Natrag

Otimanje

Otimanje

 

Budet Srbije na usluzi strankama, centrima moi i linim potrebama vlastodraca

 

Pare, rupe i pendreci 

 

Budet za 2013. godinu pokazuje da vlast predvia unutranje sukobe, a ne spoljnu agresiju. Za policiju je planirano izdvajanje vee od onog za nove investicije ili za poboljanje stanja u agraru, ali vei deo para ne odlazi na poboljanje standarda zaposlenih, ve na nabavku novih sredstava prinude kojima e nasilno biti razbijane demonstracije gladnog naroda.

 

Igor Milanovi

 

 

Budet za 2013. ukazuje na sve slabosti srpske privrede delimino nasleene od ranije, a dobrim delom proizale i iz politike aktuelne vlasti.

Ukupni budetski rashodi planirani za ovu godinu iznose 1.078.316.879.000 dinara, to je po srednjem kursu za evro na dan 31. decembar 2012. iznosilo 9,482 milijarde evra.

Najvea stavka u budetu je planirano izdvajanje za dopunu Penzijsko-invalidskog fonda u visini od 281 milijarde dinara, to predstavlja polovinu sredstava potrebnih ovom fondu. Na drugom mestu su rashodi za zaposlene u javnom sektoru koji e dostii 266 milijardi dinara (od ega samo za plate ide 203 milijarde dinara), te e na ove dve stavke otii vie od polovine planiranog budeta.

U svim dravnim organima ima ukupno 270.678 zaposlenih shodno projekciji iz budeta. Najvie zaposlenih ima u osnovnom obrazovanju, njih 69.898. Ono to je zaprepaujue jeste broj zaposlenih u Ministarstvu unutranjih poslova i Ministarstvu odbrane.

Ministarstvo odbrane ima 25.565 osoba u stalnom radnom odnosu i 10.435 ljudi zaposlenih na odreeno vreme, to zajedno ini 36.000 zaposlenih. Sa druge strane, Ministarstvo unutranjih poslova ima ukupno 49.365 zaposlenih i skoro svi oni, sa izuzetkom njih 23, su za stalno zaposleni. Ovom broju treba dodati jo 2.050 osoba stalno zaposlenih u Bezbednosno informativnoj agenciji.

Po ovim podacima vidi se da je broj zaposlenih u policiji skoro za 50 odsto vei od broja zaposlenih  pri vojsci, to znai da sadanja vlast ne rauna sa ozbiljnim spoljnim neprijateljem, ali se sprema za obraun sa unutranjim neprijateljima.

Istovetni zakljuak se namee i kada se uporede finansijski izdaci planirani za policiju i vojsku. Iako, po pravilu, vojska raspolae daleko skupljim sredstvima od onih potrebnih policiji, budetske razlike su u korist Ministarstva unutranjih poslova?!

Za policiju je planiran izdatak od 70.733.603.000 dinara, a za Ministarstvo odbrane samo 58.076.547.000 dinara.  Ovo ukazuje na to da e daleko vrednija oprema biti isporuena policiji, dok e vojska morati da se zadovolji korienjem ve prevazienog i dotrajalog naoruanja, jer za znaajnije nabavke novog, u budetu jednostavno nema para.

Iako je lepa vest da Srbija po miljenju njenih vlasti trenutno nema spoljne neprijatelje, ipak je dravniki neozbiljno nastavljati sa ubijanjem ve ionako polumrtve vojske, jer situacija u okruenju moe da se promeni u skoroj budunosti. U ovakvom ponaanju sadanje vlasti, koje se u biti ne razlikuje od onoga ta je radila prola vlast, krije se poruka svakom ozbiljnijem analitiaru da vlada planira da odbranu zemlje prepusti nekoj spoljnoj vojnoj organizaciji. Da li je to pokuaj da se Srbija na mala vrata i suprotno raspoloenju graana uvue u NATO pakt?

S obzirom da u ovom trenutku, sa izuzetkom neuralgine Preevske doline gde su mogui sukobi sa albanskim teroristima, Srbija nema pomena vredne "unutranje neprijatelje" po izglasanom budetu vidi se da se vlast sprema na sukobe veih razmera sa demonstrantima, odnosno gladnim narodom koji bi ovog leta mogao da preplavi ulice srpskih gradova. Zbog toga su i izdaci za nabavku nove opreme i naoruanja za policijske jedinice daleko iznad onih planiranih za vojsku.

U budetu za ovu godinu planirani su izdaci za kapitalna ulaganja u visini od 46,9 milijardi, dok e na agrar otii jo 45 milijardi dinara. Iako su izdaci za poljoprivredu skoili sa 2,6 odsto ukupnog budeta na 4,5 odsto, ipak je vidljivo da ovogodinji budet nikako ne moe da se naziva investicionim ve, pre, restriktivnim.

Ono to posebno optereuje budet, pa samim tim i privredu jeste poveanje deficita i ukupne zaduenosti zemlje. Od nekadanjeg zakonskog limita na nivou od 45 odsto bruto domaeg proizvoda nije ostalo nita, jer je jo vlada Mirka Cvetkovia dogurala na preko 50 odsto BDP-a, a ova sadanja je nastavila sa zaduivanjem.

Na kraju novembra 2012. javni dug Srbije je iznosio 17,56 milijardi evra to je ve iznosilo 60,2 odsto BDP-a, a po preliminarnim rezultatima za kraj prole godine zaduenje se povealo na 17,67 milijardi evra, odnosno 61,5 odsto BDP-a. Ovako visok nivo javnog duga izdrljiv je samo za razvijene ekonomije, ali ne i za zemlju ija privreda iz godine u godinu slabi, a za 2013. planiran je rast proizvodnje od svega 2,2 odsto, to se u sluajevima ovako malih privreda smatra opasnom stagnacijom.

Da bi se isplatili krediti koji na naplatu dospevaju u 2013. godine. Srbija e morati ponovo da se zaduuje na stranom tritu, tako da je jo uvek otvoreno pitanje da li e projektovani budet uopte moi da se popuni sa deficitom od oko 100 milijardi dinara bez tampanja novih para.

Srbija ve sada spada u visoko zaduene drave, odnosno one koje su na korak od dunikog ropstva, spirale stalnog zaduivanja kome nema kraja. Nekadanja Jugoslavija sa preko 20 miliona stanovnika 1988. bila je duna ukupno 14,8 milijardi dolara, dok danas samo Srbija sa sedam miliona stanovnika duguje ukupno 38 milijardi dolara.

Za 22 godine sve bive republike nekadanje SFRJ, a danas nezavisne drave, poveale su svoje dugove za ukupno skoro trinaest puta!

Najvie se u procentima zaduila Slovenija - 21,5 puta, odnosno sa nekadanjih 2,6 milijardi dolara na 56 milijardi. Za njom sledi inae apsolutni ampion u ukupnom zaduivanju, Hrvatska koja je svoje dugove sa nekadanjih 4,6 milijardi dolara poveala za petnaest puta na 69 milijardi dolara.

Crna Gora je 1988. dugovala 0,416 milijardi dolara, a krajem 2010. 4,7 milijardi, Makedonija je u istom periodu svoje zaduenje sa 0,89 poveala na 6,7 milijardi dolara, a Bosna i Hercegovina sa 2,1 na 16 milijardi.

Davne 1988. godine Srbija je dugovala 5,5 milijardi, a krajem 2010. javni i privatni dugovi nae republike prema inostranstvu iznosili su 38 milijardi dolara.

Slovenija, a manjim delom i Hrvatska svoje kredite su racionalno iskoristile ulaui u proizvodnju i infrastrukturu. Za Srbiju jednostavno nije jasno gde su otile milijarde dolara uzetih na kredit iz inostranstva, osim na popunjavanje budetskih rupa, odnosno u privatne depove ljudi na vlasti i njoj bliskih.

Zbog toga budet za 2013. godinu ne moe ni da bude investicioni, ve restriktivni koji e novim nametima da ugui i ovo malo privrede to je preivelo u Srbiji. Kada bi bar danas prestalo da se krade u onolikoj meri koliko se to radilo poslednjih 12 godina, bilo bi dovoljno para za investicije i bez podizanja stope poreza. Problem je, jedino u tome to se vlast u tolikoj meri navikla na krau, da bez nje ona jednostavno ne ume da funkcionie. Zbog toga su nova zaduenja neminovna, a to e jednog dana vraati neka budua pokoljena, ako dotle uopte jo bude bilo ivih ljudi u Srbiji.

Kako danas stvari stoje, sa ovakvim tempom otvaranja novih radnih mesta celokupni srpski budet za etiri godine odlazie na popunu rupa u PIO fondu, pri emu se penzije nee drastino poveati u odnosu na ove dananje. Ovo znai da e sav novac kojim Srbija raspolae odlaziti na gladovanje penzionera. Potpuno nerazumna i za narod pogubna politika.

 

A 1.

 

Sloboda obrazovanjem, robija naoruanjem

 

Kada je ministar odbrane Velike Britanije jednom preporuio Vinstonu erilu da budet za odbranu pojaa na raun izdataka za kulturu i obrazovanje, premijer ga je zapitao: "A ime emo onda da se branimo?"

Stari dravnik je dobro znao da se jedna zemlja ne brani samo tenkovima i topovima, ve daleko vie obrazovanim i talentovanim dravljanima. Srbija bi po miljenju aktuelne vlasti trebala da se brani - pendrecima i suzavcem.

Pored toga to e dve treine budeta otii na rashode za zaposlene u administraciji, penzije, Ministarstvo odbrane i ministarstvo unutranjih poslova, za Upravu za izvrenje krivinih sankcija, odnosno za zatvore u Srbiji predvieno je 8.245.829.000 dinara. Tako za ministarstva kulture i obrazovanja ostaju jo samo mrvice.

 

GLOSA

 

Za 22 godine sve bive republike nekadanje SFRJ su poveale svoje dugove za ukupno skoro trinaest puta!

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane