Stav

 

PRINCIPI

 

Branko Dragaš

 

DRUŠTVO - Ni životinjska ni ljudska zajednica ne može da opstane bez utvrđenih životnih principa. Principa koji brane opstanak same zajednice. Naučna ispitivanja su dokazala da u životinjskom čoporu postoji racionalni karakter vlasti, odnosno da najbolji u čoporu postaju vođe čopora. Vođe koje ne rade u svom interesu, nego moraju da zastupaju interese samog čopora.U ljudskoj zajednici, nažalost, nije tako. Mada se ljudi vode kao inteligentnija bića od životinjskog sveta, ponekad je ljudsko ponašanje neshvatljivo životinjama. Recimo, ljudi prave koncentracione logore i ubijaju pripadnike svoje vrste. Nijedna životinja nema taj ljudski poriv. Ljudi uništavaju planetu i tako ugrožavaju svoj opstanak, dok su životinje usaglašene sa prirodom i njenim principima. U ljudskom čoporu vlada iracionalni karakter vlasti. Vođe ljudskog čopora postaju banditi, ološ, protuve, psihopate, delikventi, kleptomani i odbegli pacijenti psihijatrijskih klinika. To se neće dobro završiti po ljudsku vrstu. Priroda će nas surovo kazniti. Zato je potrebno da izmenimo sadašnje stanje i da se vratimo principima zajednice. Makar se ugledali na naše daleke rođake. Makar ponovo morali da učimo principe iz životinjskog sveta.

DRŽAVA - Ni država ne može da opstane bez državnih principa. Državni principi su pretočeni u zakone. Zakone koji štite državne principe i brane slobodu, imovinu i integritet građana.Zakoni se donose u interesu svih građana i važe za sve građane. Država treba da bude strog i pravedan sudija koja nameće pravila igre. Ko krši pravila igre dobija žuti i crveni karton. Ukoliko država želi da učestvuje u tržišnoj utakmici, onda za nju važe ista pravila igre kao za sve učesnike. To je uslov za opstanak države. Državni principi se ne zasnivaju na ljubavi, nego na državnim interesima. Kada to shvatimo, Srbija će se spasiti. Kada shvatimo da je država jača od političke i kriminalne mafije. Jača je jer brani principe zajednice.

POLITIKA- Nema politike bez morala. To ne shvataju političari.Ne samo naši, nego ni svetske vucibatine. Politika je postala unosan biznis. Jedini način da se spasimo pohlepe političara je da ih - ukinemo! U elektronskom dobu profesija političar je nepotrebna. Ne verujete? Da li smete da pristanete da proverimo? Neka jedan mesec mediji prestanu da prenose baljezganja političara i neka političari nemaju obavezu da dolaze na preplaćene funkcije. Šta će se dogoditi? Laknuće nam svima. Oslobodićemo se tereta. Prodisaćemo. Konačno ćemo pokazati da su profesionalni političari zlo za društvo.

DEMOKRATIJA - Savremeni oblik parlamentarne demokratije je prevaziđen model. Predstavnička demokratija je pokazala svu svoju promašenost. Otuđeni politički oligarsi, ucenjeni aferama i dovedeni na vlast da bi uništavali sve demokratske institucije,radeći za svoje nalogodavce izvan granica domovine, postali su cirkusantni i beskrupulozni banditi.Umesto lažne parlamentarne demokratije, predložio sam da se primeni - direktna ili neposredna demokratija. Da li je to utopija? U elektronskom dobu to je apsolutno moguće.Kompjutere i internet treba staviti u funkciji direktne demokratije. Već sam o tome pisao. Niko se nije javio da tumači. Potpuno ignorisanje. To je dokaz da je ideja odlična. Treba samo biti uporan.Građane treba da obrazujemo. Građani se bave politikom, ali niko ne postaje političar. Niko ne živi na račun poreskih obveznika. Smanjuju se svi troškovi vlasti i građani dobijaju mogućnost da direktno odlučuju o bitnim pitanjima za zajednicu. O stručnim pitanjima odlučuju stručnjaci.Tu nema demokratije. Tu mora da važi hijerarhija struke i iskustva. To znači i odgovornost za donete odluke. Koje, opet, kontrolišu građani preko direktne demokratije. Politiku sprovode samo dežurni toga dana u državi. Svi građani postaju Velika Skupština naroda koja odlučuje. Nema posrednika, građani su vlast.

PREDSEDNIK - U direktnoj demokratiji predsednik se menja svakoga dana.Svako iz zajednice može biti predsednik države samo jednom u životu. I nikada više. Predsednik preuzima dužnost u osam ujutru i dežuran je do sledećeg jutra.  Raspored dežurstva predsednika određuje elektronski Velika Skupština jednom godišnjem glasanjem svih građana.Svako ko je punoletan ima pravo da se kandiduje da bude predsednik države.Predsednik države izvršava sve državne obaveze koje su unapred određene za taj dan. Prima strane delegacije, potpisuje državna dokumenta i obavlja obaveze utvrđene Ustavom. U direktnoj demokratiji predsednik države nema potrebe za svojim kabinetom, savetnicima i bulumentom činovnika koji troše pare poreskih obveznika. Nema cirkuskih izbornih kampanja. Smanjuju se svi troškovi u državi vezani za rad predsednika.Predsednik je pravi predstavnik naroda i vlast mu je ograničena.

PREMIJER - U direktnoj demokratiji premijer je Izvršni direktor koji se bira na jednu godinu.Samo jednom građanin može postati premijer i više nema pravo da se kandiduje za nijednu državnu funkciju.Premijer se bira elektronskim glasovima Velike Skupštine građana. Kandidati za premijera moraju da ispunjavaju uslove koji se određuju zakonom.Kandidati za premijera dostavljaju svoje programe, dobijaju mogućnost elektronskog predstavljanja svojih programa i dva kandidata, koji dobiju najviše elektronskih glasova, sučeljavaju svoje programe u televizijskom duelu. Nakon toga, Velika Skupština elektronski glasa i pobednik postaje onaj koji dobije više glasova.Premijer radi za platu od jedan evro godišnje. Potpisuje ugovor sa Velikom Skupštinom o procentu koji dobija od realnog povećanja BDP.

Premijer bira svoj kabinet. Ima pravo da izabere dva zamenika premijera i devet ministara. I oni rade za platu od jedan evro godišnje. Premijer se mora da pridržava Etičkog kodeksa ponašanja za državne funkcionere.To znači da ne može da daje intervju lakoj ženskoj koja skida gaćice u studiju. Premijer može da daje intervju uživo samo državnoj televiziji. Ne može premijer da peva po kafanama i da služi za sprdanje čitavom svetu. Premijer je preduzetnik koji pokreće privredni razvoj i koji upošljava sve građane i sve kapacitete koje država ima.

Premijer je najoperativniji čovek u državi. Premijer je najzauzetiji čovek u državi i nema vremena da se viđa sa kriminalcima. Odnosno, premijer nikada sebi neće dozvoliti da sedi u društvu kriminalaca, jer princip delovanja državnog funkcionera je da se ne viđa sa kriminalcima. Premijer se pridržava moralnih principa u svom radu i brani ugled države i građana. Premijer je naša slika prema svetu. Svojim izgledom,ponašanjem i radom će braniti Srbiju.

BIZNIS - Biznis nije razbojnička delatnost, kako se to obično prikazuje i kako tajkuni i političari to sprovode. Razlikujemo biznismene, poslovne ljude koji na tržištu, u slobodnoj konkurenciji, stvaraju novu vrednost i tajkune koji, zaštićeni političkim ološem, stvaraju monopole,pljačkajući državu i građane. Pogubnost takve pljačke osećamo svi danas u svetu i u našoj Srbiji. Da bi se to promenilo, mora da se promene principi postavljanja biznisa. To znači da se odrede pravila tržišne igre za sve učesnike u tržišnoj utakmici.Odnosi se i na državu, ukoliko država ili njeno javno preduzeće učestvuje u tržišnoj utakmici.Princip treba da brani slobodnu konkurenciju i otvorenost tržišta.

Biznismeni se bogate na tržištu, otvarajući poslove i zapošljavajući ljude. Međutim, istorija kapitalizma se zasniva na kolonijalnom pljačkanju, otimanju, monopolima, gusarenju, banditizmu, gansteraju, zatvorenosti tržišta i eksplotaciji nerazvijenih država i naroda. Krstaški pohodi su bili organizovani kao pljačka,sve pod pokroviteljstvom cezarističkih papa, umotano u religijsku propagandu o oslobađanju Hristovog groba. Pošto je krv vekovima tekla u potocima, pošto su milioni ljudi ubijani i stotine miliona odvođeni u ropstvo, samo da bi se izgradile prestonice kapitalizma, propaganda o slobodnom tržištu, pravdi, zaštiti ljudskih prava je potpuna laž i služi za nastavak neokolonijalne politike pljačkanja i ucenjivanja malih naroda. Namera Familije je da ovom izazvanom krizom postane vlasnik država. Građani u tim državama će biti zaduženi robovi. Briselska standardizacija tržišta je oblik korporativnog fašizma koja ne dozvoljava slobodan protok ideja, roba i kapitala i koja je namenja na rasističkoj zaštiti Kapitalizma na umoru. Naravno, istorijski procesi se ne mogu zaustaviti i jedino rešenje, stabilno i konačno, treba da bude izgradnja - narodnog ili etičkog kapitalizma. O principima tih sistema sam već dosta pisao.

ELITA - Postoji samo jedna elita - duhovna elita. Sve ostalo je prenemaganje i foliranje. Duhovna elita je spremna da se žrtvuje za svoje principe. Oni koji nisu spremni da se žrtvuju za dobrobit države i građana, za principe zajednice i života zajednice, koji nisu spremni svojim primerom da pokažu da su elita, ne zaslužuju našu pažnju. Biću otvoren i konkretan. U najvećem duhovnom propadanju srpske nacije šta radi SANU? Ništa. Ćuti. Nit romore, niti govore. Plaše se da ne izgube svoje penzije i privilegije. Vraćam se mojoj staroj ideji, smatram da SANU treba da ima samo 12 akademika, kao 12 apostola. I da se novi akademici biraju nakon smrti nekog od akademika. Ko je akademik?

 Ako je neko odličan naučnik, pisac, lekar, inženjer, ekonomista ili pesnik, to ne znači da treba da bude akademik. Neko može biti talentovan i dobar pisac, ali je kockar. Neko može da bude veliki hirurg, ali je moralna protuva. Uslov za akademika je da, pored stručne najbolje kvalifikacije, ima moralnu vertikalu koja mu daje oreol besmrtnosti. Na taj način, akademici su moralne gromade u društvu, koje svojim etičkim autoritetom zaustavljaju dalje rastakanja društva i pokazuju put spasa za državu i narod. Zato nam je dovoljno sam 12 akademika, jer smo mala država i istorijski narod koji traje hiljadama godina. Trebaju nam akademici koji imaju viziju razvoja Srbije u narednih najmanje dvesta godina. Koji su posvećeni svojoj viziji i koji žive za svoje principe. Kada predsednik akademije petlja i mulja oko izgradnje Mosta na Adi, kada njegov sin nabavlja čelična užad za most, sve je to dokaz da nam takav SANU ne treba i da tu instituciji moramo što pre reformisati. Znam mnoge akademike, ali samo jedan je zaslužio tu titulu. Pokojni profesor Mihajlo Đurić je bio akademik kakav treba Srbiji. Kada akademik govori, svi moramo da stojimo i slušamo.

ŽIVOT - Komercijalna civilizacija u raspadanju je obesmislila sve životne principe. Nema nam spasa dok se ne vratimo osnovnim životnim principima. Pare,gospodo drugovi, nisu cilj života, nego su sredstvo za život. Duhovnost ,sloboda, pravda, poštenje, ljubav, rad, znanje, odricanje, posvećenost, vežbanje i istrajnost treba da nam budu vodilje u životu. Možemo se spasiti ako učimo, slušamo, disciplinovano sledimo učenja i volimo druge ljude. Opstaćemo ako budemo uporni u svojim životnim principima i povezani. Ako, napokon, naučimo da radimo timski i da pobedimo balkanski ego.Verujte mi, koliko god teško bilo, ovo je doba za rađanje novih ideja. Iskušavanja su velika. Opstaju samo najposvećeniji i najuporniji. Spasićemo Srbiju svojom mudrošću. Pametni se prilagođavaju nevremenu i čuvaju svoju tradiciju, veru i kulturu. Pobedićemo svoje neprijatelje srpskom dobrotom i ljubavi. To je princip nove državotvorne politike. Princip svih principa. Volimo sve ljude i pravimo kalkulacije.