Natrag

DNO

 

DNO

 

Branko Dragaš

 

SMETOVI - Ne pada sneg da pokrije ravnicu, nego da režim pokaže svu svoju osionost.Ništa nije slučajno. Takav haos  koji se napravio na putevima u Vojvodini je programirano sabotiranje državne vlasti od strane pokrajinske. Pajtić i  autonomaši su hteli da se osvete za smanjivanje budžeta i za ustavni položaj pokrajine.

To je subverzivna delatnost  pokrajinske vlasti da bi uneli nemir u stanovništvo.

  Ukoliko bi Vojvodina bila samostalna država, sve bi besprekorno  funkcionisalo! Ovako, teret imena Srbije samo smeta Vojvodini u njenom evropskom kretanju u bankrotstvo. Bio sam  zarobljen u koloni kod Sivca i svedok sam svega šta se događalo. Sneg je počeo da pada u Zagrebu u petak oko  deset uveče i ja sam, sa svojim saradnicima, krenuo za Beograd da izbegnemo sneg.

  Ujutru u sedam sam krenuo u  Mađarsku na poslovni sastanak i sneg je već padao. Niko auto-put nije čistio. Usput sam sretao vozila, najčešće  kamione, koji su iskliznuli sa puta. Sastanak u Mađarskoj sam završio oko 13 časova i krenuo sam nazad, jer sam imao  delegaciju Italijana u Beogradu, koja me je čekala.

  Između Kljajićeva i Sivca sam naišao na kolonu. Sneg je padao, ali  nije bila mećave. Vetar hladan i jak je duvao i nanosio je sneg sa oranica na pojedine delove magistrale. Doživeo sam  mećavu u Sibiru, Švedskoj i Kanadi. Prava mećava za dva sata nanese snega više od metra. Mi smo stajali u koloni do  21 sat, punih osam sati i na putu nije bilo velikog snega. Zašto smo stajali? Niko nije došao da nam objasni. Koliko  ćemo stajati? Niko to ne zna. Na vestima javljaju da su svi putevi prohodni. Smešno!

  Otišao sam nekoliko stotina  metara napred da se uverim u čemu je problem i shvatio da se kamion prevrnuo i da će potrajati da se raskrči put.  Nisam mogao ništa da preduzmem. Kolona se velika stvorila iza mene. Nisam više mogao da se vratim nazad.Satima se  ništa nije dešavalo. Niko nije dolazio. Imao sam sreću da sam imao pun rezervoar, da sam imao kesicu keksa i  vodu. Ljudi su posle nekoliko sati čekanja morali da ugase motore,jer su bili na rezervi. Padala je veče i bilo je hladnije.

  Kod mene u kolima su se menjale porodice i grejale. Onda se pojavio jedan traktor sa grtalicom. Vozač je toliko divljao  u vožnji da je to bilo nesnosno gledati. Posle pola sata se zaglavio u snegu.Oko 19 sati pojavio se ogroman traktor, sa  velikim točkovima i lako je prolazio kroz njive i sneg, ali on nije napred imao grtalicu. Imao je sve priključke, ali samu  kašiku nije imao. Bilo je žalosno gledati kako takva grdosija šeta snežnim oranicama, ali nema ubojito dejstvo. Meni je  delovalo da spasioci nemaju nikakvu strategiju .Prošao je još jedan sat dok se nisu pojavila dva velika buldožera i počeli  da probijaju put kroz njive. Na jedvite jade smo provukli preko njiva, prošli Sivac i krenuli dalje. Autobusi i kamioni su  ostali u koloni. Na nekoliko kilometara ispred Crvenke stajala je kolona. U susret nam je dolazio kamion sa grtalicom.

  Okrenuo se i vratio nazad. Očekivao sam da će kolona krenuti. Posle pola sata čekanja, izađem iz kola i odem napred  da vidim u čemu je problem.      

  Slika je bila žalosna. Kombi, mali pežo i šleper su bili zaglavljeni u nanosima snega, dok je  spasilački kamion sa grtalicom, koji je treba da nas spašava, bespomoćno stajao zaglavljen u snegu koga je sam gurao.

  Nisam mogao da verujem! Situacija je bila beznadežna. Počeo sam da zovem lokalnu policiju, da vidim kakav im je plan i  šta se dešava, dok su moji saradnici iz Beograda zvali republičke i pokrajinske organe. Tada sam saznao da je čitava  Vojvodina u blokadi. Policija mi je rekla da se još jedan buldožer zaglavio i da neće par sati moći da pošalju nikoga. U  22,30 sam shvatio da noćas ne mogu da putujem za Beograd.

  Odlučio sam da noćim u Crvenki. Pozvao sam moje  poznanike porodicu Gibulović iz Crvenke i oni su me raširenih ruku dočekali na konak. Ostalo mi je samo da se  probijem.Izašao sam iz kola i otišao do mesta gde su se svi zaglavili. Vozač kamiona sa grtalicom nije znao šta da radi.

Pomoćnom radniku sam zatražio lopate. Imao je dve. Obe žalosne. Nekoliko ljudi je izašlo iz kola. Počeli smo da  se organizujemo. Morali smo kombi da oslobodimo snega. Uzeo sam jednu lopatu i počeo da razgrćem sneg. Oslobodili  smo kombi i onda ga gurnuli unazad, da se vrati na deo puta gde nije bilo nanosa.Vetar je snažno duvao.

  Hladno je bilo  da su se prsti kočili od zime. Onda smo zajednički mali pežo izgurali na deo puta gde nije bilo nanosa. Šleper više nije  smetao, jer je bio pokraj puta. Sada je trebalo osloboditi kamion sa grtalicom. Jedan momak se popeo na prikolicu i  bacao je rizlu na sneg, ja sam rizlu bacao pod točkove kamiona. Kopali smo sneg da oslobodimo kamion. Na kraju,  kamion je bio delimično oslobođen. Nije imao veliki manevarski prostor. Imao je letnje gume, bez lanaca. Nije imao  snagu da se sam izvuče iz snega koga je sam gurao ispred sebe.

  Pomoćni radnik na kamionu je bio sjajan, ali vozač je  bio izbezumljen. Vozač uopšte nije bio spreman za ovakvu situaciju. To sam mu i rekao.

Umesto da čisti malo po malo  puta, on se kao sivonja zaleteo u sneg i sa letnjim gumama nije mogao ništa da uradi.Izgubili smo dva sata i ništa  nismo uradili. Imali smo samo one dve lopate. Tvrdim, kao sedmostruki udarnik sa radnih akcija, da su nam doneli pedeset lopata, da bismo, na smenu, mi sami za nekoliko sati pročistili put. Sneg je prestao da pada i imali smo volju  da pomognemo putarima. Šta se moglo još uraditi?

  U doba komunizma bi odmah podigli vojsku. Somborski garnizon je  bio veliki i imao je,čini mi se, preko 12.000 vojnika. Ali evropejski skorojevići su uništili našu vojsku. Zalažem se da se  ponovo vrati služenje vojnog roka. Na način kako sam predvideo svojim programom.

Šest meseci u mestu življenja.

  Ujutru ideš u vojsku, posle podne si kod kuće. Muškarci nisu muškarci ako ne odsluže vojsku. Ne ideološku vojsku,  nego patriotsku vojsku koja će ih naučiti redu, disciplini i organizaciji. Novo doba će biti okrutno i surovo. Muškarci  moraju da očvrsnu da bi preživeli i da zaštite svoje porodice. Nova srpska armija nam treba za spas države i naroda.

  Mogli su pokrajinski vlastodršci da pozovu sve seljake da izađu sa mehanizacijom i da im plate po 100 evra za sat rada u  snegu. To je mnogo manji trošak od dnevnica za putovanje u Brisel po mišljenje. Oni namerno ništa nisu uradili.

  Napravili su programirani haos. U doba komunizma se nikada ovako nešto nije dogodilo u ravnoj Vojvodini. Nije se  dogodilo ni u vreme Miloševića. Stalno sam na putu i znam kako je sve izgledalo ranije. Svi mi koji smo ostali u  kolonama smo žrtve podlosti pokrajinske administracije. Njihova političarka prepucavanja su nastavljena poigravanjem sa  zdravljem i živcima sopstvenih građana. Da li je neko dao ostavku? Nije. Da li je smenjen? Nije. Nastavlja se  programirani haos. U tri sata noću sam se dokopao Crvenke. Zahvaljujem se porodici Gibulović na konaku. Bački  doručak i ručak su me potpuno oporavili. Medenjaci zasladili. I toplina doma razgalila. Gospodo drugovi, miris bačke  kuhinje ne može da uništi ni nametnute evroatlantske integracije. Hvali Evropu, ali se drži svoje kuće i svoje kuvane  hrane.

REŽIM - Sve maske su pale. Režim je pokazao svoje pravo lice. Mislim da je sada svakome jasno ono što sam pisao  pre izbora da su se Kurta i Murta dogovorili. Naime, administracija u Vašingtonu i Briselu su odlučile da Tadića puste niz  vodu, da se formira nova stranka SNS, da se dovedu provereni nacionalisti i da oni, slušajući naredbe Vašingtona i  Brisela, priznaju Kosovo. To je politika suočavanje sa realnošću. Ponašanje Dačića je odraz takve jedne politike. Mali  Slobin je potpuno prolupao.

  Sramno je da političar koji je svoju karijeru deceniju gradio na odbrani Kosova, sada priča  o realnosti. Kakva realnost? Kakva žurba? Čemu žurba? Dačić tvrdi da je zadatak njegove vlade da reši problem Kosova.

  Kaže - ako ja mogu da se sastanem sa Tačijem i vi možete da očistite sneg. Kakve su ovo gluposti? Kakve veze ima  čišćenje snega sa Kosovom? Koga Dačić zamajava u zdrav mozak? Da li je on normalan?

Kao on se nešto ljuti na sve  nas.       Mi smo mu krivi što je nesposoban i ucenjen. Mi smo mu krivi što je čitavu deceniju branio Kosova, da bi ga sada  u žurbi priznavao. Demagoški nas ubeđuje da neće da taj problem ostavlja sledećim generacijama. To je prevara.  Podvala. Podlost. Izdaja. Nema žurbe. Najavljuju platformu nedeljama. Veliki umovi Dačić, Vučić i Nikolić smišljaju kako  da nas ponovo obmanu, ali da se mi  ne dosetimo.

  Njihovi nalogodavci su sve smislili.  Isti scenario se primenjuje za sve  srpske političare. Ucenjuju ih , jer imaju kompromitirajući materijal o njihovim krađama i proneverama. Sećate se da su  svi srpski vlastodršci odlazili u SAD na ispiranje mozga.

  CIA ima specijalne tretmane kako to radi. Najbolje se to videlo  na Tadiću. Uporedite Tadića kada je postao predsednik i danas. Sve će vam biti jasno. Istu transformaciju danas  doživljava i Vučić.

  Njegova nebeska mirnoća je posledica specijalnih tretmana kroz koje prolazi u SAD. Obraća nam se  kao da smo mi zaostali u razvoju i kao da mi ne znamo šta nam se sprema. Moram biti realan i otvoren. Treba odmah  obustaviti pregovore sa Tačijem i kompanijom. Srbija nikada ne treba da prizna Kosovo. Neka se taj problem rešava za  sto godina. Jevreji su 420 godina bili u Egiptu. Ušlo je 62 čoveka iz plemena Jakova, Mojsije je izveo preko 1,8 milion  ljudi. Ušlo je jedno malo porodično pleme, izašao je čitav narod. Čemu žurba?

  Građani Srbije moraju hitno da sruše ovu  vlast. To je jedino hitno.Nagovestio sam uoči izbora da ćemo morati to da uradimo.

  U opštoj narodnoj  pobuni  nezadovoljnog i opljačkanog naroda.Izneo sam svoje mišljenje da će nova vlast nastaviti po starom i da ćemo  morati demokratski na uličnim protestima da ih menjamo. Izbori su bili besmisleni. Ekonomski ubica Dinkić nastavlja da  uništava privredu. Zadužuje nas i vodi na dno.

  Neverni Toma je bezbrižan u svojoj opijajućoj banalnosti. Aca Sila je  najmoćniji čovek za najavljivanje novih hapšenja.Aca Sila nema nijedan dan radnog iskustva. Čitav život se bavio samo  mlaćenjem prazne slame. Sada nas on treba da izvede iz ove bolne situacije. Kaže da će mnogo da nas boli. Njega ne  boli što je izdao svog stvoritelja i učitelja. Njega ne boli što radi sve suprotno od onoga što se decenijama zalagao.

  Režim je dotakao dno. Rušenjem režima spašava se Srbija. Naveo sam da je jedini spas Treći put. Politika bez  političara. Direktna demokratija.

OPOZICIJA - Posle više od dve decenije uvođenja parlamentarizma došli smo u poziciju da danas nema opozicije u  Srbiji. Svi su bili na vlasti i svi su krali. Čitavu političku strukturu trebamo promeniti, jer je zastarela i prevaziđena. Ostao  je prostor otvoren za jednu građansku, patriotsku, evropsku i kosmopolitsku političku opciju, koja će imati operativan  ekonomski program i ljude sa iskustvom da nas izvuku sa ovog društvenog dna. U taj prostor danas uleću politički  diletanti i prevrtljivci koji su nekada branili naš svetli put u EU, molim da se razlikuje pojam EU od pojma Evrope,  politički smutljivci koji su veličali Hag, dok danas pljuju po tom istom Hagu. Oni nastupaju kao patriotske snage i tvrde  da pare nisu problem za njihov politički angažman. Šta nam to govori?

  Sprema se nova politička prevara. Nemojte  nasedati na te provokacija. Nova politika mora da izraste iz utrobe nezadovoljnog naroda. Nova politika i novi ljudi. Obnova morala. To je  uslov da se podignemo sa dna. Sve ostalo je već viđeno. I dosadno.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane