Do koske

 

Ko  u Srbiji protivzakonito istražuje i eksploatiše rudno bogatstvo?

 

Čupanje iz korena

 

Strane kompanije, i dobro informisani domaći "biznismeni" pljačkaju rudna bogatstva Srbije, koja vrede više milijardi evra. U nepravednu eksploataciju nacionalnih dobara uključene su i najveće svetske kompanije "Rio Tinto" i "Glen Kor", tako što informacije pribavljene iz Geološkog instituta Srbije, prodaju budućem eksploatatoru nacionalnog rudnog bogatstva. Radi se o izuzeno preciznim informacijama čije prikupljanje je  pedeset godina finansirala država

 

Vuk Stanić

 

Strane kompanije u Srbiji koje se bave istraživanjem rudnih bogatstava, često imaju po dvoje zaposlenih. Od korumpiranih ljudi u našoj vladi i resornom ministarstvu pribavljaju dozvolu za istraživanje rudnih resursa na lokaciji za koju unapred znaju da je bogata rudom. Taktika podrazumeva da posle nekog vremena saopštavaju javnosti kako su, eto, otkrili velike zalihe rude!

Njihov, navodno istraživački rad, koji je od samog početka eksploataciona delatnost, proglašava se stečenim pravima. Država im takva prava priznaje i oni počinju da eksploatišu rudu sa lokacije bez da su prethodno učestvovali na bilo kakvom tenderu! Ova istraživačka prava se kompanijama dodeljuju po ceni od 400 evra. Tipičan primer nedomaćinskog ponašanja je eksploatacija privrednih, pre svega prirodnih i to energetskih resursa. Jedan od ekstremnih primera je Zakon o koncesijama, kojim se dozvoljava neograničena eksploatacija neobnovljivih privrednih resursa.Čest je slučaj da se u sadašnjoj praksi Srbije resusrsi upotrebljavaju radi zadovoljenja generacija, ali stranih, a da se ne vodi računa o tome da li će takvom eksploatacijom biti ugroženo zadovoljenje potreba budućih generacija.

Još goru situaciju predstavljala bi prodaja kombinata koji se nalaze na delu zemlje sa neobnovljivim i dragocenim rudnim bogatstvom  i to u bescenje kao što je slučaj sa Borskim rudnicima.

Prema  nezvaničnim informacijama, strana kompanija "Glen Kor" već tokom izborne kampanje počela je da lobira kod budućih ministara iz SNS-a, da im se omogući kupovina Borskih rudnika, ali i pravo da istražuju zalihe uljanih škriljaca na jugu Srbije.

Neophodno je naglasiti i da osim Zakona o koncesiji koji je napisan na štetu države, a u korist tajkuna, i pored prevara koje se odvijaju pod plaštom eksploatacionih prava, u Srbiji godinama niko nije plaćao ni rudnu rentu! (Zvanično ova taksa se zove: naknada za korišćenje mineralnih sirovina, odnosi se na sve rude, kamen, naftu i gas)

Srbija je sa privatizacijom rudnika i resursa počela 2000. godine odmah posle petog oktobra, a  tek 2007. godine kada je privatizovano sve što je interesovalo tajkune. Potom je država, donela Uredbu o plaćanju naknade za korišćenje sirovina. Ipak kontrola o tome ko koliko plaća skoro i da ne postoji. Pa su mediji spekulisali da se i ta uredba slabo primenjuje!

Kompanije koje za sada definitivno ne plaćaju rudnu rentu su: EPS, RTB Bor, proizvođači mineralnih voda, i kamenolomi.

EPS, RTB, Lafarž, Holcim, Titan, ciglarska i keramičarska industrija, fabrike mineralne vode, kamenolomi, industrija građevinskog materijala i mnoge druge firme i grane su obavezne da plaćaju nadoknade za korišćenje mineralnih sirovina, ali one to ili uopšte ne čine ili plaćaju po sopstvenoj proceni kada i koliko žele.

Inače visina rudne rente je među nižima u svetu. Italija i Srbija naplaćuju sedam odsto vrednosti iskopane rude, dok Poljska i Albanija zaračunavaju 10 odsto. Rusija čija firma "Gasprom njeft" eksploatiše naftu u Srbiji naplaćuje čak 22 odsto svima koji eksploatišu rudna i energetska dobra ove zemlje.

 U Srbiji postoji više od dve stotine rudnika i nekoliko desetina mineralnih i energetskih nalazišta. Prema njegovim rečima neke od firmi koje u Srbiji posluju  po osnovu ekploatacionih prava, ili zakona o koncesiji je i "Rio Tinto", britanska kompanija koja vadi Jadarit iz jalovišta kod Loznice. Oni su posao započeli pod izgovorom istraživanja. Po tom osnovu, oni su bez ikakve naknade mogli da utovare jalove iskopine na kamione i da ih odvezu, ne plativši nikome ništa!

Rudarske inspekcije nikada nisu do kraja proverile da li se iz jalovišta vadilo samo radi istraživanja, ili je to bilo pokriće za tajnu eksploataciju, a plan je bio da se sa zvaničnom eksploatacijom počne ove godine na dan Cerske bitke!

Tačna priča da se Jadarit može koristit kao raketno gorivo, ali da je stvarni razlog interesovanja, što je to izuzetan materijal za pravljenje litijum jonskih baterija i drugih elementa potrebnih za vetro parkove. Cene litijuma će narednih godina rasti  jer se materijal koristi za izradu gotovo svih bitnih tehničkih uređaja. Od mobilnih telefona do satelita.

 „Rio Tinto" u Srbiji radi i u Jarondolskom basenu kod Raške, gde istražuje borne minerale, koji se na evropskom kontinentu, ako izuzmemo Tursku, jedino nalaze u Srbiji! Većina zlatnih rudnika u Srbiji pripala Austrijsko Kanadskoj kompaniji „Dandi plemeniti metali". Do sada su kupili tri, od ukupno četiri koncesije koje je prodala Vlada Srbije. Pripalo im je istraživanje zlata na Crnom vrhu. Sprovode ispitivanja i na Staroj planini. Oni ima i odlične rezultate u istrživanju jednog novog tipa zlata. Reč je o karlinskom tipu zlata, poznatog domaćoj geološkoj nauci, čije se prisustvo vezuje za postojanje krečnjačkih stena i mermera u vulkanskim oblastima. "Dandi" je u sporu sa švedskom kompanijom "Feromet" oko nalazišta u Mačkatici. Spor je pred vrhovnim sudom Srbije. Firma "Reseoravar capital" istražuje nalazišta bakra u okolini Bora.

Domaća firma bliska ljudima iz DS "Šumadija minerali" ima prava istraživanja u centralnoj Srbiji. Za firmu "Srbija Nisk" koja ovde takođe eksploatiše rudu, kažu da je u vlasništvu sestre  Mila Đukanovića.

Rudnici Lece, i Kiževak -Sastavci su u vlasništvu poznatog biznismena Miroslava Bogićevića. Bogićević je lider u privatizaciji rudnika metala u Srbiji, najpoznatiji srpski biznismen u oblasti eksploatacije metala, koji pored ova dva, poseduje još nekoliko rudnika, čak i jedan u Makedoniji, zapravo sve rudnike koji su u bivšoj SFRJ, pripadali preduzeću "Zajača" iz Loznice. "Zajača" je u svetu bila poznata po eksploataciji antimona pa je zahvaljujući njenoj proizvodnji Srbija, sve do raspada SFRJ, bila među prvima u Evropi. To su rudnici: Lojane u Makedoniji, Rajićeva gora na Kopaoniku, Dolić, Kik, Rujevac i Brasina kod Loznice. U njegovom lancu su i rudnici nematala poput Ravnaje kod Krupnja koji eksploatiše fluorit, kao i rudnik granodiorita na Boranji kod Zvornika. Na planini Rudnik, eksploataciju vodi firma "Rudnik" na čijem čelu je bivši direktor kompanije "Glen Kor", koja je tokom kampanje podržala Srpsku Naprednu stranku i lobirala da Zorana Mihajović, dođe na čelo ministarstva energetike!

Kosovo i Metohija takođe leži na nalazištu lignita, čije se zalihe procenjuju na 12 milijardi tona, a eksploatacioni period za narednih 200 godina!