Evropa

 

Cinizam bez granica: Nobelova nagrade za marionete i petokolonaše

 

Toplo bratstvo i bankarsko jedinstvo

 

Prošle godine u oktobru dodeljena je Nobelova nagrada za mir. Srećan dobitnik je bila EU, koja već 60 godina radi na očuvanju mira i širenju toplog bratstva i bankarskog jedinstva. Ima li lepše ideje od original hipi filozofije, Peace and Love! Samo, treba znati da naj-nagradu za čovekoljublje ne dodeljuje neki kolegijum svetskih predsednika i ministara, niti sabor naučnika i filosofa, pa čak ni penzionersko društvo starih nobelovaca. Ne. Nagradu za mir dodeljuje ista ona organizacija koja vodi sve "mirovne operacije", zapravo, agresivne ratove, a to je  CIA.  Posredno, preko Stejt departmenta i uticajem jednog jedinog čoveka, Komitet za Nobelovu nagradu postaje deo američke spoljne politike. Svi važni ljudi to znaju a zašto o tome do sada niko nigde nije pisao, pita se poznati francuski profesor i bivši vladin inspektor finansija, Fransoa Aselino

 

Mile Urošević

(dopisnik iz Pariza)

 

Sve je danas moguće i logika nije dobar savetnik. Na primer, čovek koji je izmislio dinamit i implicitno usmrtio bar pola milijarde ljudi, već preko sto godina je simbol mira i humanosti! Da nije u pitanju jedna cenjena i skupa nagrada, čovek bi pomislio da je neka zafrkancija. Osim Evropske Unije koja je nagrađena prošle godine, nobelovu nagradu za mir su od 1990 dobijali sve veoma cenjeni mirotvorci: Barak Obama, Marti Ahtisari, Kofi Anan, Kušnerovi "Lekari bez granica", Jaser Arafat ili Gorbačov?

Ali, i ranije je bilo lažiranja kako bi pojedine ličnosti zaradile u autoritetu i kešu...

 Mnogo toga se krilo od javnosti.  Tek kada  otvorene tajne arhive Nobelovog instituta za period od 1990. do 1953. ispostavilo se da su za nagradu bili predlagani i neki drugi mirovnjaci kao što su: Adolf Hitler, imenovan 1939. od strane Erika Branta, člana švedskog parlamenta.

Benito Musolini je takođe  bio predlagan još 1935. a Staljin je čak dva puta (1945. i 1948. god.) mogao da ponese nagradu kojom se danas diči EU! Kako je krenulo, možda će uskoro istu nagradu ponuditi Tačiju i Ketrin Ešton za večni mir na Kosovu, ili humanitarnom kolektivu NATO Sarkoziju za njihove mirnodopske operacije u Libiji i Avganistanu!

Da se čovek zapita ko to određuje nosioca ovako važnog priznanja? Ispada da je norveški ček od milion dolara jedna super diploma za poslušnost ili neka vrsta mita za usluge koje zapad očekuje od eminentnih ličnosti ili belosvetskih poturica. 

Cinizam bez granica se tako služi plemenitim idejama za svoje prljave poslove i preko marioneta na vlasti ili petokolonaša u opoziciji uspostavlja novi svetski poredak. Od kako je Ruzvelt uveo tehniku postavljanja marioneta po savezničkim državama i finansiranje izdajničkih opozicija po ostalima.

Kada se polovinom XIX veka Florens Najtingejl vratila sa ratišta krimskog rata, ona se obratila Gustavu Nobelu sa predlogom da pakleni naučnik nakon svoje smrti svu svoju imovinu ostavi fondu za iskup grehova, koji će nositi njegovo ime. Ova mlada Engleskinja je bila prva medicinska sestra na svetu čije je angažovanje izazvao  horor strave i užasa prvog modernog rata. Tada je Nobel, tata dinamita, sročio testament i zaradio rajska vrata na onom svetu 1896.  godine, dok je velikim ljudima na ovom svetu odredio čistu desetku, u milionima švedskih kruna, naravno.

Pored klasičnih predmeta iz literature, fizike, hemije ili matematike, koji se nagrađuju u Švedskoj 1900. godine, u Norveškoj je uvedeno i pomoćno odelenje za nagradu iz dobrog vladanja i mir u društvu. U to vreme Švedska i Norveška su bile jedno Skandinavsko carstvo sa zajedničkim parlamentom i jednom krunom. 

Balkanizovali su se (čitaj, podžapali i definitivno rasturili), tek 1905. Prvu Nobelovu nagradu za mir, bratstvo i humanost dobili su osnivači crvenog krsta; Anri Dunan i Frederik Pasi.

 Već 1906. godine nagradu za pacifizam je dobio gore pomenuti militarista; Teodor Ruzvelt. Bilo je i drugih lažnih pacifista. Ipak najveće promene su se dogodile nakon hladnog rata i pada Berlinskog zida. Razlog je jednostavan. CIA je tada nesmetano umešala svoje duge prste i pripitomila žiri za izbor mis mirovnjaka.  Ovako se izjašnjava francuski profesor Fransoa Aselino, politički toliko nepogodan čovek da mu se već više puta onemogućilo da se kandiduje na predsedničkim izborima.  

Za Norvešku se zna de je jedna od glavnih pudlica u NATO paktu,  gde ima za zadatak da čuva granicu NATO-Rusija i tako štiti svet od boljševičke invazije sa poluostrva Koli. Takođe je interesantno za naše politikaše kako je  norveški narod na dva referenduma odbio da uđe u EU. Verovatno jer je njihovo morsko dno veliki rezervoar petrola.

Zbog pomenutih objektivnosti nije ni čudo da je američka ambasada, predimezionisano velika zgrada za ovako malu državu. U toj zgradi, koja je na samo sto koraka od ambasade, zaseda komisija za dodelu Nobelove nagrade za mir. Odluka se donosi većinski. Da ne bi bilo primedbi, imena i funkcije tog žirija od pet lokalnih političara su javna i njih imenuje norveški parlament, poznat kao Stortinget.

  Prvi i najvažniji član nobelovog komiteta je čovek sa dva kačketa, Jagland Thorbord. Iako autodidakt ovaj pametnjaković  je već bio ministar spoljnih poslova Norveške da bi kasnije ubo ni manje ni više nego fotelju sekretara Saveta Evrope. Te iste EU, u koju njegova zemlja neće da se upiše! I sad je on taj koji je odlučio prošle jeseni da se Nobelova nagrada dodeli  EU, firmi, koja ga zapošljava!

 Ostali članovi komiteta za dodelu Nobela su dame: Kaci Kuliman je potpredsednik, Berit  Rais Andesrson i Inger Mari Iterhorn su u opoziciji i nacionalisti, dok je peti član ekipe, Agota  Vale, socijalista ali i aktivni član anti-evropske organizacije Nei Til EU, koja je većinska u Norveškoj. 

Vrlo je interesantna činjenica da je na dan glasanja za dodelu nagrade Evropi ova dama bila na bolovanju. Da je bila zdrava, Evropa bi izvisila. Zato je umesto Agote glasao jedan šaptač ili čovek iz senke, misteriozni Geir Lundestad.  Iako je zvanično samo sekretar komiteta on već 23 godine okupira i kancelariju direktora Nobelovog Instituta. 

Tako, od sedam milijardi ljudi na svetu, spada na jednog jedinog koji treba da nam kaže koga teba nagraditi.

Ne treba zaboraviti: Institut Nobel i Komitet su dve firme. Prva je neka vrsta biblioteke i tu je da sakuplja podatke i predlaže kandidate komitetu. Ponekada od 200 kandidovanih izaberu jednog. U principu je tako, ali je u stvarnosti malo drugačije...

Da bi se shvatilo u čemu je razlika treba pogledati u radnu knjižicu svuda prisutnog Geira Lundestada. Geir je od 1978. do 1983. radio kao istraživač na čuvenom Harvard univerzitetu. Kasnije je proveo dve godine u Vašingtonu kao istraživač u Njoodronj Njilson centru čiji je član i Hilari Klinton. Koje slučajnosti!

Čim su ga postavili na mesto sekretara Nobelovog Komiteta 1990, iz šešira  je za nagradu izvučen Mihail Gorbačov. Od tada pa na dalje, sve su nagrade pomalo sumnjive, a neke su i očigledno zlonamerne. Pre EU, milion i po dolara i lovorike je dobio mirotočivi Barak Husein Obama. Čovek koji izmislio novu vrstu ilegalnog ratovanje putem igrački za ubijanje. Svakog meseca u podrumu Bele kuće sastaje se neko društvance stručnjaka za prisluškivanje i likvidaciju nepodobnih, da odrede plan leta ubojitih dronova.

Na čiju adresu da se programira  dronska letilica. Pre Obame za svetskog šampiona u humanosti  određen je kineski disident Liu Xiaobo, koji  je već bio u zatvoru lokalne diktature.

Bilo bi nepošteno prećutati da je hrabri nobelovac Liu  imao privilegovane odnose sa SAD. Do 1989.  je radio kao profesor na Havajima i na Kolumbija univerzitetu. Kao predsednik CPC organizacije za demokratiju i slobodu u  Kini, čiji je centar u Švedskoj, Liu prima platu pa je 1995. naplatio 23. 000 dolara što je u Kini ogromno bogatstvo.

U nekoliko navrata Liu tvrdi da su svi američki ratovi opravdani i da su primer kako treba ratovati u modernoj civilizaciji. Čestitao je Bušu za agresiju na Irak  i napisao famoznu frazu kako bi trebalo 300 godine kolonizacije da bi Kina dostigla zapadnu civilizaciju.

 Iako je sve to hrabro i u mnogome može da se opravda, borba opozicije protiv vladajuće klase ipak bode oči pravi razlog zbog koga je Liu postao nobelovac. Nagrada je vrsta oružja na međunarodnom planu i ohrabrenje svim opozicionarima da ruše svoje sisteme i uvode mondijalizam na čelu sa SAD kao spasiocima sveta.

Ima i drugih primera omalovažavanja Nobelove nagrade. Šta je to tako veliko učinila Elena  Džonson Sirleaf predsednik Liberije, da zasluži put u Oslo? Doduše, pre Nobela ona je bila proglašena za najhabriju ženu godine i dobila medalju lično od Hilari Klinton. Poreklom Turkinja i gospođa Karman Kavakul je dobila isto priznanje.

 Mlada članica islamske partije Al-Islah Karman je postala i najmlađa nobelovka kada je  sa svojih 32 godine smislila Jemensko udruženje novinarki bez lanaca i tako, verovali ili ne, spasila svetsko novinarstvo i sve medije svemira, cinično primećuje autor predavanja o zakulisnim radnjama Nobelovog komiteta.

Za to vreme Džulijan Asanž je proglašen za svetskog neprijatelja broj jedan, i čuva glavu od evroameričke demokratije sakriven u jednoj ambasadi u Londonu. On sigurno neće dobiti Nobela  za mir ove godine kao ni udruženje Džejn Fonde koje se na američkom tlu bori protiv hegemonije svoje vlade i njene desnice, ali zato obnažena Femenke ili bradati Rami Abulrahman koji iz Londona vodi sirijsku opoziciju, imaju velike šanse da bude sledeći nobelovci i da dobije sve što ide uz titulu, pa i vojnu pomoć da i u Siriji kao i u ostalim zemljama u tom delu sveta islamisti dođu na vlast. Istorijska nelogičnost je i u tome da, na primer, Gandi, nikada nije imao tu čast da ode u Oslo po Nobela za mir.