Druga strana

 

Ili tuži, ili se pridruži

 

Posle pogranične takse koju je srpskim firmama sa Kosova uveo režim u Beogradu (kao da im sunarodnici dolaze iz druge države), albanske vlasti u Prištini su jedva dočekale da uzvrate recipročnim merama! Stvar je jasna. Protiv kosovskih Srba udruženo radi separatistička vlada u pokrajini i izdajnički režim u Srbiji. Tako u praksi izgleda "implementacija srpsko-albanskog dijaloga". Bivši režim Borisa Tadića je slične pljačke kosovskih Srba nazivao "povratkom u poreski sistem Srbije"! Laž je i jedno i drugo, jer Kosovo funkcioniše još od 2000. godine, kao jedinstvena carinska teritorija. Sada je samo pljačka ostala kao otvoreno pitanja između srpskog i albanskog režima...

 

Nikola Vlahović

 

Prvom polovinom juna meseca 2013. godine, ostvarile su se sve najmračnije prognoze o ishodu izdajničke politike na Kosovu koju vode sadašnji i ostaci prethodnog režima. Vlada samoproglašene albanske države na Kosovu uvela je taksu u visini od 100 evra, za svaki kamion koji vozi robu iz Srbije, Makedonije i Crne Gore, navodeći da to predstavlja "meru reciprociteta" u odnosu na iste takse koje su te zemlje uvele za kosovske prevoznike robe. Tako je otkrivena još jedna istina o politici koju su srpski vlastodršci vodili tokom poslednje decenije prema ovom delu svoje, Ustavom zacrtane teritorije.

Tačno je, srpski režim je jedva dočekao da naplaćuje pograničnu taksu svojim sunarodnicima, koji su trgovali po zakonima Republike Srbije, i kretali se slobodno, onako kako je to  propisano Ustavom "celokupne i nedeljive" države.

Ako su jednostrane takse albanskom režimu u Prištini uvele Makedonija i Crna Gore, to je stvar tih zemalja i njihovih administracija, ali da Srbija unutar svoje teritorije sama uspostavlja pogranične takse i na taj način praktično priznaje nasilno otcepljenja Kosova, to je već veleizdajnički čin bez presedana!

Da stvar bude gora, savetnik kosovskog ministra infrastrukture Ljah Nitaj nije rekao da će zbog nove takse da ispaštaju srpska preduzeća sa Kosova, nego je, u duhu "nove državnosti", kazao da su "kosovske kompanije" prilikom ulaska u Srbiju plaćale taksu od 100 evra po kamionu, i da su mere reciprociteta bile neizbežne.

Ali, ako srpski režim samostalno zagorčava život sunarodnicima na Kosovu (i licemerno  se u njih zaklinje), Albanija prema Kosovu ima sasvim drugi odnos. Naime, Albanija na svojim granicama prema Kosovu, nije nikada, od nasilnog proglašenja samostalnosti ove srpske pokrajine, naplatila nijedan evro ili dolar bilo kakvih dadžbina! Oni svoj narod (bez obzira što se ne nalazi u Albaniji)  ne dele granicama, ne dočekuju ga sa taksama niti ga nude drugim država i režimima, kao što to srpski režimi rade sa svojim narodom, na svom Kosovu.

Pre skoro dve godine, bivši srpski pregovarač o statusu Kosova, Borko Stefanović javno je priznao da Kosovo kao jedinstvena carinska teritorija postoji još od 2000. godine, i da se u međuvremenu svašta dešavalo, što su režimi na obe strane obilato koristili da naplaćuju svoj lažni patriotizam dok je šverc uveliko trajao a pljačka bila najbolji izvor finansiranja.

Mada je skoro već zaboravljena, jedna od "usputnih" odluka prethodne Vlade Srbije, bila je i izmena Uredbe o izvršavanju Zakona o porezu na dodatnu vrednost na teritoriji Kosova (što je praktično značilo uvođenje ponovne naplate PDV-a na promet roba i usluga Srbima u pokrajini). Sada se treba setiti takvih "epizoda", ako ništa drugo, ono zbog jasnije slike šta sadašnji režim radi i kako ostvaruje puni kontinuitet sa prethodnim.

Za režim u Beogradu, "srpsko pitanje" na Kosovu je, ustvari, samo periferna stvar. Naprednjačko-demokratska pljačka u svom kriminalnom manifestu ne pominje državu, naciju, narod i slične "remetilačke faktore". Jedan poznati vojvođanski političar, i verni saradnik ovdašnjih bezbednosnih službi, jednom je nadahnuto rekao: "...Kad čujem reč patriotizam, ja se uhavtim za novčanik!".

Ako je Tadićeva vlada globila srpsku sirotinju na Kosovu sa zelenaškim PDV-om, a sadašnja im naplaćuje po 100 evra za svaki kamion koji uđe u Srbiju (plus još 100 evra za "reciprocitet" prilikom povratka na Kosovo), koja je razlika? Demokratska mafija je takve stvari objašnjavala "povratkom Srba u poreski sistem Srbije", a Vučić sve pravda "implementacijom sporazuma u Briselu".

Činjenice neumoljivo govore. Srbi na Kosovu su, pod ovakvim dvostrukim nametima, obična džebana u rukama kriminalnih režima. A, pre samo godinu dana,  poslanik Srpske napredne stranke Momir Stojanović izabran za predsednika Anketnog odbora za utvrđivanje činjenica o načinu trošenja sredstava iz budžeta Srbije na Kosovu i Metohiji od 2000. do 2012. godine, najavio je da će tu stvar istražiti do kraja: "..."Pred nama je veliki i težak posao, ali sam siguran da ćemo moći da mu odgovorimo!". Tako je to počelo, ali, tako se i završilo. Jer, gospodar Vučić ima pravilo: ili tuži, ili se pridruži. Tamo gde nema nikakve koristi, on i ne poteže istrage i sudske procese.