Kontranapad

 

Slučaj objavljivanja neproverene vesti na temelju proverenih činjenica

 

Ko je video Višackog?

 

Samo mesec dana od izbora i poverenog novog mandata čelnicima, Olimpijski komitet Srbije je suočen sa ozbiljnom neprijatnošću u koju ga je doveo generalni sekretar Đorđe Višacki. Njegova nesmotrenost, nebudnost ili svesna zloupotreba položaja ga je dovela do suda Etičke komisije Međunarodnog Olimpijskog komiteta. Na teret mu ide kvalifikacija da je narušio ugled te organizacije, svojom umešanošću u skandal sa preprodavanjem karata za Olimpijske igre u Londonu.

 

Miroslav Vislavski

 

Nedavno je Etička komisija Međunarodnog Olimpijskog komiteta saopštila da je nakon uzimanja svih dokaza i zapažanja, zaključila sledeće: „...time što je pristao da diskutuje o neovlašćenoj prodaji karata gospodin Đorđe Višacki je prekršio kod ponašanja Međunarodnog olimpijskog komiteta i Sporazum o prodaji karata, i posebno svoju obavezu da nadgleda ovlašćenog prodavca karata”. Istovremeno, konstatovala je „da je njegovo ponašanje možda samo posledica manjka opreza.”

   Rukovođeni ovim saopštenjem Međunarodnog olimpijskog komiteta mediji u Srbiji, među kojima je i nacionalni servis RTS, preneli su i to da je „Međunarodni olimpijski komitet (MOK) zatražio oštru kaznu za generalnog sekretara Olimpijskog komiteta Srbije (OKS) Đorđa Višackog zbog učestvovanja u skandalu oko prodaje karata za Olimpijske igre u Londonu na crnom tržištu. Kako se navodi: MOK traži da se generalnom sekretaru OKS zabrani učešće u radu međunarodnih olimpijskih tela.

   Višacki je jedan od šest zvaničnika iz četiri zemlje (Srbija, Grčka, Malta i Litvanija) za koje se tvrdi da su učestvovali u nelegalnoj prodaji karata za Olimpijadu u Londonu. "o ovog su došli britanski novinari koji su, pretvarajući se i prerušeni u agente za prodaju ulaznica na olimpijskim borilištima, tri meseca pre početka igara bili na sastanku u Budimpešti na kome su učestvovali predstavnici pomenutih zemalja.

   Članak povodom neregularnosti u prodaji ulaznica je objavljen nekoliko nedelja pre početka Igara. Pošto po Olimpijskoj povelji, MOK nema nadležnost da kažnjava pojedince u nacionalnim komitetima, mediji su preneli da je: „MOK posle istrage naredio nacionalnim komitetima da kazne učesnike u skandalu i odlučio da im zabrani dalje učešće u međunarodnim olimpijskim telima...”. Ukoliko se nacionalni komiteti ogluše o zahtev MOK - a i ne sprovedu akciju na utvrđivanju odgovornosti, u tom slučaju Izvršni odbor MOK može da uskrati neka prava.

   Ovakve medijske interprentacije su naljutile čelnike OKS - a koji su se u oštro intoniranom saopštenju ostrvili na medije, optuživši ih da su „pogrešno interpretirali zaključak MOK u vezi sa preprodajom karata za Olimpijske igre”.

   U nastavku: „Olimpijski komitet Srbije oštro osuđuje prenošenje netačne informacije u sredstvima javnih informisanja da je generalni sekretar OKS Đorđe Višacki kažnjen od strane Međunarodnog olimpijskog komiteta i da se za njega očekuje kazna od strane Olimpijskog komiteta Srbije. Suštinski netačno interpretiranje zaključka Međunarodnog olimpijskog komiteta u domaćim medijima nanelo je nemerljivu štetu i Olimpijskom komitetu Srbije i lično generalnom sekretaru OKS, Đorđu Višackom.

Đorđe Višacki kroz celu svoju karijeru, kako sportsku, tako i karijeru sportskog radnika, nikada nije imao ni jednu mrlju i nikada nije bio akter ni jedne afere ili skandala. Olimpijski komitet Srbije zahteva da sva sredstva javnog informisanja koja su objavila netačnu informaciju, objave demanti na isti način i istim intenzitetom, kako bi se naneta šteta Olimpijskom komitetu Srbije i generalnom sekretaru, Đorđu Višackom, makar ublažila”, navodi se između ostalog u saopštenju OKS.

   Iako su čelnici OKS imali sve informacije da se Đorđe Višacki pominjao još pre nekoliko meseci kao jedan od umešanih kada su se pojavile prve informacije da su visoki zvaničnici pojedinih komiteta prodavali karte na crnom tržištu nesvakidašnja je njihova reakcija ako postoje dokazi o učešću Đorđa Višackog u nelegalnoj prodaji karata za Olimpijadu, što konstatuje Etička komisija MOK.

   Šta više, u odbranu (ne)dela, ovdašnjoj javnosti je predočena izjava koju je dao Patrik Hiki, predsednik Evropskog olimpijskog komiteta (EOK) u kojoj on ističe:

„Usled netačnog saopštenja koje se u nacionalnim medijima u Srbiji pojavilo 7. decembra 2012.godine, ovime potvrđujemo da gospodin Višacki ni u jednom trenutku nije niti kažnjen niti suspendovan iz Olimpijskog pokreta. Upravo suprotno, gospodin Višacki uživa našu potpunu i jednoglasnu podršku i mi se radujemo zajedničkom radu sa njim u budućnosti.”

   Ono što je poznato kada se radi o preprodaji karata za Olimpijske igre jeste da to nije usamljeni slučaj. Na protiv i na žalost to se dešavalo u istoriji Igara. To nije specijalnost Srbije, Grčke, Litvanije i Malte... Ali o drugima se ne govori ili su pošteđeni. U našem slučaju ceh plaćaju nejaki. Tim je gore po Višackog i naš Olimpijski komitet što je dat povod da se uz mnoštvo lošeg o nama, svetu servira još jedan primer korupcije koji unižava ugled Srbije. Štetu nije doživeo Đorđe Višacki i Olimpijski komitet Srbije, kako se ističe u saopštenju iz General Vasića zbog netačne informacije.

   Štetu je doživela Srbija i njen sport zbog neodgovornog ponašanja ili zloupotreba generalnog sekretara OKS ili vrha ove institucije.

Izvori koji poznaju proceduru, tvrde da je u postupku trebovanja i kupovine karata problem što ona počinje znatno ranije pre početka igara. Dve godine pre igara započinje postupak nabavke karata koje preuzima nacionalni Olimpijski komitet ili ovlašćena Agencija.

   To je period u kome se odvijaju kvalifikacije, pa je nepoznanica ko će se plasirati na završne igre. Tako je Srbija ostala bez učešća na završnici košarkaškog turnira, što je bilo nezamislivo. U spornom slučaju, naš komitet je preneo obavezu na agenciju Big bul, a sam je morao da brine o kontroli prodaje, jer se karte mogu prodavati samo na teritoriji države nacionalnog komiteta. Agent ne sme da povećava cenu karta više od paketnog aranžmana, a najviše 20% od cene.

Međutim, ispostavilo se da je sa naše strane bila mogućnost za preprodaju oko 1500 karata, a pominje se cifra od oko 80.000 funti. To je suština “zapleta” u kome se našao Višacki, kažu izvori bliski operacionalizaciji plasmana karata. Pošto  MOK ne dozvoljava preprodaju karata, stvorio se slučaj koji nije okončan aktuelnim saopštenjima.

   Kakvu štetu može da doživi Višacki? Ukoliko OKS ne istraži čitav slučaj i ne primeni mere koje bi mogle značiti suspenziju ili smenu generalnog sekretara može da usledi uskraćivanje prava na akreditaciju za takmičenja koja su pod okriljem MOK. Takođe, uskraćivanje mogućnosti članstva u određenim organima i telima MOK. Slično mogu očekivati i neki drugi odgovorni u OKS. Izvesno je da sportisti ne trpe štetu u pogledu prava učešća u takmičenjima MOK ili na samim Olimpijskim igrama.

   U suštini, veća je šteta što ovaj slučaj samo pojačava svest o korumpiranim Srbima i lošim momcima kakvom nas je načinila s jedne strane naša spoljna politika, a sa druge međunarodni faktor koji nam je namenio ulogu gubitnika.

Uostalom, najnoviji izveštaj Transparensi Internešel pokazuje da je Srbija nazadovala po korupciji u odnosu na prošlu godinu za osam mesta, zauzevši kotu 86 sa indeksom percepcije korupcije od 3,3.

Svrstanoj među najkorumpiranije zemlje, Srbiji nikako ne ide u prilog da se na primerima na kojima padaju čelnici OKS taj atribut još snažnije naglašava.

   Ostaju druga pitanja da se o njima govori povodom ovog primera. Zašto čelnici i vrh OKS žrtvuje svoj ugled u javnosti, manipulišući njome i zamenjujući teze. Da li je suština “Slučaja” netačna interpetacija zaključaka MOK koju su javnosti preneli mediji ili je suština učinjeno (ne)delo. OKS se nije odredio preme tvrdnji Etičke komisije MOK da je Đorđe Višacki bio među šest funkcionera iz četiri nacionalna komiteta koji je muljao sa kartama o čemu postoje "OKAZI!

   Napao je medije, štiteći “lik i delo” Đorđa Višackog, pozivajući da nikada nije bio učesnik neke afere. Kao sportista, po onome što znamo o njemu - nije. Kao sportski funkcioner, pokazuje se da je bio “neobazriv” kada se upustio u švercovanje karata za Olimpijske igre u Londonu. A možda Etička komisija MOK laže!?

   Da je podložan greškama u statusu sportskog funkcionera, indicije postoje u njegovoj karijeri. Podsećanja radi, kao sportski direktor u preduzeću Univerzijada 2009 podneo je ostavku samo mesec dana nakon postavljenja. Morao je da napusti dužnost na koju je tek stupio, zbog sukoba sa Nebojšom Ilićem, selektorom veslačke reprezentacije Srbije. Njegov odlazak iz preduzeća je primljen sa odobravanjem, jer nije uživao naročiti ugled u svom okruženju.

   Pratio ga je glas da je neradnik koji se divi sebi kao da je u hiljadu i jednoj noći, leteći u oblacima kao Aladin na čarobnom ćilimu. Kao sportski funkcioner nije izašao iz bajke u koju je uronio od kada mu je Danko Đunić zaduvao u jedra. Bolje bi mu bilo da je taj deo karijere gradio zaveslajima koji su ga kao sportistu doveli u časnu istoriju našeg veslačkog sporta. U njegovoj biografiji sportskog funkcionera zabeleženo je da je od 2000 - 2003 bio pomoćnik Ministru sporta i omladine, Vojislavu Andriću. Da li je tadašnji 25 - godišnjak bio zreo za takve poslove i odgovornost državnog činovnika? Uz to, pet godina pre toga proveo je u SAD radeći kao koordinator održavanja objekata i opreme u jednom Rekreacionom centru u Kaliforniji na Univerzitetu u Berkliju. Dakle, on nije u Srbiji od svoje dvadesete godine, a onda dobija prvo radno mesto pomoćnika Ministra! Njemu to nije smetalo. Na protiv, mislio je kao i njegovi mentori da im sve to pripada!

   Sportski funkcioneri koji se sećaju tih vremena, svedoče da nije ništa radio u Ministarstvu, niti je znao posao koji je trebao da obavlja. U Ministarstvu je dobio platu koja mu je bila nagrada za pripadnost DOS -manlijskoj vlasti, društvu prevaranata instaliranom sa Zapada sa ciljem da nam razbija i uništava državu.

   Nakon staža u Ministarstvu, u biografiji navodi da je bio generalni sekretar Sportske asocijacije Srbije. Učesnici sportske politike se sećaju da je reč o fantomskoj organizaciji koju su protivno interesima sporta (vrlo brzo je propala namera da sportski separatisti razbiju Sportski savez Srbije) protežirali tadašnji lideri strukovnih saveza u fudbalu, košarci, odbojci, vaterpolu i rukometu na čelu sa najambicioznijim, Aleksandrom Boričićem.

   Višacki navodi da je bio generalni sekretar nečega što nije postojalo. Iz ove distance vrlo autoritativno deluje naziv funkcije: Sekretar Sportske asocijacije Srbije (organizacije koja nije ni postojala)!

   Čelnici OKS zamenjuju teze i u slučaju demantija koji je potpisao Patrik Hiki. Dakle, demanti nije stigao od Etičke komisije ili višeg organa MOK, već od predsednika Evropskog olimpijskog komiteta!

   Nije normalno da demanti daje neko ko nije nadležan da pobije tvrdnju ili ospori nalaze za koje postoje dokazi kakve su tvrdnje od Etičke komisije MOK. Uz to, „radost zbog buduće saradnje sa Višackim”, Hiki nije precizirao. U MOK - u Višacki nema više šta da traži!