Natrag

Tabloid istra`uje

 

Tabloid istražuje

 

Otimanje od kažnjenika ili, kako kriminalci na vlasti zarađuju pljačkom osuđenika

 

Nema mira dok je Velimira

 

Takozvani koordinator u Ministarstvu pravde, Velimir Vidić, danas je jedan od vodećih "apsandžija" u Srbiji, sa kriminalnom biografijom debljom od one koju imaju osuđenici na dugogodišnje kazne. On i njegova porodično-kriminalna grupa, okomili su se na budžet Uprave za izvršenje kaznenih sankcija, nastavljajući mračnu tradiciju dosadašnjih rukovodilaca koji su i doveli do toga da su uslovi u srpskim zatvorima neljudski, kao u koncetracionim logorima.

 

 

Milan Malenović

 

 

Internim dopisom Ministarstva pravde od 31. decembra 2012. broj 7-00-81/2012-03 potpisanim od strane direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS) Milana Stevovića i upućenog Milanu Mrakoviću iz istog ministarstva, potvrđeno  je da dotadašnji penzioner Velimir Vidić primljen u stalni radni odnos u Ministarstvu pravde!

U njegovoj biografiji piše da je 1999. godine bio upravnik Okružnog zatvora u Peći i da je odatle pobegao tokom NATO agresije u centralnu Srbiju, gde ubrzo dospeva na mesto upravnik Okružnog zatvora u Padinskoj Skeli, a 2008. godine postaje i upravnik KPZ Zabela, posle isfabrikovane afere i  smene dotadašnjeg upravnika Dragoljuba Brajovića.

Već u junu mesecu 2010. godine, Vidić se, iako u međuvremenu penzionisan,  pojavljuje kao specijalni savetnik ministarke pravde Snežane Malović, a kasnije postaje i koordinator u ministarstvu, u to vreme još po ugovoru o delu. Tako je pored "skromne" penzije od stotinak hiljada dinara, mesečno prihodovao još najmanje 200 hiljada, za posao koordinacije i specijalnog savetovanja.

 

Porodična zadruga

 

Ništa se nije promenilo ni dolaskom novog ministra pravde Nikole Selakovića, niti novog direktora UIKS-a Milana Stevovića koji je i sam primljen na tu dužnost bez dokaza o kvalifikacijama, suprotno dosadašnjoj praksi. Naime, Stevović je devedesetih godina bio sudija Opštinskog suda u Požegi, a kasnije advokat, te nema apsolutno nikakvih iskustava u vezi sistema izvršenja krivičnih sankcija. Da je imao, do sada bi već sprečio Velimira Vidića i njegovu odlično organizovanu kriminalnu grupu koja godišnje proneveri milione iz budžeta Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

 Treba znati da Srbija ima 10.000 lica lišenih slobode, i da se za njih svakog dana sprema  po 3,5 obroka dnevno. Ako svaki obrok prosečno košta 100 dinara, to iznosi 3,5 miliona dinara dnevno, odnosno preko milion evra na mesečnom nivou! Dovoljno je od toga uzeti samo pet odsto „provizije" da bi se godišnje zaradilo preko pola miliona evra! A gde su još radovi na adaptaciji postojećih i izgradnji novih ustanova zatvorenog tipa, kao i ugradnja u cenu nabavke koja ide i do 50 odsto vrednosti, pa snabdevanje kantina ili „sitna" krađa na tenderima za javnu nabavku...

Osim što je dobro organizovao svoju kriminalnu mrežu, Vidić se pobrinuo da zaposli i članove svoje porodice, pa je tako "smestio" suprugu Mirunu Vidić na nepostojećem radnom mestu u Okružnom zatvoru u Beogradu, lažno je prikazujući kao zaposlenu u nepostojećem KPZ Istok na Kosovu, i ćerku Maju Vidić, i to kao šefa nadzora svih zatvorskih ustanova u Srbiji! Mada je završila Fakultet za sport i fizičko vaspitanje u Leposaviću (?) prvo radno mesto joj je bilo u Ministarstvu pravde Srbije, i to odmah kao savetnik za nadzor bezbednosti zatvora! Njen posao je, ustvari, da „pegla" brljotine koje naprave ostali članovi očeve kriminalne grupe.

Jedan od važnih članova ove grupe je trenutni vršilac dužnosti upravnika KPZ Niš, Gordan Božić, nekadašnji šef policijske stanice Lazarevac, koji je penzionisan decembra 2009. godine, u sred afere „Kolubara" u kojoj je bio jedan od aktera. Prethodni upravnik, Živorad Branković, iznenada je smenjen maja 2011. godine i poslat prevremeno u penziju. Razlog za Brankovićevu smenu bilo je upravo to što je počeo ozbiljno da uvodi red u finansije ovog zatvora.

 

Božićeva strahovlada

 

  Prethodno je tadašnji direktor UIKS, pozvao Brankovića i tražio od njega da mimo zakona premesti u otvoreni deo zatvora osobu osuđenu zbog teškog krivičnog dela. Branković je to odlučno odbio, a mesec dana kasnije mu je za zamenika postavljen iz penzije vraćeni Božić. Urzo je stiglo i rešenje o penzionisanju u čijem obrazloženju je napisao kako se Branković „umorio od teškog i odgovornog posla, zbog čega se prevremeno šalje u penziju"?! Na njegovu funkciju je u v.d. stanju stupio Božić, pa on tako sada kao nagradu što poslušno služi Vidićevom klanu mesečno dobija penziju od oko 100.000 dinara, naknadu za vršenje dužnosti upravnika od oko 150.000, dodatak za odvojeni život od 30.000, plus besplatno korišćenje službenog auta sa vozačem i mobilni telefon sa neograničenim računom, službeni stan i troškove reprezentacije!

  Svi službenici koji su časno radili posao, postali su žrtve Božićeve strahovlade i otpušteni su ili prebačeni na slabije plaćena radna mesta na kojima ne mogu da ometaju pljačku. Krajem avgusta 2012. ovakvo šikaniranje dovelo je do otvorene pobune zaposlenih u KPZ Niš.

  Otpušteni radnici su odlukom žalbene komisije vraćeni na posao, ali im je v.d. upravnika odmah uručio nova rešenja o prestanku radnog odnosa. Na mesto radnika otpuštenih jer su navodni tehnološki višak, uprava zatvora je odmah zapošljavala nove, podobnije, i to bez poštovanja zakonom predviđene procedure za ovakve slučajeve.

  „Sistemski" radnici, odnosno oni koji pomažu malverzacije, nemaju čega da se boje, poput načelnika službe obezbeđenja, koji menja v.d. upravnika u njegovom odsustvu, Predraga Grbovića.

Drugi bitan šraf u niškom mehanizmu pljačke je direktor zatvorske proizvodne jedinice Deligrad, Tomislav Mitić, koga ceo Niš zove „Toma 10 odsto". Pre dolaska u Deligrad on je u stečaj oterao Niške narodne novine, Žitopek i Angropromet. Pod njegovom i Božićevom upravom celokupna ekonomija zatvora je stala, a računi su pred blokadom, pa se plate opreza radi isplaćuju preko podračuna namenjenog za isplatu bolovanja i trudničkih nadoknada.

  Mitić se sa Vidićem rado sastaje u restoranu Stara Srbija u Nišu, koji časni rukovodioci zatvora izbegavaju u širokom luku, jer se za njegovog vlasnika sumnja da je član kriminalne grupe izvesnog Šice, osuđenog od strane Suda za organizovani kriminal na višedecenijsku kaznu zatvora. O čemu Vidić i Mitić tajno razgovaraju pod budnim okom mafije?

  Sve mahinacije kojima se kradu pare u KPZ Nišu pokrivaju radnici pravne službe. Na prvom mestu je šef te službe, Goran Mladenović, takođe kadar sa Kosova i dobar Vidićev prijatelj. Pažnju organa istrage bi trebala da privuče i pravnica u KPZ Nišu Vesna Petrović. Policija je pre oko dve godine noću ušla u njenu kuću radi pretresa i privođenja njenog sina i tamo u gaćama zatekla - Velimira Vidića!

 Šta je Vidić u noćne sate golišav radio u kući jedne službenice niškog zatvora nije poznato, ali je policija ipak o svemu sačinila službenu belešku i obavestila Ministarstvo pravde. Sin Vesne Petrović, Mlađan, nešto kasnije je uhapšen i osuđen zbog ilegalnog posedovanja puške i droge. Kaznu služu sa "nanogicom" u kućnom pritvoru.

 

Nastupa kćer, da sve bude fer...

 

  Kada sve mere opreza zakažu i na videlo ispliva neka finansijska mahinacija gospodina Tome zvanog 10 odsto i njegovih saradnika, na scenu stupa Vidićeva ćerka Maja, koja rukovodi nadzorom. U niškom zatvoru Toma 10 odsto to radi tako što robu naruči od dobavljača sa kojim ima dogovor o podeli zarade, a ona lažira konkurs.

  U najmanje jednom slučaju je zaboravio da fakturu pokrije odlukom komisije o nabavci, pa je ona naknadno sačinjena i to potpuno nevešto. Tako je kao dan početka pribavljanja ponuda upisan 5. maj 2011, ali bez ikakvog delovodnog broja što ukazuje na antidatiranje. Majina „kontrola", naravno, to ne primećuje, kao ni činjenicu da je postupak, navodno, okončan 24. jula 2011, a to je bila nedelja kada u Deligradu niko ne radi, pa ni komisija za nabavke, ali ne vidi ni činjenicu da je faktura dobavljača FEG Srećko d.o.o. izdata dva meseca pre okončanja postupka i određivanje dobavljača, tačnije 27. maja 2011. godine.

  Zahvaljujući kriminalnom ugovoru sa jednim privatnikom KPZ Niš je opljačkan za 83.291 kilovat-čas struje, odnosno za više od deset miliona dinara. Radnik koji je otrio ovu pljačku i na nju ukazao od zatvorske uprave je dobio - disciplinsku prijavu. Istovetno su prošli i stražari koji su u jednom od zatvorskih paviljona otkrili rupu u zidu koji muški deo zavoda odvaja od ženskog odeljenja u istrazi. Naravoučenije svega ovoga je da se u KPZ Nišu ne isplati biti pošten i savestan, jer sve lopove još uvek brižno štiti Velimir Vidić.

  Da li je Milan Stevović zaista toliko neobavešten ili je u međuvremenu i on postao deo sistema pljačke? Prilikom njegove posete KPZ Nišu radnici su ga o svemu detaljno informisali i on je bio vidno zapanjen tim saznanjima, ali do danas ništa nije preduzeo. U KPZ Zabeli zatvorska uprava je zaposlenima jasno stavila do znanja da je za njihovu karijeru pogubno ako bez nadzora budu razgovarali sa Stevovićem, pa je direktor UIKS-a ceo dan proveo uzaludno čekajući u zatvorskoj biblioteci.

 

 

A 1.

 

Redovne prevare osuđenih lica

 

  U Policijskoj upravi Niša, Odeljenju kriminalističke policije, dana 19. septembra 2012. godine, inspektori Nenad Nešković i Dragan Veličković napravili su službenu belešku o obaveštenju primljenom od građana i zaveli je pod brojem Pu1933/12. Građanin koji je davao iskaz je S. Ć. (puno ime i prezime poznati redakciji) koji je još uvek na izdržavanju kazne u KPZ Nišu.

  U svojoj izjavi S. Ć. navodi kako ga je tokom izdržavanja kazne u zatvoru 2005. posetio Zvonko Cvetković iz Kragujevca, a da je to činio više puta i naredne dve godine, s tim što su se susreti uvek odvijali u prostoriji za razgovore sa advokatima. S. Ć. ističe da nikada Cvetkovića nije angažovao kao svog branioca, niti mu je uopšte poznato da je ovaj advokat, kao što ne zna ni ko je od službenih lica omogućio ove posete. S. Ć. se jedino setio da je tokom jedne posete dežurni nadzornik straže bio neki Nedeljković sa nadimkom Bokser.

  Cvetković je od osuđenika i njegove porodice uzeo 12.000 evra lažno obećavajući da će da sredi skraćenje kazne i bolji tretman u zatvoru. Aprila 2012. on je u jednom drugom delu razotkriven kao prevarant i uhapšen.

  Pošto je uvideo da od obećane pomoći nema ništa, S.Ć. pokušava o svemu da obavesti nadležne, pa ga krajem decembra 2009. po izričitom naređenju tadašnjeg direktora Uprave za izvršenje sankcija, smeštaju u izolaciju, valjda da mu zapuše usta. O tome kako je prevaren i opljačkan uz pomoć nekog od zaposlenih u zatvoru S.Ć. januara 2010. upoznaje načelnika službe za tretman Svetozara Šarića, zatim piše upravniku Brankoviću, a razgovara i sa njegovim tadašnjim zamenikom, a današnjim v.d. upravnika Gordanom Božićem, kao i sa načelnikom Grbovićem. Pismom od 31. maja 2012. koje nije zavedeno u odgovarajućim službama KPZ Niš S.Ć. o svemu još jednom obaveštava Milana Obradovića i zahteva da se konačno ustanovi ko je iz zatvorske uprave pomogao Cvetkoviću da izvrši prevaru i ko ga je sve vreme štitio.

  S.Ć. nikada nije dobio nikakav odgovor,  jer su ovakve prevare osuđenih lica redovna pojava u srpskim zatvorima i u njima uvek učestvuju ne samo nadležni iz zatvorskih ustanova, već i funkcioneri Uprave za izvršenje krivičnih sankcija pri Ministarstvu pravde, bez čije podrške bi krivci brzo i lako bili uhvaćeni.

 

 

A 2.

 

Feniks u pepelu

 

Niško pravosuđe je danas u istom haosu u kome je bilo i pod prethodnom vlašću, svi su i dalje na svojim mestima, nedodirljivi, jedino su se zaštitnici promenili.

Protiv sudije Apelacionog suda u Nišu Miodraga Marjanovića član udruženja „Feniks" Niš Jugoslav Stošić podneo je krivičnu prijavu, koju odbacuje zamenik Višeg javnog tužioca Goran Bursać. Stošić se obratio još jednim zahtevom za ponovno preispitivanje, posle koga je dobio obaveštenje lično od vršioca funkcije Višeg javnog tužioca Bojane Mitić, takođe negativno.

Pošto se sudijama, koji donose presude koje su u suprotnosti sa zakonom i kojima se dozvoljava da prekrajaju pravosnažne presude iz davne 1995 godine, ne može ništa, jer su pod zaštitom kolega iz  javnog tužilaštva, članovi udruženja „Feniks" obratili su se zvanično za prijem pomenutoj Bojani Mitić.

Nakon urednog poziva, gde je preciziran termin 08. januara 2013. u 12 časova, sa predsednicom Upravnog odbora udruženja i podnosiocem krivične prijave Jugoslavom Stošićem članovi "Feniksa" stižu u tužilaštvo. Stošić se odmah po dolasku najavio Bojani Mitić, koja mu je rekla da će ga odmah pozvati i primiti.

Nakon par minuta ponuđen im je prijem kod neke druge osobe, što su članovi "Feniksa" odbili, nakon čega ih je u kabinet uvela Mitićka, ovog puta vidno ljutita. Besno je rekla da je u gužvi i članove delegacije nije ponudila ni da sednu. Pošto su joj zamerili da nije pogledala ni predmet čijim povodom su došli na razgovor, članovi delegacije su bili izbačeni iz Mitićkinog kabineta. Sa vršiocima funkcija u srpskom pravosuđu nema šale!

Članovi udruženja "Feniks" su i samog novopostavljenog ministra pravde Nikolu Seklakovića upoznali o lošem stanju u niškom pravosuđu dostavljajući mu imena sudija i brojeve predmeta koji godinama čame po fiokama, ali nikada nisu dobili nikakav odgovor. Ostaje pitanje bez odgovora: ko još uvek štiti bahate sudije i tužioce iz Niša, pošto im je dosadašnji zaštitnik Boško Ristić sklonjen sa svih državnih funkcija? Da li, možda, državni sekretar u Ministarstvu pravde Danilo Nikolić, koji je do 31. decembra 2009. bio prvi čovek niškog pravosuđa?

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane