Natrag

Raskrinkavanje

 

Raskrinkavanje

 

Bivši načelnik Resora državne bezbednosti Srbije Goran Petrović, dugogodišnji analitičar i kontraobaveštajac zadužen za američki sektor, prvi  beograđanin koji je stao na čelo te Službe, specijalno za Tabloid, u šestom nastavku, piše o građanima-saradnicima službe i odnosu prema njima, o njihovim dosijeima, opet uzimajući  za  pretpostavljeni primer urednika ovog lista Milovana Brkića, koji, po njegovom saznanju, tvrdi on, nije radio za Službu.

 

Goran  Petrović

 

Pošto smo objasnili sve vezano za tu famoznu lustraciju, dosijee, saradnike i otvaranje dosijea, ostalo nam je samo da još nešto kažemo o dosijeima saradnika i njihovom otvaranju. Znam da će ovo što sledi izazvati nevericu, iako sam i o tome govorio i pisao mnogo puta, ali najkraće rečeno - dosije saradnika NE POSTOJI!!

   Odnosno postoji nešto poput priručnog dosijea saradnika koji se nalazi kod operativca koji je sa njim u kontaktu ali samo dok saradnja sa navedenim saradnikom traje. Što će reći da je pomenuti dosije saradnika nešto poput vilinog konjica jer kada se saradnja iz bilo kog razloga okonča, zato što se primera radi za lice prema kome je saradnik angažovan ukine operativna obrada, pokaže se da je saradnik loš, saradnik umre, odseli se, promeni radno mesto... uništava se i priručni dosije. Saradnik se briše iz evidencije a njegovi izveštaji, naravno pod kodnim, šifrovanim imenom to jest pseudonimom, ostaju u jednom ili ''razbacani'' u više dosijea u zavisnosti od toga na šta su se i na koga odnosile informacije koje su se u njima nalazile.

   Možda ipak ovo nije svima jasno, i zato ćemo ponovo zloupotrebiti ,,kolegu sa leve strane'' to jest Milovana Brkića, za potrebe pokaznog teorijskog razmatranja.

Zamislimo sada da je Milovan bio saradnik...

Što da ne, novinar sa brojnim i raznovrsnim kontaktima i vezama je interesantan svakoj službi, jer raspolaže sa obiljem informacija i može ne samo da ih dostavi službi već i da ih analizira, uveže sa drugim informacijama a i prokomentariše iz ličnog iskustva i lične vizure, baš kao i izvor, to jest osobu od koje te informacije potiču.

Zato su brojni novinari svuda u svetu pa i kod nas najčešća kategorija među saradnicima. Jednom rečju nikada i nigde pa ni kod nas nije bilo nikakvo čudo biti novinar i saradnik. Recimo da sam ja bio operativac koji je Milovana registrovao za saradnju sa mojom službom to jest DB-om i dao mu pseudonim ''Brka'' i nakon toga otvorio priručni dosije u koji sam stavljao sve njegove izveštaje a to bi bilo recimo nešto slično tekstovima koji se objavljuju u Tabloidu.

   Dakle, Milovan se viđa sa raznim ljudima, dobija razne informacije o bezbednosno interesantnim ili kriminalnim aktivnostima i njihovim protagonistima, viđa se sa stranim diplomatama, poslovnim ljudima, ljudima bliskim podzemlju... i informacije koje tako pribavlja dostavlja službi. Ja na osnovu toga pišem Izveštaje saradnika ''Brka'' i slažem ih u svoj dosije. Jedan primerak. Ostali se ulažu u različita dosijea.

   Ako je Milovan to jest ''Brka'' razgovarao na nekom prijemu sa političkim savetnikom američke ili britanske ambasade izveštaj o tome se ulaže u njihove dosijee ako su pod tretmanom službe ili u neke druge ako je u pitanju kako se to kaže Obrada objekta ili neko OI - operativno istraživanje. Ako se video sa nekim ruskim tajkunima koji su interesantni službi ili još bolje  sa nekim ruskim obaveštajcem, onda se njegovi izveštaji ulažu u njihove dosijee. Mislim da je to jasno.

   I šta biva posle? Pa ništa ja i ''Brka'' se viđamo, pijemo kafu, jedemo pasulj i kolenice, za Novu Godinu mu kupim viski i kravatu a kada više nemamo o čemu da pričamo, ja ga deregistrujem. Saradnik ''Brka'' se izbriše iz evidencije, a njegov priručni dosije stoji kod mene dok mi je potreban u nekom operativnom smislu a kada i ta potreba prestane ja ga prosto po pravilima službe stavim i džak, a onda se on na osnovu zakona i Pravila o radu službe u propisanoj proceduri uništi.

   I onda dođete vi i pitate ko je saradnik ''Brka'' i gde je njegov dosije? Ili to zatraži nepostojeća lustraciona komisija. A odgovor je NE ZNAMO!! Teoretski, vi biste mogli da rekonstruišete dosije saradnika ''Brka'' ali tako što bi ste morali da pročitate celokupnu arhivu službe, desetine hiljada dosijea i dokumenata, i da iz njih izdvajate njegove izveštaje a identitet da saznate ako recimo operativac nije poštovao pravila službe i uništio Odluku o registrovanju saradnika, već istu čineći krivično delo sačuvao i odneo kući !?

   Tako dakle stoje stvari. Ali čak i da imamo dosije saradnika i da možemo da otkrijemo njegov identitet postavlja se jedno veliko, ozbiljno i logično pitanje. ZAŠTO bi smo to učinili. Imajući na umu i ono što je rekao bivši predsednik i dvostruki premijer i sve ono što sam do sada napisao. Dakle da su saradnike, drukare ili doušnike zovite ih kako hoćete imale, imaju i imaće ih sve službe i policije sveta i da biti taj famozni saradnik nije ništa apriori loše i nemoralno a kamoli kriminalno ili kažnjivo.

   Ako je Milovan to jest ''Brka'' bio saradnik koji je službu, a to je nadležan državni organ i to kako joj ime kaže nadležan za bezbednost države, obaveštavao o planovima stranih agentura i namera raznih stranih organizacija i institucija uperenim protiv naših interesa i naše bezbednost,i zašto bi smo mi te njegove izveštaje činili dostupnim svima pa i njima. A pogotovo zašto bi smo im saopštavali identitet saradnika ''Brka''. I da li bi mu te strane države, službe ili organizacije saznavši šta je radio odale priznanje i čestitale na uspešnom osujećivanju njihovih namera ili bi mu možda učinile nešto nažao? Ako je ''Brka'' službu obaveštavao o aktivnostima međunarodnih kriminalnih grupa ili klanova zašto bi smo mi otkrili njegov identitet i obelodanili te njegove aktivnosti? Ako je saradnik ''Brka'' recimo bio musliman i iz najplemenitijih patriotskih pobuda po zadatku službe pripadnik vehabijskog pokreta ili se nije prezivao Brkić nego recimo Brkoli ili Brkići i bio Albanac koji je službu obaveštavao o aktivnostima OVK pitam ne zašto bi smo mi otkrivali njegov identitet, već da li bi smo ga možda tim postupkom osudili na smrt? I njega i celu njegovu porodicu. Odgovor svi znate jer je on nažalost DA.

   I šta je ostalo na kraju? Pa opet ono čuveno a šta ako je ''Brka'' bio saradnik na pokrivanju nekoga ko je bio pod tretmanom službe kao neistomišljenik režima odnosno ''unutrašnji neprijatelj''?

Ne sumnjam i ne sporim da je bilo i takvih ali tvrdim da je barem u DB-u njihov broj bio stostruko ili hiljadostruko manji nego što se zamišlja. Moj nekadašnji zamenik i prijatelj Zoran Mijatović je tokom devedesetih i to recimo od '92 do '98 bio načelnik Beogradskog centra RDB koji je pod operativnim tretmanom držao gotovo sve lidere te potonje demokratske opozicije i verovatno u odnosu na celu službu imao najveći broj operativnih obrada po unutrašnjem neprijatelju. I on kaže da beogradska UDB-a po toj liniji rada nije imala ni pet saradnika! A on je čestit čovek, i ne bi lagao svog načelnika i svog prijatelja. A vi ako hoćete i ako morate ''koljite vola za kilo mesa'' i raskrinkavajte i te i sve ostale saradnike.

   Ali Milovan Brkić, koliko znam, nije bio ni moj, a ni saradnik moje službe. A pasulj i kolenice jedemo!!     

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane