sredstva se namiu ili dotacijama iz gradskog budeta (koji je i sam prazan) ili pozajmicama od banaka.

   Da bi isplivao iz dugova, grad je po poslednjem rebalansu budeta odredio i prodaju dela sopstvene finansijske imovine u visini od 85 miliona dinara, kao i dodatno zaduivanje kod domaih banaka u visini od 1,09 milijardi dinara i kod stranih finansijskih institucija od 9,55 milijardi dinara. Prevedeno na srpski ovo znai da e samo za pokrivanje dosadanjih rashoda Beograd dodatno da se zadui za 100 miliona evra, plus to e iz rezervi stvorenih prethodnih godina da povue jo 1,38 milijardi dinara, a za nove investicije e da pozajmi 85 miliona evra. Uz sve to ovogodinji deficit nee biti manji od 8,64 milijarde dinara. Samo ove godine na naplatu su dospeli dugovi iz prethodnog perioda u visini od 3,46 milijardi dinara koji nisu mogli da budu izmireni bez novog zaduivanja.

Pomenuti novac je manjim delom otiao za dobrobit stanovnika prestonice, a najveim delom je utroen na megalomanske i nepotrebne projekte od kojih jedinu korist imaju ilas i njegovi sledbenici. Jo godinu dana ovakve rasipnike i bezobzirne vlasti Beograd nee moi da preivi.

 

A 1.

 

Traimo policijsku istragu!

 

Zahtevi sindikata (Evrovoza, Sindikat vozaa GSP i Sindikat GSP, sindikatima radnika GSP pridruili su se jo i Sindikat radnika policije i Beogradska unija sindikata) su sledei:

1) Prestanak maltretiranja beograana Bus Plusom - takaste kontrole i represivna pravila u javnom prevozu ne poboljavaju uslugu prevoza, ve naprotiv pogoravaju. Graani se gotovo svakodnevno nau u stresnim situacijama i kasne na posao.

2) Prestanak maltretiranja zaposlenih u GSP-u - zbog revolta graana nakon represije komunalne policije i negativne reakcije radnika u komunalnoj policiji na odluku grada, iz Bus Plus-a su reili da zaduenja komunalne policije u gradskom prevozu svale na radnike GSP-a. Vozai i kontrolori e uskoro biti prinueni da na slian nain kao komunalna policija vre takaste kontrole i maltretiraju graane.

3) Prestanak maltretiranja zaposlenih u manjinskim sindikatima - nakon to su neki sindikati zaposlenih poeli da se bune zbog Bus Plus-a, izvren je pritisak na manje sindikate da prestanu sa protestima i organizovanjem trajkova. lanovi sindikata su bili ucenjeni da preu u vee sindikate koji su pod kontrolom direkcije za javni prevoz i gradskih vlasti. Ovakvo ponaanje je nelegalno i bezobrazno.

4) Povratak svih izdvojenih slubi iz GSP-a u GSP - da se sistem naplate karata vrati GSP-u. Kontrola, prodaja i sve ostale usluge koje su privatizovane.

5) Prestanak zaduivanja GSP-a kreditima - grad Beograd ima zakonsku obavezu da obezbedi kvalitetnu uslugu prevoza. Meutim, grad Beograd finansijska zaduivanja stavlja na teret GSP-u. Sva komunalna preduzea su ve prezaduena nabavkom osnovnih sredstava, a ak i u parking servisu podizani krediti da bi se isplatile zarade radnicima.

Graanski pokret 99 posto (www. 99 posto. org <http://www.99posto.org>) pridruuje se sindikatima u borbi protiv Bus Plus-a i represije. Njihovi zahtevi slini su zahtevima sindikata:

1) Traimo da se ukine Bus Plus zbog:

a) korupcije i nepotizma - netransparentan tender i poslovanje Bus Plus-a, zapoljavanje roaka i lanova porodice.

b) materijalne tete koju sistem nanosi graanima.

c) krenja graanskih prava

d) krenja radnikih prava zaposlenih u GSP-u

2) Traimo da se ukinu takaste kontrole zbog:

a) represivnog delovanja nad graanima i ranije pomenute materijalne tete koja se time nanosi.

b) injenice da svrha komunalne policije nije ta da bude uteriva privatnoj firmi.

c) dokazane neefikasnosti. Posle mesec i po dana, kvalitet usluge prevoza ni malo nije poboljan. ta vie, prevoz je postao gori zbog guvi koje se stvaraju, stresa koji graani trpe zbog kanjenja na posao ili fakultet.

3) Traimo da se pokrene policijska istraga:

a) da nadleni organi istrae i javnosti obelodane sve radnje vezane za tender kao i tanu vlasniku strukturu konzorcijuma firmi koje su zaduene za Bus Plus, kompletan istorijat Apex-a i firmi koje su u lancu, ukupne prihode i rashode.

b)  da se pokrene krivina odgovornost zbog materijalne tete koja je naneta graanima, GSP-u i radnicima, kao i zbog nedozvoljenog, protivustavnog progona graana.

   Javni protesti se nastavljaju.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane