(P)likovi

 

EKSKLUZIVNO: Ko su omiljeni saradnici Aleksandra Vučića, i zašto je njihov odnos manje poslovan a više intiman?

 

Uska grupa na širokom frontu

 

U Srpskoj naprednoj stranci vladaju Sodoma i Gomora, orgijaška atmosfera koja se ne pamti još od vremena Kaligule Miniksa, rimskog cara koji je spavao i sa rođenom sestrom. Kadrove bira uska grupa perverznjaka  okupljena oko Aleksandra Vučića, srpskog Berije, kome je opsesija da zna sve o svakome i da se za sve pita. O tome kako se kadruje u ovoj nesrećnoj državi govori Tabloidov insajder blizak samom vrhu naprednjaka.

 

Insajder N - 9

 

 

   Samo sto dana od kako je preuzela vlast u Republici, Srpska napredna stranka se nalazi u potpunom rasulu. Mi, stari članovi, koji smo nosili izbornu kampanju, uglavnom smo potisnuti od strane novopridošlih miljenika vrha stranke.

   Neprikosnoveni vladar SNS-a je Aleksandar Džugašvili Vučić koji je sa punim pravom dobio nadimak Picousti, i to ne samo zbog oblika svojih usana, već i zbog njihove funkcije. On, i samo on se za sve pita. Nedavno je Skupština stranke, koju su činila 4.000 delegata, izglasala da ubuduće Predsedništvo SNS-a može samostalno da menja statut, a Predsedništvo je takvo da se u njemu pita jedino Vučić.

   Koga Vučić stavi na crnu listu, toga svi moraju da bojkotuju: više mu se ne javljaju ni stari prijatelji, a ako neko prekrši bojkot taj i sam rizikuje da bude marginalizovan i, faktički, najuren iz stranke. Postoje veoma jasni kriterijumi po kojima Vučić bira i postavlja ljude na funkcije kako u stranci, tako i  u državi.

   Prvi i osnovni kriterijum je da oni ni na koji način ne mogu da ugroze njegovu poziciju samodršca. Stari aktivisti, ljudi prvog časa, osnivači SNS-a koji su svojim radom stekli ugled među članovima, nikako ne ispunjavaju ovaj uslov i zato ih u većini slučajeva više nema na političkoj sceni. Neki, kao ja, povukli su se svojom voljom kada su videli šta se u stranci dešava posle preuzimanja vlasti, drugi su skrajnuti u korist pridošlica koje baza ni ne poznaje i koji tako ne predstavljaju opasnost ni po Vučića, a ni po njegovu kliku. Postoje čak i primeri da je neko još uvek član neke druge stranke, ali je istovremeno i funkcioner u SNS-u.

   Prva Vučićeva rečenica upućena aktivu posle izborne pobede glasila je: „Ko mi sada nešto zatraži leteće napolje." Posle je dodao: "Strpite se, biće svega dovoljno za sve."

Ja, koji sam u izbornoj kampanji obišao stotinak mesnih odbora SNS-a, radio danonoćno na terenu angažujući nove aktiviste i mobilišući birače, danas sam na birou kao nezaposlen. Umesto mene i meni sličnih u stranci i državi napreduju osobe poput Dragane Milošević, bivše učesnice rijaliti šunda zvanog Farma, koja je u SNS došla manje od mesec dana pred izbore, koja se nikada i nigde nije angažovala, ali koja ima bogatog švalera koji joj je kod Vučića isposlovao da postane asistent direktora EPS-a

   Tako dolazimo do drugog kriterijuma koji kandidat za neku funkciju o kojoj odlučuje Vučić mora da ispuni, a to je - novac. Vučić sve naplaćuje i to debelo. Kako inače drugačije da se objasni fenomen zvani Bane Pekar, čovek koji još uvek ima probleme sa pravopisom i padežima, a koga je SNS postavio na mesto ministra kulture?! Bane je od početka bio veliki sponzor Tome Nikolića i Aleksandra Vučića i jednostavno je morao da dobije neku funkciju u novoj vladi, ali je degutantno da takva osoba, koja nos briše podlakticom, postane ministar kulture.

   Vučiću nije strano ni da od vernih aktivista uzima pare „na zajam". U izbornoj kampanji se pravdao kako sponzori, navodno, još nisu uplatili obećani novac, a predviđeni tempo rada ne dozvoljava oklevanje „pa ako možeš da mi pozajmiš dok ne stignu pare". Nekima je u izgled stavljao raznorazne funkcije i druge pogodnosti čim SNS dođe na vlast, nesrećnici su se i sami zaduživali da bi pomogli „zajedničku stvar", ali ni pare ni obećane funkcije do danas nisu videli. Ne poznajem čoveka kome je Vučić nešto obećao i to i ispunio. Meni je još uvek dužan više od milion dinara.

   Treći kriterijum koji kandidat treba da ispuni je alternativni - poželjno je, ali ne mora da bude. To je seksualna podatnost onima koji u SNS-u odlučuju o svemu. Vučić je krajnje nastrana osoba i to ne zato što je homoseksualac, već zato što svoje partnere voli da maltretira i ponižava, kako u krevetu, tako i izvan njega. Ne ume ni za koga da se intimno veže niti da prema nekome razvije druga osećanja osim gađenja. O njemu kruži vic da je u horoskopu komarac - ubode pa ode. Istovetno se ponašaju i drugi iz njegovog okruženja.

   Sama seksualna podatnost ne garantuje ništa. Mnogi su to osetili na svojoj koži, da ne kažem dupetu. Trenutno je u vrhu SNS-a fetiš u krevet odvući heteroseksualca. U osiromašenoj i do gladi dovedenoj Srbiji ljudi su u beznađu na sve spremni. Srednjoškolke se na ulici prodaju za ručak ili paklu cigareta, a porodični ljudi, koji nikada nisu ni pomislili da bi mogli u krevetu da završe sa osobom istog pola, pristaju na sve zauzvrat dobijajući samo prazna obećanja. Nekadašnja vlast je tu bar bila diskretna: išlo se na „simpozijume" u inostranstvo i tamo se orgijalo daleko od očiju domaće javnosti. Diskretno. Vučić i njegova kamarila se ne libe da to rade u zgradi vlade, ministarstvima ili centrali stranke. Ako žele više da se opuste koriste neki od rezidencijalnih objekata koji su im stavljeni na raspolaganje.

   Lozinka za ovakvo orgijanje Vučiću je  „idemo da pijemo vino". On i inače voli da se opusti uz čašicu nekog dobrog i skupog belog vina iz inostranstva. Uz njega najradije puši tompus, nekada zapaljen, a nekada i ne. Isto su počeli da se ponašaju i drugi koji ga u svemu imitiraju.

   Vučićevo verno pseto, koje mu čuči pod nogama i čeka da mu gazda baci neku kost kojom bi se zanimao, jeste Nebojša Stefanović, zvani Neša Slina, predsednik Skupštine Srbije i drugi u neformalnom, ali funkcionalnom lancu odlučivanja u SNS-u. On je formalno-pravno oženjen, kao i dobar broj drugih iz vrha stranke.

   Neša Slina kontroliše dobar broj opštinskih odbora SNS-a u kojima pravi lom iz svojih i hirova svoga gazde Vučića. Najveća pomeranja i čistke u mesnim odborima desila su se baš tamo gde Neša ima nekog uticaja, kao na primer na Voždovcu, Starom Gradu, Paliluli, Čukarici i Novom Beogradu (gde je Opštinski odbor rasformiran posle tuče dve sukobljene grupe članova koje je naizmenično podržavao Neša Slina). Slično je i u ostalim odborima na lokalu, gde zavađene grupacije jedne na druge huška sam vrh stranke u zavisnosti ko je u tom trenutku više platio ili se više podao Vučiću i njegovim saučesnicima.

   Ono što je Vučiću Neša Slina, to je ovome potonjem Aleksandar Jovičić, dvadesetpetogodišnji predsednik omladine SNS-a i koordinator Izvršnog odbora stranke, koga zovu Mali Vučić. Jovičić je zadužen, između ostalog, da onima iznad sebe pronalazi zgodne omladince za „specijalne zadatke". Zato je momcima pre izbora obećavao sve i svašta, iskoristio ih, a zatim zaboravio.

   U toku izborne kampanje Jovičić je među članovima omladine SNS-a birao momke i devojke za stranačke izborne plakate. Devojke su bile ružnjikave, prosečne, neke i izrazito neprilične. Zato su momci bili sve lepši od lepšeg.

   Jedan od njih je bio i Dejan Remetić, poznato zaštitno lice sa plakata SNS-a koji je i pre imao iskustva foto modela. Njega je sa punim entuzijazmom preporučio Jovičić, a Vučić ga je dugo vremena svuda vodao sa sobom. Gde se u međuvremenu izgubio Remetić nikome nije znano - očigledno da je dosadio Vučiću ili nije hteo da ispunjava njegove nastrane zahteve. Znam jedino da je zbog angažovanja za SNS Remetić do izborne pobede imao problema na Fakultetu političkih nauka i da je smenjen sa mesta predsednika studentskog parlamenta.

   Mali Vučić, odnosno Jovičić, ima službenu devojku Mirjanu koju je zaposlio što dalje od sebe - u Ministarstvu energetike. Njegov neslužbeni prijatelj je Miljan, neki modni kreator poznat po tome što u stranku dolazi u crvenim cipelicama  i crvenom tašnicom. Nedavno je organizovao i nekakvu modnu reviju na koju je pozvao i Jovičića, a ovaj je poveo Mirjanu kao pokriće. Po izrazima lica njih dvoje pre bi se reklo da su došli na sahranu, a ne na modnu reviju i Jovičićevo lice se ozarilo tek kada ga je Miljan uhvatio za ruku i odveo na drugi kraj sale. Za njima je pošlo celo jato momaka između kojih se Mirjana nekako probijala ne bi li stigla do svog „momka".

   Sledeći u lancu oko Vučića je Slaviša Mićanović - Mićan, momak zadužen za internet- komunikacije. Bez njegovog odobrenja niko ništa ne sme da postavlja o stranci i, posebno, o Vučiću, čak ni na svom privatnom profilu na fejsbuku. Mićan se za sve pita i histeriše kada ga neko zaobiđe i, na primer, otvori grupu za podršku Vučiću bez da prethodno dobije dozvolu za to.

   Mićanov izbor je bio Mario Maletić, Vučićev audio-video nadzor instaliran u Predsedništvu Srbije. Mario, koji ima 24 godine, upravo je diplomirao na beogradskom Pravnom fakultetu i odmah je poslat na rad u blizini Tome Nikolića, a za zasluge (koje?) dobio je i mesto odbornika u Skupštini Beograda. On spada u plejadu mladih, neiskusnih momaka, od kojih neki nemaju ni 20 godina, koje je Vučić rasporedio u Predsedništvu da bi mu dojavljivali šta zapravo radi predsednik Srbije. Za razliku od drugih, Mario može i direktno telefonom da komunicira sa samim Vučićem, mada se često čuje i sa Mićanom. Ostali koriste Marija kao oficira za vezu.

   U SNS-u se nešto malo pitaju i Jorgovanka Tabaković, Zorana Mihajlović i Nikola Selaković, ali oni skoro isključivo vode računa o svojim resorima i ne mešaju se u kadrovsku kombinatoriku drugih.

   Profil idealnog državnog i stranačkog funkcionera po Vučiću izgleda ovako: ostrašćeni član neke druge stranke (najbolje one opozicione) koji je slučajno zalutao u SNS, bogat i spreman da plaća, mlad, zgodan i podatan. Idealno je ako je uz sve to još i strejter kome će nevinost da uzme neko iz vrha SNS.

 

A 1.

 

Stranka zastranjenih

 

Na žalost, i SNS, kao i sve prethodne "većinske stranke", dohvatila se starorimskih zabava. U njenim redovima sedi do sada neviđen kolorit društvenog dna. Tu su neostvarene pevačice, bivše porno-glumice, ludaci sa misijom, provincijske secikese, elitne "lože" tople braće, prevaranti sa dugim stažom u više stranaka, preobraćeni kriminalci, posrnule gospođe u srednjim godinama, starija garda bivših radikala skinuta sa "Šešeljevog lanca", razuzdana i željna svega...

Ovakav sastav SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem garantuje samo jedno: opšti haos  na svim nivoima! Zbog ovakvog "kadrovanja", suspendovan je i najavljeni Zakon o departizaciji, a Vučić je i javno priznao poslednje nedelje oktobra 2012. godine: "...Nećemo moći da ispunimo sve što smo obećali u predizbornoj kampanji".