Do koske

 

Već viđeno

 

Dok traje neumereni optimizam vladajuće koalicije povodom najavljene rasprodaje poljoprivrednog zemljišta šeicima iz Emirata, javnost u Srbiji niko da podseti na činjenicu da je vlada pokojnog Zorana Đinđića 2002. godine, takođe pokušala nešto da dobije od ovih pustinjskih vladara, i to uz posredovanje Nemačke, pa od toga nije bilo ništa, jer trgovati na Istoku sa arapskim bogatašima po šerijatskim zakonima (jer oni druge ne priznaju) znači unapred gubitak. Istina, sadašnja vladajuća oligarhija u Srbiji ponudila je dinastiji naftaša iz Emirata sve, samo da dođu.

 

Nikola Vlahović

 

 Srbi lako i brzo zaboravljaju, a cena tog zaborava je prevelika. Jer, onaj ko ne zna šta je bilo juče, ne zna ni kojim putem će ići sutra.

Rukovodeći se ovom starom mudrošću, u okolnostima kad Vlada Srbije sklapa još nejasne (ali očito megalomanske) sporazume sa Ujedinjenim arapskim emiratima, vredi podsetiti da je mnogo pre današnjih vlastodržaca, do Emirata i Dubaija, još 2002. godine,  putovao i tadašnji premijer Zoran Đinđić, u nadi da će u ovoj zemlji šerijata i nafte, naći investitora široke ruke i velikih ambicija.

Istina, početak tog Đinđićevog puta u Dubai je već na početku obećavao: glavari Emirata su platili novogodišnji doček i njemu i njegovoj pratnji. No, Đinđić tamo nije poveo samo domaće političare i takozvane poslovne ljude, nego se, kao dobar nemački đak, u Dubajiu družio i sa ondašnjim  koordinatorom Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, Bodom Hombahom (kasnije prvim čovekom koncerna WAC, koji je kupovao medijske kuće na Balkanu, uključujući i beogradsku Politiku).

Javnost u Srbiji je o tom putu saznala malo, ali dovoljno da se sklopi predstava o tome šta je bio smisao Đinđićevog putovanja u Emirate. I zvanično i nezvanično, bio je sa porodicom na dočeku Nove Godine u Dubaiju, a sa njim, osim Hombaha, u delegaciji vlade Republike Srbije bio je i ministar za trgovinu i turizam Slobodan Milosavljević. Naravno, uz Milosavljevića i jedan broj beogradskih biznismena bliskih Demokratskoj stranci (zapravo, sve sami finansijeri stranke).

Kako je Đinđić imao više smisla za humor od današnje  bulumente patetičnih i plačljivih vlastodržaca, tu posetu je diskretno organizovala Nemačka, pa je javnost bila obaveštena da, ustvari, Emirati pozivaju srpsku vladu! Đinđić je kasnije tvrdio da su sve troškove boravka platili Emirati, te da je njegov porodično-privredni karavan putovao  "redovnom avionskom linijom Beograd-Istanbul-Dubai", u šta ne treba sumnjati, jer kraćeg puta prema ovoj bliskoistočnoj zemlji i nema.

Gledano iz današnje perspektive, najvažniji događaj tokom te posete desio se prilikom susreta delegacija vlade Srbije sa vladarima Emirata, pre svega sa Šeikom Zaidom Ben Sultanom al Nahajanom i Šeikom Sultanom Ben Zaidom, te državnim sekretarom za inostrane poslove Šeikom Hamdanom Ben Zaidom.  Priliku da predstave Srbiju kao "zemlju mogućnosti", dobili su i prisutni trgovci i mešetari iz Demokratske stranke. Na tom sastanku je bilo dogovoreno (mada ništa zvanično) da delegacija privrednika, potencijalnih investitora iz Emirata, dođe "na proleće" u Srbiju.

Šeici su ih ljubazno slušali dok su pričali o tome kakve su mogućnosti ulaganja u Srbiju. Na toj ljubaznosti se sve i završilo. Javnosti u Srbiji je ostalo nejasno  kakve je to "poslovne razgovore" premijer Đinđić obavio tokom svog boravka u Dubaiju, a novinari nisu imali koga da pitaju, jer Emirati, kao što je poznato, o tim stvarima ne govore. Tačnije, prema šerijatskom pravu, o poslu se ne govori javno.

Ubrzo, nakon ove Đinđićeve posete Dubaiju, ispostavilo se da u ondašnjoj Privrednoj komori SR Jugoslavije, nema nijednog ugovora o poslovnoj saradnji između srpskih firmi i firmi iz Emirata, te da uopšte ne postoje nikakvi ekonomski odnosi Jugoslavije i Emirata! Ali, ako nije bilo poslovne saradnje sa šeicima, bilo je provoda. Đinđić je odseo u apartmanu u kome je noćenje bez doručka koštalo neverovatnih 15.000 evra. Tih dana je i Srpski pokret obnove Vuka Draškovića izdao saopštenje da je Đinđić u hotelu "Burž al Arab" potrošio 100 hiljada evra. Nije se SPO na tome zadržao nego se pozabavio i njegovim psihološkim profilom pa je saopštenje dopunjeno: "...Poznajući Đinđića, on će, sigurni smo, izdati saopštenje da je bio gost Šeika...".

Od ove posete Dubaiju 2002. godine, prošlo je punih deset godina. Tek dolaskom Srpske napredne stranke na čelo novonastale političke koalicije, pitanje saradnje sa Emiratima nanovo je otvoreno. Ali, danas u znatno izmenjenim okolnostima. Đinđićeva poseta je imala za cilj mešetarenje demokratskih trgovaca, pa kad je bilo očigledno da sa šeicima nema šale, od tih namera su odustali. Sadašnje ambicije Vlade Srbije su sasvim druge prirode: ona nudi i ne pita kakve će biti posledice toga. A nudi i zemlju i vodu, i hranu i luke na Dunavu, nudi sve što Srbija još ima kao resurs koji može da proda. Ko može da stane na put ovakvoj suludoj politici, gde je kraj skidanju gaća?

Ako Đinđićev neuspešni izlet u Emirate (uz pomoć Nemaca) nije imao nikakvog efekta, šta treba očekivati od današnjih vlastodržaca koji iza sebe nemaju baš nikoga? Jasno je da će i "novi srpski prijatelj" Šeik El Zajed potražiti isključivo svoje interese u svemu što bude radio u Srbiji (ako išta bude radio, jer ga njegov šerijatski zakon ni na šta ne obavezuje, čak i ako nešto potpiše).

Već viđena rasprodaja poljoprivrednog zemljišta bila bi samo najava težih udaraca na neprocenjivo nacionalno blago, koga se niko i ni po kakvu cenu ne odriče u civilizovanim zemljama. Ni Đinđić nije otišao toliko daleko.