Natrag

Rusija

 

Rusija

 

Zakon Dravne dume Ruske Federacije umesto Dekson-Venikovog amandmana

 

Hladni rat usijanih glava

 

Od prvog januara Amerikancima je zabranjeno da usvajaju i u SAD odvode ruske siroie.

Zabranu usvajanja ruskih siroia u SAD poslanici Dravne dume Ruske Federacije nazvali su Zakonom Dime Jakovljeva. Zakon je dobio ime po ruskom deaku koji je poginuo krivicom svog amerikog oca Majlsa Harisona koji je ostavio sina u kolima na jakom suncu. Harison nije kanjen zbog ovog zloina. Zakon Dravne dume Ruske Federacije doao je kao odgovor Rusije na odluku amerikih vlasti koje su zabranile ulazak u SAD ezdesetorici ruskih inovnika, navodno umeanih u smrt revizora Sergeja Magnitskog u pritvoru moskovskog zatvora. ta se nalazi iza ovog zakona? O tome razmilja na dopisnik Viktor Hlistun.

 

Viktor Hlistun

 

 

Akcije amerikih kongresmena su, generalno, transparentne. Njihov glavni zadatak je da se svim moguim snagama i sredstvima vri konstantan pritisak na Rusiju, da se ona dri zauzdana. Nije sluajno 21. novembra 2012. godine na zasedanju Kongresa, gde je doneto reenje o zabrani ulaza u SAD ezdesetorici ruskih inovnika, bio izmenjen amandman Dekson-Venika. Na taj nain je jedna zakonska poluga pritiska na Rusiju zamenjena drugom, stroom. Pojasniu sutinu ove politike intrige...

Amandman na Zakon o trgovini Deskon-Venika donet je jo 1974. godine, u vreme hladnog rata. On je ograniavao trgovinu SAD sa zemljama koje su spreavale iseljavanje (emigraciju), i koje su naruavale druga ljudska prava. U te zemlje, jasno, Amerikanci su svrstali i Sovjetski Savez. Dekson-Venikov amandman je zabranjivao ak i obezbeivanje statusa najpovlaenije nacije u trgovini, uzimanje dravnih kredita i davanje kreditnih garancija. Takoe, predviao je posebne takse i naknade za robu koja se uvozi u SAD iz zemalja sa netrinom ekonomijom. Po inerciji, amandman je nastavio da se primenjuje i na novu Rusiju. Mnogobrojne ruske molbe, u poslednjih 10-15 godina, da se ovaj amandman zameni, amerike vlasti su prenebregavale. Mogue je da su traili (ili pripremali) dostojnu zamenu ovog amandmana.

 

Uloga Sergeja Magnitskog

 

Amandman je ipak trebalo promeniti: on je usporavao trgovinu, smetao ne samo ruskim, ve i amerikim biznismenima, u izgradnji i razvijanju normalnih, civilizovanih ekonomskih odnosa. I zamena je pronaena: smrt u moskovskom zatvoru Mornarska tiina" ruskog dravljanina Sergeja Magnitskog, koji je radio kao revizor ruske filijale amerikog fonda Hermitage Capital. Zakon Sergeja Magnitskog zabranio je ezdesetorici ruskih inovnika iz sudskih (tuilatvo) i policijskih struktura, ne samo ulazak u SAD, ve i bavljenje tamo bilo kakvim poslovima: zamrznuti su im bankovni rauni u amerikim bankama. Udarac je nanet po najbolnijem mestu ruskih inovnika - po novaniku. Jo neprijatnije je bilo to to su Amerikanci najavili da u svakom trenutku mogu da proire spisak Magnitskog. U njega mogu da uu ne samo inovnici iz policije i sudskih struktura, ve svi koji navodno doprinose naruavanju ljudskih prava. Formulacija je veoma nejasna i neodreena, pa daje pravo da se sankcije primene protiv bilo kog ruskog funkcionera koji se, zbog neega, ne dopada amerikim vlastima. Ako im se ne dopadne, smatraj da je za tebe zatvoren put u Ameriku. Takav obrt bolno udara po mnogim funkcionerima: nije tajna da se plodovi krae drave i korupcije iznose u inostranstvo, vrlo esto upravo u SAD. U Rusiji se ti kradljivci uglavnom nalaze u visokim ealonima vlasti i ulaze u elitnu ekipu Vladimira Putina. Njih nazivaju nedodirljivima. Amerikanci su udarili pre svega po nedodirljivima, to e rei i po Putinu. Od onih, sa amerike strane, ije su strasti najvie uzavrele, uli su se ak i predlozi da se u spisak Magnitskog ukljui i ruski predsednik.

Ruske funkcionere je uznemirilo i to to se nakon SAD-a i neke evropske zemlje spremaju da donesu sline zakone o zabrani ulaska. A nekoliko vajcarskih banaka je ve zamrzlo raune svih koji imaju veze sa sluajem Magnitskog.

Mislim da e se sline mere donositi po celoj Evropi. Ukratko, pritisak na Rusiju dolazi sa svih strana. A spisak Magnitskog ovaj pritisak ini jo prefinjenijim, jaim i odreenijim - pritisak e sada trpeti konkretni inovnici koji upravljaju Rusijom. Ako je Dekson-Venikov amandman ograniavao samo ruske trgovinske operacije i ticao se, u sutini, samo biznisa, onda e njegova izmena dozvoliti i delovanje na rusku politiku, putem delovanja na konkretne predstavnike struktura vlasti.

ta mislite, da li e interese Rusije pred SAD-om braniti inovnici ija deca ue kole u Americi, ive u elegantnim  vilama koje su u njihovom linom vlasnitvu, a na raunima u amerikim bankama imaju povelike sume?!

 

Specijalna operacija?

 

U Rusiji se odluka o zabrani usvajanja shvata dvosmisleno, uostalom kao i na Zapadu. Mnogi su u odluci amerikih vlasti videli korak ka novom hladnom ratu. Bilo je i onih koji su direktno imenovali delo Magnitskog specijalnom operacijom amerikih specijalnih slubi. Prozvan je i izvrilac te specijalne operacije - to je direktor fonda Hermitage Capital Vilijam Brauder, stariji partner Magnitskog. Evo ta je o tome objavljeno u novinama Sutra:

Brauder se posle dolaska u Rusiju (1996. godine) bavio aktivnou koja se, u zapadnim zemljama, smatra prestupom. U Rusiji ona nije kanjiva, to je on i koristio: bavio se korporativnim ucenama. Kupovao je akcije kompanija, meu njima i velikih. Bio je zainteresovan za Sberbanku, Gazprom, RAO UES (ruska energetska kompanija, Jedinstveni energetski sistem), Surgutnjeftgas. Zatim je poinjao igru": pozivajui se na prava akcionara, nareivao je da se izvri revizorska provera, i tako je dobijao kompromitujui materijal. Odnosno, njegova osnovna delatnost bila je prikupljanje kompromitujueg materijala. Potom, koristei taj materijal, organizovao je akcije za diskreditaciju kompanije, na osnovu ega je dobijao velike kompenzacije.

Fokusiranost zaposlenih u firmi Hermitage Capital i samog Braudera na sakupljanju kompromitujueg materijala o drugim kompanijama privukla je panju ruskih specijalnih slubi. Kao rezultat njihove istrage, 2005. godine Brauderu je bio zabranjen ulazak u Rusku Federaciju iz razloga nacionalne bezbednosti. Bez obzira na to, njegova firma je nastavila da radi.

Ali, jo 2003-2004. godine, Brauder je poeo nezakonito i veoma aktivno da kupuje akcije Gazproma, iako je u to vreme na snazi bio ukaz predsednika Rusije o zabrani kupovine akcija od strane inostranih graana i kompanija. (Ukaz je izdat kako bi kontrolni paket akcija ostao u rukama Ruske Federacije i ruskih graana. Zato su se te akcije nalazile iskljuivo na unutranjoj ruskoj berzi i nisu bile skupe.) Brauder je zajedno sa Magnitskim razradio nezakonitu emu kupovine akcija. Da bi to uradili, primili su u svoju firmu ruske dravljane registrovane u Kalmikiji (autonomna republika u sastavu Ruske Federacije). Kao rezultat toga, njihov broj je dostigao polovinu od broja zaposlenih u firmi Hermitage Capital: u tom sluaju firma vie nije smatrana stranom. Magnitski je predloio Brauderu i da utedi na plaanju poreza, razdradivi emu izbegavanja plaanja poreza. (ema ovog krivinog dela bila je pronaena u zaplenjenom kompjuteru samog Magnitskog.)

Magnitski, kojeg sada istiu kao rtvu borbe sa korupcijom, u stvari je sluio stranom finansijskom maheru i pomagao mu je da izbegne plaanje ruskih poreza. Krivino delo utaje poreza bilo je jednostavno izvedeno. Brauder je kupio 7% akcija Gazproma (protivzakonito) za 300 miliona dolara. Zatim ih je preprodao. Njegova dobit je iznosila 4 milijarde, a porez za ovu transakciju nije platio. Kako je utajio porez? Na sledei nain. U tri male kalmike firme primljeni su invalidi, ljudi umno zaostali, i to kao finansijski analitiari, iako neki od njih nisu imali ni srednje obrazovanje, a neki nisu umeli ni da itaju ni da piu. Evo, na primer, kakve magine transformacije su doivljavali ljudi koji su postali predmet interesovanja Braudera i kompanije. Tako je graanin B. na primer koji je, kako proizilazi iz zvaninog saoptenja, registrovan kod psihijatra kao pacijent sa lakom umnom zaostalou", i koji je ranije radio kao moler i uvar, bio primljen u firmu Saturn invest (Brauderova firma) kao ekspert u analitikom odeljenju, o emu svedoe zapisnik Magnitskog i potpis Braudera. Takvi finansijski analitiari" su i inili polovinu kolektiva. A poto je zapoljavala i invalide, firma je imala beneficije kod plaanja poreza.

 

Nije saekao suenje

 

Jasno je da gospodin Magnitski nije bio nevinace, kako predstavljaju amerika i zapadna sredstva informisanja. Branioci ljudskih prava ak izraavaju miljenje da je Magnitski poginuo zato to je pokuavao da otkrije proneveru radnika ministarstva unutranjih poslova Rusije, ali to nije dokazano. A pitanje je drugo: ta se sa njim desilo u zatvoru?

U novembru 2008. godine uhapen je zbog pomoi u utaji poreza velikih razmera. Istovremeno, postojale su sumnje da e Magnitski pobei u inostranstvo. U istranom zatvoru broj 5 selili su ga iz elije u eliju. Uslovi u zatvoru bili su loi: u elijama nije bilo toaleta, a ni friidera. Nije bilo dozvoljeno davati lekove pritvoreniku. Kao posledica toga, javilo se zapaljenje une kese. Kasnije su doktori otkrili i prisustvo kamenja u unoj kesi. Premeten je u Butirski istrani zatvor u kojem nije bilo bolnice. Stanje zdravlja se pogoralo. Tverski sud u Moskvi je 13. novembra 2009. godine odbio zahtev Magnitskog da se brani sa slobode. Kako se kasnije ispostavilo, sud je doneo odluku, ne uzimajui u obzir brojne albe Magnitskog na to da je loeg zdravlja. Ujutro, 16. novembra, stanje Magnitskog se toliko pogoralo, da su ga hitno prevezli u bolnicu istranog zatvora Mornarska tiina", a prema tvrdnjama radnika istranog zatvora stanje Magnitskog bilo je normlano. Ali, uvee je umro. Lekari su konstatovali smrt od pucanja pankreasa, ali je kasnije iz islednitva objavljeno da je umro od sranog udara. Pritom su iz istranog komiteta govorili da se Magnitski nije alio na svoje zdravlje. Runa pria, ali budimo iskreni, takve stvari se u ruskim zatvorima deavaju redovno. Loa medicinska nega, zakasnela pomo - to je uobiajena stvar za zatvore.

ao mi je, naravno, oveka, ali evo ta je vano: njegova smrt bila je korisna ne samo za ruske inovnike, to ne iskljuujem, ve je jo i vie bila korisna Vilijamu Brauderu: Magnitski je mogao da ispria mnogo toga o njemu i njegovim mahinacijama na ruskom tritu. A ubiti oveka u ruskom zatvoru nije naroito sloen posao, ako imate novca. Iznenauje neto drugo: kongresmeni u SAD pred donoenje zakona o Magnitskom, pre svega su koristili informacije samog Braudera. Oni su toliko urili (usijane glave") da ak nisu ni saekali zvanine navode ruske istrane komisije o smrti Magnitskog. Amandman je donet i predsednik Barak Obama ga je potpisao. I budali je jasno da je tu re o politikoj konfrontaciji dve velike drave. Sve se umirilo u oekivanju reakcije Rusije.

 

Adekvatna greka

 

Naravno, u Rusiji su osudili ameriku odluku. Istina, ne svi. Opozicija je, na primer, predloila da se spisak proiri imenima onih inovnika koji navodno ugnjetavaju opoziciju. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukaenko predloio je da se zabrani ulazak svim Amerikancima. I odjednom su svi poeli da govore o deaku Dimi Jakovljevu ija smrt nije imala nikakve veze sa politikom. Ali zato je nakon zakona Magnitskog Dravana duma Ruske Federacije po ubrzanom postupku donela zakon Dime Jakovljeva?

Tu je ipak re o deaku. Zar treba uriti kod takvih stvari. Objanjenje je Rusima toliko oigledno, da o tome i nema potrebe posebno raspravljati. Kako to esto biva, u predsednikom kabinetu su diskutovali o tome kako adekvatno odgovoriti na ameriku odluku o zabrani ulaska u SAD ruskim inovnicima. A poto je Dravna duma RF depna alatka predsednika Vladimira Putina, onda je ona preuzela dunost da odgovori: Tano! Adekvatan odgovor bie dat u najkraem roku!" Ideju je dala ena - deputat Dravne dume, Jekaterina Ljahova, koja se 20 godina bavi problemima dece. Deputati su se setili smrti Dime Jakovljeva.

Nije im smetalo to je deak poginuo pre gotovo pet godina i to je ranije trebalo reagovati na njegovu smrt. Deputati su zaboravili da su pre pola godine (10. jula 2012.) ratifikovali dogovor sa Amerikom, koji je regulisao usvajanje, ali nije i zabranjivao, pa ak nije ni ograniavao broj siroia koje bi Amerikanci mogli da usvoje.

Nisu izabranici naroda obratili panju ni na to to je Dima Jakovljev dospeo u SAD samo zato to su tako odluili inovnici iz grada Pskova. Jer, njegovi baba i deda, Nadeda i Boris Paukonen su uporno molili da im ostave deaka. Veoma neprijatna pria. inovnici iz Pskova su u poetku rekli baki i deki da su prestari da bi usvojili Dimu. Kada su oni poeli da se ale, dobili su strog odgovor: zapreeno im je da bi mogli da im oduzmu unuku Svetu koju su ranije usvojili. Postoji miljenje da inovnici iz Pskova nisu dali, ve prodali Dimu Amerikancima. Kako god da bilo, u svakom sluaju to je runa pozadina prie koja prati adekvatni odgovor. Evo ta on predstavlja.

Deputati nisu smislili nita pametnije, nego da naprave spisak zabranjenih" Amerikanaca. U ovaj spisak su ukljuili sve oni koji su krivi za smrt ruske dece (22 amerike porodice u datom trenutku). Pored ubica ruske dece" (u Americi je umrlo 19 ruskih maliana od 60-70 hiljada koje su Amerikanci usvojili), kako se govorilo u Dravnoj dumi, zakon po imenu Dime Jakovljeva odnosi se i na ljude koji su uestvovali u otmici Rusa u inostranstvu (kao primer je naveden sluaj trgovca orujem Viktora Buta). Pored toga, pretpostavljaju deputati, ruski odgovor na spisak Magnitskog udarie i na rukovodstvo zatvora Gvantanamo i na sudije koji su donosili nezamislive" presude za one koji su inili zloine prema graanima Rusije ili su bili umeani u naruavanje osnovnih ljudskih prava i sloboda ruskih graana. Njima je zabranjen ulazak u Rusiju, a njihov novac u ruskim bankama moe biti konfiskovan. Ali najvanije u svemu je da zakon zabranjuje graanima SAD da usvajaju rusku siroad.

 

Luda" sa rezervom

 

Jedan od prvih koji je javno izrazio miljenje povodom amerikog i ruskog zakona bilo je tv komentator Vladimir Pozner. (Valja napomenuti da Pozner ima rusko, francusko i ameriko dravljanstvo.) Ameriku odluku on je nazvao besmislenom i licemernom". Rekao je da ona nee doneti koristi ni Americi, ni Rusiji. Na isti nain je bio otar i prema ruskom odgovoru, rekavi da zakon Magnitskog prema njemu deluje kao obrazac mudrosti", jer Rusi svojim odgovorom ne pogaaju Amerikance, ve same sebe". Zatim se desilo neto nepredvieno. Sledea reenica je zvuala ovako: Nain miljenja koji je demonstrirala Dravna dura, oh, oprostite, pogreio sam, Dravna duma, napada..." (dura znai budala, luda). Rekao je ta je rekao, izvinjavao se i izvinjavao. Ipak, ispravka se umalo nije pretvorila, na federalnom nivou, u zabranu prava strancima na kritiku. Poznera su odmah svrstali u strance. Posle novogodinjih praznika, Dravna duma se predomislila i nije uvela takvu zakonsku meru za inostrane graane. I jo jedna stvar: re, kako kau Rusi, nije vrabac - kada ga pustite, ne moete ga uhvatiti. Zato se nemojte uditi ako sretnete Rusa koji umesto Gosduma (Dravna duma) govori Gosdura (Dravna luda). Ima u tome podosta istine. I sam Pozner je kategoriki protiv donetog zakona.

Strasti oko zakona Dime Jakovljeva jo se nisu stiale, i ne deluje da e se uskoro stiati. Dravna duma ve govori o tome da treba svim strancima zabraniti usvajanje i odvoenje iz zemlje ruske dece. ak i siroia, i bolesnih. Naravno, to je ispravna i dobra ideja. Nevolja je u tome to Rusija u ovom trenutku nije sposobna da odgaji vie od stotinu hiljada dece koja su iz raznih razloga ostala bez roditelja i oko sedamsto hiljada dece-besunika. Upravo zato negoduju protivnici zakona Dime Jakovljeva. Moskovljani su 13. januara odrali miting na kome su izrazili protest protiv ovog zakona. Evo ta je tim povodom rekao svetski poznat reiser Eljdar Rjazanov: Ne znam nijednu zemlju koja bi ratovala protiv sopstvenog naroda, osim Sovjetskog Saveza i sada - Rusije... Jedini nain da se nekako odupremo usvajanju zakona Dime Jakovljeva: deca ne treba da budu moneta u rukama politiara."

 

Lino miljenje

 

Ovoga puta, iskreno govorei, ne znam kako da se odnosim i prema ovom i prema drugom zakonu. Sa jedne strane, inovnici vruih glava sa one strane okeana postupili su glupo, a sa druge oni su hrabro nazvali korumpirane korumpiranima, stali su na rep nedodirljivima. Istina, ti korumpirani i nedodirljivi ive u drugoj zemlji. Ruski deputati su zabranili usvajanje ruske siroadi i naizgled pokazali patriotizam. Ali, s druge strane, kakve veze ima Magnitski. Zato se uopte siroii u Rusiji oseaju kao izgnanici, zato su domovi za decu bez roditeljskog staranja u uasnom stanju, zato je u njima u porastu nasilje, krae itd. Ista ta Dravna duma uti o tome. Kako da ocenim rad zakonodavaca i u Rusiji i u SAD - ne znam.

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane