Korupcija

 

Državna agencija koja odobrava ono što bi u civilizovanim državama bilo zabranjeno

 

Žute magle u belim odajama

 

M.G.

 

Poverenje je dobro, kontrola je još bolja - glasi stara poslovica. Nje se pridržavajući vlast je u Srbiji zdravstvene ustanove podredila duploj kontroli, koja košta skoro koliko i samo lečenje sve bolesnijeg naroda, a situacija u srpskom zdravstvu je iz dana u dan sve gora.

  Zadatak Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije (AZUS) je da kontroliše kvalitet rada zdravstvenih ustanova u Srbiji i da im, kada ispunjavaju uslove, izdaje dozvolu za rad. Kada su u pitanju privatne ambulante i klinike ovo je veoma poželjna kontrola kako bi se sprečilo da se lečenja obavljaju u neadekvatnim uslovima ili od strane nestručnih osoba.

  Međutim, čudno je da i državne zdravstvene institucije, koje su ionako pod redovnom kontrolom Ministarstva zdravlja, akreditaciju, odnosno dozvolu za rad, moraju da dobiju od AZUS-a. Ko je njih kontrolisao decenijama unazad, pre nego što je osnovana pomenuta Agencija? Osim, ukoliko nije u pitanju ono što svi vide da jeste: još jedan raj za korupciju!

  Kontrolori AZUS-a, koji svake četvrte godine obilaze državne domove zdravlja, ne udubljuju se u to da li kontrolisana institucija kvalitetno radi ili ne, već da li ispunjava određene, birokratizovane standarde, kao što je obaveza da u svakoj prostoriji postoji ispravan uređaj za merenje temperature vazduha, ili da na svakim vratima stoji tablica sa imenima zdravstvenih radnika koji tu rade. To što su čekaonice prepune i što većina domova zdravlja nema ispravne najelementarnije sprave za lečenje ili dijagnostiku, kontrolore AZUS-a ne interesuje.

  Jedna kontrola doma zdravlja košta oko 800.000 dinara, a to po pola plaćaju Ministarstvo zdravlja i dom zdravlja koji se kontroliše. U trodnevnu kontrolu idu obično četiri kontrolora, a svaki od njih dobija dnevnicu u visini od 10.000 dinara. Obaveza doma zdravlja je i da ove kontrolore svakodnevno hrani tokom njihove posete, pa pošto osim delegacije iz AZUS-a na restoran odlaze i svi načelnici i njihovi poltroni, to se prosečno dnevno na njihovo blagoutrobije potroši još nekih 20.000 dinara. Sve se to plaća iz budžeta za zdravstvo.

  Sa druge strane, zbog neophodnih mera štednje, izdvajanje za zdravlje se iz godine u godinu smanjuje. Usvojenim budžetom za narednu godinu planirano je smanjenje broja zaposlenih u zdravstvenim ustanovama koje finansira Republički zavod za zdravstveno osiguranje. U pojedinim zdravstvenim ustanovama broj zaposlenih biće smanjen čak i za 40 odsto.

  Za preventivu, lečenje, i rehabilitaciju zdravstvenih osiguranika u Srbiji nema dovoljno para, ali zato nije problem izdvojiti po oko milion dinara za kontrolu svakog doma zdravlja, bolnice, klinike, lečilišta i ostalog što ionako redovno nadgleda Ministarstvo zdravlja. Iz tako prikupljenih para AZUS finansira ne samo spoljne kontrolore, koje angažuje po potrebi, već i stalno zaposlene u koje spadaju pored direktorke dr. Snežane Manić još i šest članova upravnog odbora (predsednik je dr Branko Ristić, predstavnik Lekarske Komore Srbije, a članovi su: dr Aleksandar Bogdanović, predstavnik Stomatološke komore Srbije, mr ph. spec. Svetlana Stojkov-Rudinski, predstavnik Farmaceutske komore Srbije, mr sci. Tatjana Vodnik, predstavnik Komore biohemičara Srbije, mr Spomenka Kalezić, predstavnik Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, mr sci. med. Vesna Horozović, predstavnik Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović-Batut" i  Zorica Pavlović, predstavnik Ministarstva zdravlja).

  Pored pomenutih u AZUS-u su zaposleni i radnici u Odeljenju za akreditaciju (po sistematizaciji najmanje četvoro), Odeljenju za unapređenje rada (najmanje troje) i Odeljenju za finansijske i opšte poslove (najmanje petoro). Svi oni primaju plate i ostale prinadležnosti od para koje preko republičkog budžeta daju svi građani Srbije, a sve to zato da bi svake četvrte godine kontrolisali da li srpske zdravstvene ustanove imaju dovoljan broj termostata i pločica sa imenima zaposlenih.

U Srbiji postoji oko 170 državnih agencija, direkcija fondova i instituta koji se finansiraju iz budžeta. Većina njih služi isključivo da bi se državne pare prelile u privatne džepove.

U tom mnoštvu nalazi se i Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije (AZUS), naoko korisna i potrebna institucija. Ali, samo naoko. Jer, čemu onda služi redovna inspekcija Ministarstva zdravlja?