Natrag

Tragom vesti

 

Tragom vesti

 

Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije u režiji naprednjaka je teška prevara

 

Hobotnica sa stotinu lica

 

Poveden objavom rata organizovanom kriminalu i korupciji u režiji prvog podpredsednika Vlade Srbije, naprednjak Mirko Pušara, predsednik Opštine Bač, kod Bačke Palanke, sa saradnicima, i uz pomoć obaveštajne zajednice, podneo je Višem tužilaštvu krivičnu prijavu, kojom se bivši predsednik opštine Tomislav Bogunović tereti za najteža krivična dela i kao vođa organizovane kriminalne grupe u kojoj su bili Bojan Pajtić, Miodrag Kostić i pokrajinska vrhuška, koja je Bogunoviću, unuku ustaškog čuvara logora u Jasenovcu, omogućila da deo srpske teritorije preda u posed i korišćenje Republici Hrvatskoj, da organizuje prodaju vojvođanske zemlje hrvatskim tajkunima, i da svojoj partiji i njenim funkcionerima omogući pljačku stotina miliona evra. Kada je prijavu predao tužilaštvu. "Žuti" su organizovali, uz saglasnost prvog potpredsednika Vlade Srbije Vučića, njegovu smenu. Ali, dokazi o pljački ostaju, a Tabloid će ih objaviti i u narednim brojevima

 

Milan Glamočanin

Milan Malenović

 

 

  Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu tadašnji predsednik opštine Bač Mirko Pušara podneo je 11. decembra 2012. godine krivičnu prijavu protiv svog prethodnika na čelu opštine Tomislava Bogunovića i 44 druga lica zbog više različitih krivičnih dela. Prijava ima ukupno 64 strane i trenutno se nalazi u jednoj od najdubljih fioka Tužilaštva. Razlog za ovakav postupak nalazi se u tome da su prethodno sprovedene istražne radnje pokazale da Bogunovićevi kontakti sežu ne samo do pokrajinskog, već i do tajkunskog vrha Srbije. O ovome postoji poseban izveštaj sastavljen operativnim radom nadležnih policijskih službi, koji se i danas nalazi u predmetu formiranom u Višem tužilaštvu po prijavi Pušare.

Odmah posle izgubljenih izbora 2012. godine, tačnije u periodu od 10. do 18. maja odlazeći predsednik opštine Bač Tomislav Bogunović uz pomoć Olgice Marković i Ljiljane Pralice odneo je iz zgrade Opštinske uprave u Baču na Trgu Zorana Đinđića broj 2 svu dokumentaciju u osnovnu školu u Selenči, i istu spalio u kotlarnici. Ono što Bogunović u tom trenutku nije znao jeste da postoje kopije svih dokumenata u nadležnoj policijskoj službi koja je već istraživala njegova nedela, sve dok nije predala veoma opširne izveštaje koji teško terete mnoge iz pokrajinske vlasti i pravosuđa, kao i značajne finansijere svih vlasti, posle čega je akcija stopirana.

Tomislav Bogunović rođen je 15. decembra 1955. u Bačkoj Topoli, a za predsednika opštine Bač prvi put je izabran 2000. godine kao kadar Demokratske stranke, čiji je član od 1995. godine do danas. Na toj funkciji ostao je sve do 2012. godine. Po pomenutim operativnim izveštajima policije, njegov deda po majci Božo Čavar bio je tokom Drugog svetskog rata čuvar u zloglasnom ustaškom koncentracionom logoru Jasenovac.

Da li iz tog, ili nekog drugog razloga, Bogunoviću se na teret stavlja da je pre šest ili sedam godina ostrvo na Dunavu zvano Ada, koje pripada Republici Srbiji, ima površinu od nekoliko hektara i nalazi se kod skele za Vukovar, predao gradonačelniku Vukovara i dozvolio da javni red i mir u vreme kada se kupaju Vukovarčani sprovodi policija Republike Hrvatske!

U vreme kada se na Adi nalaze Vukovarčani sa svojim policajcima po zahtevu gradonačelnika Vukovara Bogunović je angažovao srpsku policiju da sprečava ljude iz Srbije da dolaze na ostrvo kako bi se izbegli sukobi.

Bogunović je jedan od najvažnijih organizatora prodaje vojvođanske zemlje hrvatskim tajkunima kako bi se ostvario projekat takozvanog Hrvatskog Podunavlja. Patrijaršija SPC zaključuje ugovor o zakupu zemljišta sa Stevom Starovićem iz Vajske, Grujom Bogojevićem iz Bačkog Novog Sela i OZZ Agronom iz Despotova, kao i sa OZZ ZK Produkt iz Plavne u vlasništvu Zorana Milićevića iz Plavne, za koga se tvrdi da je u kontaktu sa hrvatskim bezbednosnim strukturama. Korisnici ovog ugovora koji im obezbeđuje 1.680 hektara zemlje su pomenuti Milićević, Renato Končalija iz R. Hrvatske, Ivica Todorić, hrvatski tajkun i vlasnik Konzuma, lanca maloprodajnih objekata Ideja i zrenjaninskog Dijamanta, kao i u međuvremenu propala firma Pevec iz Zagreba.

 

Sa vladikama za Hrvatsku

 

Pored Bogunovića u ovoj prodaji zemlje učestvovao je i Rista Komad, tadašnji komandir PS Bač, zatim pojedine vladike SPC i advokat Patrijaršije Andrić, jedan biznismen iz Novog Sada Jova Novčić kome je kum zahumsko-hercegovački vladika Grigorije,  i još neki ljudi iz ranijeg policijskog vrha Srbije.

  Tomislav Bogunović se u Operativnom izveštaju pominje i kao lice povezano sa tajkunom Miodragom Kostićem Koletom, kome je omogućio privatizaciju PPDP Labudnjača Bač. Ispred Agencije za privatizaciju u toku 2007. godine anekse osnovnog Ugovora o kupoprodaji društvenog kapitala potpisao je Vladimir Galić, tada član DSS-a, a kasnije SNS-a. Pomenuto preduzeće kupio je MK Komerc (pravni prethodnik MK Grupe) za dva miliona evra, iako je samo vrednost letine na zalihama te godine iznosila 6,8 miliona evra.

Kostić krajem avgusta 2002. na poklon, odnosno za tri marke dobija šećeranu u Baču, koja je imala dug od pet miliona maraka prema Robnim rezervama, kao i 1,5 miliona maraka prema NIS-u. Ove dugove je Kostić po ugovoru preuzeo na sebe sa obavezom da iste izmiri. Krajem novembra 2002. vlada Republike Srbije, na čijem čelu je bio Zoran Đinđić, donosi uredbu kojom MK Komerc oslobađa pomenutih dugova, a Kostićevoj firmi gratis ostaju i zatečene zalihe šećera vredne 1,5 miliona maraka, kao i sama šećerana čija se oprema sada prodaje u staro gvožđe.

Pomenuti Stevo Starović je avgusta 2011. jeftino od Patrijaršije SPC iznajmio 400 hektara zemlje, a ugovore odmah preprodao uz visoku zaradu. Starović je negde do 2010. od celokupne imovine imao samo kuću od ćerpića u selu Vajska.

Poznat je kao čovek labilnog karaktera i krhkih nerava, često se po lokalnim kafanama hvalio kako će "jebati majku svima koji mu stanu na put", jer iza njega stoje Lečić, Pušić i Šuka za koje on kupuje stanove u Beogradu i Novom Sadu, kao i džipove marke Mercedes ML

Kao čovek na samom dnu organizovane kriminalne grupe oko Bogunovića (nije obuhvaćen pomenutom krivičnom prijavom, ali je poznat iz materijala predatih Nikoliću i Vučiću), Starović je radio na pribavljanju i otvaranju poljoprivrednih gazdinstava na ime različitih vlasnika, čime se prao ilegalno zarađeni novac (u godišnjem iznosu između pet i šest miliona evra), održavao je kontakte sa vladikama Grigorijem i Vasilijem, učesnicima prodaje zemlje Hrvatima, i prenosio novac od jednog do drugog pripadnika grupe, pa samo na taj način zaradio oko 600.000 evra.

Od zarade iz svih nelegalnih poslova Starović je u poslednje dve godine za sebe kupio: dva stana u Novom Sadu, pet potpuno novih automobila, tri traktora, šest prikolica i više poljoprivrednih mašina, a u potpunosti je renovirao i nadgradio kuću u Vaskoj, napravio novu ogradu i betonirao dvorište, bespravno u svom dvorištu sazidao veliku halu, a bilo je i dovoljno para za letovanje u Turskoj.

Kupio je od Bogunovića i salaš veličine 12 hektara, a na svoje i ime svog brata Duška Vojvodića uzeo je u zakup puno zemljišta. Oko Bogunovića okupljena grupa ima stotinak fiktivnih poljoprivrednih gazdinstava otvorena po mnogim katastarskim opštinama. Poslednjih godina na ime državnih subvencija članovi grupe su prihodovali oko 150 miliona dinara, kao i oko 60 miliona dinara akciza i refakcija za naftu, te su tako ukupno zaradili preko dva miliona evra i  to - ništa ne radeći.

 

Plaćanje na ruke, bez računa

 

Bogunović je preko svojih prijatelja iz vrha pokrajinske vlasti, Bojana Pajtića, profesora Dragoslava Petrovića i Mome Milovića obezbedio bespovratni kredit u visini od šest miliona evra za firmu Slovan Progres (u vlasništvu Jana Bocke) koja je umešana u mnoge nezakonite poslove, kako će se kasnije videti. Istom preduzeću on je iz republičkog Fonda za razvoj obezbedio kredit od pet miliona evra za izgradnju i otvaranje ogranka Zdravo Organik d.o.o. u Selenči (ubrzo za 3,7 miliona evra prodat Saši Vitoševiću). Od svih tih para izgrađena je hladnjača vredna 1,3 miliona evra, još pola miliona evra otišlo je na nabavku novih mašina, a na zasad voćnjaka površine 60 hektara otetih od zemljoradničke zadruge u Selenči otišlo je oko pola miliona evra. Ukupno je, dakle, od 11 miliona evra potrošeno samo 2,3 miliona, a ostatak para su vlasnik Slovan Progresa i Bogunović prebacili u Slovačku preko Komercijalne banke.

Pomenuti novac su kasnije kao strane investicije vraćali u Srbiju. Bogunović i Bocka su, naime, u Ratkovu kupili fabriku dugmadi preko Slobodana Draškovića, čija je supruga Slovakinja i koja je, navodno, obezbeđivala povoljne kredite u svojoj otadžbini. Taj novac je, međutim, poticao od Bogunovićevih i Bockinih marifetluka.

Tokom reorganizacije OZZ Selenča u stečajnom postupku u 2011. godini, intervencijom Bogunovića na Zdravo Organik je protivpravno prebačeno 180 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Za ravnanje poljskih puteva u Selenči 2011. je Bogunović iz budžeta opštine Bač isplatio 27 miliona dinara. Novac je zatim opran delom preko Zdravo Organika, a delom preko Bagera d.o.o. u vlasništvu Branka Mikluševa zvanog Krklja iz Bođana.

Tokom 2010. rađena je rekonstrukcija puta Bačka - Vajska, kao i izgradnja novog puta Bođani - Skela - Vukovar. Za tu priliku Bogunović i Miklušev su kupili jednu njivu između Bođana i Plavne i odatle iskopali 100 hiljada kubnih metara potpuno neuslovnog peska koji je podizvođač radova, Bager d.o.o, iskoristio kao podlogu za pomenute puteve, a koji su glavni izvođači radova, Bačka put i Vojvodina put, platili milion evra. Pomenuti putevi su plaćeni od strane Pokrajine 125 miliona dinara, a opština je dodala još deset miliona dinara, ali taj novac očigledno nikada nije stigao do Bačka puta i Vojvodina puta.

Bogunović i Miklušev su tokom 2011. organizovali prodaju i izvoz peska u Hrvatsku. Na našoj strani obale Dunava ima dosta peska, dok istog nema na hrvatskoj strani. Hrvatski preduzetnici preduzeću Bager plaćaju 2,2 evra po kubiku, bez PDV-a koji se u izvoznim poslovima ni ne plaća. Kapetani brodova koji prevoze pesak naknadno Bogunoviću i Mikloševu plaćaju još šest evra po kubnom metru i to na ruke, bez računa.

Od tih para Bogunović i Miklušev sa broda koji prevozi pesak kupuju naftu i švercuju je plavim kombijem podignuta krova marke Mercedes koji ima rezervoar od ukupno četiri tone.

 

 

Do 300 hektara fiktivnim ugovorom

 

 

Bogunović je poslovno bio povezan i sa braćom Dulić. Za sportsku halu u Baču Modest Dulić je kao pokrajinski sekretar sporta odobrio tri miliona dinara za nabavku traka za trčanje. Od tih para od firme Modestovog rođenog brata Olivera Dulića kupljene su tri trake ukupne vrednosti od 100 hiljada dinara, a ostatak od 2,9 miliona dinara međusobno su podelili akteri.

Preko Zvonka Singera, čija je žena bila sekretarica Nenada Čanka dok je bio predsednik pokrajinske skupštine, Bogunović je bio povezan i sa ovim političarem. Singer je vlasnik preduzeća Sing Singer koje je za potrebe opštine radilo košenje trave pored javnih puteva, kao i kićenje Bača pred Novu godinu i katolički Božić. Ova firma je kako izvodila radove, tako isto i samu sebe kontrolisala, a opština je plaćala uvećane fakture.

Bager d.o.o. i Sing Singer su 2011. oprali 100.000 evra navodno vadeći mulj iz jezera Provala. Izvađeno je svega nekoliko kamiona mulja, a usput je posečena i šuma na površini od dva hektara, drva su prodala pomenuta dva preduzeća za svoj račun, a od opštine naplatili dodatnih pola miliona dinara.

Pomoću ranijeg pokrajinskog sekretara za obrazovanje Zoltana Bunjika Bogunović je budžet olakšao za milion evra, procenjujući na toliko radove obnove krovova na seoskim školama i sistema parnog grejanja, sanitarnih čvorova i ostalog. Svi ovi radovi nisu koštali ni 100 hiljada evra, a ostatak je otišao u džepove nezasitih.

Bogunović je sa direktorom Srbijagasa Dušanom Bajatovićem zaključio Ugovor o gasifikaciji opštine Bač čija je vrednost iznosila 7,5 miliona evra, iako je imao ponudu Cicmila za oko četiri miliona evra, kao i Marka Jovešića i njegove firme Arme iz Bača koja je iznosila 1,8 miliona evra.

Kao predsednik opštine Bač Bogunović je 2007. godine omogućio nezakonitu prodaju Poljoprivrednog kombinata Agrobačka iz Bača i to preduzeću u tadašnjem vlasništvu Mileta Jerkovića iza koga je u stvari stajao narko-bos Darko Šarić, i to za 7,5 miliona evra. Do 20011. Jerković uopšte nije ispunio uslove tendera i ugovora o kupoprodaji, odnosno nije platio celokupnu cenu, ali je zato raščerupao imovinu Agrobačke, pa je Agencija za privatizaciju raskinula taj ugovor. Kao državni poverenik tada biva postavljen dobar prijatelj Bogunovića i Jerkovića - Mile Stajčić, koji je prethodno bio direktor u Labudnjači, dobru kupljenom od strane MK Komerca Miodraga Kostića.

Neposredno pre raskida ugovora Bogunović i Jerković su omogućili Zoranu Milićeviću iz Plavne i Branku Blagojeviću iz Bačkog Novog Sela da pribave 300 hektara zemljišta i to tako što su potpisali fiktivni ugovor o vršenju usluga, pa onda pomenuto zemljište uzeli kao navodnu kompenzaciju za posao koji nije ni obavljen.

 

Pare u ribnjaku

 

Pre privatizacije Agrobačke Bogunović je šefu vojvođanskog HDZ-a Darku Kenđelu izdao u zakup ribnjak u vlasništvu pomenutog preduzeća. Kenđel je narednih dana povadio svu ribu vrednu oko 50 miliona dinara, a od prihoda je zatim Jugotrejd iz Beograda (u vlasništvu Branimira Babarogića) kupio ribnjak površine 880 hektara. Pravna služba Agrobačke sastavila je lažni izveštaj kako se, navodno, radi o neobradivom, zabarenom, odnosno močvarnom zemljištu.

Javni pravobranilac je poništio kupoprodajni ugovor, ali to nije sprovedeno u knjižnom odeljenju Opštinskog suda u Baču, jer je rukovodilac odeljenja, sudija Andrija Šerfezi to stopirao uz obrazloženje da Pravobranilaštvo nije navelo vrednost ribnjaka. Tako je Jugotrejd nastavio da eksploatiše ribnjak nikome ništa ne plaćajući. Konačno su Bogunović i Babarogić uspeli da prevedu 79 hektara na Jugotrejd i to tako što su ugasili firmu Ribnjaci Mostonga d.o.o, gde je direktor bio Nenad Babarogić, a koja je radila u okviru Agrobačke i otvorili novu pod imenom Mostonga d.o.o. na koju je sve prebačeno.

Kostića i Jerkovića vezuje još jedan zajednički posao odrađen u Baču. Nasuprot ostalim opštinama u Baču je izdavanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta nije započelo 2006, već tek dve godine kasnije. U selu Vajska je MK Grupa d.o.o. koristila pet hiljada hektara bez ikakvog plaćanja, a Mile Jerković još četiri hiljade hektara. Na ovaj način je državni budžet oštećen za oko pet miliona evra.

Svojim vezama u Direkciji za restituciju Bogunović je omogućio da dve godine bude sprovedena zabrana izdavanja u zakup zemljišta površine od ukupno preko 110 hektara. Sve vreme to zemljište, bez nadoknade, koristio je Stevo Starović (oko 70 hektara), odnosno MK Grupa preko Labudnjače (oko 50 hektara).

Bogunović je uspeo za zanemarljiv iznos da proda TRO Jedinstvo, firmu koja je u svom sastavu imala dvadesetak prodavnica, i to tako što je podmitio predsednika sindikata da da saglasnost. U sklopu preduzeća radio je i hotel Central koji je kupio sam Bogunović, zajedno sa Brankom Mikluševim, vlasnikom Bager d.o.o. Posle su njih dvojica bespravno dogradili hotel, iako je kancelarija građevinskog inspektora odmah prekoputa.

 

Strah od Pušare

 

Sa Mikluševim je Bogunović odradio još jedan posao. Državna hala u Vajskoj, površine 950 kvadratnih metara i vrednosti 250 hiljada evra, predata je bez naknade Mikluševu, koji je zatim prodaje Rolandu Iličiću iz Vajske za 60.000 evra.

Novica Abadžić radi u Privrednoj komori Vojvodine i zadužen je za oblast tekstilne industrije. Pre toga je kao direktor DP Slavije iz Bača početkom 2012. učestvovao u pljačkanju ovog preduzeća koje je osmislio Bogunović. Prvo je prodato nekoliko desetina lokala širom Srbije koji su bili u vlasništvu Jedinstva, a novac su prisvojili Abadžić i Bogunović. Na kraju su šivaće mašine iz hale u kojoj je radilo 300 žena prodali Joci Petroviću iz Vajske, zvanom Joca Keca, i to za 700 dinara po komadu.

Joca Keca je najveći otkupljivač sekundarnih sirovina od Roma iz Vajske, a u poslednjem mandatu Tomislava Bogunovića dogurao je i do člana Opštinskog veća. U policijskoj akciji zvanoj Šetač Joca Keca je u januaru 2012. bio uhapšen kao glavni organizator kriminalne grupe koja je oprala i prisvojila 5,5 miliona evra. Samo dva dana kasnije on je pušten iz pritvora posle intervencije Tomislava Bogunovića.

Pošto je izgubio svaki ugled kod građana Bogunović se politički primirio. U strahu da novi predsednik opštine Mirko Pušara ne nastavi sa podnošenjem krivičnih prijava protiv njega, Bogunović je kao kandidata Demokratske stranke poturio Ognjena Markovića i omogućio mu da zameni Pušaru na taj način što je podmitio izvestan broj odbornika.

Prvi opštinski odbornik koji je prihvatio da za nadoknadu od 200.000 evra promeni stranačke boje bio je Dragan Stašević, tada član SNS-a, koji je 2006. kao član DS-a nekih četiri meseca vršio funkciju opštinskog menadžera. Pošto se sa Bogunovićem posvađao oko podele plena napustio je tu stranku, ali joj se rado vratio za pristojnu novčanu nadoknadu.

Državni i vrh Srpske napredne stranke se oglušio o sve ove navode, čuvajući po svaku cenu one koji su kradeni novac bili spremni da podele sa svojim zaštitnicima.

 

 

A 1.

 

Kostićeva mafija

 

U predmetima formiranim povodom krivične prijave protiv Tomislava Bogunovića i 44 druga lica, i to kako u Predsedništvu Republike, tako i u kabinetu Aleksandra Vučića i u samom Višem tužilaštvu u Novom Sadu, nalazi se i više izveštaja nastalih na osnovu operativnih podataka nadležnih policijskih službi koji, između ostalog, objašnjavaju i mrežu veza između bivšeg predsednika opštine Bač i pojedinih osoba zaslužnih za njegovu nedodirljivost u odnosu na domaće pravosuđe. Svi konci vode do Miodraga Kostića Koleta.

Najvažniji Kostićev saizvršilac po pomenutim izveštajima je njegov kum Nenad Čanak koji se vodi kao zaposlen u MK Grupi na mestu "referenta za rizične plasmane" sa mesečnom platom od 5.000 evra. Kao dokaz za ovu tvrdnju predlaže se računovodstvena dokumentacija MK Grupe d.o.o. Preko Čanka se Kostić povezao sa Đorđem Ostojićem, sada vršiocem funkcije Apelacionog javnog tužioca u Novom Sadu. Ostojić je kum Đorđa Palkovljevića, mlađeg sina Petra Palkovljevića, bivšeg sekretara SUP SAP Vojvodine i bliskog Čankovog prijatelja.

Vojka Tripković je bila na više različitih funkcija u MK Grupi i zavisnim preduzećima, sa kojih je savetovala Miodraga Kostića u vezi većeg broja privatizacija. Bila je i potpisnik ugovora sklonjenog sa Agencijom za privatizaciju u vezi PPDP Labudnjača iz Vajske, opština Bač. Od 2010. ne radi više za Kostića.

  Jovana Pušara, predsednika UO MK Grupe, Miodrag Kostić je predstavio rečima: "On je zvezda naše privatizacije, naročito u pregovorima sa sindikatima i rešavanju tehnološkog viška." U pomenutim policijskim izveštajima okarakterisan je da kao "izvršilac pokazuje istrajnost, drskost i slepu poslušnost nalogodavcu, Miodragu Kostiću, sa isključivo koristoljubivim pobudama." Kao karakterističan način izvršenja navodi se "prikriveno delovanje iza drugih pravnih lica" kao i "direktan uticaj na službena lica u državnim institucijama".

Korišćenjem okolnosti da se pred Trgovinskim, odnosno Privrednim sudom u Novom Sadu od 2007. vodio spor u kome je LTS d.o.o. iz Lovćenca tužio Carnex a.d. iz Vrbasa za navodnu izguljenu dobit od 700 miliona dinara, te uticanjem na sudije da predmet ne bude rešavan, Purar je po nalogu Kostića izdejstvovao da tadašnji vlasnik Ashmore Group iz Londona Carnex proda MK Grupi za 10 miliona evra nižu svotu od tražene, a koliko je iznosio navodni dug sa pripadajućim kamatama preduzeću iz Lovćenca.

U svrhu izvršenja ove prevare korišćen je čitav lanac preduzeća. Sarachem d.o.o. Novi Sad posluje u sastavu Unihemkoma d.o.o, čije vlasnik Željko Jovović, kum Miodraga Kostića, koji je tako faktički kontrolisao potraživanje LTS-a kada ga je kupio Sarachem. Posle pet godina vođenja spor je završen tek pošto je Kostić kupio Carnex i to na osnovu navodnog poravnjanja, kojim je izvršena kompenzacija navodnog duga LTS-a prema Sunoku d.o.o. iz Novog Sada (u vlasništvu Miodraga Kostića).

Po policijskim izveštajima sudije u ovom sporu i to: Sava Jovanović (2008.), Goran Crevar (2009.) i Natalija Tišma - Milošević (od 2010. do 2012.); pokazale su krajnju nestručnost i nedostojnost. Po operativno pribavljenim podacima Velimir Vlajković, tadašnji predsednik postupajućeg suda, sudiji Jovanoviću 2008. daje nalog da donese prvostepenu presudu u korist LTS-a bez i jednog dokaza i to posle samo 20 minuta rasprave. Presuda je ukinuta i vraćena na ponovno odlučivanje.

Vršilac funkcije predsednika suda Žika Kiselački izdaje upustva sudiji Goranu Crevaru, koga ovaj posmatra kao svog mentora, kao i Nataliji Tišma - Milošević sa kojom je preko dve decenije u izuzetno prisnim kolegijalnim i prijateljskim odnosima.

Zbog sumnje da je Božidar Traljić kao većinski, a kasnije kao manjinski vlasnik LTS-a u toku parničnog postupka priložio falsifikovanu dokumentaciju, Carnex a.d. (tada još u vlasništvu Ashmore-a) podnosi protiv njega krivičnu prijavu, koja ne rezultira podnošnjem optužnog akta. Istražni sudija Osnovnog suda u Novom Sadu bio je Radomir Štula, a postupajući zamenik Osnovnog tužioca bila je Milena Kojić.

Jovan Purar 9. decembra 2011. kao predsednik UO MK Grupe potpisuje poravnanje sa Alargić Spasojem, načelnikom Katastra nepokretnosti Vrbas, radi isplate duga od oko 8,5 miliona dinara koji je nastao za vreme dok je Ashmore bio većinski vlasnik Carnex-a, a za poslove koje policija u izveštajima opisuje "fiktivnim i ugovorima sa izrazitim protivpravnim elementima na strani tužioca". Potpisujući poravnanje sa Alargićem i njegovim saučesnicima, Purar je postupao sa koruptivnom namerom, jer je Alargić odmah počeo da na ime Carnex-a uknjižuje zemljište, a što nije želeo godinama unazad da učini.

Predrag Klepić je 2010. od strane Agencije za privatizaciju imenovan za privremenog zastupnika državnog kapitala u privrednim subjektima gde je došlo do raskida ugovora o privatizaciji i kao takav postavljen u PP Aleksa Šantić koje raspolaže sa 4.000 hektara zemlje. Klepića je Kostić javno predstavljao kao svog stručnjaka iz oblasti poljoprivredne proizvodnje, a sa zadatkom da nadzire sve raskinute privatizacije sa Miletom Jerkovićem, sa kojim Kostić očigledno ima dugu i tesnu saradnju. Cilj ovoga bio je da MK Grupa na lak način dođe do poljoprivrednog zemljišta.

Još je interesantniji Radomir Lavrnja, prethodno predsednik, a zatim član UO Carnex-a u periodu pre prve privatizacije 2003. Kasnije je od 2007. do 2010. bio direktor proizvodnje u Carnex-u i sa Ashmore grupom je potpisao sporazumni raskid ugovora o radu uz isplatu otpremnine od oko 25.000 evra, iako je bilo osnova da dobije otkaz i bude krivično gonjen. Kada je novembra 2011. preuzeo Carnex Kostić je Lavrnju ovako predstavio: "Ovaj čovek je moj stari prijatelj. On će biti jedan od rukovodilaca. Sa njim sam pre 30 godina igrao mali fudbal u Vrbasu."

Još dok je bio u Carnex-u kada je vlasnik bio Ashmore, Lavrnja je zajedno sa tadašnjim predsednikom opštine Vrbas Bečićem organizovao nezakonito licitiranje poljoprivrednog zemljišta, nakon čega je Bečićeva supruga zaposlena u Carnex-u. Lavrnja je bio i inspirator zaključenja protivzakonitog ugovora sa Alargićem.

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane