Natrag

Razaranje

Razaranje

 

ta stoji iza skarednog pseudokulturolokog projekta Kustosiranje

Kurator koji vodi rauna

Ko sve moe biti kustos i ta kae o tome zakon. ta su kustosi a ta su kuratori. Kome je pala na pamet ingeniozna ideja da organizuje sistematsko degradiranje muzejskih radnika. Koji su zapravo ciljevi bizarne nevladine organizacije Udruenje graana Artikal. Kako se u poslednje vreme pojavila gomila lanih kustosa. Kako je u Panevu zamalo izvren  anarhistiki udar na ustanove kulture. Ko su predvodnici nadrimuzejskog hitlerjugenda u Panevu. Zato je neophodno hitno osnivanje Muzeja Batina.

Stanislav ivkov

Tokom poslednih meseci, iz dana u dan se sve vie u tampi videlo da je u toku svojevrstan pu" u organizaciji svojevrsnih hitlerjugenda sainjenih od umiljenih,  mladih, lijepih i najpametnijih, koji su pod izgovorom traenja mesta pod suncem uveliko uzurpirali i kulturu, i medije i zapoeli sa udruenim zloinakim poduhvatom unitenje pojedinih profesija. Pre svega ovde se na udaru nala profesija kustosa, za koju se vrlo dobro zna kako se po zakonu dobija, ko je dodeljuje i ta ta profesija podrazumeva. Kustos (lat. custos, uvar, nadzornik) je uvar kulturnog  naslea (npr. Fondova u  arhivama, umetnikim galerijama, ili muzejima)  i odgovoran je za zbirke institucije u kojoj radi.

Kustos takoe radi na prikupljanju, organizaciji, zatiti, promociji i istraivanju grae, izradi kataloga i usko sarauje sa restauratorima, preparatorima i konzervatorima i drugim kustosima. Predmeti i graa o kojima kustosi vode brigu ukljuuju umetnika dela (slike, grafike, crtee, skulpture), arhivsku grau (dokumente, spise, knjige), kolekcionarske predmete (stari novac), arheoloke  predmete, kolekcije naunih predmeta, pronalazaka, zbirke minerala i fosila, dermoplastine preparate i zbirke insekata, herbarijume, muzike instrumente, arhitektonske planove, fotografije i slino. Kustos vodi brigu o prikupljanju i uvanju predmeta; donosi odluke o tome koji e se predmeti nabaviti, utvruje njihovu autentinost, nadgleda brigu o njima, vodi odgovarajau dokumentaciju, sprovodi relavantna istraivanja o pojedinanim predmetima i kolekcijama, priprema predmete za siguran transport i organizuje postavke i izlobe i predstavlja poverene mu predmete javnosti na taj nain kao i putem publikacija Kustosi moraju imati visoko akademsko  obrazovanje koje obino stiu na filozofskom  fakultetu  te specijalizacijom na katedri za muzeologiju a najee su to istoriari, istoriari umetnosti, arheolozi i drugi strunjaci iz slinih podruja ljudskog znanja i delovanja.

 Za dobrog kustosa bitno je i da je dao opipljiv doprinos akademskoj zajednici i oveanstvu svojim istraivakim radom i objavljivanjem relevantnih lanaka i dela. Potpuno je ista uloga kuratora, rei koja se u poslednje vreme bahato zloupotrebljava od strane raznoraznih bizarnih likova posebno vezano za svinjarije savremene pseudoumetnosti. Kurator (latinski:  curare to znai voditi rauna) je rukovodilac ili nadzornik, a tradicionalno zapravo je takoe kustos, odnosno uvar kulturnog blaga u odgovarajuoj ustanovi: galeriji, muzeju, arhivu, koji uva zbirku shodno strunosti i profesiji kustosa.

U svakom sluaju kurator, odnosno kustos je po pravilu odgovoran za uvanje osetljivog materijala. Sa legislativne take gledita sve je ovo detaljno obuhvaeno i vaeim zakonom o kulturnim dobrima i to lanovima 65, 66, 67 i 68 zahvaljujui emu su muzeji tokom decenija i vekova postojanja konstantno dobijali kvalitetne kadrove koji su se bavili zatitom muzejskog blaga.

Meutim, relativno nedavno se pojavila ekipa pravih tetoina, koji dodue imaju poloen struni ispit i zvanje kustosa i koji su sada otkrili Ameriku izmislivi sumanuti projekat pod rogobatnim nazivom kustosiranje iji je jedini vidljivi rezultat totalna prostitucija muzejske struke i promovisanje anarhije i kriminala kao adekvatne zamene.

Tako se ve dve godine po beogradskim pseudokulturnim krugovima kao epohalno dostignue promovie kulturoloko-genocidni projekat Kustosiranje koji predstavlja najordinarnije profanisanje muzejske struke i kojim se irom otvaraju vrata najmonstruoznijim pseudokulturnim projektima kojima se gotovo svakodnevno zasipaju svi mogui i nemogui mediji...

 

Pol Gogen u svetlu primitivizma

 

Prema dostupnim podacima takozvani projekat kustosiranje" bi trebao da bude projekat edukativnog i istraivakog karaktera, formiran na ideji doivotnog uenja, namenjen studentima i profesionalcima iz oblasti umetnosti i kulture, a otvoren za sve zainteresovane. Zasnovan je na iskustvima profesionalaca kao osnovi saznanja, transparentan, neakademian, alternativne metodologije, fleksibilan; sa idejom da se teoretske pretpostavke proveravaju kroz kritina iskustva iz prakse.

Namera projekta je da se okupe mladi, budui i diplomirani profesionalci iz oblasti umetnosti i kulture i da im se predoe mogunosti koje ve postoje, kao kustosima, razvijajui razumevanje i negovanje od strane socijalnog okruenja za sve profesije ije se aktivnosti mogu prepoznati u opisu ovog zanimanja. Namera je da se u okviru programa obuhvate teme vezane za razvijanje neophodnih kustoskih vetina u savremenom - lokalnom i svetskom profesionalnom okruenju, koje mogu da se shvate i kao neophodan alat za rad.

 Razumevajui ambijent u kojem se kustoski poziv u Srbiji razvija i realizuje, naroito kod mlaih profesionalaca, bazirajui se na izazovima, poput manjka ili ak i nedostatka profesionalne prakse, nepostojanja stabilnije vremenski odreenih specijalizovanih kustoskih kurseva i kola, konzervativno poimanje kustoske struke, odnos javnog i civilnog sektora, zaposlenje i problem odrivosti; meu najvanijim stratekim ciljevima projekta Kustosiranje je pokrenuti ova pitanja. Umesto izlinog konstatovanja o osiromaenom i gotovo bespomonom stanju u polju, potrebno je ukazati na primere dobre prakse, podsticati mogunosti samorealizovanja, naglaavati vanosti saradnje i prednosti timskog rada, ali i pruiti podrku proaktivnom pristupu pri razvijanju nezavisnih projekata u oblasti umetnosti i kulture. Ipak, teite je na pitanjima koja definiu profesiju kustosa, i koja u realnom vremenu diu" sa svim umetnikim, estetikim, drutvenim tokovima.

Tehnologija nastanka izlagakog projekta, relacija kustos-umetnik, razliitosti u metodolokom pristupu kustosa (pozicije nezavisnog pojedinca i zaposlenog u instituciji kulture), arbitrarnost i prezentativnost profesije, kustos kao umetnik (i obrnuto) - neka su od pitanja po kojima tragamo za moguim odgovorima, razvijajui projekat Kustosiranje, i kao istraivaku aktivnost, javno dostupnu i vidljivu, afirmativno orijentisanu prema kustoskom pozivu.

Ovde je sasvim oigledno da je u pitanju najobinije frljanje ispraznim frazama, sa ciljem da se jasno definisana muzejska profesija totalno degradira i pretvori u besprimerno teoretisanje, razglabanje i prodavanje magle to ne bi ni najmanje udilo kada bi ovakve nebuloze promovisali totalni diletanti.

Meutim, tragino je to su ovako neto sroili i plasirali u javnost ljudi sa zavrenim Filozofskim fakultetom i jo istoriari umetnosti koji su na ovaj nain samo ukazali do koje mere se ide na degradiranje muzejske struke, profanaciju itave slube zatite pokretnih kulturnih dobara i totalno uruavanje same struke istorije umetnosti. Na alost, autori i promoteri ovakvog pamfleta su istoriari umetnosti i kustosi (kojim udom imaju poloen struni ispit)!

 Ovde je oito re o krajnje opskurnim likovima kojima je zahvaljujui benevolentosti muzejskih ustanova uopte omogueno da kao pripravnici rade u muzejima i nakon toga poloe struni ispit, a koji su se eminentnim ustanovama revanirali na najlepi mogui nain; totalnom kompromitacijom samog muzejskog zvanja koje su stekli upravo zahvaljujui istim tim muzejskim ustanovama! Autori ovog udruenog zloinakog poduhvata su izvesni Sran Tuni i Andrej Bereta.

Tuni, inae roen 1984. godine je istoriar umetnosti iz Beograda, diplomirao je na Filozofskom fakultetu sa temom percepcije vanevropskih umetnosti i kultura na Zapadu - Zapisi civilizovanog divljaka: Pol Gogen u svetlu orijentalizma, kolonijalizma i primitivizma.Tuni je inae pripravniki sta proveo u jednoj od naih najeminentnijih muzejskih ustanova, gde je radio na mestu saradnika kustosa i animatora edukativnih radionica. Andrej Bereta je podjednako bizaran lik, poreklom iz Prijedora koji je svojedobno takoe pripravniki sta odradio u eminentnoj ustanovi.

Pukom sreom po same ustanove, nijedan od njih nije se zadrao u muzejima te su radi to uspenijeg budueg kustosiranja, odnosno prodavanja magle, Tuni i Bereta osnovali podjednako bizarnu nevladinu organizaciju pod bombastinim imenom Udruenje graana artikal: Drutvo za promovisanje i negovanje savremenog i slobodnog umetnikog izraavanja, Radivoja Koraa 6, 11000 Beograd Kada se pogleda sam statut ove bizarne NVO jasno se vidi da je ona zapravo paravan za pranje para za svakojake pseudoumetnike svinjarije. Tako je recimo lanom 1.statuta odreeno da je Udruenje graana "Artikal-Drutvo za negovanje i promovisanje savremenog i slobodnog umetnikog izraavanja", osnovano kao nestranako, nevladino i neprofitno udruenje iji je cilj zalaganje za duhovno i kreativno unapreenje svesti o umetnosti i kulturi kroz promovisanje savremene umetnike prakse. O emu se ovde zapravo radi postaje jasno kada se pogleda lan 2.statuta u kome se pored ostalog navodi da Radi ostvarivanja svojih ciljeva Udruenje naroito: promovie savremenu umetniku produkciju, njenu kritiku i teoriju, priprema i organizuje izlobe dela savremene umetnosti ... sarauje sa institucijama kulture, udruenjima umetnika, kolama i univerzitetima, inicijatorima umetniko-kulturnih sadraja iz zemlje i inostranstva...  zalae se za ukljuivanje mladih u rad lokalne zajednice u cilju razvijanja demokratskih odnosa u zajednici.

 

Porodino "kustosiranje"

 

 O tome odakle vetar zapravo duva pokazalo se nedavno na skandaloznom beogradskom 53. Oktobarskom Saloonu gde je kompletna pseudoumetnika svinjarija u ruiniranoj palati Beogradske zadruge kreativno dopunjema posebnim izdanjem Kustosiranja  kojim je trebalo public pokazati kako funkcionie Saloon iznutra.

Sve postaje jo jasnije ako se zna da je jedan od selektora i samoproglaeni kustos 53 Saloona bio izvesni Branislav Dimitrijevi, u javnosti daleko poznatiji kao sin sada pokojnog Vojina Dimitrijevia a osim toga i kao mu direktorke ostataka Muzeja Savremene umetnosti Branislave Anelkovi Dimitrijevi.

Bilo bi jako zanimljivo videti u kom svojstvu je Dimitrijevi godinama realizovao kojekakve projekte preko MSU gde mu je ena direktorka i gde uopte i da li uopte ima nekakvu zbirku kojom je zaduen. Bilo bi takoe jako zanimljivo videti , kakve to kurseve i u kom svojstvu Dimitrijevi realizuje takoe u MSU, tim pre poto je u pitanju muzej a ne obrazovna ustanova. O tome da se ovde radi o jako dobro uigranom drutvancetu prodavaca magle i belih bubrega, odnosno pseudoumetnikih svinjarija najbolje govori injenica da je Dimitrijevi dva puta Bio selektor jugoslovenskog/srpskog paviljona na Bijesranju u Veneciji, 2003. i 2009. Godine, a ovo drugo bijesranje ostalo je upameno po skandaloznoj pojavi umetnika - kanibala Zorana Todorovia kome je za proizvodnju sapuna od sala, pihtija od hirurkog otpada i ebadi od ljudske kose upravo Dimitrijevi u svojstvu pomonika ministra kulture dodelio sitnicu od svega 100.000 evra to na najgori mogui nain ukazuje da nije tano da para za kulturu nema jer je vrlo jasno da para ima ali samo za odabrane! Stoga ni najmanje ne udi da se povedeni snovima o lepoj zaradi, poput muva na lepak, sve vie udruuju kojekakvi bizarni likovi sa krajnje opskurnim ciljevima poput kustosiranja i ostalog blesavljenja!

 

Dve tone uta izloeno ka remek delo

 

U promociji nadriprojekta Kustosiranje panju privlae jo neki detalji. Tako se recimo od institucija kulture, dravne ili nezavisne, domae ili strane oekuje da se aktivnom participacijom, partnerstvom u okviru projekta Kustosiranje poveu sa mlaim, buduim i formiranim kolegama i koleginicama u savetodavnom ili praktinom smislu to uopte ne bi bilo sporno, kao i omoguavanje pripravnikog staa i dobijanje strunog zvanja kustosa, za koje se tano zna koja su prava i obaveze vezano iskljuivo za poslove u muzejima i galerijama, koje takoe, ako imaju fondove umetnina moraju da ispune i zakonski uslov da imaju i strunjake za rukovoenje tim fondom, umesto toga, preko projekta kustosiranje vri se neverovatna mistifikacija i izmiljanje nepostojeih stvari pa se kao ciljevi projekta navode  neverovatne budalatine poput kustoskih praksi, razvijanja alata za rad i neophodnih vetina, tehnologije pripreme i izvoenja samostalnog izlagakog projekta, edukativne podrke proaktivnom pristupu mladih i buduih umetnikih kustosa, timskog rada, razvoja preduzetnita u kulturi, i kultura deljenja  to sve zajedno sa strunim zvanjem kustosa ima veze kao dupe i milihbrot!

Stoga uopte ne udi da je ovako nebulozan projekat naiao na veliku podrku podjednako bizarnih i tetoinskih manifestacija poput Mikser festivala, skaredne manifestacije zapravo remek nedelo nastalo kao rezultat udruenog zloinakog poduhvata izvikanog beogradskom Tria Fantasticus u sastavu Duica Drai, direktorka nadrifestivala Mikser, konceptualni umetnik i lani kustos bez poloenog strunog ispita, najpoznatija po tome to je u galeriju Kulturnog Centra svojedobno ukipovala najmanje dve tone uta sruene kue i to proglasila svojim remek nedelom.

Naravno tu je i izvesna Maja Lali, kreativna direktorka festivala, takoe krajnje bizaran lik veito neukusno obuena sa osmehom poput ajkule i naravno jedini muki lan ove tetoinske klike, izvesni Ivan Kucina, docent arhitektonskog fakulteta, inae dvorski arhitekt pri Velikoj Loi Cvjetianin dr Tatjane koji je zajedno sa njom upropastio reprezentativnu izlobu srpskog slikarstva pretvorivi Galeriju SANU u pretrpani muzejski depo.

 Tako se Duica Drai, kao lani kustos izlobe Brisani prostor "proslavila" izjavom da su pozvali umetnike, kreativne timove i studente arhitekture da uu u naputenu zgradu i reaguju na ono to ona predstavlja i to se sada tu nalazi. Nama nije cilj da u potpunosti transformiemo ovaj deo grada ve da nadogradimo mesta, i da ih aktiviramo.

Ipak, stvari su u Beogradu jo uvek donekle pod kontrolom ali o tome ta se deava kada se ovakve svinjarije postanu zvanina kulturna politika na nivou grada najbolje govori sluaj Paneva gde je pod prethodnom gradskom upravom sa utim preduzeem na elu zamalo dolo do vladavine anarhije jer su se raznorazni lani kustosi razmahnuli, zaneti nedvosmislenom podrkom raznoraznih Majki Tereza o emu nedvosmisleno govori izvetaj o radnom sastanku odranom u skarednoj galeriji Elektrika: Marko Salapura je govorio o iskustvima Elektrike u smislu odnosa saradnje sa gradskim kulturnim centrom ali i gradskom administracijom zaduenom za polje kulture i umetnosti. Njihova iskustva su vana, drugaija, uspena i vredi uiti na njihovom sluaju u pojedinim aspektima.Jedna od kljunih diskusija vodila se oko dileme da li je uinkovitije pokuavati sa modelom ulaska u institucije, njihovog zauzimanja i/ili redefinisanja ili pak koristiti model skvoritanja naputenih prostora. Ukoliko je prvi model u pitanju - kako mu pristupiti, koji su to naini, koji primeri, sa kojim ciljevima? Argumenti za ovaj princip polazili su od miljenja da su institucije javne, dakle nae i kao takvima im moramo prii i aktivno uestvovati u njihovom redefinisanju i upotrebi. Drugim reima, ne treba da ih ignoriemo i smatramo samo feudom politikih i ekonomskih struktura na vlasti.

Ako se zna da u toj skarednoj galeriji izvesni Vladimir Palibrk figurira kao samoproglaeni kustos, konceptualni kustos, organizator galerije Elektrika, a da je istodobno zaposlen u Domu Omladine Panevo, te da je kao "eminentni" muzealac predloio "ingenioznu" koncepciju studije o izvodljivosti osnivanja i delovanja Muzeja kobasica u Panevu koji bi pored ostalog obuhvatao i redovno odravanje festivala kobasica u Panevu , a da je Marko Salapura neiivljeni, umiljeni i frustrirani arhitekta koji se svojedobno zalagao da se na svim ravnim krovovima u Panevu sagrade ume, jasno je da bi u sledeem periodu doiveli da ovakvi pripadnici pseudoumetnikog hitlerjugenda ponu da upadaju u muzeje, crkve i stanove, i odnose sve ono to im je potrebno za neki performans ili drugu pseudoumetniku svinjariju a svi vlasnici bi trebali da budu spremni da sa osobitom" radou izau u susret ovako dobroj deici koja oiglednom lekarskom grekom nije stigla u neko zatvoreno F odeljenje.

 

Tri puta dnevno u Muzeju Batina

 

Jasno je da je ovde zapravo ideja vodilja da se dravno vlasnitvo, recimo zbirke ustanova koje u imenu imaju re narodni na ovako kapitalan nain priblie narodu na taj nain da kojekakva frustrirana ua ili baibozuk pone da prodaje maglu a najtraginije je kada se ovako neto uvrsti u zvaninu kulturnu strategiju nekog grada i to opet zahvaljujui delovanju kojekakvih feministkinja, politikolokinja, aktivistkinja, bivih komunistkinja, koje oito vole mlaaaade i sve to mlaaaadi vole te smatraju da mlaaadima treba u svemu izai u susret, verovatno jer je poznato da nema nieg boljeg od mlaaadog mesa! Stoge ni najmanje ne udi da je prole zime panevaki kongres avki okupljenih oko panevake majke Tereze organizovao specijalno putovanje u Zagreb radi navodnog  strunog usavravanja upravo ovakvih kapitalaca i kapitalki iz raznoraznih panevakih hitlerjugenda i to zakupljenim kombijem, ali su svi okupljeni morali skoro sat vremena da ekaju njegovo visoanstvo Marka Salapuru koji je verovatno zanet prepariranjem enskih eksponata zaboravio na polazak u Zagreb.

Ako se sve ovo zna, postaje sasvim jasno na ta bi liila kultura u kojoj bi ovakvi bizarni likovi preuzeli ustanove kulture, verovatno na neku kombinaciju  jebodroma, toionice cisterni piva i javnog mrkalita kokaina, a ovakvo kapitalno kulturno okupljalite mlaaaadih bi najbolje bilo ukrasiti arheolokim nalazima, urnama, oklopima, narodnim nonjama i slikama Uroa Predia kako bi sve imalo privid Naaaarodnog!

 Oito je da su ovde zakazali roditelji ovakvih pacijenata, ali nije jo nita izgubljeno jer bi za ovakve nadrikustose i pacijente trebalo osnovati poseban muzej, Muzej Batina gde bi tri puta dnevno sedam dana u nedelji trebalo da iskuse primenu svih eksponata iz muzejske zbirke ovog neophodno potrebnog muzeja, pa bi onda mogli i da dobiju zaslueno struno zvanje kustosa muzeja!

 

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane