Natrag

Kako spre~iti vi{estruke naplate koje banke vr{e od korisnika kredita

 

Kako sprečiti višestruke naplate koje banke vrše od korisnika kredita

 

Desetak banaka protiv sedam miliona građana

 

Banke u Srbiji ignorišu sudsku praksu koja im zabranjuje revalorizaciju kredita za koje se naplaćuje kamata, pa od neopreznih građana naplate i do trećine vrednosti kredita samo kroz kursne razlike, iako je kredit dat u dinarima, a i rate se naplaćuju u domaćoj valuti. Predlog izmene zakona kojom bi se onemogućila ova knjigovodstvena pljačka još čeka na red u skupštini Republike Srbije.

 

Zoran Tasić

 

Načelo  jednake vrednosti  uzajamnih   davanja važi u zasnivanju dvostranih ugovora (član 15. ZOO), a podrazumeva da  u obligaciji postoji  reciprocitet zasnovan na pravilu i običaju ugovornog posla, te primene uobičajenih normi i standarda za tu vrstu obligacije. To znači da ako jedna strana ima definisanu obavezu , ta obaveza mora da važi za drugu stranu kao potraživanje na jedinstven način i druga strana ne može dovesti ugovarača u situaciju da mu se uzima više nego što je uobičajeno za tu vrstu posla i što je norma regulisana pozitivnim propisima.

  Za pušten kredit u tečaj banke određuju  kamatu koja je od 12 do 18 odsto godišnje, što je kamata za dinarske kredite. Na osnovu roka, iznosa i kamatne stope utvrđuje se anuitet, koji je iskazan u dinarima. Banka, umesto da u otplati kredita primenjuje već utvrđene anuitete u dinarima, istovremeno, neosnovano utvrđuje anuitet u devizama i time na prikriven način prilikom svake naredne naplate, naplaćuje i pozitivne kursne razlike od korisnika kredita.

  Kada se vrši naplata anuiteta, rata je devizna, a kurs po kom se vrši preračun je bančin prodajni na dan dospeća anuiteta. Dakle, anuitet nije onaj koji je utvrđen u anuitetskom planu, anuitet nije ni iznos koji je iskazan u evrima, jer ako bi klijent na šalter banke doneo iskazan iznos rate u evrima banka bi mu evre zamenila po najnižem, kupovnom kursu, a on bi da bi otplatio ratu morao da doplati još razliku do iznosa valute po bančinom višem, prodajnom kursu.

  Ako kao primer uzmemo da je mesečna rata za otplatu kredita 100 evra i da je kurs za kupovinu evra 114,1261 dinara, a istovremeno kurs za prodaju evra 113,4433 dinara, vidi se da je samo pri različitom obračunu kursa banka mesečno zaradila 68,28 dinara na svakih 100 evra pozajmljenih klijentu. Uz to ide i godišnja kamata na dinarski kredit.

  Sve u svemu, za samo pet godina trajanja kredita banka na kursnim razlikama zaradi i do 30 odsto vrednosti kredita, i to mimo kamate i ostalih dažbina koje naplaćuje primaocu zajma.

  Ovakvim načinom  naplaćivanja svojih potraživanja banke kumulativno koriste  dve klauzule za očuvanje vrednosti kapitala i zarade, jer pored dinarskog obračuna koriste  i pozitivne kursne razlike, koje su rezultat stalnog preračunavanja dinarskog  anuiteta u valutu, pa ponovnog preračuna u dinare.

  Sve navedeno je sadržano u sudskoj praksi, jer već postoje presude koje zabranjuju bankama da  po dva i više osnova  naplaćuju svoje potraživanje, odnosno da pored ugovorene kamate obračunavaju još i revalorizaciju, koja je u ovom slučaju kursna razlika. Jedino što ogromna većina korisnika kredita ne zna za ovo i mirno prihvata da ih banke pljačkaju.

  U cilju  sprečavanja  naplate po više osnova, koje banke vrše od korisnika kredita kao i određivanja umerenije politike kamatnih stopa, predloženo je donošenje izmena zakona kojim bi se uredila ova dosta osetljiva, a trenutno vrlo bolna  politika kreditiranja u Srbiji.

  Stručna javnost je skupštini Republike Srbije već uputila odgovarajući predlog izmene zakona, ali se po tom pitanju još ništa nije desilo. Bankarski lobi je isuviše snažan u Srbiji, pa iako na jednoj strani stoji sedam miliona građana države, a na drugoj tek koja desetina banaka, ova druga strana uvek uspe da pretegne kod domaćih političara.

(autor je sudski veštak za ekonomsko - finansijsku oblast i ovlašćeni računovođa, revizor)

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane