Natrag

Tabloid istra`uje

 

Tabloid istražuje

 

Haos, kriminal i samovlašće na tržištu medija i telekomunikacija (3)

 

Skupljim nabavkama do lakše pljačke

 

U podivljaloj srpskoj tranziciji, prostor telekomunikacija bio je i ostao poprište najprljavijih obračuna između državne mafije i moćnih pojedinaca sa neprijatnim biografijama. Mnogi od tih sukoba preneli su se i u politički život. Jedan broj pionira elektronskih komunikacija potpuno je zaboravljen, a oni koji su pokušali da komercijalizuju njihove inovacije, doživeli su gorke trenutke. Tabloidov istraživač pozabavio se prošlim i sadašnjim trenutkom ove krivično-pravno zapuštene oblasti, sa osvrtom na dramatične otimačine Telekomovih resursa, ali i na sadašnje masovne elektronske prevare i pljačke koje traju uz podršku države...

 

 Vuk Stanić

 

Niko od ministara nije imao hrabrosti da se suprotstavi činjenici da se u budžet Republike Srbije od sredstava koje prikupi RATEL, uplaćuje manji iznos novca  nego što bi trebalo. Manje se uplaćuje jer se pare rasipaju  na visoke zarade, skupa službena putovanja i  nabavke. Jedan od motiva zbog koga finansijski plan RATEL-a nije trebalo usvojiti je činjenica, da je zbog načina na koji je RATEL poslovao smanjena vrednost domaćeg operatera Telekom. Propisima koje je progurao direktor RATEL-a, Milan Janković, imovina Telekoma u koju su građani Srbije ulagali novac decenijama (po bagatelnim cenama) stavljena je na raspolaganje privatnim operaterima.

Nažalost, vladina tela za borbu protiv korupcije nisu pokrenula pitanje da li je neko od zaposlenih u RATELU, korumpiran od strane Telenora, Telekom Oriona ili  drugih kompanija, da bi legalizovali ovakvo korišćenje "narodne" imovine.

Tu treba podsetiti da će nakon podele besplatnih akcija građani Srbije biti legalni suvlasnici domaćeg operatera. Pitanje vlasništva po osnovu novca koji su građani u Telekom investirali plaćajući infrastrukturnu opremu, koja je korišćena za izgradnju fiksne mreže, za sada nije pokrenuto. Dok cena Telekoma pada, domaći operater podneo je jedanaest tužbi protiv RATELA, a menadžeri regulatorne agencije isplaćuju stimulacije i odlaze na skupocena službena putovanja.

Istina, za plate zaposlenih u RATEL-u se primenjuju novi propisi o ograničenju zarada, ali to se ne odnosi na plate članova "Upravnog odbora" koji i dalje primaju više od 180.000 dinara mesečno. Ograničenje nije kamen spoticanja ni za direktora RATELA, Milana Jankovića. On tu barijeru zaobilazi stimulacijama od petnaest odsto mesečno. U pitanju je jednokratno povećanje plate od petnaest odsto, koje Janković propisuje samom sebi, ali i svim njemu bliskim službenicima. Prošle godine  ovakva stimulacije isplaćivane su skoro svakog meseca. 

Zanimljiv je podatak i da je direktor Janković sebi čak i za decembar isplatio stimulaciju od 15 odsto, iako je veći deo novembra proveo na službenom putu u Dubajiu.

Osim visokih zarada novac koji RATEL prikupi naplatom taksi troši se i na kupovinu razno razne dragunlije, za kojima nema stvarne potrebe u radu agencije. Mediji su ranije objavili  da je RATEL samo u 2009. godini na knjige potrošio 237.000 evra.

Javne nabavke u agenciji se odvijaju na krajnje misteriozan način. Naš izvor iz agencije tvrdi da su na 156 sednici održanoj 26. oktobra. 2010. godine članovi upravnog odbora obavešteni će sve nabavke pokretati i sprovoditi direktor Agencije u skladu sa zakonom o elektronskim telekomunikacijama. Naš izvor navodi da je ovakvo postupanje protiv zakonito, jer se prema propisima nabavke moraju obavljati u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i uz učešće Upravnog odbora.

Da nije svejedno po kom propisu će RATEL obavljati nabavke govori podatak da je, direktoru na raspolaganju za te potrebe samo u 2011. godini stajalo dva miliona evra!

Naši izvori iz Agencije smatraju da je krajnje sumnjivo što je RATEL za nabavku mernog vozila firmi "Rhode Schvatz" (RS)  platio 700.000 evra. Oni navode da je direktor ovaj posao sa austrijskom firmom sklopio lično u Beču. Izvori nezadovoljno ističu da je Janković tako zaobišao predstavništvo RS u Beogradu. Kažu da je takvo vozilo moglo da se kupi i za 500.000 evra.

-Ma sve je jako čudno, recimo naučna studija  o razvoju kontrolno mernog sitema plaćena je čak 40.000 evra. Ovo je mnogo para za naučnu studiju, a upravni odbor je isključen iz procesa odlučivanja, objašnjavaju oni i kažu  da u sumnjive nabavke iz 2011. godine spada i kupovina tri senzorske jedinice po ceni od 100.000 evra, za koju procenjuju da realno iznosi svega 30.000 evra!

Projektni zahtevi za bazu telekomunikacione infrastrukture plaćeni su 25.000 evra, a u pitanju su kako kažu baze podataka koje se mogu izraditi za daleko manje novca.

Čak je i zakup zgrade od 4.1 miliona evra o kome je Tabloid ranije pisao produžen bez javnog konkursa. Jednom prilikom je iz Elektrotehničkog fakulteta stigao račun za izradu neke studije. Uz račun nije dostavljena i dokumentacija o uslugama koje su izvršene. Službenici RATEL-a na pisarnici, nekoliko dana su odbijali da prime ovakav račun. Na kraju je izvršen pritisak menadžmenta da je ipak prime, a objašnjenje je bilo da se direktor Janković sa  ljudima sa ETF-a. Dogovorio da se prateća dokumentacija isporuči na fleš memoriji!

Naravno, Služba za odnose sa javnošću RATEL-a rutinski priča svoju priču:

-Sve nabavke se obavljaju u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, na osnovu plana nabavki koji se donosi svake godine. Podaci o realizovanim javnim nabavkama se nalaze u Informatoru, koji možete pronaći na našoj internet stranci.

 

 

A 1.

 

Niko nije odgovoran u državi bezakonja

 

Istražujući poslovanje internet operatera "VERATNET", Tabloid se obratio Republičkoj agenciji za elektronske telekomunikacije (RATEL). Iz njihovog dopisa jasno je vidljivo da VERATNET ne plaća naknade za korišćenja frekvencija koje mu je RATEL propisao.

Ali, na pitanja upućena RATELU povodom ovog istraživanje, odgovore će morati da potraži neka poštena istraga ako je bude: zašto Upravni odbor RATEL-a, ni do danas nije zabranio rad fantomske firme "VERATNET" koja je svoj monopolski položaj izgradila u vreme Miloševića zahvaljujući vezama porodice Karić, koji su tada bili vlasnici "VERAT-a", da li je istina da "VERAT", bez dozvole, koristi radijske frekvencije u Srbiji, da li je tačno svojim korisnicima ispostavlja fakture za usluge ostvarene preko tih frekvencija a potom zarađene pare izvlači iz Srbije i šalje ih na Kipar gde je sedište novih vlasnika ove kompanije, da li je RATEL od finansijske policije, poreske uprave i SBPOKA ikada tražio da se prekontroliše rad operatera "VERATNET",  koliku štetu je RATEL, odnosno narod Srbije pretrpeo što "VERAT", koristi nacionalna dobra Srbije bez plaćanja propisane naknade?

Naravno, iz RATEL-a  je stigao lakonski odgovor koji sa jedne strane krivicu prebacuje na drugi teren, a sa druge zaobilazi priču o vlastitoj odgovornosti za evidentne kriminalne radnje: "...Ministarstvo za kapitalne investicije je kompaniji Verat d.o.o. tokom 2004. i 2005. godine izdalo određeni broj dozvola za radio-stanice, pre početka rada Republičke agencije za telekomunikacije (sada Republička agencije za elektronske komunikacije). Na osnovu Zakona o telekomunikacijama, RATEL je Veratu utvrdio plaćanje naknada za korišćenje frekvencija. Verat je RATEL-ova rešenja osporio pred Upravnim sudom, koji je odložio njihovo izvršenje do okončanja spora, uz obrazloženje da neizvršenje rešenja o plaćanju naknada ne ugrožava javni interes...".

 

(Kraj)

 

 

GLOSA

 

Vlada Srbije usvojila je rasipnički finansijski plan Republičke agencije za elektronske telekomunikacije (RATEL)

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane