Natrag

Francuska

 

Francuska

 

Strah od 2013. godine, u senci nultog dana globalne selendre

 

Bal vampira i  valcer lešinara

 

Sujevernima nije lako. Posle apokalipse, koju je neka baba Maja  predvidela za petak 21. decembra popodne, i to ucrtala u novogodišnji

kalendar od pre hiljadu godina, evo sada nam stiže i ta nova  baksuzna 2013- ta. Naravno, pod uslovom da u staroj preživimo Armagedon, puj, puj, puj!

 

Mile Urošević

(dopisnik iz Pariza)

 

Ovih dana stižu avioni iz Amerike i celog sveta sa novom vrstom turista koji svi panično  hrle ka malom planinskom selu Bugarash koje će po predanju jedino da preživi apokalipsu. Nojeva barka dvadeset prvog veka baca u očaj lokalne vlasti i stanovništva koje po svaku cenu žele da odbrane svoj posed. Sve je kao što biblija predviđa, zemljotresi, cikloni, ratovi i ekonomska kriza.

   Okomilo se prokletstvo na celu planetu kao da su svi ljudi sveta Srbi sa Kosova. Prosudite sami... Već prvog  januara u  Japanu je lupio zemljotres od 7 gradi i tako započeo sezonu. Ciklon u Indiji i poplave u Šri Lanki, prethodile su tornadu na ostrvu Madagaskar i erupciji vulkana Etne. U dalekoj Indonezija eksplodirao je vulkan Lewoto, u Kini i Iranu drhtale su planine i padale zgrade, dok je topli talas pržio u Midvestu kao i Šumadiji.

   Sve ove tragedije nisu podjednako dodirnule uredništva svetskih medija. Dok su se ljudi i životinje davili u plavnim oblastima Azije vesti su bile kratke i jasne sa nekoliko cifara. Komentari su dobili zapreminu romana tek kada je na scenu svetskih događaja stupila  Sendi koji je od Njujorka napravila Veneciju. U prohujaloj godini duvalo je i po Evropi. Tornado Uli i vihor Andrea prohujali su po zapadu nedozvoljenom brzinom od 175 km/h. Stari kontinent je osim klasične političke podele ovoga puta bio prepolovljen i klimatskim razlikama. Bogati su na zapadu imali vetrove, grad, kišurine i  dok je u siromašnim krajevima Istoka vladalo dugo pretoplo leto iz kojeg su uskočili u ledeno doba. Tako se kale narodi. Uvek su na Istoku vladale ekstremne sile...

Neki misle i da sve to nije samo volja Božja već da ima malo i američke tehnologije, tu i tamo na Balkanu. Neke antene i neki zraci, baš bez veze, Eto kakav je narod: em sujeveran, em podložan koje kakvim glasinama. I to u doba Skajpa, ajfona i dži-pi-esa.

Osim masovnih katastrofa  bilo je pojedinačnih tragedija. Tako su se u godini koja je na izmaku, na onaj svet se preselili mnogi dragi nikad prežaljeni: glumice Ksenija Jovanović i Zlata Petković, trener  gastarbajter Miljan Miljanić, pevači kao što su  lepi Mile Bogdanović, crnopute Donna Summer i Whitney Houston kao i pijana Ami Vinarija u prevodu Amy Winehouse.

   Pored par stotina miliona anonimnih sa ovog sveta su nestali još i dizajner Sergio Pininfarina, Svetozar Gligorić, šahista, Kiro Gligorov,  separatista, Neil Armstrong  mesečar, Norodom  Sihanouk, bivši kralj, Sylvia Kristel, bivša kraljica seksa poznata kao Emanuela. Među živima su još uvek; Mišković,Tadić, Dačić, Vučić, Nikolić i slični. Ali, to je već stara basna o dve vrane i očnom vidu...

 

Sumrak demokratije

 

   Svet je obilovao i mnogim vojno-političkim dogodovštinama na veliko zadovoljstvo svih medija sveta. Arapsko proleće se pretvorilo ciču zimu demokratije. Ove providne igre mondijalista mogle bi pre da se nazovu jato lasta islamizma. Egipat, Mali, Liban i Sirija su dokazni materijal sulude teze o nekoj svetskoj zaveri. Nema zavere, sve ide po planu i  sve je to volja gospodara sveta, kao sudbina.

   Svakom svoja, jedino je oružje zajedničkog porekla. Na principu: pobijte se sami međusobno dok mi ne dođemo po kajmak.  Ipak gledajući bar ove francuske medije, ni jedan rat, nijedan zemljotres ni ciklon nisu ravni jednoj izbornoj kampanji. Pre svega francuskoj koja je obilovala tračaranjem i seksom.

   Od puškaranja u hotelu Sofitel pa sve do masovnih štrajkova i još masovnijih otpuštanja s posla u kojima su ipak najviše popušili sami Francuzi.  Samo pola godine nakon velike sreće i povratka socijalista u Jelisejsku palatu već je veliki deo birača zažalilo svoje glasove. Prevareni i ojađeni sada kukaju i zapevaju ko pilići pred kazanom dok im Olandovi poreznici čerupaju i ovo malo evro-perja što ostade nakon pet godina Sarkozizma.

   Od okupacije pa na ovamo nikada Francuzi nisu toliko kukali kao sada, tvrde stariji ljudi koje još uvek drži pamćenje. Mnogi su tek sada vide šta su uradili i kakvu su ekipu amatera postavili na vlast, al posle glasanja je kao i posle izlaska sa zadnjeg sedišta moga auta, nema kajanja. Možda je zbog toga gotovo na svim medijima već uveliko započela nova predizborna kampanja za Predsednika 2017- te ali i naredne 2022- ge godine.

   Takvi su Francuzi, čim se završe izbori uvide da su se zeznuli i počinje nova kampanja koja bi trebalo da vadi fleke prethodne. Koliko Francuza, toliko kandidata za bilo kakvu političku šljaku. Kriza je i besposlica svuda sem u politici gde se i dalje otvaraju nova neradna mesta za familiju i prijatelje pre svega.

   U narodu još uvek vlada verovanje da bilo ko može da se kandiduje i da postane šef države. Bio on stranac ili Francuz, bogat ili siromašan, lep ili ružan. Zato se već nazire cela jedna armija novih kandidata, i sve pametniji od pametnijeg, bar što se tiče umetnosti kritikovanja vladajuće klase. U svakom od budućih deputata, ministara ili Predsednika plamti nada da će i on kao i svi oko njega leđa politike brzo da se obogati i obezbedi svoje naslednike bar za tri generacije unapred. U Opoziciji ovih dana izgiboše za titulu šefa partije iz istih ljudskih razloga. Zar vas to ne podseća na neku drugu državu, visoko plasiranu na listi korumpirajućih talenata? 

 

Globalna selendra

 

   Osim u Francuskoj i Srbiji, protekle godine su pre svega obavljeni najvažniji Izbori planete. Crni Obama je ostao u beloj kući da još četiri godine pika košarku i šeta džukca po bašti. Zvanični spiker prve sile sveta i dobitnik nobelove nagrade za mir može sada na miru da planira nove ratove. Koreja, Sirija, Iran, Mali.. izbor je veliki. Ponekada se čovek zapita; ako je mirotočivi Obama mogao da dobije tu nagradu zašto se onda neki novinari čude da je NATO-vska  Evropa u upisala  svoje ime na listu zaslužnih za mir.

   Oni koji tvrde da se  Alfred prevrće u grobu, treba da znaju da Nobel nije zaradio pare na patentima jakih struja niti bežičnih telefona već je svetu ostavio u nasleđe dinamit.

   Uostalom zar i večni mir malih naroda i kojekakvih manjina nije vrsta mira za koju može da se ubode Nobel. Nakon Mira u Srbiji i Libiji, Evropa se sprema da počini mir i u Siriji a možda i Alžiru. Bar tako priželjkuje najveći filozof svih vremena, bivši Alijin dobar prijatelj,  Bernar Anri Levi. 

   Moglo bi da se nabraja još pola stranice ali sve to može da se sagleda u jednom tipičnom primeru o kome se dosta piše ovih dana. To je  jedan sudski postupak za ubistvo sa predumišljajem koji se završio vrlo blagim kaznama. Polemika je nastala nakon presude  četvorici  francuskih vojnika koji su 2005. godine ubili jednog zarobljenika u Abidžanu.

   Pukovnik Eric Burgaud, koji je dao nalog da se uguši crnac Mahe dobio je pet godina uslovno, dok je ubica  Guy Raugel,  koji je nabio najlon kesu preko glave nevinom čoveku i držao ga sve do zadnjeg daha dobio  je pune četiri godine al takođe uslovne. Falile su im pohvalnice. Ostali članovi posade vojnog vozila u kome su oladili crnca su oslobođeni. Skandal je samo uslovni jer Francuska vojska ne dozvoljava da joj sude civili.

Ovo je bilo prvi i poslednji put, tvrde. Jedan je oficir čak javno protestovao preko radija, tvrdeći da nijedan vojnik ne može biti odgovoran za ubistva u ratu pa bio on i građanski ili neka revolucija. Naravno on misli na francuske vojnike dok je za ostale napravljen specijalni sud u Hagu.  Ne treba zaboraviti Olimpijadu u Londonu ni super svadbu lepe Kejt i bogatog Vilijama budućeg kralja. Mi ipak verujemo da je pravi car naš Nole nacionale sa brdovitog Balkana.

   I još nešto vrlo bitno: prema mnogim mišljenjima kao i prema prirodnom zakonu jačeg, mi zapravo ne ulazimo u 2013. godinu posle Hrista već u dvanaestu godinu posle njujorške apokalipse. Svaki kalendar koji se poštuje, treba da ima crveno slovo na datumu početka nove istorije, na 11. septembru. Tamo gde je graund ziro, nalazi se i  nulti dan novog kalendara koji je jedini važeći za globalnu selendru i novi svetski poredak.

 

 

Nada, ovde i sada...

 

Ipak, i pored svih loših vesti iz vremena koje nas okružuje ja vam iz Pariza šaljem najlepše želje za novu 2013- tu godinu. Nikad se ne zna, možda ćete baš u narednoj godini naći posao, ubosti loto ili se zaljubiti do groba. Nada je jedino što nam je ostalo od stare prevaziđene civilizacije. Ljubav i vera su već prevaziđene vrednosti.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane