Natrag

Propast

Propast

 

Železnice Srbije, najveći gubitaš u kliničkoj smrti još uvek traži novac za preživljavanje

 

Niče korov lajkovačkom prugom

 

Javno preduzeća Železnice Srbije transformisano je 2012. godine u akcionarsko društvo, čiji je jedini vlasnik Republika Srbija. Reč je o jednom od najvećih gubitnika, jer akumulirani gubici iznose 134 milijarde dinara, ili 1,3 milijarde evra! Današnji ukupan dug Železnica iznosi već više od 800 miliona evra, a država Srbija je garant za plaćanje tog duga. Može li osiromašeni srpski budžet da izdrži i ovaj teret, posebno kada se zna da se gubici najviše prave zbog nedomaćinskog poslovanja.

 

Milan Glamočanin

 

U Registru Agencije za privredne registre upisani kapital ovog akcionarskog društva je 2,4 milijarde evra. Vlada Republike Srbije povećala je 6. juna 2012. godine kapital ovog društva za još 33,6 milijardi dinara, odnosno za 287,9 miliona evra, novom emisijom akcija, putem konverzije potraživanja Republike Srbije od Železnica Srbije u akcijski kapital, tako da je sada kapital Železnica Srbije AD dostigao iznos od oko 2,7 milijardi evra.

Železnica se sastoji od matičnog i niza zavisnih društava. U matičnom društvu bilo je na kraju 2011. godine 18.602 zaposlena, a sa zavisnim društvima ukupno 20.413 zaposlenih. Zavisna društva u kojima Železnice Srbije imaju 100 odsto kapitala su:

CIP, doo,  Društvo za izgradnju železničkog čvora Beograd, doo Društvo za prevenciju invalidnosti i radne sposobnosti, doo, Zaštitna radionica, doo Železnički integralni transport, doo Srbijakombi, doo, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika..

U kapitalu Livnice Požega, AD, Požega, Železnice Srbije imaju kapital od 31,24 odsto.

Radi racionalnijeg obavljanja delatnosti u Železnicama Srbije postoje sledeća dva velika organizaciona dela: Direkcija za infrastrukturu u kojoj se obavlja upravljanje javnom železničkom infrastrukturom i Direkcija za prevoz u kojoj se obavlja javni prevoz putnika i robe, kao i održavanje železničkih voznih sredstava.

Sa sigurnošću se može tvrditi da u Železnicama Srbije nije sprovedena nikakva, na tržištu i na iskustvima razvijenih zemalja Evrope, utemeljena reorganizacija. Obzirom da je država Srbija garant svih uzetih inostranih i domaćih zaduženja, a i ova u domaćim bankama su u ino-vlasništvu (jer su i same banke u stranom vlasništvu), kao i da je garant isplate zarada i pokrića rashoda koji su iznad prihoda, ovaj gigant guta državne milione iz budžeta Republike Srbije.

   Ukupni poslovni prihodi Železnica Srbije, uključivo u to i prihod zavisnih društava, u 2011. godini bio je 29,8 milijardi dinara, ili po prosečnom srednjem kursu u toj godini 292,8 miliona evra. Na tom prihodu je iskazana neto dobit od 12,7 milijardi dinara, dok je u prethodnoj 2010. godini iskazan  neto gubitak od 17,3 milijardi dinara. Kumulirani gubici iz ranijih godina dostigli su, čak, 134 milijarde dinara.

Ukupni poslovni prihodi ostvareni u 2011. godini samo su 11 milijardi dinara, dok su prihodi od subvencija za održavanje infrastrukture i prevoza 12,9 milijardi dinara. Dakle, od 100 dinara ukupnog prihoda koji Železnice Srbije iskažu u svom bilansu samo 46 dinara je  prihod ostvaren na tržištu, a 54 dinara dobija se subvencijama države Srbije.

 U tako malom sopstvenom prihodu od svega 106 miliona evra, putnički saobraćaj u zemlji učestvuje samo sa 5,1 odsto, putnički saobraćaj u inostranstvu sa 8,7 odsto, robni saobraćaj u zemlji pokriva 11,4 odsto, dok robni saobraćaj u inostranstvu učestvuje sa čak 64,9 odsto. Svakako da u tim prihodima od robnog prevoza u inostranstvu najveće učešće ima prevoz robe iz uvoza. U stavci finansijski prihoda i finansijskih rashoda su: rashodi 6,1 milijardu dinara, prihodi 3,2 milijarde dinara, te veći rashodi od prihoda za skoro 28 miliona evra, ili od direktnih prihoda, što umanjuje sopstvene prihode od 11 milijardi dinara, na skoro 30 odsto.  

Ukupna poslovna imovina koju koriste Železnice Srbije na dan 31. decembra 2011. godine iznosio je 285,6 milijardi dinara, po knjigovodstvenoj vrednosti.

Ova vrednost poslovne imovine od 2,7 milijardi evra finansira se sopstvenim kapitalom, odnosno akcijama Republike Srbije sa 1,9 milijardi evra i obavezama prema bankama i inostranstvu, pokrivenim garancijama države Srbije i drugim tekućim obavezama od skoro 800 miliona evra. Ovako iskazane ukupne obaveze društva upoređene sa ukupno ostvarenim poslovnim prihodom u 2011. godini od 29,8 milijardi dinara, odnosno 293 miliona evra, jasno pokazuje da Železnice Srbije duguju skoro  trogodišnji ukupan poslovni prihod. Ali ako se iz ukupnog prihoda isključe subvencije države Srbije, postaje vidljivo da Železnice Srbije duguju svoj sopstveni ukupan sedmogodišnji poslovni prihod.

Procenom po fer vrednosti izvršenom od Ekonomskog fakulteta u Beogradu, pod 1. januarom 2011. godine, uvećana je vrednost osnovnih sredstava za 60 milijardi dinara, odnosno oko 600 miliona evra, pa je po tom osnovnu za adekvatni manji iznos uvećan i prihod u toj godini, pa se desilo čudo da Železnice Srbije u toj godini iskažu dobitak od 12,7 milijardi dinara, što je „čist" knjigovodstveni podatak izveden iz uvećanja imovine novom procenom, mada su u prethodne tri godine gubici u matičnom preduzeću bili 17,4 milijarde dinara u 2010. godini, 6,2 milijade dinara u 2009. godini i 15,4 milijarde dinara u 2008. godini. Dok su gubici iz prethodnih godina 95 milijardi dinara.

Železnice Srbije imaju visok nivo sopstvenih sredstava blokiranih na Kosovu i Metohiji, pa sasvim prirodno, obzirom da su sprečeni u njihovom korišćenju, ne obračunavaju odgovarajući iznos amortizacije na ta sredstva infrastrukture i prevoza. Nepotpisana knjigovodstvena vrednost tih sredstava na kraju 2011. godine iznosila je 16,5 milijardi dinara, mada je njihova prava vrednost daleko veća, jer nju treba da prate i odgovarajuće procene.

 

 

A1.

 

Oslobađanje preko povećanja

 

Dana 27.aprila 2012. godine Republika Srbija i Železnice Srbije, AD, Beograd zaključile su Ugovor o konverziji potraživanja u kapital u iznosu od 25.920.218.771,27 dinara, a zatim sutradan za iznos od još 2.576.442.711,00 dinara. Pre toga 29. decembra 2011. godine izvršena je konverzija za iznos od   5.093.462.383,55 dinara.

Na taj način je Republika Srbija Železnice Srbije oslobodila obaveza u visini od  33,6 milijardi dinara,  jer je svoja potraživanja pretvorila u kapital Železnica Srbije AD. Samim time bilo je emitovano 33.590.122 akcije nominalne vrednosti od po 1.000 dinara i upisano u Centralni registar hartija od vrednosti, pa se, na taj način, broj akcija povećao od 249.057.446 na 282.647.568, ili za 13,5 odsto.

 

 

A 2.

 

Partijske jasle za niže kadrove

 

Već je više puta potvrđeno staro pravilo da najveći gubitaši imaju i najviše dobro plaćenih funkcionera. Spisak direktora  Železnica Srbije je veoma impresivan:

Generalni direktor je od nedavno Dragoljub Simonović. Njemu pomaže tročlani bord direktora, koji osim njega sačinjavaju još Svetozar Ćapin i Predrag Janković.

   Zanimljivo je da u izveštaju Agencije za privredne registre ne postoji ni jedan upisan član niti Nadzornog, a ni Upravnog odbora, iako bi po zakonu akcionarsko društvo moralo da ih ima. Verovatno se vladajuća koalicija još nije dogovorila koje i čije će zaslužne članove da stavi na te odlično plaćene pozicije sa kojih je moguće i privređivati mimo zakona, kao što su pokazala dosadašnja iskustva.

   Po izveštaju direktora Simonovića, Železnice imaju veliki broj nepotrebno zaposlenih radnika, ali se ne planiraju otpuštanja već prekvalifikacije, dokvalifikacije i terenski rad. Pokazalo se, naime, da je najveći broj prekobrojnih u izuzetno glomaznoj administraciji stvaranoj kao uhlebljenje za niže partijske kadrove ranijih vlastodržaca, a da istovremeno postoji deficit radnika kada je u pitanju osnovna delatnost preduzeća.

   Kao još jednu od mera štednje Simonović je naredio obustavu svih daljih javnih nabavki, osim onih koje služe održanju poslovanja.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane