Bankrot

 

Ko će da plati demokratske dugove i nadoknadi pljačku obavljenu preko šabačkog "Interkopa"?  

 

Anđeli čuvari sa bradom

 

Preduzeće Inter-kop iz Šapca je pod zaštitom nekadašnje vlasti ojadilo banke za oko 50 miliona evra, ostalo dužno kooperantima i iz državnog budžeta pokralo desetine miliona evra. Novac je najvećim delom otišao bivšem vrhu Demokratske stranke i Dušanu Petroviću, ali ni nova vlast ne pokazuje interes da rasvetli ovu aferu. Novi vlastodršci se iz ovog slučaja uče kako se lagodno kradu pare, a narod plaća njihovo "školovanje". Inter-kop je sa sobom, u stečaj, povukao još najmanje dvadeset šabačkih preduzeća, i ostavio bez posla još najmanje dve hiljade radnika

 

major Goran Mitrović

 

 

Preduzeće Inter-kop osnovano je 1991. godine i registrovano na adresi Beogradski put BB, naselje Mišar u Šapcu. Po konsolidovanom finansijskom izveštaju za 2011. godinu ono je ostvarilo čist dobitak od 178.645.000 dinara i zapošljavalo 1.264 radnika. Po izveštaju Ministarstva građevinarstva i urbanizma od početka septembra 2012. Inter-kop je bio u blokadi za 2,5 milijardi dinara. Kratak je put od milijardera do prosjaka, bar u Srbiji i bar za one koji svoj uspeh duguju političarima na vlasti.

  Po izveštaju Agencije za privredne registre (APR) jedini vlasnik Inter-kopa sa uplaćenim novčanim kapitalom od 150.602,41 dinara na dan 17. januara 2005. jeste Rade Nikolić, dok je direktor Savo Krunić. U Nadzornom odboru su Sanja Nikolić i Aleksandar Stanović.

  Dobro obavešteni, međutim, tvrde da iza Inter-kopa faktički stoji Miroslav Bogićević, vlasnik Farmakoma MB i nezasiti tajkun iz Šapca. Takođe, tvrdi se da je projekat Inter-kop osmislio Dušan Petrović, nekadašnji ministar pravde, pa poljoprivrede, takođe iz Šapca. Upravo zbog bliskosti ovog političara, kome je u poslovnim krugovima nadimak Mister 10 odsto, po procentu koji je za sebe uzimao od svakog posla, Inter-kop je krenuo nizbrdo i to onog trenutka kada je Petrović ne samo izgubio ministarsku fotelju, već i ušao u sukob sa aktuelnim vrhom Demokratske stranke koji drži dvojac Dragan Đilas i Bojan Pajtić. U ovoj informaciji, se u suštini, krije razlog propasti Inter-kopa, budući da se u pomenutom izveštaju Ministarstva građevinarstva Srbije, tvrdi kako je najveći dužnik Inter-kopa pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja, koji drži Bojan Pajtić.

  Dok je Inter-kop još bio u milosti žutih vlastodržaca, priča je tekla sasvim drugačije. U svom pismu državnom tužiocu Zagorki Dolovac, ministru odbrane Draganu Šutanovcu i još nekim ministrima i samoj vladi Srbije od juna 2010. grupa policijskih službenika iz Šapca između ostalog piše: "Potrebno je proveriti poslovanje firmi: Inter-kop, Golub-petrol, Lamela, Max Petrol, Top Šped, Ajant, Duga, Miki turs, Bane turs itd. Tu ćete naići na veliki broj zloupotreba službenog položaja, falsifikovanja službenih isprava, falsifikovanja faktura, krijumčarenja nafte i naravno utaja poreza, kao i drugih krivičnih dela!" Na ovaj dopis niko od državnih funkcionera nikada nije reagovao.

  I Sindikat radnika Novog Beograda krajem maja 2011. godine javno objavljuje da Dušan "10 Odsto" Petrović obrće milione evra  preko sledećih preduzeća: Inter-kop. direktora Save Krunića, Top-kalk iz Jazovnika, Alfa RS, Pro-kalk, Vodoterm, Auto Italija…

  U vreme kada je Dušan Petrović bio u vrhu DS-a ni Beogradska vlast nije bila gadljiva na milione evra koje je krala preko Inter-kopa. Tako je ovo preduzeće učestvovalo i u rekonstrukciji beogradskog Bulevara kralja Aleksandra, a za te radove je iz gradskog budžeta plaćeno 17 miliona evra. Naknadnim proverama je utvrđeno da su radovi vredni jedva 11 milona evra, odnosno da su izvođači radova, pa tako i šabačka firma, naduvanim računima protivpravno prisvojili oko šest miliona evra. Afera je, kao i obično, zataškana.

  Inter-kop je bio i izvođač radova na jednom skoro zaboravljenom novom "Skadru na Bojani", odnosno Glavnom poštanskom centru za Beograd, izgrađenom na 30.000 kvadratnih metara u Zemunu. Za ovaj poduhvat Pošte Srbije su izvođaču radova platile 15 miliona evra, ali objekat i dalje nije u funkciji, iako je prethodna vlast obećavala da će da proradi najkasnije do kraja 2012.

 Očigledno je da se "fušerilo" na svakom mestu kako bi što je moguće više novca od investicije otišlo Dušanu Petroviću i ostalima iz vrha DS-a, pa tako Inter-kop nije ni završio započete radove. Urađena je, u stvari, samo fasada koju je u predizbornoj kampanji obišla stara vlada na čelu sa Mirkom Cvetkovićem.

  U 2006. je Interkop imao poslovni prihod u visini od 2.192.690.000 dinara, sledeće godine on narasta na 3.856.430.000, u 2008. to je već 5.092.130.000. U 2009. godini, pošto su smanjeni državni prihodi usled svetske krize, opala je i zarada Interkopa, koji tu godinu završava sa ipak impresivnom sumom od 5.049.481.000 dinara. Za samo tri godine vlasti Tadićeve ekipe, Interkop je duplirao svoje prihode. I iz ovoga se vidi koliko je ovo preduzeće bilo blisku srcu, ali i novčanicima onih koji su svojevremeno vodili državu.

  Najveća pljačka, međutim, odigrala se u finansijskom sektoru i to opet uz pomoć Petrovića i ekipe iz vrha DS-a, a ove mahinacije ne ulaze u godišnje izveštaje i nemoguće je ući im u trag preko APR-a.

  Inter-kop je u ovom trenutku raznim bankama u Srbiji dužan ukupno 22.662.777 evra i 2.881.871.637 dinara, bez ikakvog izgleda da taj novac ikada vrati. Najviše je šabačko preduzeće uzelo od Komercijalne banke: 8.500.000 evra i  320.000.000 dinara. Najgore je, međutim prošla ionako slaba Srpska banka koja je izgubila  1.500.000 evra i 554.000.000 dinara.

  Srpska banka je akcionarsko društvo, gde država ima 98 odsto akcija i samim tim potpunu kontrolu nad njenim poslovanjem. Predsednik izvršnog odbora banke je Ivan Maričić, koji je na to mesto došao 2009. godine sa funkcije direktora Uprave za trezor Ministarstva finansija. Članovi Izvršnog odbora su Ivan Ristić i Sonja Zigova Kovačević, koja je prethodno bila pomoćnik direktora Uprave trezora. Ovakva direktorska trojka potekla ispod skuta Mlađana Dinkića nije ni htela, ali ni mogla da vlastima kaže "ne" i odbija davanje nekog kredita Inter-kopu.

Predsednica Upravnog odbora Srpske banke je Biljana Janjić, iz brokerske kuće Mediolanum, članovi su: Branka Sredojević, Tanja Vasiljević, Vidosava Džagić i Zoran Bogetić (profesor Ekonomskog fakulteta i stalni savetnik preduzeća Montecco Inc.). Srpsku banku, koja i onako spada u male banke u Srbiji (prihod u 2011. godini 262.160.000 dinara), gubitak oko sedam miliona evra, koliko je uzeo Inter-kop, teško će uzdrmati. Postoji velika šansa da će na kraju, isto kao i u slučaju Agrobanke, ceo trošak snositi obični građani Srbije, dok će Dušan "10 odsto" Petrović, Miroslav Bogićević, Rade Nikolić i ostali proći nekažnjeno.

  Vredi još napomenuti da je i Fond za razvoj Srbije Inter-kopu poklonio 200.000.000 dinara, ali nije jasno po kom osnovu. U svakom slučaju, pljačka preko Inter-kopa ugrožava opstanak 14 banaka i dvadesetak preduzeća (kooperanata) iz Srbije kojima je ovo preduzeće ostalo dužno. Isto tako, ugroženo je trenutno oko 2.000 radnika i njihovih porodica kojima je jedini prihod bila plata zarađena u ovom šabačkom preduzeću, a koju primaju sa višemesečnim zakašnjenjem, ako je uopšte i prime.

 

A 1.

 

Šabačka banka, što da ne?

 

Obaveze Inter-kop, Mišar, Šabac, prema bankama sa stanjem na dan 1. januara 2012.  godine zvanično iznose: Komercijalna banka 8.500.000 evra i 320.000.000 dinara,  Hypo Alpe Adria 4.600.000 evra, Čačanska banka 4.182.777 evra, Societe G.B. 2.280.000 evra, Eurobank milion evra, Erste bank 600.000 evra,  Srpska banka 1.500.000 evra i 554.000.000 dinara, UBB 550.000.000 dinara, Poštanska štedionica  500.000.000 dinara,  AIK banka 298.400.000 dinara, Unikredit bank 200.000.000 dinara, Fond za razvoj Srbije 200.000.000 dinara, Credy banka 119.471.637 dinara, Raiffeisen bank 100.000.000 dinara, Jumbes banka 40.000.000 dinara. Ukupno obaveze po kreditima iznose 22.662.777 evra i još  2.881.871.637 dinara. S obzirom da su najveći plasmani Srpske banke išli Inter-kopu, ali i Farmakomu MB, postojao je šaljivi predlog da se ova banka preimenuje u Šabačku banku.

 

 

A 2.

 

 

 

Uzmi Ago koliko ti drago!

 

 

  Ljubodrag Ristić je jula 2012. objasnio sistem krađe na svom blogu:

"Godine 2004. bio sam angažovan od strane kompanije Dunav osiguranje, pored ostalih poslova i na sagledavanju uzroka požara u privatnom preduzeću Uno Martin u Mišaru, pa u preduzeću Melamin ili Melamin DJ - nikada nisam uspeo da utvrdim o kojem se preduzeću radilo. Molili me ljudi iz Dunava da pomognem jer, govorili su mi da Dušan Petrović (advokat iz Šapca) sa grupom tajkuna koje je sam klonirao, preko kompanije Dunav Osiguranje finansira Demokratsku stranku, ne zaboravljajući naravno ni svoje interese....

Pa šta su radili i da završim pisanje!? Oni su instriuisani, jer to sami nikada ne bi znali, da od Dušana Petrovića unapred dobiju sigurne poslove. Po volji DS! Onda osiguraju vajnu i svu drugu imovinu, na lažnjaka, koje se zove nadosiguranje. Onda odu u Banku (a sve unapred  dogovoreno sa Dušanom Petrovićem i bratijom) i dobiju kredite, po principu uzmi Ago koliko ti drago! Dušan Petrović zna šta je vinkulacija polisa osiguranja, oni nemaju pojma, oni samo glume poslovne ljude, a po obrazovanju oni su tačka, odnosno najprostiji geometrijski oblik koji nastaje kada olovka samo padne na belu podlogu.

Dakle, uzmu kredit, a garancija za vraćanje istog je polisa osiguranja. Imovina se, radi dobijanja što većeg kredita, osigura na znatno višu vrednost nego što stvarno jeste. Krediti se uredno servisiraju, jer su poslovi unapred dobijeni, sve je formalno po zakonu, a ustvari sve je vrhunski kriminal...A Bogićević i dalje vedri i oblači, a pored njega po istom principu, i prevarant iz Republike Srpske, vlasnik firme (de iure) Inter kop, sve pod okriljem anđela - zaštitnika i čuvara Dušana Petrovića."