Natrag

Tabloid je pozvan

 

Tabloid je pozvan

 

Kolubara-Lazarevac: pakao na površinskom kopu, raj na Devičanskim ostrvima

 

Kenetov duh nad Kolubarom

 

Mala, ali dobro raspopređena grupa ozbiljnih mešetara, prevaranata i lopova, koja je  godinama jahala na grbači rudarskog basena "Kolubara", i dalje pljačka. Uprkos procesu protiv biznismena i bivšeg člana Upravnog odbora EPS-a, Radoslava Savatijevića-Keneta, u "Kolubari" je ostao njegov menadžment koji, očigkledno, nema ko da smeni.

 

Piše: Insajder E - 11

 

Pre skoro tri meseca, bez redovne konkursne procedure, a na preporuku Srpske napredne stranke, na mesto generalnog direktora Rudarskog basena „Kolubara" imenovan je Milorad Grčić, do sada nepoznat srpskoj javnosti. Oni retki koji nešto o njemu znaju, sećaju ga se kao čoveka koji je svoj dosadašnji radni vek proveo kao ugostitelj! Od menadžerskih sposobnosti, glavna mu je preporuka bila ta što je uspešno vodio pečenjaru! Neko je duhovito primetio da je Grčić samo malo promenio zanat i da je, ustvari, prešao "sa uglja na ugalj"!

 Ispod tragikomične istine o ovom skandaloznom izboru, krije se gorka svakodnevnica u "Kolubari", koja je strateški od ključnog značaja za celokupan srpski energetski sistem. Sudbina 15.000 zaposlenih danas je neizvesnija nego ikada pre, a posledice kriminalnih dela Radoslava Savatijevića-Keneta i mnogih drugih koji su se protivzakonito obogatili na leđima ove velike državne krave muzare, ne mogu se sagledati još uvek. Mafijaši koji su doslovno raskrčmili „Rudnap", „Minel" i druge velike firme, sada su došli da rasprodaju „Kolubaru", raspoređujući se na sva strateški bitna mesta ovog već opljačkanog privrednog giganta. Unapređenja Kenetovih mafijaša traju i dalje, a na predlog Igora Smiljkovića, pomoćnika direktora za komercijalne poslove koga radnici pamte po tome što se besomučno napijao na Kenetovim žurkama i drugim bahanalijama. U komercijalnom sektoru koji on "pokriva", smenjeni su samo sitni lopovi (neprilagođeni i nevešti u velikim pljačkama), i oni koji nisu hteli da potpisuju sumnjive ugovore.

Članovi komisija i pravnici u "Kolubari" prinuđeni su da potpisuju i do deset puta skuplje ponude koje im stavi na sto Smiljkovića i njegovi "menadžeri", Jovanka Savatijević, rukovodilac poslovnice za nabavke reproopreme, Gordana Pajić bivši rukovodilac službe uvoza i izvoza, Saša Vasić, kum Miroljuba Stojanovića i  Kenetov sestrić, sada novi rukovodilac službe uvoza i izvoza, Nikola Urošević takođe Kenetov kum, Nemanja Simić, novi rukovodilac poslovnice reproopreme i kum Miroljuba Stojanovića, Mirjana Novičić, rukovodilac službe nabavke, Kenetova sestra od tetke, Olivera Radaković snajka Kenetova i rukovodilac pravne službe, Nikola Urošević, rukovodilac uvoza, još jedan Kenetov kum, Ljiljana Vesić, rukovodilac poslovnice mašinskih delova, Jasminka Jovanović rukovodilac prodaje uglja sa Kosova...

Svako od ovih rukovodilaca ima upadljivo skupe automobile i ogromne kuće, lepe vikendice i apartmane na planinama Tari i Zlatiboru, većina njih osim džavnih poslova vodi i svoje privatne firme registrovana na druga imena, poseduju mehanizaciju i kamione za eksploataciju i transport uglju, svi odreda letuju na preskupim i elitnim svetskim destinacijama, a oni iz samog vrha ove mreže obavezno gostuju u Kenetovom hotelu in Kipru. Da bi stvari bile jasnije, treba reći i to da su magacini pretrpani mazivima i uljima za narednih deset godina, a novi kontigenti stižu svakodnevno. Manje je bitno ko to naručuje i za koga, važno je ko zarađuje od kupoprodaje.

Naravno, zarađuju ti isti ljudi koji se oblače u najekskluzivnijim buticima, imaju kućnu poslugu kao na srednjovekovnim dvorovima, pomoćnice, baštovane, upravnike imanja, privatne advokate i finansijske savetnike, privatno obezbeđenje im vozi decu do škole i nazad...

Primera bahatosti među ovom "elitom" ima na svakom koraku. Tako, na primer, već pomenutom Nemanji Simiću ništa ne znači kad mesečno slupa barem jedan auto čija vrednost nije ispod pedesetak hiljada evra.

Lazarevac je zavijen u crno još od 2004. godine kada je sudski istražitelj Svetlana Stojanović - inače supruga Miroljuba Stojanovića, doslovno pokrala dokaze protiv Radoslava Savatijevića-Keneta i drugih lica, koji su joj predati u sudu u Lazarevcu, pa je tako "karijera" navedenih Kenetovih rođaka mogla da se nastavi uzlaznom putanjom...Ne treba ni to zaboraviti, svi nabrojani su se obogatili kao članovi Demokratske stranke, osim Miroljuba Stojanovića, člana URS-a i Jovana Savatijevića član LDP-a.

Mada su, uprkos raznim istragama i medijskim galamama označeni krivci za pljačku "Kolubare" iz koje su nestajali kamioni i kamioni uglja, za mnoge od njih procesi na sudu traju, i dalje traju netransparetne nabavke, a rukovodstvo je sve bogatije. Kadu sa raznih pozicija kao i pre osam godina. Dokazano je da je svaka nabavka u Kolubari smišljeno nameštena.

Kada bi lažni borci protiv korupcije poput Aleksandra Vučića ili Zorane Mihailović stvarno hteli da istinski istraže kriminal u "Kolubari" (mada im to ne pada na pamet), odmah bi mogli da ustanove ko je i kako stekao pokretnu i nepokretnu imovinu. Ali, čak i kada bi im je oduzeli, ne bi država mogla da namiri svoje gubitke, jer je veliki deo novca potrošen u privatne investicije van Srbije, ili je jednostavno deponovan u neke of-šor banke Devičanskih i drugih egzotičnih ostrva.

Dok radnici "Kolubare" rade na površinskim kopovima u zastrašujućim uslovima, zimi u blatu i na ledu, a leti i na četrdeset stepeni iznad nule, ovi i ovakvi rukovodioci im prete otkazima ukoliko im padne na pamet da štrajkuju.

Gospoda iz "Kolubarine" komercijale imaju luksuzni vozni park sa sedamnaest najskupljih putničkih vozila, koji su im danonoćno na raspoloženju, čak i kada idu u provod. Sirotinja na kopovima o sopstvenom trošku sa mobilnih telefona zove   majstore kad je neka mašina u kvaru, da im daju upustva kako da ih otklone! A oni su sve češći  na opasnoj i dotrajaloj opremi koju niko od rukovodilaca ne želi da zameni. Tako je u praksi ostvaren provereni recept lihvarske zarade ekstraprofita na kriminalan način, preko kršenja osnovnih ljudskih i radničkih prava, zakidanjem na platama i strahovladom, kako bi se dobili savremeni robovi, zapravo, najjeftinija radna snaga na svetu, jeftinija čak i od one u Kini i Indiji!

 Istovremeno, samo računi na pojedinim službenim mobilnim telefonima "drugova iz vrha", dostižu i više stotina hiljada dinara, jer ovdašnji "menadžeri" svakodnevno vode svoje međunarodne poslove, zovu menadžment svojih privatnih kompanija u inostranstvu i tako upravljaju poslovima "na daljinu"...

Tako je Kenetova šapa, uprkos svemu što je o njemu u javnosti rečeno a u pravosuđu učinjeno, i dalje na grbači „Kolubare", samo što ovaj put on lično nema od toga ništa, ali imaju njegovi kumovi i prijatelji, zapravo mafijaši koji su ostali na upravljačkom vrhu ovog giganta, odlučni u nameri da raskrčme ono što su generacije trudbenika punih pedeset godina gradili krvlju i znojem.

Ta mala, ali dobro raspopređena grupa ozbiljnih mešetara, prevaranata i lopova, uzimala je godinama odavde kao da im je babovina, a plaćala je sa tri ili četiri godine zakašnjenja, i to po cenama koje nigde u svetu niko ne plaća. Ukratko, džabe! To i danas čini. Ugalj koji je ova mafija na taj način kupila, posle prodaje po desetostruko uvećanim cenama. Gde je kraj ovom kriminalu?

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane