Francuska

 

Kako je domovina demokratije postala raj za kriminalce svih boja, rasa i jezika

 

Posla nema ali, biznis radi

 

Nakon hapšenja velikih mafijaških kumova, kriminal u Francuskoj je postao neka vrsta "zavičajnog preduzetništva" doseljeničkog taloga, koje se danas u ovoj zemlji bavi otimačinom na sve moguće načine, od klasičnih pljački i razbojništava, do sajber-kriminala. Udružuju se novi "gangovi" ali nema više stare mafijaške "etike". Sve je dozvoljeno i diletanti haraju u svakoj oblasti ove "ekonomije podzemlja".

 

Mile Urošević

   (dopisnik iz Pariza)

 

Pored velikog broja knjiga i članaka u francuskoj štampi o eksploziji kriminala, francuska policija  je nedavno objavila i jedan zvaničan raport o ovom društvenom fenomenu. Raport Sirasco koji je potpisao komesar Dimitri Zoulas, na nekih sto stranica, beleži rekordan prirast kriminala u Francuskoj. Za samo godinu dana zabeleženo je oko trideset hiljada većih kriminalnih dela!

 Manje prekršaje više niko i ne broji. Okolina Pariza, Marselj ili ostrvo Korzika su već odavno poznate banje za sve gangstere, dilere, mafijaše i ostale kriminalce. Pogotovo su ovde rasprostranjeni dileri droge. Zato nije ni slučajno da se baš ovde najbolje rade mnoge pogrebne firme. Računa se da je samo sektor za hašiš i marihuanu  proizveo neto prihod  od bar deset milijardi evra godišnje. To je oko 800 tona prometa. Donja lestvica. Pored ove glavne delatnosti koja donosi oko 80 odsto prihoda ni  zanati štampanja lažnih novčanica, reketa ili oružanih pljački nisu zapostavljeni niti su na putu da se gase.

 

Albansko-makedonski klan

 

 Kriminal je razvijena grana delatnosti ne samo u mediteranskom primorju već i u kontinentalnom delu zemlje slobode i ljudskih prava. Raport o kome govorimo jasno  pokazuje da su počinioci svih nedela uglavnom strane mafije na privremenom radu u zemlji slobode. Interesantno je i to da te strane mafije rade u lokalu na principu filijale i najčešće zapošljavaju lokalno stanovništvo po predgrađima. Doduše i to stanovništvo je opet mahom stranog ili bolje rečeno  uglavnom afričkog porekla. Mondijalizam je odavno ušao i u banditizam, i neka original francuska nacionalna mafija nikada nije ni postojala. Jedini izuzetak je lokalna korzikanska mafija a pitanje je koliko su Korziknci Francuzi. Jer, Francuzi su više klijenti ili žrtve raznih internacionalnih mafija koje su ovde našle plodno tlo.  Oko 250 tona marokanskog hašiša plane kao alva svake godine, a da ne pominjemo prekookeanske uvoze heroina, kokaina i ostalih praškova za padanje u sevdah.

Nedavno hapšenje na francusko-nemačkoj granici dvojice braće, inače kosovskih Albanaca, koji su bili glava organizacije narko dilera, i veće grupe drugih stranaca koji su radili drogu i švercovali ilegalce, jasno pokazuju ko su carevi heroina i glavni za trgovinu belim robljem u ovom delu zemlje, ističe se u raportu policije grada Strazbura.

 U Lionu su veoma aktivne bugarska i nigerijska mafija. Pariz kao najveći grad Evrope privlači i najpismenije mafijaše. To su internacionalni prevaranti koji uglavnom muvaju sa takozvanim ekološkim taksama "na CO2" ili korumpiraju subvencije za ekološku reindustrijalizaciju i postavljanje elektro vetrenjača. Uglavnom su tu glavni Italijani. Dobar prihod ubiraju i rumunski stručnjaci za falsifikovanje platnih kartica, ali su ipak najjači izraelski nadri-bankari, koji lažim naplatnim računima izvlače velikim firmama velike pare. Klasične kriminalističko-mafijaške firme, arapske, ruske, bugarske, romsko-rumunske ili albanske, koje ovde  nazivaju: kosovarsko-makedonske grupe, više vole da se lociraju diskretno po okolini grada svetlosti gde je malo mračnije pa su uslovi za rad povoljniji.  Jednostavnije rečeno, manje se vide.

 Mafijama je najbolje kad su uopšte ne vide ili su deo samih vlasti. Specijalizovane za trgovinu oružjem, krađu automobila  i skupih kargo paketa po kamionima ili aerodromima mnogobrojne organizovane bande često pljačkaju i na sitno. Napadaju obične lokale od trafike do zlatare pa čak olakšavaju novčanike i pojedinačno. Bakama i dekama ponajviše. Moda kidanja lančića gospođama i otimanje keša ispred bakomata od strane brzonogih klinaca su dokazi da je podmladak mafije osiguran.  Hobotnica je pustila svoje pipke svuda i sitan banditizam se za poslednjih desetak godina pretvorio u organizovani kriminal. Gradovi kao što su: Rennes, Dijon, Orleans, Lille i drugi manji gradovi i veća sela su postali idealne lokacije za uspešan rad i plodnu međusobnu saradnju svih mafija. Jer, mafije se i udružuju u prave ekonomske gigante podzemne ekonomije.

 

Zbog koga i čega je tako kako je

 

Razlozi za ovo su višestruki. Osim izgovora ekonomske krize, navodi se moderna tehnologija i neograničene mogućnosti interneta bar kad je u pitanju pranje love. Proširenje Evrope i ukidanje viza istočno-evropskim državama i ogroman priliv ilegalne emigracije iz Afrike i Azije su direktno u sprezi sa eksplozijom kriminala u svim zapadnim zemljama. Najpre su se nekadašnji trgovci drogom obogatili, a potom i nakupovali oružja i to ne samo da bi pucali na svadbama.

Narodnim rečnikom rečeno, došla maca na vratanca: sav švercovani višak alata kojim su odradili razbijanje Jugoslavije ili nedavnu demokratizaciju Libije, sada im se razbija o glavu. Sve se češće čuje da je ugrožen civilni mir i to ne samo Francuske, kako naglašavaju pojedini analitičari i specijalizovani novinari. Neki ugledni stručnjaci geopolitike i bivši ministri  kao što je na primer Fransoaz Žiru, čak ne isključuje mogućnost izbijanja građanskog rata u Evropi i to upravo zbog svih navedenih elemenata socijalne i ekonomske destabilizacije, napuštanje nacionalnog suvereniteta u prilog imaginarne Evrope i realno prisustva pravog arsenala ratnog naoružanja kako islamista tako i klasičnih bandita i narkodilera.

To kod nas zna svaki prosečan čitalac Tabloida ali je ipak ređe da neko zvaničan to javno prizna obzirom da socijalistička vlada sve to negira ili ublažuje a mediji je podanički služe prećutavanjem ili falsifikovanjem istine. Ali, ako sve ovo zna jedan dopisnik, onda to zna i policija ali ništa ne radi da se zlo suzbije. Obrnuto čuvari zakona ponekada čak usko sarađuju sa mafijom i tako dopunjuju ionako male plate. U Marselju je nedavno novi ministar Emanuel Vals otpustio celu jednu sekciju korumpiranih policajaca.

U Lionu je pao glavni komesar za krupan banditizam, a i u ostalim delovima Francuske stanje je vrlo slično. Sve to ipak nije dovoljno da se preduzmu konkretne mere koje Francuzi očekuju dok u strahu da izađu na ulicu, sve više kritikuju režim i okreću se ekstremu, kao što je na primer Nacionalni Front privatna partija  porodice Le Pena.

Od robe koja dobro ide svim mafijama po razvijenim zemljama zapada  na prvom mestu je droga i šverc ljudima. Tako turska mafija u Francuskoj uglavnom radi na spajanju ljudi i nekoj vrsti bratstva i jedinstva bez granica. Njihovi klijenti dolaze iz Turske, Avganistana, Šri Lanke, Sirije, Iraka, Somalije ili Čečenije. Sve što Francuzi obožavaju i jadan onaj koji kaže suprotno. Afrička mafija je specijalizovala internet-prevare, dok su azijati prešli na običnu drogu za decu, i prostituciju za malo starije osobe. Interesantno je da kineski baštovani ne uvoze biljke za pušenje već ih gaje na licu mesta, u saksijama, policiji ispred nosa. Domaća radinost je oduvek bila važna privredna grana. Domaćice su ipak uvozna roba i stižu avionima na privremeni rad po francuskim trotoarima. U gradu ljubavi ne bi trebalo bar to da fali... 

  

   Ni mafija više nije ono što je bila 

 

   U članku jednog francuskog časopisa navedena je vrlo karakteristična radna karijera prosečnog bandita narko mafije. Karijera započinje u desetoj godini, kada mladi šegrt ima za zadatak da čuva stražu na ulazu u kvart i obaveštava trgovce o dolasku policije. Plata je skromna, pedeset evra dnevno, a posao nije tako težak, mada ima veliku odgovornost. Čim postane punoletan i dovoljno brz i spretan da preskoči preko zida, mladić postaje kvalifikovani prodavac na malo i na  crno.

Plata po procentu pa može da se uhvati i do 15 000 evra mesečno. Prekovremeno imaju pravo i na oružane pljačke koje sami organizuju za svoj džep. Vrlo je važno da u tim godinama odradi koji mesec robije, koja je postala viša škola banditizma i gde se usavršava znanje i utančava religiozna naklonost mladih kadrova. Ko sa 18 godina zna da obije bravu ili otvori katanac, taj posle dve godine zatvora ko od šale otvara svaki sef! Ko uđe ćosav, izađe  sa bradom do pojasa. Od 25 do 30 godina je doba kada je mafijaš u punoj radnoj snazi i su može da organizuje lokalne sekcije za promet  halucinirajućom robom na veliko i da se bavi unosnom krađom automobila. Nekih 170 000. vozila nestane svake godine po francuskim ulicama i bulevarima i sve dobra kola sa modernim zaštitnim bravama. Već nakon četrdesete godine života, dolazi zrelo doba iskusnog trgovca koji je završio fakultet ulice i može da organizuje akcije velikog kriminala i uvoza oružja.

Nešto pomalo slično principu Al kaide sa razlikom što ovde ima dosta lokalnih kumova, feudalaca kriminala koji vladaju u sto mafijaških nahija, što je skoro polovina svih sličnih teritorija Evrope u kojima vladaju pegra i bezakonje. Ono što je novo u profesiji bandita je nestrpljivost mladih koji sve više preskaču etape i počinju oružane pljačke u doba kada su njihovi prethodnici valjali šit ispred škole. Krivicu za ovakvo rasulo u hijerarhiji snosi i francuska policija koja je pohapsila glavne kumove koji su držali disciplinu. Sada bez većih šefova i jakih kumova svaka šuša radi manje više šta im padne na pamet. Amaterizam je sve prisutniji, pa ni mafija više nije ono što je bila.