Natrag

Diplomatija

 

Diplomatija

 

Jalovu, haotičnu  i skandaloznu diplomatiju Srbije nema ko promeni

 

Lake dame i pijana gospoda

 

Prošle godine  srpski predsednik Tomislav Nikolić najavio je da će prvih dana januara potpisati ukaze o imenovanju novih ambasadora i diplomata koji će predstavljati Srbiju u svetu. Očekivanje ludom radovanje, jer stare diplomate izašle ispod šinjela Borisa Tadića i dalje sramote državu koju predstavljaju. Dokle, predsedniče?

 

M. Grabež

 

Poseta srpskog predsednika Azerbejdžanu izazvala je iznenađenje ruskih diplomata u ovoj zemlji. Iz  Bakua je  5. februara 2013. godine novinarka Svetlana Agaieva poslala vest: "Srbija je zainteresovana za azerbejdžanski gas, rekao je ambasador Srbije u Azerbejdžanu Zoran Vajović na brifingu u utorak.

"...Srbija je spremna da učestvuje u projektima o transportu azerbejdžanskog gasa u Evropu. Srbija ima potrebu za azerbejdžanskim gasom", rekao je on.

Vajović je još dodao da Srbija ima ugovore sa Rusijom za snabdevanje gasom, međutim, ona je zainteresovana za diversifikaciju svojih linija, uključujući one iz Kaspijskog regiona.

"...Južni tok je prioritet kao energetski projekat za EU (?!)...

Usmereni na diversifikaciju pravaca i izvora time povećavamo evropsku energetsku bezbednost. Gas koji će biti proizveden u drugoj fazi je sa azerbejdžanskih Šah Deniz polja razvoja i smatra se glavnim izvorom za projekat Južnog toka.

 Gasni rezerve Šah Deniz polja se procenjuje na 1,2 biliona kubnih metara. Azerbejdžan i Srbija će proširiti svoju pravnu bazu sa novim sporazumima u ekonomskim i humanitarnim sferama.

Dokumenti su planirani da budu potpisani tokom predstojeće posete predsednika Srbije Tomislava Nikolića u Azerbejdžanu (od 7 do 9 februara), rekao je jedan diplomatski izvor  ranije. To će biti prva zvanična poseta predsednika Srbije Azerbejdžanu od kako je izabran u maju prošle godine. Dnevni red pregovora na najvišem nivou će obuhvatiti aktuelna pitanja bilateralne saradnje. U poslednjih nekoliko godina, odnosi između dve zemlje su se brzo razvijali i sada su na putu ka razvoju strateškog partnerstva. Do danas su dve zemlje  potpisale 19 dokumenata na međuvladinim i interparlamentarnim nivoima.

Promet između Azerbejdžana i Srbije iznosio 21,26 miliona dolara u periodu januar-septembar 2012. godine, gde se 21. 22 miliona dolara računa kao uvoz. Tokom godine, promet je porastao za 15 puta, kao rezultat povećanja uvoznih poslova.

A. 4. februara iz Bakua je poslata i vest da je potpredsednik SOCCAR kompanije (za marketing i instirtucije) E. Nasirov, izjavio je da će biti urađena i analiza isplativosti transportnih maršruta za gas, projekta Nabuko West i TAR koja će bit gotov do kraja ove godine, kada će se znati koje od njih su isplative...

Srpskom predsedniku ambasador Zoran Vajović, ambasador naše zemlje u ovoj bivšoj ruskoj republici, inače službenik kompanije Filipa Ceptera, učinio je lošu uslugu, objašjavajući diplomatama ono što predsednik Nikolić sigurno nije rekao svojim domaćinima. Sa razmenom od svega 21 milion dolara, bilateralni odnosi Srbije i Azerbejdžana su zanemarljivi, skoro beznačajni. Ambasador  Vajović je običan diletanti i delikvent, koji je greškom došao u diplomatiju, kao kadar Filipa Ceptera, i sitan obaveštajac, koji se kalio u Turskoj, a predsednik Nikolić  još nije smenio ovu propalicu.

Njegov prethodnik Boris Tadić je diplomatsku službu podredio svom biznisu, i biznisu svojih saradnika. Osim njega, ambasador, konzule i diplomatske službenike imenovao je njegov šef kabineta Miodrag Rakić.

Kad bi kakvu dvorsku kurtizanu morao negde da udomi zbog "nenadane trudnoće", srpski Knjaz Miloš, sklon jednostavnim rešenjima, ponudio bi je oficiru "kome se omaklo". Tako bi o jednom trošku zbrinuo i nasušnu vojničku potrebu za ženidbom i koliko-toliko spasao izgubljenu čast posrnule dvorske gospođice.

Na dvoru srpskog predsednika Borisa Tadića stvari su funkcionisale tako što je on svoje kurtizane slao u diplomatiju!

Sve je počelo kad je Ana Urošević, snaha bivše dogradonačelnice Radmile Hrustanović, (bila sa 22 godine portparolka u Ministarstvu odbrane, u vreme kad je Tadić bio ministar), ostala trudna sa svojim, do tada tajnim ljubavnikom, Borisom, "prvim među jednakima". Kako  je tadašnji predsednik imao "izbalansiranu" težnju i za ženama i za muškarcima, ovo ovako nije smelo da ostane. Hitno je pronađeno rešenje! Poslušna dvorska dama Ana Urošević pristaje da se reši problema, a za uzvrat od počinioca ove nesmotrenosti najpre dobija mesto prvog sekretara Ambasade Srbije u Italiji! Potom je imenovana u 33. godini i za našeg ambasadora u Rimu!

Naravno, u međuvremenu se među njima razbuktao pravi ljubavni rat, prepun svađa, tuča i raznih drugih obračuna iz strasti. I to usred Rima, gde kamera SICMI službe sve snima. U međuvremenu je i Radmila Hrustanović, inače supruga Šefika Hrustanovića (iz zloglasne Kule Fazlagića u Hercegovini, gde je bilo leglo muslimansko-ustaške Handžar divizije u Drugom svetskom ratu!), postala ambasador u Slovačkoj! Njen kabinet krasi i velika slika Ernesta Če Gevare, okačena na zidu! Ona i Če!

Kroz vrata srpskih ambasada širom sveta, još od 5. oktobra 2000. godine, prošlo je mnogo takvih. Među istaknutim alkoholičarima koji su unapređeni u istaknute ambasadore, bili su pisac Svetislav Basara (Kipar), Dragan Maršićanin (Švajcarska), Vesna Pešić (Meksiko)... Ali, prema svedočenju bivšeg visokog funkcionera MIP-a, tome se skoro ne treba ni čuditi jer je svaki treći ambasador ili generalni konzul Srbije u svetu, redovno pijan!

Umesto jačanja profesionalnog karaktera službe kao osnovnog kriterijuma u izboru kadrova, presudni su partijska podobnost, grupni i lični interesi, uticaji i veze, uz sve izra-žetnije manifestacije partokratije, odnosno diskriminacije, arbitrarnosti, samovolje i birokratske arogancije u odlučivanju.

Praktično, nema odluke o postavljenju na iole značajnije mesto u zemlji i diplomatsko konzularnim predstavništvima (DKP), a da nije prošla kroz verifikaciju instance takozvanog diskrecionog prava.

Tako, na primer, od blizu 70 šefova ambasada i misija Srbije, nekarijerni ambasadori čine čak 55 odsto! Međutim, standardi u evropskim državama, članicama EU, i onih koje članstvo imaju za cilj, gotovo sasvim isključuju mogućnost postavljenja nekarijernih šefova DKP, odnosno to se dozvoljava samo izuzetno, ili uz striktan limit od pet procenata. Sa druge strane, kad su u pitanju ostale diplomate, (nižih zvanja) apsolutno je isključena mogućnost postavljanja nekarijernih diplomata - kod nas je broj takvih teško utvrditi ali je svakako veoma visok. Uprkos tome, mandati ovih partijskih i sličnih kadrova, često traju dvostruko duže od propisima predviđenog maksimuma od četiri godine.

Tokom prošle godine Sindikat diplomata MSP, kao udruženje karijernih diplomata, zahtevalo je od rukovodstva Ministarstva, na žalost bezuspešno, da se najhitnije pokrene proces obnove i jačanja profesionalnog karaktera MSP i nezavisne pozicije diplomatske službe u odnosu na partijske interese. Kao ilustracije do kog stepena se stiglo sa deprofesionalizacijom službe spoljnih poslova, je lista nekarijernih šefova DKP.

 

Nekarijerni šefovi u Diplomatsko konzularnim predstavništvima Srbije

 

(Spisak sastavljen prema profesiji, državljanstvu ili prethodnoj funkciji, prim. red.)

Australija: državljanin V. Britanije, Azerbejdžan: firma Cepter-Indija, Belgija: funkcioner MEER, Belorusija: iz Privredne komore Srbije, BiH: profesor, direktno sa mesta ambasadora u Švedskoj, Bugarska: novinar, Danska: dramaturg, Egipat: novinar, Francuska: istoričar, Italija: sa mesta savetnika u Rimu, Izrael: državljanin SAD, Kuba: kadar MUP-a, Kuvajt: Fond za razvoj Vojvodine, Irak: vojni penzioner, Makedonija: vojni penzioner, Nemačka: profesor, Norveška: sociolog, Rusija: savetnik pa ambasador 9 godina u Moskvi, SAD: državljanin SAD, Slovačka: funkcioner grada Beograda, Slovenija: lekar, Španija, iz Kancelarije za pridruženje EU, Sveta stolica: profesor, Švajcarska: istoričar, Tunis: turizmolog iz Francuske, Turska: pomoćnik ministra u Ministarstvu odbrane, V. Britanija: profesor, Indonezija: iz nevladine organizacije, Misija pri UN u Ženevi: iz nevladine organizacije iz Beča, Misija pri EU Brisel: novinar, Misija pri UNESKO: profesor GK (Generalni konzulat) Banja Luka: službenik više od 7 godina u Banja Luci, GK Milano: više od 9 godina u Milanu, GK Solun: prvo službenik, zatim generalni konzul, posle 6 godina povučen, GK Trst: funkcioner iz Vojvodine, GK Čikago: državljanin SAD, mandat mu traje više od 9 godina GK Toronto, državljanin Kanade...

 

 Rešenjima na nižem nivou

 

-Vicekonzulka u Čikagu, posle kraćeg boravka u zemlji, ponovo je upućen za konzula u Čikago, supruga mu je američka državljanka. Konzulka u Australiji, posle rada u ambasadi u Kamberi, premeštena je u Čikago, zajedno sa mužem Australijancem.Vice konzul ambasade u Otavi (Kanada), posle više od dve godine rada, 2004. godine prekinuo radni odnos u MSP i ostao u Kanadi, da bi krajem 2009. godine, bio postavljen za konzula u Njujorku a zatim za GK u Torontu. Oko dobijanja egzekvature bilo je velikih problema i intervencija kod kanadskih vlasti jer novi generalni konzul ima kanadsko državljanstvo. GK u Sidneju, u redovnom postupku nije mogao da dobije Sidnej (dva puta službovao u Australiji) već je dobio Njujork, odakle je nakon dve godine premešten za Sidnej da bi oslobodio mesto za novog GK...

Predsednik Nikolić ih još drži u službi. Zašto predsedniče?

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane