Tabloid istražuje

 

Haos, kriminal i samovlašće na tržištu medija i telekomunikacija (2)

 

RATEL gubi rat

 

U podivljaloj srpskoj tranziciji, prostor telekomunikacija bio je i ostao poprište najprljavijih obračuna između državne mafije i moćnih pojedinaca sa neprijatnim biografijama. Mnogi od tih sukoba preneli su se i u politički život. Jedan broj pionira elektronskih komunikacija potpuno je zaboravljen, a oni koji su pokušali da komercijalizuju njihove inovacije, doživeli su gorke trenutke. Tabloidov istraživač pozabavio se prošlim i sadašnjim trenutkom ove krivično-pravno zapuštene oblasti, sa osvrtom na dramatične otimačine Telekomovih resursa, ali i na sadašnje masovne elektronske prevare i pljačke koje traju uz podršku države...

 

 Vuk Stanić

 

Rad Republičke agencije za elektronske telekomunikacije, loše je ocenjen od strane Evropske unije u godišnjem izveštaju o napredovanju. RATEL nije uspeo da sa tržišta iskoreni kriminalan način poslovanja kakav sprovodi  firma Verat. Agencija je  izgubila sudski spor sa TV kanalom SOS, dok je Telekom protiv RATELA pokrenuo jedanaest postupaka! Sa druge strane, RATEL je izgubio upravni spor protiv TV emitera „SOS kanala".

Slede sporovi u kojima će od građana Srbije, ova i druge privatne kompanije imati pravo da potražuju desetine miliona evra, jer su ih RATEL i RRA, oštetili nezakonitim poslovanjem.

„SOS" je oštećen dodelom felerične frekvencije, u koju se konstantno meša drugi program Rumunske nacionalne televizije. Umesto da im dodele drugu frekvenciju, službenici RATELA vode rat za funkcije u Upravnom odboru agencije!

Baveći se sami sobom umesto regulisanjem telekomunikacionog tržišta, stvorila se situacija u kojoj firma "Verat" može godinama koristi radijske frekvencije, bez dozvole RATELA!  U normalnoj državi odavno bi bio pronađen način da se ovakvo poslovanje propisno kazni, a takve kompanije bi bile oterane sa tržišta.

Ipak "Verat" korisnicima uredno fakturiše usluge bežičnog interneta čiji se signal emituje preko pomenutih radijskih frekvencija. Te frekvencije su nacionalno dobro, čiji se zakup mora plaćati, a RATELU i RRA je poveren posao naplate i raspodele.

Pojašnjenja radi treba reći da je kompanija "Verat"  uspela, u vreme kada su dozvole za rad u etru dodeljivane prema političkoj podobnosti, da ostvari monopolski položaj. Kada je kasnije raspisan konkurs za legalne dozvole po novom Zakonu bili su toliko bezobrazni da su se pozivali na ranije "stečena prava".

"Verat" je bio firma iz "BK grupe" koja je pripadala porodici Karić u vreme kada su bili na vrhuncu moći. Tada im je obezbeđen povlašćen položaj na tržištu. Kompanija je potom zvanično prodavana više puta i danas su njeni vlasnici KRESEYCO TRADING LIMITED sa Kipra. "Verat" se i danas ponaša kao da je  jači od RATELA i Ministarstva telekomunikacija.

U bilansima uspeha već duže vremena iskazuju gubitak, pa je nejasno zašto, finansijska policija do danas nije proverila da li oni novac iz Srbije izvlače na Kipar. 

Svakako je u nacionalnom interesu, da se firme koje su stekle monopolski položaj u vreme sankcija isključe iz tržišnog poslovanja, a da se firmama koje pokušavaju da legalno posluju to i omogući.

Situacija na tržištu je takva da Verat, može da radi i ostvaruje prihod koristeći nacionalne frekvencije bez dozvole, dok "SOS" kanal sa dozvolom RATELA i RRA, a ne može da posluje jer mu agencije nisu obezbedile slobodnu frekvenciju.

Prethodno pomenuta presuda u kojoj je "SOS" kanal dobio RATEL sada je otvorila put da ovaj TV emiter, legitimno pokrene novi spor. Ovog puta spor za naknadu materijalne štete. Ukoliko sud ponovo presudi u njihovu korist, novac bi im bio isplaćen iz sredstava RATELA, odnosno RRA, čiji  viškovi treba da se prelivaju u budžet Srbije. To bi značilo da državni novac, odnosno novac građana Srbije zbog grešaka RATELA i RRA, odlazi u džepove privatnih kompanija.  

„SOS kanala" će u sporovima potraživati 6 miliona evra, plus kamate, ako se ne postigne vansudsko poravnanje sa RATELOM, objavljeno je ranije.

Ovde treba podsetiti da je razvoj telekomunikacija u Srbiji, doneo i rat oko pejdžera.

Vlasnik pejdžer firme „Belpadžet" saopštio je ranije javnosti da su njegovo poslovanje prvo špijunirali preko „Karić banke", a da su ga potom iz njegove  kompanije izbacili uz pomoću bombi i pušaka.

 

Ne pomaže ni evropska "medijacija"

 

U domaćem filmu "Rane" prikazano je kako su  kriminalci išli u korak sa razvojem telekomunikacija. Prvo su na trenerke kačili pejdžere, a potom su jedni drugima pretili preko mobilnih telefona. Posle zlatnih lanaca marka mobilnog telefona bila je drugi najvažniji statusni simbol, kriminalnog miljea. Srećom kriminalci više ne nastupaju u javnosti kao što je to bilo u vreme devedesetih.

Danas su kriminalce, zamenili stranački aktivisti, komesari NGO sektora,  menadžeri stranih banaka i firmi koje radijske frekvencije koriste bez dozvole RATELA. Oni svojim skupocenim "tač-skrinovima" šalju poruke poštenom svetu da najskuplji komunikacioni uređaji nisu za sirotinju. Baš kao što nisu bili ni devedesetih. Ipak upravo sedam miliona ljudi iz grupe u koju spadaju, siromašni, srednji sloj, penzioneri i različiti gubitnici tranzicije  su ciljna grupa, internet provajdera, mobilnih operatera, TV i radio stanica.

Narod Srbije sve više vreme, umesto na poslu provodi na društvenim mrežama, blogovima, uključuje se u živi program radio stanica, SMS porukama glasa na estradnim takmičenjima.

Za njih se podjednako interesuju RTS, Pink, SBB, Verat, Telenor, VIP, Telekom. Telekomunikacije definitivno poseduju čarobni štapić koji od sirotinje izvlači velike novce.

Pojedini ovisnici spremni su da gladuju, ali pod uslovom da budu prisutni svakog dana na Fejsbuku i Tviteru. Odrećiće se nove garderobe i kupovaće kod Kineza, ali će uvek učestvovati u SMS glasanjima rijeliti programa (cena prosečne poruke je od 100 do 400 dinara). EU je dugo pritiskala Srbiju da se na evropski način reguliše telekomunikacioni sektor kako bi njihovi kapitalisti mogli da uđu na naše tržište i obogate se iz poslovanja sa našom sirotinjom.

Plan EU je istina mnogo humaniji od onog koji nad nama primenjuju naši tajkuni i političari. Evropljani su predlagali osnivanje nezavisnih tela koja bi regulisala ovu oblast. Na papiru, takva tela trebalo bi osim interesa investitora da štite i interese korisnika. U skladu sa ovim predlozima u vreme Vlade Vojislava Koštunice 2005. godine, osnovan je RATEL.

Pored RATELA postoje i Republička radio difuzna agencija (RRA), Republička agencija za poštanske usluge (RAPUS) i Registar nacionalnih internet domena (RNIDS).  RATELU i drugim agencijama je data potpuna nezavisnost u radu.

Zaposleni u ovim agencijama primaju evropske plate koje u proseku iznose  21.750 evra za godinu dana. Ili, izraženo u nekretninama, jedan manji stan u Zrenjaninu svake godine! Po Zakonu o elektronskim komunikacijama (ZEK) iz 2010. godine i Zakonu o Telekomunikacijama koji je važio do tada, RATEL je trebalo da na fer način zajedno sa drugim telima reguliše oblast telekomunikacija. RATEL za sedam godina koliko postoji nije sastavio šest meseci poslovanja bez da budu tema medija i društvenih grupa u negativnom smislu. Ovo nezavisno telo osim troškova od 65.101 evra po zaposlenom, primenjuje malo proklamovanih „evropskih vrednosti". Ranije izvršni direktor, a danas direktor RATELA dr. Milan Janković, često je nezakonito zastupao ovu agenciju...

Izvršni direktor mogao je RATEL da zastupa samo uz odluku Upravnog odbora,  samostalno zastupanje nije bilo u skladu sa zakonom. On je odluke donosio  i samostalno.

Neke od odluka su:

Izdavanje dozvole za nabavku i korišćenje radio stanice "SOS" kanalu i odluku da se televiziji Bačka Palanka ne dozvoli promena emisione lokacije koju su tražili od RATELA.

Nisu sve odluke RATELA, donošene bez odluke Upravnog odbora, ali su članovi upravnog odbora donosili i odluke kada im je istekao mandat, kao što je bila odluka na sednici 153. održanoj 7. septembra 2010. godine. Tada  je doneta odluka o raspisivanju konkursa za izbor direktora Agencije. Za direktora je   izabran  pomenuti Milan Janković.  

Interesantan je i slučaj predsednika UO RATEL-a dr. Jovana Radunovića. On se juna 2006. godine obratio zaposlenima i javnosti  navodeći da je podneo ostavku Narodnoj Skupštini. Ostavka je uredno zavedena na pisarnici Skupštine pod brojem: 03-118-1634/10.

Po tada važećem Zakonu mandat u UO mu je prestao momentalno. Istekom dana prijema ostavke Skupštini, više nema zakonskih mogućnosti da se ostavka povuče. Ipak, profesor Radunović smatrao je da njegov odlazak sa mesta predsednika ne znači i odlazak iz rada UO.

Posle ovakvog Radunovićevog ponašanja UO RATELA je razmatrao ceo slučaj,  tada su upućeni i pojedinačni zahtevi članova da on prestane da radi. Ništa nije pomoglo, on jednostavno nije hteo da se povuče... 

Stvar je otišla toliko daleko da je "evropski nezavisno" telo, zbog srpskog načina rada moralo da traži medijaciju od državnih organa, čije mešanje u njihov rad evropljani ne vole. Potpredsednik UO Milenko Ostojić obratio se bivšoj predsednici skupštine Srbije, Slavici Đukić Dejanović i Administrativnom odboru Skupštine. U skladu sa ovdašnjim poslovnim običajima iz Skupštine odgovor i mišljenje nikada nije stiglo.

Iz navedenog je jasno da umesto okončanja rata za telekomunikacione resurse, i uvođenje reda u sistem korišćenja i raspodela frekvencija, sad imamo i rat u samom RATELU.

 

 

Svakog meseca jedan stan!

 

 

Sve ovo dokaz je da telekomunikacije u Srbiji jesu tehnološki napredovale, ali da su igrači u igri vrednoj više milijardi evra na istom nivou kao i u vreme pejdžera. Neki se ponašaju tako da su zaslužili da im se za Božić pokloni pištolji i  trenerka.  Primer nesavesnog odnosa prema učesnicima telekomunikacionog tržišta je svakako spor „SOS" kanala i RATELA.

„SOS" je frekvenciju dobio na javnom konkursu prilikom raspodele još 2005. godine. Ubrzo se ispostavilo da od emitovanja na toj frekvenciji u Vojvodini i istočnoj Srbiji nema ništa, jer je sve pokriveno signalom drugog programa Rumunske Televizije. Emitovanjem na istoj frekvenciji signal „SOS" je neupotrebljiv. „SOS" je prvo pokušavao da na miran način reši situaciju, ali RATEL nije imao sluha, pa su tužili. Spor je postao medijski interesantan kada se kao advokat RATELA pojavio bivši šef BIA, Rade Bulatović.

Odmah je u javnosti pokrenuto i pitanje da li je Bulatović imao veze sa izborom članova RATELA. Mediji su podsetili da su članovi birani u vreme kada kada je on bio na čelu BIA, a njegova stranka većinski partner u Vladi Srbije.

Bulatović je u izjavi za medije tvrdio da ne postoji bilo kakva odgovornost RATELA, ali je Upravni sud u Beogradu suprotno njegovoj izjavi presudio u korist „SOS" kanala.

Spor je trajao godinama, a na sednicama UO RATELA od 2005. godine do marta 2011. godine nije bio tema o kojoj se razgovaralo. Kada je o ovom slučaju stigao izveštaj u Evropsku komisiju, ljudi su shvatili da model nezavisnih regulatornih tela jeste funkcionalan u EU, ali da su Srbi sposobni da od  evropskih modela naprave, balkanski neodgovorni cirkus.

U istom periodu RATEL je zaključio ugovor o zakupu zgrade po ceni od 4,1 miliona evra, za šest godina. Kirija na mesečnom nivou je 59.197 evra. Odnosno jedan dvosoban stan na periferiji Beograda, svakog meseca!

 Da su odgovorno poslovali, "menadžeri" RATELA bi uzeli kredit i za 4,1 miliona evra kupili dve zgrade. U jednoj bi radili, a drugu bi oni izdavali. Knjigovodstvena imovina agencije bila bi veća. Deo novca od kirije koju bi oni uzimali bi odlazio na njihove visoke plate,  a novac od zakupa državnih resursa ne bi odlazio privatnoj firmi „Farman" koja im sada izdaje zgradu, a koja je u vlasništvu biznismena Branislava Grujića.

Osim spora sa „SOS-kanalom", i nekoliko manjih kompanija, RATEL se sudi i sa državnom firmom „Telekom Srbija" koja je do sada podnela 11 tužbi protiv agencije. RATEL je svojim odlukama naterao "Telekom" da "Telenoru" na raspolaganje stavi svoje resurse za fiksnu telefoniju. Dakle resursi koji su građeni novcem građana Srbije, poput troškova naknade za uvođenje telefonskog priključka sada su odlukom RATELA gotovo besplatno stavljeni na raspolaganje stranim kompanijama.

RATEL je dalje odlučio da "Telekom" ne može da odredi komercijalno isplative cene za korišćenje ove infrastrukture, prema "Telenoru". Naprotiv "Telekomu" su propisane komercijalno neisplative cene po kojima mora da stavi na raspolaganje svoju infrastrukturu. Sve to nije bilo dovoljno pa je agencija dodatno "Telekomu" odredila i cene poziva i vodova za interkonekciju, sa kojima se posluje na rubu isplativosti.

Prema rečima direktora RATELA, Milana Jankovića, Telekom je protiv njih podneo tri vrste tužbi.

-Devet tužbi se tiču odnosa "Telekoma" i "Telenora", odnosno odluke o izdavanju druge licence za fiksnu telefoniju. Jedna tužba zadire u odnose "Telekoma" i firme "Orion" koja se registrovala za poslove fiksne telefonije, odnosno odluke da RATEL-a da cene interkonekcije budu iste u svim mrežama. Jedanaesta tužba tiče se novih cena telefonskih usluga, kaže Janković.

 

 

 A 1.

 

 

RATEL kupio geografske karte od 25.000 evra koje na Googl-u koštaju 500 evra

 

 

Republičkoj agenciji za elektronske telekomunikacije (RATEL) u radu su potrebne geografske karte terena, jer različit teren utiče na emitovanje TV i radio signala.  Ne moguće je signal iz Srema poslati za Bačku, a da se prijemnik ne stavi na Frušku goru. Isto važi i za signal za mobilnu telefoniju i internet. Imajući u vidu da RATEL dodeljuje frekvencije i naplaćuje takse za njihov zakup, u obavezi su da budu upućeni sa geografskim terenom. Oni do detalja vode evidenciju o načinima na koji se odrđena frekvencija pokriva nacionalno ili regionalno. Za te potrebe RATEL je započeo rad sa kartama Vojno Geografskog zavoda koje daju tačnost od 200 metara. Čak i u centralnoj Srbiji gde je teren raznolik i gde se signali sudaraju sa brdima i planinama tačnost do 200 metara je više nego dovoljna za pravilnu evidenciju kretanja signala. Ipak RATEL je 2010. godine za 25.000 evra nabavio karte sa tačnošću gustine naseljenosti od jednog metra. U međuvremenu Gogl je ponudio softverska rešenja za mape sa preciznaošću od šest centimetara, za svega 500 evra!

 

 

A 2.

 

 

250.000 evra za službena putovanja

 

 

Zaposleni Republičke agencije za elektronske telekomunikacije RATEL, godišnje potroše više od 200.000 evra  na službena putovanja. Prema ranije objavljenim podacima u 2010. godini potrošili su na službena putovanja 230.000 evra, dok je 2011. i 2012. potrošeno još više novca na "turističke aktivnosti". U 2012. godini, direktor agencije Milan Janković i drugi zaposleni RATELA službeno su putovali u Barselonu, od 26.02. do 01.03.

Od 19.03. do 22.03. u Kan, Putovali su direktor RATELA i njegova pomoćnica Mirjana Arsekić Kraković.

Od 22.3 do 28.3. Direktor je putovao u Ženevu zajedno sa pomoćnicom Mirjanom Arsekić Kraković. Od 28.03. do 30.03 bio je na putu za Bukurešt. Od. 19.04. do 20.04. U Zagreb je putovalo šest zaposlenih RATELA.

Od 20. 04. do 25. 04. Direktor je bio na putu do Hajldelberga. Od 07.05. do 15.05. Janković i predsednik Upravnog odbora Jovan Radnović putovali su u Peking i Šenšen. Od 20.05. do 26.05 Sa pomoćnicom Ljiljanom Matavulj, Janković je bio u Dubrovniku. Od 05.09. do 08.09. Na programu je bilo putovanje za Štokholm, koji su posetili pomoćnice Mirjana Arsekić Kraković i Ljiljana Matavulj i pomoćnik Vladica Tintor. Od 05.09. do 07.09.  Putovao Direktor je putovao u Tiranu. Od 25.09. do 28.09.  Janković je "posetio" Kipar. Od 09.10. do 10.10 Bio je u Beču. Od 13.10.  do 18.10 direktor RATELA, morao je da putuje i u Dubaji. Od 14.11. do 17.11. U Letoniju su putovali: Pomoćnice Mirjana Arsekić Kraković i Ljiljana Matavulj i pomoćnik Vladica Tintor.

Od  14.11. do 16.11. Janković je bio na putu za Brisel. Od. 03.12. do 07.12. Bio je na Malti.

Od 07.12. do 15.12 Ponovo je službeno otputovao u Dubaji.  Potrebu za ovolikim i ovako skupim putovanjima u RATELU pravdaju kao neophodno praćenje trendova i edukaciju zaposlenih. Zvanično razlozi putovanja su međunarodne konferencije iz oblasti telekomunikacija. Iako zvanično direktor i drugi povlašćeni članovi RATELA putuju edukacije radi, nije im zabranjeno da se pre i posle konferencijskih skupova okupaju, na plažama Dubajija i Dubrovnika, niti da sa visokim dnevnicama za putovanja obave i ugodan šoping.

 

 

A 3.

 

 

 RATEL-ov sporedni trošak, 52.188.000 dinara!

 

Pored astronomskih plata u RATELU koje u proseku iznose  u proseku 1.379 evra po zaposlenom RATEL troši i pedeset dva miliona dinara različite projekte poput edukacije zaposlenih. Deo sporednih troškova su i  uuge prevođenja (4.788.000 dinara), obrazovanje zaposlenih (2.500.000 dinara), odnosi sa javnošću ( 2.900.000 dinara), ugostiteljske usluge (1.000.000 dinara), reprezentacija (500.000 dinara), pokloni (2.000.000 dinara), nagrade za zaposlene (15.600.000 dinara), putovanja (24.788.000 dinara)...

 

 

A 4.

 

Budžet regulatornih agencija 24.473.951 evra!

 

 

Telekomunikacijsko informacionu oblast regulišu četiri agencije sa ukupnim budžetom većim od dvadeset četiri miliona evra. Agencije su po direktivama iz EU, nezavisne, pa se o novcu koje prihoduju od taksi za oblast koju regulišu malo zna. Ministar finansija Mlađan Dinkić je ranije obećao smanjenje broja ovakvih agencija koje osim u oblasti telekomunikacija postoje u gotovo svim grana privrede. Obećao je Dinkić i njihovu veću efikasnost, a predlagao je i da novac koji prikupe od taksi bude uplaćen direktno u budžet države umesto u njihove budžete. Da je ovakva obećanja Dinkić i ostvario, agencije bi i dalje bile nezavisne u radu, ali bi se moglo uticati na na njihovo rasipničko trošenje novca koje prikupe od taksi. Dinkić je iz nekog razloga posle formiranja Vlade prestao da priča o ovoj temi. 

U oblasti telekomunikacija postoji prostor da se od četiri agencije spajanjem naprave dve ili čak jedna, da se tako uštedi na visokim platama zaposlenih ali da se postigne veća efikasnost, jer operateri ne bi morali da traže dozvole od dve tri ili više agencija već bi sve završavali na jednom mestu.

Agencije regulisanje oblasti telekomunikacija su: Republička radio difuzna agencija RRA, Republička agencija za poštanske usluge RAPUS, Registar nacionalnih internet domena RNIDS. Ove četiri agencije su u budžet 2010. godine prihodovale 24.473.951 evra i od tog novca u budžet Srbije uplatile 13.408.408 evra. Razliku su trošili na visoke plate, i druge troškove njihovog skupog nezavisnog postojanja. Iz navedenog je jasno da su agencije skupe i neracionalne. Formiranjem jedne nove regulatorne agencije za ovu oblast sa nadležnostima svih pomenutih agencija, privredi bi olakšalo poslovanje, dok bi troškovi njihovog rada bili manji, a godišnja uplata u budžet od korišćenja taksi veća. 

 

A 5.

 

Dalje od Srbije, dalje od nevolja...

 

U godišnjem Izveštaju o napretku u pridruživanju Srbije EU,  u okviru poglavlja 10 piše:

-Napredovanje telekomunikacionog sektora u Srbiji je malo i neznatno. Tržište telekomunikacija je zatvoreno. Postoji dosta administrativnih prepreka. Srbija nije pogodno tle za ulaganja u sektor telekomunikacija.