Natrag

Sremska Mitrovica

Sremska Mitrovica

 

Organizovani kriminal u Sremu

 

Direktor policije štiti i sremsku mafiju

 

Duško Dobrilović, bivši  inspektor krvnih i seksualnih delikata u Policijskoj upravi Beograda, nije iznenađen ponovnim imenovanjem Milorada Veljovića na mesto direktora srpske policije.

 

Duško Dobrilović

 

Milorad Veljović je produžena ruka srpske mafije. Prvo je bio čovek koga je surčinski klan i doveo na tu poziciju, a kad su se odnosi snaga promenili, brzo je dobio nove mentore u podzemlju. Ovo zato što se u Srbiji uz zaštitu i logističku podršku policije odvijaju svi tokovi prenosa narkotika u zapadnu Evropu.

Dokaz za to je i činjenica da već godinama u Srbiji nije pronađena nijedna veća količina droge, iako je prema izveštaju DEA, Srbija osnovni tranzitni pravac kuda se odvija prenos opijata na bogata evropska tržišta. Svakako da će tako ostati i narednih pet godina, dokle god je na čelu naše policije čovek koga u šaci drži podzemlje. Ovo zato što svakako i za direktora policije postoje transkripti i dokazi o povezanosti sa narko klanom. Kako bi inače bilo moguće da se sadašnji premijer srpske vlade sastaje sa najvišim rukovodiocima narko klana, a da direktor policije nije pripremio teren za takve susrete?

Tu spregu sam objasnio već pred sudom gde vodim radnopravni spor zbog nezakonitog ostajanja bez posla. Ta moja saznanja su iz prve ruke jer sam bio svedok kako od Šilerove do stanice policije nestaje deo zaplenjenih narkotika. Sve što sam o toj sprezi izgovorio na sudu, umesto da predstavlja osnov za sprovođenje istrage ili bar neke unutrašnje kontrole od tužilaštva i policije, zataškano je. Počevši od trgovine zemljom u industrijskoj zoni Pećinci, preko narkotika, pa sve do Razvojne banke Vojvodine, Agrobanke i ostalih.

Lokalni policijski moćnik, načelnik rumske policije, Željko Sekulović, je u direktnoj vezi sa Veljovićem, a njihovo prijateljstvo je zasnovano na materijalnom interesu. Sekulović je od dva kriminalca i tajkuna dobio na poklon po jedan stan u Rumi. Svakako je za to imao zasluge kod ovih. Jedan od tajkuna je Borovica, koji je sada gonjen zbog nezakonitog pribavljanja kredita od 25 miliona evra, koji niti je vratio niti će vratiti, a drugi je Luki, koji je od Agrobanke na isti način podigao kredit od 8 miliona evra, koji takođe nikad neće vratiti. Dokaz za to je što je Luki neposredno pre imenovanja Veljovića na još jedan mandat prvog čoveka srpske policije, viđen u društvu sa njim u Pećincima. Šta bi prvi čovek policije tražio u društvu čoveka osumnjičenog za proneveru 8 miliona evra? Ovaj je naravno sebi pribavio i dvadeset puta veći iznos, a ti drugi slučajevi se kao slučaj sa Agrobankom drže u fioci, a tu su npr trgovinski lanac Venac, hotel Lepenski vir, preduzeće Sava, gde je isti tajkun Luki kupovao državni i društveni kapital i bogatstvo za stostruko manje iznose od realne cene i vrednosti istih.

Njih dvojica se nisu slučajno sastali, niti je slučajnost što je sastanak bio baš neposredno pred ponovno imenovanje Veljovića. Svakako je taj susret u funkciji obustavljanja istrage o ulozi Lukija u aferi Agrobanka.

U Srbiji nemaju sudije i tužioci odlučujuću reč o tome šta je krivično delo, ko će biti krivično gonjen, već su to tajkuni i policijski moćnici koji određuju šta je protivzakonito, ko će u zatvor, a ko na egzotična ostrva. Za to dobijaju nagradu, što u basnoslovnim svotama novca, što u podršci za nova imenovanja na nove pozicije i mandate.

Luki je i na putu pregazio ženu i petogodišnje dete, a za to je odgovornost preuzeo njegov radnik koji je u zamenu za odležanu kaznu zatvora, i to u nekom simboličnom trajanju, od Lukija dobio kuću.

Drugi slučajevi su kad je Sava Čojčić , sadašnji predsednik opštine Pećinci, na putu ostavio neosvetljenu traktorsku prikolicu, na kojoj je pukla guma i otišao da se karta, a na istu prikolicu svojim vozilom je naletela žena koja je poginula. Čojčić je za to nakon nekoliko godina skrivanja predmeta u fiokama, osuđen samo na uslovnu zatvorsku kaznu.

Dvojica pripadnika lokalne pećinačke polcije, gde je jedan vozeći u pijanom stanju prevrnuo automobil i ostavio svog saputnika nepokretnim za ceo život, a njegov uzorak krvi je na putu do bolnice zamenjen krvlju treznog policjaca pa se i on izvukao samo sa uslovnom osudom. Drugi pripadnik lokalne policije je takođe vozeći pijan, izazvao saobraćajnu nesreću na pružnom prelazu gde je njegov saputnik poginuo, a on posle nekoliko meseci vraćen na posao bez ikakve osude, kao da se nikad ništa nije ni dogodilo.

Ne dešava se samo na Kosovu zastrašivanje svedoka. Doduše, tamo ih i ubijaju, a u mom slučaju su brojni svedoci napada razularenih policajca na mene sa pendrecima u rukama gde sam ja držao malo dete u rukama, izgubili želju da svedoče o tome šta su videli, a taj napad na mene je okvalifikovan kao sprečavanje službenog lica u vršenju poslova, i za to sam dobio bezuslovnu zatvorsku osudu.

Dakle naletanje hordi policajca na moju kuću u više navrata, predstavlja vršenje službenih radnji, a prekoračenje službenih ovlašćenja i nepotrebna upotreba sile se podrazumevaju. Kod nas je zaštitni objekat svaki pijani i drogirani policajac, a ne građanin i opšte dobro i interes, pošto su policajci iznad zakona u Pećincima je i lajanje komšijskih kerova kvalifikovano kao napad na policajce, što je svojevrstan paradoks, a što se da videti iz presude kojom sam poslan u zatvor. Navodno sam ja nahuškao pse na policajce. Meni je oteta imovina, i to legalno posedovani pištolji, jer mi nikad do sad nekom presudom ili rešenjem nije oduzeto pravo na držanje oružja..U pozadini mog slučaja i progona je to što sam se zamerio tajkunu Lukiju, kao i što sam se po povratku iz Šilerove (sada srušenog zdanja Dušana Spasojevića), javno, na sastanku, i pred svima, upitao gde je nestao deo zaplenjenih narkotika!

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane