Natrag

Svedo~enje

 

Svedoenje

 

Ekskluzivno: Istina o oveku koga je Zapad osudio na smrt (5)

 

Nasilno razaranje evropske Jugoslavije

 

Holandski teolog i istoriar Robin De Rajter (1951-2007), napisao je fascinantnu knjigu o smiljenoj likvidaciji Slobodana Miloevia, kojom pobija globalnu propagandu o bivem predsedniku Srbije kao zlotvoru i masovnom ubici. Rajter izmeu ostalog u knjizi tvrdi: "...Miloeviev politiki cilj bio je da Kosovo ostane u okviru Srbije i da se sprei da albanska veina protera sa Kosova srpsku manjinu. Nije se podsticala rasna mrnja, niti se sprovodilo etniko ienje. Naprotiv, Miloevi i lanovi socijalistike partije stalno su naglaavali koje prednosti za Srbiju ima njen multinacionalani sastav...". Nepunu godini po zavretku rukopisa, i Robin je umro. Beogradska izdavaka kua Metaphysica ustupila je Tabloidu ekskluzivno pravo da objavi u nekoliko nastavaka delove iz ovog Rajterovog dela, napisanog poslednje godine njegovog ivota.

 

Robin De Rajter

 

 

Uvodna re odbrane Slobodana Miloevia 31 avgusta 2004. godine

 

U meunarodnoj javnosti, veoma dugo i sa jasnim politikim namerama, stvarana je jedna neistinita, iskrivljena slika o dogaajima na prostoru nekadanje Jugoslavije. Ove optube predstavljaju beskrupuloznu manipulaciju lai, sakaenja prava, poraza morala i jedno krajnje neodgovorno prekrajanje istorije. Sve je postavljeno na glavu da bi se stvarni nosioci odgovornosti za tragine dogaaje zatitili od odgovornosti i da bi se tumaenjem tih dogaaja izveli pogreni sudovi i zakljuci o prirodi i pozadini rata protiv Jugoslavije. Ima jedna fundamentalna istorijska injenica od koje se mora poi u razumevanju dogaaja iz koje je proizalo sve ta se dogaalo na tlu Jugoslavije od 1991. godine do danas, a to je nasilno razaranje jedne evropske drave, Jugoslavije koja je proizala iz dravnosti Srbije, jedine saveznice demokratskog sveta na tim prostorima u poslednja dva veka.

Nesumnjivo je da e ta fundamentalna istorijska injenica dati peat evropskoj istoriji u vremenu koje dolazi. Razorena je jedna multietnika, multikulturalna, multikonfesionalna drava koja je imala svoj istorijski i meunarodno pravni legitimitet da bi na njenoj teritoriji, po diktatu Nemake (Germany) i Vatikana (Vatican), potpomognutih Sjedinjenim dravama (United States of America) i Evropskom zajednicom (European Community) bile stvorene iste nacionalne mini drave. Razorena je drava osniva svih univerzalnih meunarodnih organizacija, od prve Potanske unije (Universal Postal Union) 1874. godine, preko Drutva naroda (League of Nations), Meunarodne organizacije rada (International Labor Organization), Ujedinjenih nacija (United Nations), Svetske banke (World Bank), Monetarnog fonda (IMF, International Monetary Fund) i svih ostalih specijalizovanih agencija Ujedinjenih nacija, pa do Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE, Organization for Security and Cooperation in Europe), ijom se zaslugom dogodila katastrofa, razaranje suverene drave, to po Nirnberkim principima (The Nuremberg Principles) predstavlja najtei meunarodni zloin, zloin protiv mira, ijom se zaslugom dogodio rat u kome je poginulo na desetine hiljada civila, osakaeno na stotine hiljada, prognano i izbeglo vie od milion ljudi, najveim delom Srba, a materijalna teta praktino neprocenjiva i penje se na stotine milijardi dolara, o ekolokoj katastrofi da i ne govorim. Meunarodna javnost morae da se suoi sa istinom, a problem odgovornosti je utoliko tei to nije razorena samo jedna drava, razoren je pravni sistem Ujedinjenih nacija, razoren je korpus moralnih naela na kojima je poivala svetska civilizacija. Uz to, nikada u istoriji nestanka jedne drave nije bio sluajnost...

 

Izvrena je inverzija zloinca i rtve

 

Problem je u tome to se Jugoslavija nije raspala niti volebno nestala, kako je to pokuao da objasni gospodin Robert Badinter (Robert Badinter), pribegavajui nekoj vrsti pravne metafizike. Ta drava razorena je planski, nasilno i ratom koji se i nadalje vodi, u kome je poinjena serija ratnih zloina. Ugledni ameriki teoretiar Stiven Don Stidmen (Stephen John Steedman), umesno je primetio 1993. godine u asopisu ''Forin afers'' (Foreign Afairs), da u poetku rata, citiram: ''Nije bilo Slovenije ili neke druge drave, postojala je samo drava Jugoslavija'', zavren citat, pa se, logino, u pravnoj analizi mora poi od te injenice. Jugoslavija na ijem se elu u tom najkritinijem periodu nalazio predstavnik Hrvatske, Stjepan Mesi, predsednik Vlade, takoe iz Hrvatske, Ante Markovi, ministar spoljnih poslova, takoe iz Hrvatske, Budimir Lonar.

U celom vojnom vrhu, o emu smo ovde mogli da se informiemo, od 16 glavnih generala samo dva su bili Srbi, veinom Hrvati, Slovenci i druge nacionalnosti. Ta je drava raspolagala snanom i organizovanom silom koja je bila u mogunosti da kontrolie sukob i sprei katastrofu. Ta vlast prepustila je teren paravojnim formacijama, vercerima oruja, kriminalcima, pa i narko mafiji, kada se ima u vidu kraj celog tog procesa na Kosovu, ali ta vlast delovala je sinhronizovano sa Evropskom zajednicom, posebno sa Nemakom i Vatikanom. Jo krajem juna 1991. godine Evropska zajednica zahtevala je zatvaranje legitimne vojske u kasarne, uzdravanje od bilo kakve akcije, dakle dobrovoljno pretvaranje vojske u zatoenike u sopstvenoj zemlji, to je sasvim logino otvaralo prostor za dejstvo paravojnih snaga secesije. Oruana dejstva otpoela su secesijom Slovenije 1991. godine koja je bila praena oruanim akcijama. Juna 1991. godine slovenake paravojne snage, bez ikakvog povoda, muki su poubijale vojnike JNA koji su obezbeivali granicu prema Maarskoj (Hungary) i Italiji (Italy) i preuzele graninu kontrolu. Sa stanovita Ustava Jugoslavije, Povelje Ujedinjenih nacija (Charter of the United Nations), optih pravnih principa priznatih od civilizovanih nacija, u pitanju je kolski primer oruane pobune protiv drave to dravi nalae preduzimanje svih raspoloivih mera u cilju uspostavljanja reda. A znamo da je, postupajui po nareenju saveznog premijera Ante Markovia, komandant Pete armije, Slovenac, general Konrad Kolek, obavestio Vladu Slovenije da e Jugoslovenska narodna armija povratiti kontrolu na graninim linijama i da e zadatak biti izvren. Slovenako rukovodstvo, umesto da omogui mirno sprovoenje odluka saveznih vlasti, reklo je da prihvata izazov i da e se suprotstaviti silom to je i uradilo.

Paravojnim jedinicama koje su tada brojale 36.000 boraca, ilegalno naoruanih, Slovenija je krenula u ofanzivu. Svi su oni dobro znali da Jugoslovenska narodna armija, vaspitavana u duhu bratstva i jedinstva, nee da puca u Slovence koje smatra svojim graanima. Tako da je, u stvari, ubijanje vojnika JNA predstavljalo obian i smiljen zloin, a ne nikakav rat.

Izvreni su teki ratni zloini, a nisu bile poteene ak ni vojno zdravstvene ustanove. Trojka Evropske zajednice obila je teren i opisala dramatinu situaciju. Spisak zloina je dug, a postoji i filmski materijal o zloinima slovenakih paravojnih snaga koga je snimila austrijska kompanija.

 

Oruje je stiglo iz Nemake

 

Zbog vremena koje mi dajete, odnosno ne dajete, ja nemam mogunosti da te trake putam sad, ali u iskoristiti svedoenje odreenih svedoka da se one pokau. Evropski parlament (European Parliament) je usvojio 10. jula 1991. godine rezoluciju kojom je osudio ne pobunjeniku stranu, ne secesioniste, nego legalnu silu, Jugoslovensku narodnu armiju. Izvrena je inverzija zloinca i rtve, to su ameriki i svetski mediji svestrano podrali, stavili se u slubu rata i postali njegovo pogonsko gorivo. Ovo naglaavam, jer je zamena teza u odnosu na zbivanja na tlu Jugoslavije, postala od toga doba formula obilato koriena u daljem procesu razbijanja Jugoslavije.

U Hrvatskoj, zloini nad Srbima otpoeli su ak ranije, pre objave secesije, istim metodama, u istim krajevima gde je otpoeo genocid nad srpskim narodom 1941. godine od strane ustakih jedinica u takozvanoj Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj. Svetski eksperti koji su prouavali genocid koji se dogodio u razno vreme i u razliitim delovima sveta, na primer Leo Kuper (Leo Cooper), Peter Drost (Peter Drost), Ted Gurc (Ted Gertz), Luis Horovic (Louis Horowitz), Dord Krem (George Cram) i tako dalje, doli su do zakljuka da se genocid nad jednim narodom moe dogoditi samo jedan put. Svaki drugi pokuaj pretvara se u graanski rat.

Ta teza nala je svoju potvrdu u Hrvatskoj. Genocid nad Srbima u Hrvatskoj 1941. godine otpoeo je pravljenjem spiskova i pozivom grupa radi davanja obavetenja, a umesto davanja obavetenja Srbi su ubijani ili odvoeni u logor. Ovoga puta, na sline pozive i sline postupke Srbi su odgovorili otporom, osetivi se teko izmanipulisanim od strane politiara koji su, koliko jue, branili ideale bratstva i jedinstva, a tada pozivaju na rat u ime nacionalnih ideala. U neto prepakovanoj ambalai bile su u opticaju stare ustake formule, ustaki simboli, a kroz na brzinu izmenjene zakone, Srbi su izgubili status konstitutivnog naroda. Bez ikakvog naloga spolja, bez podrke Beograda, bez zatite armije izolovane u kasarnama, Srbi u Krajinu bili su spremni da prihvate rizik smrti kroz borbu, ali ne i novi genocid. Davno pre secesije 1991. godine u Hrvatskoj su operisale naoruane grupe, takozvane ''Dobrovoljne postrojbe narodne zatite'' koje su delovale u okviru HDZ-a i to pod razliitim imenima: ''Zebra'', ''Crna legija'', ''Vukovi Vukovara'' i tako dalje.

U Zagrebu je 28. maja organizovana vojna parada, dakle mesec dana pre secesije na kojoj je prikazano naoruanje prispelo preteno iz Nemake. Bile su to psiholoke pripreme za ono ta e uslediti. Grupe hrvatskih paravojnih snaga tih dana prebaene su i u Bosnu, jer je predsednik Tuman najavio obnovu Hrvatske sa granicama do Drine. Nakon donoenja odluke o povlaenju JNA iz Hrvatske 18. jula 1991. godine, oruana dejstva paravojnih snaga u Hrvatskoj prerasla su u frontalni rat. Od 20. jula do 4. avgusta zabeleena su 75 napada na jedinice JNA, 23 na kasarne, 13 na vazduhoplove, najmodernijim orujem iz arsenala NATO...

Paljene su srpske kue i od individualnih zloina nad Srbima prelo se na masovnu likvidaciju. U kukuruzitu kod sela Jankovca, zaklano je 65 Srba. Svi su identifikovani. U selu Svinjarevu, 25 i tako dalje. Razorena su itava sela na podruju Papuka i Slunja. Najmasovniji vid terora nad srpskim narodom bilo je prinudno iseljavanje ime je ispoljena najtenja veza izmeu 1941. i 1991. godine. Akcija je zapoeta u Zapadnoj Slavoniji odmah nakon pobede HDZ-a na izborima stvaranjem psihoze straha da bi se podstaklo stanovnitvo na iseljavanje. Primenjene su razliite metode, izvrgavanje ruglu srpske dece u kolama, privoenje ljudi u policiju, iskluivanje telefona, masovno izbacivanje Srba sa posla, miniranje kua.

 Krizni tab iz Slavonske Poege doneo je naredbu 29. oktobra 1991. godine o iseljavanju Srba iz 24 sela: Oblakovac, Orjaa, Slatina i tako dalje i to u roku od 48 sati. Naredba je bila obnarodovana putem radija i tampe. Oni koji su odbili da se povinuju, odvedeni su logore. Dolo je do prvog velikog egzodusa Srba sa podruja Podravske Slatine i Daruvara. Od jula 1991. godine do avgusta 1992. godine etniki su oiena 193 sela sa srpskim stanovnitvom. Verodostojni dokumenti o svemu tome dostavljeni su Evropskoj zajednici. Ratna dejstva preneta su na teritoriju Bosne i Hercegovine.

 

Posledice "Islamske deklaracije"

 

 Ideoloki temelji postavljeni su jo 1970. godine objavljivanjem ''Islamske deklaracije'' Alije Izetbegovia kao tajnog politikog programa, a zatim, 1984. godine objavljena je knjiga istog autora pod nazivom: ''Islam, izmeu istoka i zapada'', a zatim 1990. godine ponovo objavljena ''Islamska deklaracija''. Poznato je da u njoj kae ''ne moe biti mira i koegzistencije izmeu islamske i neislamske vere''. To se ponavlja u tim knjigama svim i mnogo puta. Na zasedanju Skuptine Bosne i Hercegovine 21. decembra 1991. godine, Izetbegovi je izjavio: ''Za suverenu Bosnu i Hercegovinu spreman sam rtvovati mir''.

Na principima ''Islamske deklaracije'' izvrena je mobilizacija masa i otpoeo je graanski rat uz obilatu finansijsku pomo koja je pristizala iz Saudi Arabije (Saudi Arabia), Irana (Iran) i drugih islamskih zemalja. Usledio je i dolazak velikog broja mudahedina. Na VI samitu organizacije islamske konferencije odrane od 9. do 12. decembra 1991. godine, dakle pre nego to se rat razbuktao i pre nego to je Bosna i Hercegovina priznata, pruena je puna podrka ''brai po veri'' i njihovoj borbi za integritet prve islamske drave u Evropi (Europe). Ni danas Bosna i Hercegovina nema veinu muslimanskog stanovnitva. Uz obilatu finansijsku pomo odato je priznanje Aliji Izetbegoviu.

Bosna i Hercegovina bila je jedna od glavnih tema i na vanrednom ministarskom sastanku ove organizacije odranog u Dedi (Djeda), 1. i 2. decembra 1992. godine. Svoju brigu proirili su ovoga puta i na dva podruja u Srbiji, na Kosovo i raku oblast ili, kako je oni nazivaju, Sandak. Prvi ''sveti ratnici'', mudahedini, stigli su iz Avganistana (Afghanistan), Libana (Lebanon), Maroka (Morocco) i Pakistana (Pakistan), naoruani orujem koje je CIA (Central Intelligence Agency) uputila pobunjenicima u Avganistanu. Prispela je i grupa od 400 lanova Hezbolaha (Hezbollah) u Sarajevo, kao vojni instruktori. Sledei tradiciju iz Drugog svetskog rata zajednikog nastupa borbenih jedinica u ratu u sastavu nacistike Nemake protiv demokratske koalicije kojoj je pripadala tadanja Jugoslavija, dva lidera pobunjenikih snaga, Tuman i Izetbegovi, potpisali su u Zagrebu ugovor koji predvia, pored ostalog, da e oruane snage Hrvatskog vijea odbrane biti deo jedinstvenih oruanih snaga Republike Bosne i Hercegovine. Usledila su izgnanstva Srba iz krajeva koje su kontrolisale muslimanske snage.

Desetine hiljada je isterano iz Mostara, 2.500 iz Gorada i tako dalje. Kao i u Hrvatskoj, kako se dogodilo i u Bosnu i Hercegovinu upueni su navodno penzionisani ameriki oficiri kao instruktori hrvatsko-muslimanske vojske. Ratne operacije imale su svoju putanju razvoja i pomerale su se od severa ka jugu i konano su prenete na tlo Srbije, to jest na Kosovo. Sam obrazac po kome je planirano razaranje Jugoslavije i rat protiv Jugoslavije, ija je poslednja faza Kosovo, je veoma prost. Osnovu su inile paravojne pobunjenike snage, kriminalne grupe, teroristi, a na Kosovu i narko mafija, uz optube na raun legitimne sile, u vreme Slovenije i Hrvatske JNA, a kasnije u vreme Savezne Republike Jugoslavije, Vojske Jugoslavije. U otvorenoj agresiji na preostali deo Jugoslavije, to jest na Srbiju i Crnu Goru, srueno je na desetine hiljada tona bombi, sa osiromaenim, desetine hiljada projektila sa osiromaenim uranijumom i do sada nepoznatim otrovima. Kako su to utvrdili svetski eksperti, baeno je pet do est puta vie otrova nego na Hiroimu (Hiroshima) u agresiji protiv Jugoslavije 1999. godine izvrenoj od NATO. Umeanost zapada, pre svega Nemake i Vatikana, bila je oita od samog poetka rata. Istaknuti ameriki teoretiar Donald Horovic (Donald Horowitz) argumentovano je dokazao u svojoj studiji ''Etniki i nacionalni konflikti'' (Ethnic and National Conflicts) da nacionalni i etniki konflikti prerastaju u svoj najsuroviji oblik, rat, onda kad jedna ili obe strane zadobiju meunarodnu potporu.

 

Priznavanje secesionista

 

Rat na ovom prostoru bio je sinhronizovana akcija secesionistikih snaga i spoljnih snaga koje su u pripremi razbuktavanja krvoprolia, masovno implantirane u Jugoslaviju...

 U Zavrnom aktu (Final Act) iz Helsinkija (Helsinki), evropske zemlje i SAD obavezale su se da e potovati teritorijalni integritet svih drava potpisnika. U skladu s tim da e se uzdrati od bilo koje akcije usmerene protiv teritorijalnog integriteta, politike nezavisnosti jedinstva bilo koje drave potpisnice. To je lan 4. Ti principi potvreni su sveano u Parizu (Paris) 1990. godine potpisivanjem Pariske povelje (Paris Declaration). Samo godinu dana posle toga, Evropska zajednica istupila je otvoreno na politiku pozornicu kao udarna snaga razbijanja Jugoslavije. Na Brionima je 7. jula 1990. godine potpisana ''Deklaracija o mirnom reavanju spora izmeu federalnih jedinica SFRJ''. Pozivom na ove akte koje sam pomenuo, Evropska zajednica se obavezala da e u iznalaenju mirnog i trajnog reenja za krizu izmeu federalnih jedinica potovati teritorijalni integritet Jugoslavije, od koje je, kao jedino pravno zatienog subjekta, dobila mandat za posredovanje. U istoriji civilizovanog sveta posredniki proces poloio je od dijagnoze uzroka spora, preko postavljanja nekoliko varijanti moguih reenja, do navoenja koncesija sa kojima se moe raunati.

Umesto svega toga, Lord Karington (Peter Carrington) je na vanrednom sastanku Konferencije o Jugoslaviji (Conference on Yugoslavia) 18. oktobra 1991. godine, ultimativno postavio nestanak Jugoslavije kao drave i subjekta meunarodnog prava bez alternative i prekrajanja prostora Jugoslavije po modelu koji je primenio Hitler (Adolf Hitler) 1941. godine. Nacistike vrednosti odnele su pobedu. Pravu na razbijanje drave, na secesiju dat je primat u odnosu na ouvanje drave i na pravo na ouvanje drave originalnog lana Ujedinjenih nacija. Paradoks je u tome to pravo na pobunu te iste drave osporavaju u sopstvenoj zemlji Englezi Ircima, panci Baskijcima, Francuzi Korzikancima i tako dalje, a nije na odmet podsetiti da u vreme kad su se srpski borci zajedno sa saveznikim snagama borili u Drugom svetskom ratu, da su tada trupe takozvane Nezavisne Drave Hrvatske, kao i neke iz Bosne, ali tada takoe u sastavu Nezavisne Drave Hrvatske, na mnogim frontovima se borile u sastavu nacistikih snaga. U to vreme uvena Handar divizija iz Bosne upuena je u sastavu nacistikih kanjenikih snaga u Francusku (France) gde je poinila i izvrila neuvene zloine. Ali, vratimo se Karingtonovom papiru kojim je zadat prvi udarac subjektivitetu Jugoslavije. Re je o otvorenoj prevari poinjenoj Karingtonovim papirom. Dalji pregovori pretvoreni su u farsu. Usledilo je potom priznanje secesionistikih republika pod snanim pritiskom Nemake i Vatikana, suprotno elementarnim principima meunarodnog prva, praksi Ujedinjenih nacija, ali i praksi vodee sile, Sjedinjenih Amerikih Drava...

 

(Kraj)

 

 

Beleka o piscu

 

Robin de Rajter roen je 6. marta 1951. godine u Enedeu, Holandija. Rano detinjstvo  proveo je u svom rodnom gradu. Kasnije se sa svojim roditeljima preselio u paniju gde je studirao teologiju, istoriju i panski. Diplomirao je 1974. godine. Robin de Rajter je, posle krae bolesti, umro 2007. godine.

 

 

Narudbenica

 

Izdavaka kua Metaphysica, ul. Solunska br. 10, Beograd, Stari Grad, tel. 011/2920062, 064 3073668, 062 336460, 063 8295488, kao i na e-mail adresu metaphysicstergmail.com

 

 

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane