Natrag

Oj, Srbijo

 

Oj, Srbijo

 

Sudanija u Nišu: slučaj izdavača Despota i njegovih kriminalnih radnji (2)

 

Krivac je živ, ali ne postoji

 

Jedan od poslednjih velikih srpskih pisaca-disidenata, Ivan Ivanović, u svom eseju o izdavaču-prevarantu, stranačkom pravosuđu i srpskom birokratskom lavirintu, spontano je napravio kafkijanski scenario za mračni pozorišni komad u kome oštećena strana ima status okrivljenog, a stvarnog krivca nigde nema. Tabloid objavljuje ovaj književno-publicistički triler u dva nastavka.

 

 

Ivan Ivanović

 

  Uskoro iz novina saznajem da je tip opljačkao mnoge pisce, samo je isplatio honorar Momi Kaporu, i to mnogo veći nego što je meni obećao! Osim što je lopov, Despot je i kriminalac! - to je napisala Jelena Tinska, ne znam šta je, valjda balerina. Naime, Despot je uzeo jedan prevod njenog oca, Aleksandra Petrovića, i objavio ga kao prevod neke studentkinje, koja to nije ni znala, kako je izjavila na sudu. Tinska je takođe dobila Despota na sudu, samo što će to da naplati malo morgen, kako bi to rekao začetnik srpske moderne mafije Slobodan Milošević.

  Javljam to sudiji Slavici Folić. Ali uskoro od nje dobijam rešenje da se postupak moje naplate duga obustavlja! Jer, u međuvremenu je zaključen "stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Izdavačkim preduzećem Zograf iz Niša", pa je "izvršni dužnik prestao da postoji, jer je brisan iz registra privrednih subjekata, koji vodi Agencija za privredne registre, a nema pravnih sledbenika". Privredni sud koji je vodio stečajni postupak nije našao za shodno da me o tome obavesti. Sudija Slavica Folić lično je proverila to na sajtu Agencije za privredne registre. Što znači da je moje pare, kako one koje mi je prisvojio Despot Despotović, tako i ove koje mi je za takse uzela Slavica Folić, pojela maca. Reformisano srpsko sudstvo, čiju je reformu dobrim delom vodio advokat iz Niša, visoki funkcioner Demokratske stranke, Boško Ristić, od novinara duhovito prozvan Manulać, štiti interese svoje vlasti.

 

Nestanak treće komponente vlasti

 

  Pošto mi je Slavica Folić dala pravo da mogu da uložim prigovor, učinio sam to bez pomoći advokata, jer za to nemam više para, dana 13. februara 2012. godine. U prigovoru sam rekao da je rešenje Osnovnog suda u Nišu za mene neprihvatljivo, a društveno štetno. Ja sam gospođi Slavici pružio nepobitne dokaze da moj dužnik Despot Despotović postoji, da je živ i zdrav i da poseduje priličnu imovinu: veliku kuću u niškom naselju Donja Vrežina, tri automobila, platu kao član Gradskog veća. Čak se u međuvremenu, pošto je IP Zograf odjavio, zaposlio kao direktor dečjeg odmarališta u okolini Niša Divljana, i to kao kadar političke partije G17+, čiji je visoki funkcioner. Nemoguće je da gospođa Slavica Folić ne zna za njega, pa čovek je držao knjižaru u kompleksu Kalča, a sad se pojavljuje na televiziji Bel ami, kao vodeći niški kulturtreger! Da li sam ja to platio njenog sudskog izvršitelja da ustvrdi da dotična osoba ne postoji i da ne stanuje na naznačenoj adresi u Ulici majora Gavrilovića broj 1? Pa za takav očiti dil nisam morao da platim taksu! 

  Prigovor sam uputio sudiji Slavici Folić, ali i predsedniku Osnovnog suda u Nišu. Za divno čudo, ubrzo sam dobio odgovor, tačnije 30. 03. 2012. godine, od sudije Slavice Folić. U njenom novom rešenju usvaja se moj prigovor i ukida prethodno rešenje. "Ispitujući osnovanost podnetog prigovora, ceneći navode izjavljene u istom, sud je utvrdio da je prigovor poverioca osnovan, pa je na osnovu svega navedenog, sud odlučio da usvoji prigovor." U istom rešenju sudija Slavica Folić me obaveštava da je Privredni sud u Nišu vodio i zaključio stečajni postupak nad dužnikom IP Zograf iz Niša, što je za "posledicu imalo prestanak izvršnog dužnika kao pravnog lica i brisanje istog iz Registra privrednih subjekata".

  Šta da kažem na ovo? Sudija Folić je prihvatila moju predstavku da čovek po imenu Despot Despotović zaista postoji, da je vlasnik kuće u Nišu, da je direktor državnog preduzeća, ali da je nenaplativ, ugasio je firmu i izbrisao iz Privrednog registra!

  Ništa mi drugo nije preostalo nego da zaključim da sud ne želi da naplati moj dug...Opet advokat, ovoga puta bez para...Treba da se obratim predsedniku Privrednog suda, da ga pitam kako je stečajni upravnik mogao da amnestira Despota Despotovića, po kom osnovu?

  Pošto nemam pravo na prigovor, niti mi je dat pravni lek, ostalo mi je da dignem ruke od svega ovoga i da sa žaljenjem konstatujem da nema prava u državi Srbiji. (U vreme komunizma postojala je duhovita replika Žali se upravi Vodovoda i Kanalizacije, sad više to ne važi). Zato pišem ove redove, koliko da ostavim dokument o vremenu u kojem sudstvo nije bilo nezavisno i nije bilo treća komponenta vlasti, kako je još Monteskije proklamovao.

 

Manulać u Niš, Manulać iz Niš...

 

Slavica Folić mi ne dozvoljava da slučaj zaboravim. Dana 10. 09. 2012. godine, donela je novo rešenje, identično prvom. Možda ga je samo prepisala, što da se žena muči da ponovo piše? Napisao sam ponovo prigovor, isti onaj kao prethodni. Zapitao sam se: ko je tu lud a ko zbunjen?

  Prihvatam da sam ja, pisac Ivan Ivanović, lud i zbunjen, ili bar nenormalan. Da sam normalan ne bih tražio od suda da štiti pravo i poštuje zakon, u zemlji koja odavno nije pravna država i priznaje samo silu. Kakav sam ja to pisac kad nisam shvatio da "pravdu mogu da tražim samo na nebu" (ne mogu da se setim čiji je ovaj lepi stih) a ne na zemlji, pogotovo ne u državi Srbiji. Pa taj Despot Despotović je deo nove niške vlasti, neće valjda sud da ga natera da vrati dug koji je načinio? Sad je on Ursovac a URS je deo niške vladajuće koalicije. Pošto je Despot u vrhu niškog URS-a, on je zaštićen kao beli medved. Pod zaštitom je države! U literaturi je opisan kao Ostap Bender! Takvi tipovi su se muvali po Sovjetskom Savezu posle Oktobarske revolucije, opisali su ih Iljf i Petrov.

  I na ovom slučaju se pokazalo da za vlast ne važi zakon, jer vlast je zakon! Iako je Despot mali šraf niškog točka vlasti, ako se taj šraf otkine, odoše kola u tandariju, u divljanu, ako je odmaralište čiji je Despot direktor dobilo ime po divljini. Pukla bi koalicija! Pa neće, valjda, izvršni sudija Osnovnog suda u Nišu, gradu Manulaća, da ruši lokalnu vlast na taj način što će je "privesti k poznaniju ljudskih prava"?

  Gle čuda! Na ovaj prigovor dobio sam novo rešenje od sudije Slavice Folić: Usvaja se prigovor izvršnog poverioca Ivana Ivanovića iz Beograda podnet dana 05. 10. 2012. godine, pa se ukida rešenje Osnovnog suda u Nišu. "Protiv gore navedenog rešenja izvršni poverilac je blagovremeno izjavio prigovor u kojem je osporio doneto rešenje navodeći da nisu tačni navodi iz obrazloženja pobijanog rešenja da izvršni dužnik ne postoji i da ne postoji imovina iz koje se može namiriti potraživanje poverioca.

Sad ne znam na čemu sam. Da li će kroz izvesno vreme sudija Slavica Folić iz Niša da donese po treći put isto rešenje i amnestira lopova Despota Despotovića, koji mi je ukrao dva honorara? Ima li kraja neodgovornosti srpskog pravosuđa? Moram li na nebo po pravdu?

  A moguće je da gospođa Slavica Folić samo tera šegu sa mnom, izruguje se piscu kome je jedan vlastodržac ukrao intelektualnu svojinu? Moguće je da je žena humorista, da se bavi crnim humorom? Da se ugledala na Stevana Sremca, koji je stvorio Manulaća pre nego se rodio Boško Ristić? Grad mog rođenja a njihovog bitisanja, Niš, ugostio je najduhovitijeg srpskog pisca, prečanina Stevana Sremca, koji je postao najveći Nišlija! U ovoj državi je ionako književnost kao takva stavljena van zakona. Možda sudija Slavica Folić, ali i sudija Trgovinskog suda koji je amnestirao lopova, žele samo da dodaju svoju granu na moju lomaču, kao ona starica prilikom spaljivanja Jana Husa, kad je veliki humanista uzviknuo maksimu za sva vremena: Sancta simplicitas!

 

(Kraj)

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane