Natrag

U Lebanu ni leba, ni pravde

 

U Lebanu ni leba, ni pravde

 

Hoću da se žrtvujem

 

Poštovani gospodine Brkiću,

Pišem ovo pismo vama, jer sam siguran da će biti objavljeno. Živim u opštini Lebane, na jugu Srbije. Ova opština kao da nije u Srbiji. Evo iz kojih razloga. Od 2000. godine kako su na vlast došli pojedini lokalni moćnici, toliko su ovu malu i  siromašnu opštinu uništili, a narod doveli do propasti. U njihovim rukama je moć, oni su vlasnici naših života, i rade šta hoće. Sve je pod njihovom kontrolom: policija, sudstvo, tužilaštvo...

Od Lebana su napravili logor. Dok narod nema ni za hleba, oni kupuju stanove, automobile, putuju po celom svetu, troše ogroman novac iz opštinske kase i nikome ne odgovaraju.

Mnogi se pitaju kako su ponovo dobili zadnje izbore 6. maja. Ma, nisu dobili već kupili, pokrali. Ogroman novac je deljen. Ono malo što nisu mogli da kupe oni su pokrali. Upravo zbog ovakvih moćnika moj život u ovoj opštini je doveden u pitanje.

   Zašto? Iz prostog razloga što ja, Miodrag Radosavljević, poznatiji kao Miki Frizer, javno kritikujem njihov rad, odnosno nerad. Već poslednjih petnaestak godina za mene je život u ovoj sredini kao pakao.

   Postavlja se pitanje da li neko iz vrha vlasti štiti ovakve moćnike u maloj opštini, iz razloga što je svuda došlo do smene vlasti, samo su ovde još uvek isti, i to iz DS i DSS koji na republičkom nemaju ama baš ništa. U vašem broju 260 od 7. juna “U Lebanu leba nema”, za taj tekst koji ste objavili oni su mene hteli da osude, slali su svoje satelite i sluge u tužilaštvo da pokrenu krivičnu prijavu. Kad to nisu uspeli, našli su drugo rešenje, pa su me osudili i to u roku od šest dana zbog nekakvog priključka za strujomer iako sa tim nemam veze, niti sam u životu pipnuo strujomer.

   Bez ikakvog dokaza sam unapred osuđen na tri meseca, uslovno na godinu dana. Zaista sramota.

I to im je bilo malo, pa sam dobio posle nekoliko dana još jednu presudu, i to da platim 39.000 dinara Telekomu za 2007. godinu, za telefon sa koga nema ni sekunda razgovora! Zar je moguće da pojedine sudije ovako postupaju i rade po zakonu moćnika, a ne po zakonu države? O kakvom pravu, onda, pričaju, ovde valjda zakon jačeg i bogatijeg?

   Prosto je čudno da gospodin premijer Dačić i pomoćnik premijera gospodin Vučić tolerišu ovakvo rukovodstvo u ovoj opštini iako su upoznati i znaju sve. Zašto ne pošalju inspekciju ili policiju da preispitaju rad pojedinaca u lokalnoj samoupravi, jer postoji osnovana sumnja da je ogroman novac potrošen iz budžeta? Zar je ova vlast u Lebanu jača od države?

   Zbog ovakvih mojih izjava i kritika ja sam prvi na udaru već 15 godina. Trpim ovakvu torturu i nemam mira zato što volim Srbiju i njen narod, što volim pravdu i, naravno, svoj rodni kraj.

Upoznao sam mnoge javne i političke ličnosti, gostovao na raznim televizijama, bio na udarnim vestima Dojče vele, davao izjave za Slobodnu Evropu, držao preko 20 mitinga, dovodio kneginju Jelisavetu Karađorđević, protojereja Žarka Gavrilovića, Živka Uroševića iz Čikaga, Nikolu Kavaju, Dragana Markovića Palmu, Marjana Rističevića i mnoge druge i to samo da bi pomogli opštini kako bi ovaj narod ovde preživeo.

   Nikad nisam gledao lični interes, već interes građana, pa sam 2004. u mom salonu i na ulici ošišao besplatno 1.000 radnika i dao im po 100 grama kafe. Moji humani potezi smetaju moćnicima, pa gledaju kako da me dokrajče. Zato sam spreman da ispred Narodne skupštine Republike Srbije stupim u štrajk glađu i tu dam svoj život u ime mog naroda, koji će valjda jednom dočekati pravdu, a moćnicima Bog će presuditi.

Za spas svih obespravljenih srdačan pozdrav Bliži se dan pobede!

 

Miki Frizer,  Lebane        

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane