Natrag

Druga strana

 

Druga strana

 

Sumnjivo  lice

 

Bivši načelnik Resora državne bezbednosti Srbije Goran Petrović, dugogodišnji analitičar i kontraobaveštajac zadužen za američki sektor, prvi beograđanin koji je stao na čelo te Službe, u kolumni za Tabloid, opisuje kako je svojevremeno ušao ''u sudsku proceduru'' pod optužbom da je, zajedno sa tadašnjim ministrom policije Dušanom Mihajilovićem, ''neovlašćeno prisluškivao'' neke građane, samo zato što je  tadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije odlučila da suspenduje Ustav, i da zaključi da prisluškivanje onih za koje postoji sumnja da pripremaju teška krivična dela nije uopšte dozvoljeno, i da ona to zabranjuje

 

Goran Petrović

 

Nedavno sretoh svog bivšeg ministra Dušana Mihailovića. Zalogaj po zalogaj, gutljaj po gutljaj, reč po reč, malo o starim vremenima, a malo bogami i o aktuelnim, ostadosmo u priči dva-tri sata. Obzirom da smo se kao i nekoliko puta pre toga sreli u restoranu ili ti kafani u okolini Palate pravde, gde smo prethodnih godina često boravili, ja se u neko doba setih istražnog postupka koji se protiv nas već godinama vodi po nekakavoj krivičnoj prijavi za zloupotrebu službenog položaja, odnosno neovlašćeno-nezakonito prisluškivanje, pa zapitah šta se dešava sa tim predmetom i da li smo mi još uvek sumnjiva lica? Tako saznadoh da je postupak obustavljen.

A sve je počelo pre 8-9 godina. U to vreme sam gotovo svake nedelje išao na sud, ali uglavnom kao svedok, pa me je malo iznenadio poziv za saslušanje u svojstvu okrivljenog, iako sam znao da se oni kojima nisam drag, nakon mog odlaska sa mesta načelnika RDB svojski trude da nađu bilo šta sa čime bi me kompromitovali u javnosti, ili poslali u zatvor.

 Elem, pošto sam poznavao i poznajem i službeno i privatno veliki broj advokata, tužilaca i sudija, unapred sam se informisao o čemu se radi, nasmejao i otišao kod istražnog sudije. A sudija simpatična gospođica, prijateljica mog prijatelja, sa vidnom nelagodom mi kaže ono što sam već znao, da je protiv mene i bivšeg ministra Mihailovića podneta krivična prijava za zloupotrebu službenog položaja, odnosno neovlašćeno i nezakonito prisluškivanje. I shodno pravilima postupka nakon toga mi čita navode krivične prijave koji u skraćenoj i pojednostavljenoj verziji izgledaju ovako...

Imenovani, to jest ja, je navedeno krivično delo počinio tako što je S.M. kao načelnik Prvog odelenja Centra RDB Beograd, dana tog i tog, potpisao predlog za primenu Operativno tehničke mere, Tajne kontrole telefonskih razgovora prema tome i tome, koji je napisao operativni radnik taj i taj, a potpisao i šef grupe taj i taj, zavedeno pod tim i tim brojem, i prosledio ga nadležnoj upravi RDB gde je primljen dana tog i tog, zaveden pod tim i tim brojem i uz propratni akt nadležnog linijskog instruktora poslat u kabinet načelnika RDB, koji je dana tog i tog POTPISAO PROPRATNI AKT zaveden pod tim i tim brojem kojim se predmet upućuje ministru unutrašnjih poslova. Ovo što sada sledi je svetska premijera jedne važne, javnosti do sada nepoznate činjenice, koji je na osnovu ODLUKE PREDSEDNIKA VLADE REPUBLIKE SRBIJE, broj taj i taj, od dana tog i tog, doneo ODLUKU O PRIMENI OTM TKTR mera, prema tome i tome, broj taj i taj, od tog i tog dana!!!

    Da li ste razumeli navode krivične prijave, pita me nakon toga, a ja odgovaram: NISAM. Da vam pročitam još jednom, pita ona zbunjeno? Ma nema potrebe kažem, razumem ja sve što je tu napisano i više od toga, samo ne razumem kako to može da bude krivična prijava kada je to MOJA ODBRANA!? Jer tu sve lepo piše i jasno se vidi da o svemu postoji validna dokumentacija. Zato ne vidim u svemu tome nikakvo krivično delo, ni zloupotrebu ni ministra, a pogotovo ne sopstvenu, jer ono što se meni stavlja na teret, potpisivanje propratnog akta kojim neki predmet upućujem nadležnom pretpostavljenom starešini, to jest ministru, nikada i nigde nije bilo niti će biti krivično delo.

    Dolazeći na mesto načelnika RDB krajem januara 2001.god. znao sam kakvi izazovi stoje, ne samo preda mnom i DB-om već i MUP-om, pravosuđem i celom vladom, i koliko je ratnih zločina, ubistava i kriminala iz prethodnog perioda trebalo rasvetliti i procesuirati, plus terorizam i oružana pobuna na jugu Srbije, pa smo odmah počeli sa radom, što je podrazumevalo i primenu te elementarne i banalne mere prisluškivanja koju primenjuju i koriste od kad je sveta i veka, sve policije i službe bezbednosti svih zemalja sveta. Tako što su, kao što je već i opisano, operativci pisali predloge, a ja ih slao ministru koji ih je potom prosleđivao Vrhovnom sudu Srbije, s obzirom da je Predsednik ovog suda, odnosno sudija koga on ovlasti, jedini nadležan za donošenje Odluke o odstupanju od načela nepovredivosti tajnosti komunukacije...To jest prisluškivanju.

Ali nisam znao ni mogao da pomislim i pretpostavim da će se desiti ono što se desilo kada je u neko doba, umesto odluka koje nisu stizale u sedište RDB, došao jedan sudija VSS i na naše zaprepašćenje nam rekao da Predsednica VSS smatra da je prisluškivanje kao kategorija neustavno i da ona shodno tome neće doneti nijednu odluku kojom će se odobriti primena te mere u bilo kom slučaju.

Bez obzira da li je neko špijun, ratni zločinac, ubica, kriminalac ili terorista i na koji način i u kom obimu ili obliku ugrožava bezbednost Srbije i njenih građana!? Za neverovati, ali je bilo baš tako. To što je Ustavni sud Srbije već razmatrao i odbacio inicijativu o proglašenju prisluškivanja neustavnim njoj ništa nije značilo jer navodno Ustavni sud SRJ tu odluku još nije potvrdio!?

OK, kažem ministru i premijeru, ili žena ne zna šta čini pa joj treba oprostiti, naravno i smeniti i poslati u odgovarajuću medicinsku ustanovu, ili što je još strašnije, zna, pa onda treba otkriti, naravno opet pošto bude smenjena, ko stoji iza te njene skandalozne, frapantne, antidržavne i u svakom slučaju bezbednosno tragične odluke, i dodam da u Ustavu Srbije postoji član koji kaže da u slučaju kada je ugrožena bezbednost zemlje premijer može preduzimati neke mere i donositi odluke koje inače nisu u njegovoj nadležnosti. Što je i učinjeno, pa je shodno Ustavu premijer doneo Odluku da Odluke o primeni mere prisluškivanja, do daljnjeg donosi Ministar unutrašnjih poslova. Čiča miča i gotova priča.

    Ali ono što je u celoj priči najinteresantnije je činjenica da je krivična prijava podneta samo protiv Mihailovića i mene, iako je i javna bezbednost, to jest policija, primenjivala ovu meru na isti način kao i RDB, a načelnik RJB činio isto ono što i ja, iako su još dugo nakon mog odlaska još dva načelnika RDB odnosno BIA meru prisluškivanja primenjivala na isti način kao i ja, iako su vojne službe pedeset godina neustavno i nezakonito sve operativnotehničke mere primenjivale bez odluke Vrhovnog suda...A, da vi ovo ne biste znali, režiseri farse su ekspresno ceo postupak proglasili državnom tajnom, jer im je očigledno bilo važno da Petrovića i Mihailovića po svaku cenu javnosti predstave kao kriminalce, ništa bolje od onih koje su oni radeći svoj posao uhapsili i poslali u zatvor. Jer, kada do običnog i neupućenog građanina stigne samo informacija da su bivši ministar policije i šef Udbe optuženi za zloupotrebe i neovlašćeno prisluškivanje, bez ikakvih drugih detalja, on u nedostatku pravih informacija po automatizmu pomenute već doživljava automatski kao krive i osuđene, ne pomišljajući ni na tren da je sve to najobičnija budalaština koju su upriličili njihovi ideološki i politički neistomišljenici.

    Sve u svemu ova pravosudno-bezbednosna farsa je trajala nekoliko godina, tokom kojih su nesrećni tužioci i sudije saslušavali i saslušali nekoliko desetina pripadnika RDB možda i preko sto, napisali gomile besmislenih izjava, zapisnika, održali na desetine ročišta, potrošili stotine i stotine radnih sati, a verovatno i milione dinara građana Srbije, nemajući hrabrosti da ovu krivičnu prijavu odbace kao neosnovanu, da ne kažem imbecilnu.

    Na kraju, moram reći i to da sam, saznavši da je protiv mene podneta krivična prijava za zloupotrebu službenog položaja, doživeo neviđeni stres od koga sam pak dobio perut i od tada bio prinuđen da perem kosu skupim šamponom Head&Shoulders, mada, ruku na srce, moram priznati da je to za činjenicu da više nisam sumnjivo lice, barem po ovom pitanju, beznačajna cena!

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane