Natrag

Protest

Protest

 

Komisija za nacionalne penzije i "Mile voli disko"

 

Drndalajke sa državnom apanažom

 

Ako se pažljivo pročita odluka Vlade Srbije kojom se uvode nacionalne penzije u kulturi, videće se da ta odluka nikada nije promenjena, a poslednjih godina jeste nakaradno primenjivana. Ona nije doneta da bi bili nagrađivani multimilioneri i da bi bila nečiji orden ili statusni simbol. I predlagač i onaj ko je doneo odluku, dakle Vlada, imali su nameru da pomognu umetnike koji imaju male penzije i žive ispod proseka. No, ovo je najbolji dokaz kako kod nas i kada se uradi nešto što treba, postupamo potom onako kako ne treba, odnosno kako se dobra namera izvitoperi vremenom u njenu suštu suprotnost.

 

Piše: Jelena Tinska

 

Prva komisija za dodelu Nacionalnih penzija u kulturi, nije bila ni pod kakvim pritiskom. Tu komisiju nije vodio Petar Volk, a tačno je da je naknadno na spisak, direktno iz kabineta premijera, bila ubačena jedna rok muzičarka i to neposredno pred sednicu Vlade na kojoj se odlučivalo i o tome, pa je ministarstvo kulture bilo dovedeno pred svršen čin. Dakle, trebalo bi predočiti čitaocima odluku, odnosno Uredbu o uvođenju nacionalnih penzija iz 2006. godine, pa neka je onda ova Vlada promeni! I primeni!

Pratim od početka ovog kruga pomno sve što se piše u vezi za Nacionalnim penzijama. Najpre je veoma brzo u medije dospeo neki spisak onih koji će verovatno dobiti ovo priznanje, po odluci komisije u sastavu:

Predsednik Miodrag Mrgud Radovanović, te arheolog mr Bojana Borić Brešković, filmski glumac Tihomir Stanić, kompozitor Svetislav Božić, kulturni delatnik Živorad Ajdačić, pesnik i esejista Viktor Šećerovski, diplomirani arhitekta, konzervator Zvonko Petković.  U međuvremenu, Živorad Ajdačić je podneo ostavku izjavivši: "...zanemeo sam kada sam video spiskove najboljih, kao da je reč o izveštajima za plate zaposlenima u resornim ministarstvima ili saradnicima naučnih instituta..." te je umesto njega došao violinista Jovan Kolundžija.

Sramno je bilo što Olivera Petrović Vučo Katarina Šakić nije do sada dobila ovo priznanje, ali, avaj, ipak je bilo potrebno da uđe u stranku, naravno pobedničku, i da čak postane važan aktivista, te da dobije (tako se priča) 1.800 preporuka da bi je "uvažili". Recimo, prošle godine je "Koštana" Usnije Redžepove prema rečima Petra Volka "ostavila većeg traga ", no velika je sramota uopšte porediti Oliveru sa Usnijom. Zaista. A u jednom prethodom krugu ovo priznanje je dobila i Slađana Milošević za svoje pesmice: "Au Au", "Miki Miki veliki" itd. jer je lično Koštunica na kraju konkursa kad je već sve bilo završeno intervenisao za ovu sexy damu...Koja je, eto, takođe, ušla u politiku!

Iz štampe videh spiskove uvaženih pa bih se na neke koji behu u startu predloženi osvrnula.

 

Ljiljana Bursać osrednja slikarka koja je u svoje vreme dobila taj tako potrebni atelje slikarima i prodala ga. Ksenija Kecojević direktorka baletske škole od 1975. do 1996. godine,  po partijskoj liniji nastavnica baleta bez stručne škole i bez scenskog znanja jer je u baletskoj školi našlo uhljeblje osim časnih izuzetaka sve ono što nikada nije zaigralo na sceni. Loše učenice baletske škole predavale su balet. No, laž je bila da je ona osnovala školu "Lujo Davičo" te da će joj zato dodeliti ovo priznanje. Osnivač i direktor škole od (1947-1949) je Ani Radošević (1915 - 2004), balerina, koreograf, operski reditelj, tadašnji organizacioni rukovodilac Baletskog studija Opere Narodnog pozorišta. Srećom umrla da ne sluša ove sramotne izjave. A sramota je za komisiju koja odlučuje o ljudima da ne zna istorijat baletske škole "Lujo Davičo" i ko je i kada osnovao. No hvala Bogu, raspitaše se pa Ksenija osta kratkih rukava...

Milutin Popović Zahar veliki stvaralac "Od izvora dva putića" i "Mile voli disko", koji je zaslužan za popularisanje mnogih folk pevačica koje su uvele kič i šund među omladinu Naravno, volim njegovu pesmu "Vidovdan" i na nju u kafani sečem vene i plačem. Tanja Bošković je po pisanju medija bila apsolutni favorit a " komisija se dvoumila" da li je veliki glumac Predrag Ejdus zaslužio ovo priznanje ili sjajna glumica Ljiljana Dragutinović. Očigledno bekeljenje i osrednjost vladaju ili je i ona imala 1.800 preporuka sa vrhova? No hvala bogu, ipak Ejdus i Dragutinović prevagnuše.

Komisija koja je u zaletu veoma brzo donela svoje prvobitne predloge nekoliko puta je menjala iskaz...To je opet bilo veoma ružno jer su dali nadu ljudima koje su kasnije anulirali.

I još nešto: veliki istoričar umetnosti Staša Živković je sačekao da napuni 80 godina i da napokon posle Biljane Willimon i Lepe Lukić, (da ima za kockarnicu), te Miroslava Ilića -Šutanovca, (koji može ceo fond da zaradi za novogodišnju noć!), dobije ovo priznanje, i sreća da i on ne otpade zbog nekog harmonikaša ili pesnika iz provincije…

I napokon doneta je odluka...

Pisci: Milovan Vitezović, Vito Marković, Marko Nedić, Vladimir Lutkov, Zorica Arsić Mandarić, Slobodan Pavićević, Milica Jeftimijević Lilić, Milena Jovović, Blagoje Baković, Miodrag Ilić i Dušan M. Petrović.

Iz scenskog stvaralaštva, pozorišta, baleta, opere i plesa: Predrag Miki Manojlović, Predrag Ejdus, Živomir Joković, Krunoslav Simić, Milan Lane Gutović, Dragan Tomić, Božidar Stošić, Dragoljub Čumić, Ljiljana Dragutinović, Goran Sultanović i Spasoje Grdinić.

Iz oblasti muzičkog stvaralaštva, produkcije i interpretacije: Miki Jevremović, Fejat Sejdić, Vojislav Borisavljević, Slobodan Atanacković, Olivera Katarina, Predrag Živković Tozovac, Minja Subota, Ivana Trišić i Vera Zloković.

Iz oblasti likovne, primenjene, vizuelne umetnosti i arhitekture: Nebojša Krstić, Branko Bojović, Ivanka Živković, Ivica Mlađenović, Branislav Makeš, Božidar Damjanovski, Džoja Ratković Gavela, Nikola Vukosavljević, Svetozar Đorđević i Bratislav Ljubišić.

Iz oblasti istraživanja i zaštite kulturnog nasleđa: Vera Radosavljević i Nikola Kusovac. Iz oblasti kinematografije i audio-vizuelnog stvaralaštva: Slobodan Šijan, Dragoslav Lazić i Srboljub Božinović.

Iz oblasti umetničke fotografije: Branko Belić.

Iz naučnoistraživačke delatnosti u kulturi: Nenad Ljubinković, Danica Tomković i Stanislav Živković. 

Apsolutno sam šokirana da se u oblasti scenskog stvaralaštva, pozorišta, baleta, opere i plesa našao Paja Grdinić, reditelj Sletova iz nekadašnje Jugoslavije. Sramno je što je pesnik Jakov Grobarov izvisio, kao i što je zaista simpatični Bole iz Bureta bio u prednosti nad recimo Ivanom Bekjarevim ili Ljiljanom Stjepanović.

U "Politici" je nedavno izašao zanimljiv intervju Milice Dimitrijević..."Srbija razgovara: sa Petrom Volkom i Živoradom Ajdačićem, Nacionalne penzije u kulturi" u kome je Volk na pitanje: "...Mnogi smatraju da je uticaj politike na proces odlučivanja o kandidatima veliki, ali da o tome niko ne želi da govori, pogotovo ne članovi komisije koje bira Vlada Srbije. Da li ste trpeli takve pritiske ili ne?", odgovorio:

"...Otvorenih pritisaka bilo je samo prve godine. Već u drugoj godini toga nije bilo, bar ne za vreme mog mandata kao predsednika. Po kuloarima se izmišljalo da ima pritisaka. I to je uvek dolazilo od onih kojima priznanje nije dodeljeno. Pa je tako jedna dama prvo od ministra kulture, pa od mene pa na kraju od poverenika za informacije od javnog značaja pismeno tražila da joj dostavimo za sve kandidate ko pripada kojoj partiji. To je bila notorna besmislica."

Slučajno sam ta dama bila ja, a njegov odgovor je bila notorna laž! No u poslednjem trenutku, kada je spisak za ovu godinu bio predat vladi, Dejan Đurović, legendarni narator „Opstanka" i voditelj "Dragstora ozbiljne muzike", zamenjen je Miodragom Mikijem Jevremovićem! Kako smo saznali iz medija, egzekutor vladine odluke bio je član komisije Živorad Ajdačić, poslanik SPS-a iz doba Miloševića. On je na sednici saopštio da Jevremović mora da bude ubačen na spisak. Mrgud Radovanović je rekao da je bio šokiran činjenicom da će Dejan Đurović biti precrtan.

Vlada Srbije je iskoristila svoje diskreciono pravo i sa liste naših predloga otpisala glumca i radio-televizijskog voditelja Dejana Đurovića. Dopisali su pop pevača Mikija Jevremovića koji je nesumnjivo bio velika zvezda jugoslovenske estrade, ali i jedan od ubedljivih simpatizera SPS, kazao je Miodrag - Mrgud Radovanović, predsednik komisije za dodelu nacionalnih penzija.

- Mi smo naš posao završili još 8. januara, ali na inicijativu Vlade Srbije juče smo se sastali kako bismo još jednom pregledali spisak. Nisam mogao da verujem da će zarad estradnih zvezda biti izbačen Dejan Đurović, gospodin koji je afirmisao klasičnu muziku strpljivo decenijama, ali Vlada ima svoja zakonska ovlašćenja i pravo da promeni spisak. Mandat komisije je završen. Odbijali smo različite političke pritiske i žao mi je što u nekoliko slučajeva nismo uspeli. Svaka vlast ima svoje zaslužne umetnike, pa ni ova nije izuzetak - rekao je Radovanović. A u izjavi, za "Novosti", dosadašnji predsednik komisije glumac Miodrag Radovanović Mrgud je rekao: "Ovaj izbor otvorio je pitanje da li su drndalajke i kafanske pesme doprinele nacionalnoj kulturi ili Dragstor ozbiljne muzike, koji je Đurović pokrenuo. Komisija je imenovana na godinu dana. Završili smo ovaj posao i ja sam im rekao doviđenja za sva vremena...". Napokon je rekao istinu o partijskim poslušnicima bravo za Mrguda Radovanovića!

I što reče Miljenko Dereta: "Prema broju kandidata za nacionalne penzije naša kultura cveta! Na moje zaprepašćenje, pevači partijske zabavne muzike izbaciše sa spiska Dejana Đurovića čoveka koji decenijama obrazuje naciju promovišući ozbiljnu muziku! Betovene, Betovene, što ne ode da sviraš Palmi?!"

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane